Opis igre: Far Cry 4

Filip Majkić
Far Cry serijal, otkako je Crytek prodao licencu Ubisoftu, nikako da dostigne slavu svog začetnika, makar u kvalitativnom smislu. Far Cry 1 je bila legendarna igra, od onih koje probijaju granice, ne samo zbog grafike i tehnikalija (mada su one naravno bile u prvom planu), već pre svega zbog stila igranja i načina prelaska misija, otvorenosti i ostavljanja slobode igraču da ostvaruje zadatke na način na koji to želi. Premda je tih godina grafika, daleko ispred svog vremena, svima bila u prvom planu, igra je sa sobom donela mnoštvo inovacima i pomaka na nivou gejmpleja, što je jasno kao dan ako danas probate da uporedite Far Cry 1 sa pucačinama koje su tada važile za vrhunske ili za najbolje na tržištu, uprkos tome što ni Far Cry 1 nije baš graciozno ostario.

Sa prelaskom pod okrilje Ubisofta i, slobodni smo reći, nakon promašaja sa Far Cry 2 naslovom, naizgled je delovalo da se stvari menjaju u pozitivnom smeru. Far Cry 3 je doneo dosta dobih novina, ali je istovremeno doneo i neke stvari koje su mnoge odvraćale od najboljih elemenata igre i destimulisale prelazak. Takođe, svet je takav da se ogromna prostranstva pokrivaju „more of the same“ sadržajima, čime se igrač stavlja u ulogu nekoga pred kime je otvoreni svet, ali ne tako raznolik. Takođe, tu je bio i veliki broj veštačkih prepreka poput potrebe za mnoštvom kraftovanja raznoraznih dodataka, koji su toliko dosađivali da je to bilo strašno. Morali ste ubijati tačno određene životinje da biste od njihove kože pravili svoju opremu. Međutim, tu se išlo toliko u sitna crevca da je postajalo veoma naporno. Primera radi, da biste uvećali kapacitet novčanika sa 6000 na 8000 dolara (koji to novčanik koji prima 6k ne može da primi 8k?) morali ste ubiti tri jelena – kao da novčanik koji ste prethodno napravili od jareće kože nije dovoljan – ili kao da su potrebna tri jelena da biste kraftovali novčanik.
Far Cry 3 je izašao pre dve godine, prošle godine smo dobili Far Cry 3 Blood Dragon, a ove godine – dabome, Far Cry 4
Ovo je samo jedna od prepreka koje su dizajneri igra postavili u Far Cry 3 verovatno želeći da izbalansiraju izazove i akciju sa promišljenijim igranjem. Stvari su, međutim, otišle u suprotnom smeru i ovakvi dodaci – makar u tolikoj meri – praktično stvaraju veštačku barijeru igračima, postižući kontraefekat u odnosu na osećaj slobode i otvorenog prostranstva same mape. Na kojoj se ima i nema šta naročito pametno raditi, u zavisnosti od vaših želja da se bakćete sa dodatnim misijama, koje su najčešće čisto gubljenje vremena. Upravo je genijalni Far Cry 3 Blood Dragon, standalone ekspanzija i verovatno najbolja igra koju je Ubisoft napravio u poslednje vreme, što zahvaljujući specifičnom SF svetu kako smo ga zamišljali osamdesetih godina, što zahvaljujući ogromnoj dozi humora, što zbog toga što je upravo takve prepreke sveo na minimum, pokazao da postoji veliki potencijal u takvom konceptu, ukoliko se izvede na pravi način.

Stoga, Far Cry 4 ima pred sobom zadatak da ne samo održi postojeću bazu poklonika, već i da pomeri granice ostvarenog. No, da li to i čini, odnosno ima li ambicije da tako nešto sprovede u delo umesto da se zadovoljava već viđenim? Problem je nešto šire prirode i odnosi se na politiku štancovanja naslova koji eksploatišu koncept koji se u nekom trenutku pokaže uspešnim preko svake mere i ukusa.

Naime, Ubisoft je poznat po tome što ima tendenciju da ubrzava izbacivanje novih naslova. Recimo, više nije dovoljno ni to što imamo Assassin’s Creed svake godine, već je kompanija počela da izbacuje nekoliko Assassin’s Creed naslova svake godine, najčešće koristeći izgovor da se radi o „prologu“ glavnog naslova ili nekom međuperiodu koji treba popuniti. Far Cry 3 je izašao pre dve godine. Prošle godine smo dobili Far Cry 3 Blood Dragon, a ove godine – dabome, Far Cry 4. Da sve bude još „smućkanije“, Ubisoft igre dele mnoge gejmplej elemente i koncepte igranja i prelaska, iako se naizgled radi o različitim žanrovima. Sistem postepenog otkrivanja delova mape putem penjanja na određene lokacije (čitati: tornjeve) i ne deluje toliko loše i nelogično na papiru, ali u praksi se ponavlja iz igre u igru, pa tako isti sistem zatičemo i u novoj igri (koja će bez sumnje prerasti u franšizu sa mnogo nastavaka, majica, igračaka i svega što ide uz to), Watch Dogs.

Ta doza repeticije iz godine u godinu, od naslova do naslova, prilično usložnjava naš posao. Pokušavamo da sagledamo svaku igru što realnije, ali je zbog velikog broja sličnih naslova koje Ubisoft štancuje po nekom svom kalupu postalo veoma problematično gledati ih van šireg konteksta. Ukoliko svaku igru posmatramo za sebe, svakako da stoje bolje, ali zbog malog razmaka između njih se pomalo javlja osećaj kao da igrate jedno te isto, samo presvučeno u drugačiji skin. Zasićenje je neminovno, baš kao i poređenje četvrtog Dalekog Urlika sa prethodnikom. Far Cry 3 je, kad se sve sekundarno ostavi po strani, ipak bio zabavna igra. Da li je četvorka na tom nivou?Da u startu odgovorimo na dilemu iz poslednjeg pasusa prethodne strane, lični utisak je da je Far Cry 4 išao na „siguricu“, čime smo dobili nastavak koji je u nekim stvarima isti, a u nekim gori od Far Cry 3. To ne znači da nema nekih unapređenja i/ili novina, kako u pogledu tehnikalija, tako i u novim mogućnostima koje donosi kooperativno igranje. Ipak, deluje nam da se nije želelo previše eksperimentisati ili unapređivati ništa sem onoga što je procenjeno da je potrebno remontovati što pre.

Tako, recimo, umesto nekoliko Co-Op misija koje je donosio Far Cry 3, sada možete u svakom trenutku igrati kampanju Online i prelaziti mape kooperativno sa svojim prijateljem. Istina, ne možete na ovaj način igrati misije kampanje (zato i koristimo izraz „prelazite mape“), čija je struktura i dizajn takva da predviđa da ih igrate sami, ali možete jednostavno istraživati, praviti haos po mapi, igrati Far Cry 4 kao da, u nedostatku boljeg izraza, igrate GTA, idući po velikim mapama i praveći haos. Tu je i multiplejer, sa svojim 5 na 5 okršajima, ali mišljenja smo da je kooperativni mod prava zvezda nove igre, posebno ukoliko imate prijatelja sa kojim biste skupa u kasnim večernjim satima delili pravdu po planinskim vestima Himalaja.

Igra je smeštena u Kirat, imaginarnu zemlju koja se navodno nalazi u Himalajima, na obodu Indije, kako nam se sugeriše. Vi ste Adžej Gale, Amerikanac koji vodi poreklo upravo iz ove zemlje, i koji samo želi da ispuni poslednju želju svoje majke i odnese njen pepeo na večni počinak u rodni kraj. Tu počinju vaše nevolje, jer vas bukvalno zaskače Pagan Min, negativac u Far Cry 4, koji beskrupulozno vlada ovom malom, siromašnom zemljom. Koja je vaša konekcija sa njim? Šta se dešava u toj maloj državi, razdeljenoj planinskim vencima? Ovo i još mnogo toga ćete otkrivati tokom 32 misije kampanje, gde ćete otkrivati različite predele, učestvovati u sukobu Pagan Mina i Golden Patha, organizacije koja ima za cilj da svrgne vladara-ludaka žednog krvi, te razvaljivati sve pred sobom, kako vam se sugeriše na kraju uvodne sekvence u pratnji legendarne pesme Sex Pistolsa „Should I stay or should I go“.

Odmah dolazimo do prve mane četvorke. U odnosu na trojku, priča i sve ostalo što je prati deluje ili neuverljivo, ili nedovoljno originalno. Možda su priča i likovi iz Far Cry 3 ostavili toliko snažan utisak, ali ovde likovi jednostavno nisu dovoljno upečatljivi. Pagan Min je nalik na Vaasa iz trojke, negativac koji nije baš čist u glavi, ali ne toliko dubok i razrađen lik, a posebno ne sa čitavom pozadinskom agendom koja je postojala u trećem delu, kada otkrivate da zapravo postoji organizacija iza svega toga i da je Vaas samo nečiji eksponent. Priča je veoma „mlaka“ i u suštini predstavlja opredeljivanje između dva krila Golden Patha, gde jedno želi da nakon svrgavanja Pagan Mina zemlju povede u modernizaciju, a drugo želi da se drži konzervativnih principa.

No, koju god stranu da podržavate, nema tu ni nekog specijalnog šokantnog otkrivanja raznoraznih dešavanja, niti su likovi dovoljno upečatljivi da dočaraju celu radnju. Plus, gluma nije naročito dobra, posebno kod glavnih likova. Postojaće momenti koji će vas šokirati ili na koje ćete reagovati – kao kada na samom početku Pagan Min otvori urnu sa pepelom majke glavnog heroja i uzme malo da proba – ali to neće rezultovati ničim dubljim, pa će takvi momenti ostati neiskorišćeni u širem kontekstu. Nećete sretati nekoga ko je interesantan kao Denis u trojci, nema nikoga tako ekstravagantnog kao Doktora koji obožava…hm…raznorazne „supstance“, nema likova koji će ostaviti upečatljiv utisak svojom mini-rolom poput agenata CIA-e ili lovca na stara blaga iz FC3. Prosto nema dovoljno upečatljivih i kvalitetnih likova. Ali ćete svuda nailaziti na njihove manje ili više uspešne kopije, češće prvo nego drugo.
Likovi nisu dovoljno upečatljivi
Takođe, svet četvorke je, da tako kažemo, „vertikalniji“. Sa razumljivim razlogom, dodali bismo, budući da se radi o planinskoj zemlji. Sa jedne strane, možete da se popnete na planinu, otvorite padobran, upadnete u bazu, napravite ršum i slično, ali ne oseća se naročiti kontinuitet. Drugo, ceo svet je pomalo…dosadnjikav. Iako mnogi prosto ne žele tropske predele i palme, smatrajući da Far Cry i Crysis toliko rabe takav koncept, način na koji je svet predstavljen u trojci, kao ostrvo čiji je svaki pojedinačni deo veoma bitan, sa narodom Rakijata koji se bori za svoju slobodu i protiv ugnjetavanja od strane organizovanih kriminalnih grupa, je daleko uverljiviji nego kraljevstvo Pagan Mina. Takođe, treba imati u vidu da je nekada potrebno mnogo više hodanja i pentranja kako bi se došlo do cilja nego što je to bio slučaj u prethodnoj igri, te je i do nekih skrivenih lokacija teže doći. Ili je možda samo preterano maltretiranje sa grapling hookom, skokovima i slično.

Kirat je podeljen na nekoliko delova koji su prilično raznovrsni i različiti kada je okruženje u pitanju, tako da će to veoma pogodovati kritičarima koji su se zasitili tropskih ostrva. Postoje i psihodelični delovi, nalik na sekvence iz trojke kada je igrač bio pod uticajem raznih droga, samo što je to ovde pojačano. Recimo, delovi sveta su potpuno drugačiji od konvencionalnih, pa tako mitska oblast Šangri La ima potpuno drugačiji kolorit u odnosu na normalan svet – reke su crvene, nebo je žuto i tako dalje.

Suština svega je, pogađate, u tome da pomognete oslobađanju Kirata od čelične ruke Pagan Mina. Za razliku od trojke, gde ste bukvalno „pali sa neba“ i nikome nije jasno ko ste i šta ste i zašto ste baš značajni (zapravo, za negativce Far Cry 3 ste bukvalno niko i ništa u dobrom delu igre), ovde imamo situaciju da vas, zbog vašeg porekla o kome ćete više saznavati tokom igranja, od samog starta igre na sve strane smatraju izuzetno bitnim i važnim. Nešto poput Zemljomorja i Harija Potera. Naravno da je potonji komercijalizovana „you’re a wizard, Harry“ dečija sapunica Džej Kej Rouling gde je glavnom junaku sve dato “zbog zato što eto tako”, dok je Zemljomorje Ursule Legvin remek-delo svetske literature, gde čarobnjak mora da uči, da se pomuči i krvavo plati svoj napredak kroz avanturu. Iako ne govore o tako različitim stvarima, zaista su pravljene za sasvim drugačiju publiku. Srećom, u Far Cry 4 ćete krvlju bogatiti svaku stopu napretka, ali razumete već šta želimo reći u kontekstu percepcije sveta, kako je osmišljen u ovoj igri.Vratimo se samom igranju. Kroz misije, izdeljene čekpointima (i bez mogućnosti klasičnog sejva) ćete prolaziti sa manjom ili većom dozom lakoće, budući da ćete imati obilje aparature za likvidaciju na raspolaganju. Po mapama su razbacane dragocenosti, zapisi, kutije sa novcem i drugi „collectible“ predmeti koji vam se računaju u ukupnom skoru i koji, katkad, donose uvid u pozadinu dešavanja, naročito kada se radi o pismima oca glavnog junaka. Pogađate, ponovo je vaš progres ograničen potrebom da od različitih životinja pravite dodatke i unapređenja svog arsenala.
Far Cry 4 odlikuje veoma dobro i zabavno napucavanje, baš kao i njegovog prethodnika
I dok na izolovanom ostrvu to još koliko-toliko može da se proguta, zaista ne vidimo kako je to problematično naći veliku torbu u kontinentalnoj zemlji, ali ajde. Da, spremite se za lov na različite životinje. Ukoliko vas je to nerviralo u trojci, tek će vas ovde nervirati, budući da je zbog spomenute „vertikalnosti“ pojedinim delovima mape nešto teže pristupiti, a pojedina imena životinja su zaista zakukuljena. Naravno, znaćete šta je „Bear“, ali šta su za ime sveta „Assam Macaque“, „Sambar“ ili „Dhole“? Definitivno ćete morati da dobro obratite pažnju na njihove slike i fotografije, odnosno unose u enciklopediju, da biste bili sigurni koja vam životinja treba da biste otvorili treći slot za oružje, do vraga™.

U tom smislu je unet i novi element gejmpleja, a to su mamci. Sada predatore možete i da namamljujete, umesto da nabasate na njih tek tako. Kad ubijete neku životinju, uzimate i komad njenog mesa, koji se može iskoristiti da namamite, recimo, medveda, što će biti neizostavan deo gejmpleja već u tutorijalu. Naime, ovo je ubačeno i u kontekstu samog razračunavanja sa protivnicima, gde ih možete gađati mesom strvine kako bi na njih nasrnuo obližnji medved ili neki od onih predatora kojima ne znamo tačno ime. Zabavno je prvi put, ali baš kao i mnogi drugi elementi Far Cry-a, ne vidimo zašto bismo to previše koristili jer je gunplay tako dobar.

To je ujedno i najveći kvalitet igre. Far Cry 4 ima veoma dobro napucavanje, baš kao i njegov prethodnik, i tu srećom ništa nije dirano. Puno je načina za borbu i prelazak deonica, uključujući tu i stealth pristup, i direktnu makljažu, ali nama je definitivno metod naših starih „bolje kalašnjikov u ruci nego golub na grani“ najprimamljiviji. Mnogo toga po mapi eksplodira, puno je interaktivnih delova, a endžin omogućava visok nivo detalja i solidan nivo destrukcije, tako da ćete natprosečno uživati dok raznosite sve pred sobom poput junaka akcionih filmova. To je ujedno i najbolji kvalitet kompletnog serijala. Ukoliko se pak odlučite za stealth taktiku, tu je i nova opcija da vučete tela sa sobom, kako biste ih mogli postaviti na skrivenu lokacije da ih protivnici ne bi otkrili. Naravno, to znači i da je kompletna problematika zauzimanja baze nešto složenija, budući da su sada protivnici logičnije raspoređeni, brojniji, te i nešto pametniji – srećom, ne previše.

Naravno, koncept tornjeva i baza koje valja oslobađati je i dalje tu. Ovaj put je cela stvar „začinjena“ ubacivanjem kontranapada vaših protivnika. Drugim rečima, kada jednom oslobodite bazu, to ne znači da će ona zauvek ostati oslobođena, kao do sada, već će povremeno biti napadnuta, a vi možete da se odlučite da joj pomognete ili da ignorišete pozive u pomoć. Kompletna dinamika dešavanja je stoga uverljivija, ali isto tako, ukoliko baš i ne uživate u gunplay segmentu već više želite da se posvetite, recimo, tumaranjima ili izvršavanju klasičnih misija, može vam predstavljati ozbiljan izvor nervoze.

Kako budete napredovali kroz igru, otključavaćete setove skilova. Za razliku od tri osnovna seta iz trojke, ovde je „strimlajnovano“ na dva – Tigar i Slon. Tigar simbolizuje skilove koji su vezani za oružja, fizičke akcije, okršaje, dok Slon simbolizuje stealth pristup, lečenje, pripremanje i korišćenje brojnih napitaka koji vam mogu pomoći u okršajima. Naravno, ne morate se previše brinuti prilikom izbora jer vas sama igra neće kažnjavati ukoliko „zalutate“ sa skilovima. Neki skilovi se otključavaju nakon dostizanja određenog nivoa, za neke je potrebno obaviti neku akciju ili završiti misiju. Sve u svemu, ista meta, isto odstojanje.

Ukoliko budete u sumnji ili dilemi, postoji ogromna enciklopedija, tj. Tactics, koji vam svašta objašnjava. Pokriva najrazličitije elemente igranja i savetujemo svima da je proučavaju tokom igranja jer im može poštedeti dosta živaca. Osim toga, cela sekcija ima dosta korisnih saveta i propratnih objašnjenja, koja mogu pomoći u praćenju toka priče u Far Cry 4. Naravno, zarađivaćete i novac. Interesantno je da se odustalo od dolara, te ćete sada umesto da mukotrpno skupljate po 5-15 dolara na sve strane uzimati na hiljade i hiljade apoena valute koja se koristi u Kiratu. Iako je ovo konzistentno sa problematikom siromašnih zemalja i valutama male vrednosti, ne možemo da se otmemo utisku da je to učinjeno kako bi igrač imao doživljaj da zarađuje stotine hiljada i milione, dok se u trojci ipak morao pomučiti da skrpi par hiljada dolara. Dobar trik, nema šta.

No, kada se sve sabere i oduzme, Far Cry 4 je veoma zabavna igra. Napucavanje je veoma zabavno, puno se toga odvija na ekranu, sve je veoma dinamično. Sama količina mogućnosti koje su vam na raspolaganju je nešto što je teško dočarati bez da ste i sami eksperimentisali tokom igranja. Tu su mogućnosti igranja offline i online, gde vam dođe partner/drugar kao podrška. Mnoštvo vozila je na raspolaganju, od klasičnih terenaca do mini-helikoptera. Možete napadati iz mnogih pravaca, više nego ikada do sada. Stealth, bombe, noževi, paljenja, rušenja, teško i lako naoružanje, divlje životinje, pa sve to iskombinujete dok ne nađete nešto što je po vašem mišljenju dobitna kombinacija. Tu je čak i famozni slon, koji je toliko marketinški potenciran da je to prešlo sve granice, pa je tako i izazvao podele i reakcije među samim igračima. Plemenita životinja, koja inače pada od jednog dobro plasiranog hica iz sačmare, i pride nije baš karakteristična, jelte, za Himalaje, ovde predstavlja neku vrstu tenka koja ruši sve pred sobom i izdržava stotine i stotine hitaca iz malokalibarskog naoružanja.

Najzad, tu je i editor mapa. U paketu se dobija editor pomoću koga igrači mogu kreirati sopstvene mape. Stoga se svako ko je vlasnik Far Cry 4 igre može oprobati u kreiranju novih mapa, ili pak igrati mape koje kreiraju drugi igrači. Ovakav potez pozdravljamo, jer može dramatično uvećati količinu vremena koje ćete provesti u Far Cry 4, i samim tim dodatno opravdati investiciju. Sve u svemu, lepo je videti ovakvu mogućnost na raspolaganju.Ostaje nam da se osvrnemo na tehnikalije. Dunia endžin se i dalje drži, ali se polako pokazuje da radi na ivici svojih mogućnosti. Svet je lepo osmišljen i dizajniran, imajući u vidu u kakvo je okruženje smešten. Ono što svakako moramo istaći jeste da je igra prosto optimizovana za Nvidia grafičke kartice, i ne libi se da vam to stavi na jasno znanje. U opcijama ćete vrlo brzo pronaći neko podešavanje koje je bukvalno nazvano „Nvidia to i to“, a možete da pogledate i preporučene specifikacije. U njima se kaže da se preporučuju Nvidia GTX 680 ili AMD Radeon 290X, kartice potpuno različitih generacija i sirove snage, te je jasno da je igra optimizovana za Nvidia kartice.

Kirat izgleda odlično, i možemo reći da se endžin dobro skalira. Prisutna su unapređenja u grafičkom smislu – možda ne tolika kolika smo priželjkivali, ali su jasna, posebno ako paralelno instalirate Far Cry 3 i stavite i njega i Far Cry 4 na maksimum. Sa karticom iz potpisa, tj. GTX 670 modelom, u principu sve može da se igra bez problema skoro na samom maksimumu, pri čemu je potrebno možda jedan ili dva parametra smanjiti na „ispod Ultra“, jer na kompletno Ultra setovanjima frejm rejt nije dovoljno tečan. Takođe, prilikom vožnje je primetna određena doza tzv. „stutteringa“, za šta pretpostavljamo da je do količine okolnih stvari koje se učitavaju.

Ipak, od nas dobija veoma pozitivne ocene, sveukupno gledano. Slično možemo reći i za zvuk. Uopšte, tehnikalije su na veoma visokom nivou i jedina stvar koja nas nervira i dalje jeste što mnogi likovi i dalje kao da su izrađeni od plastelina, ili pak premazani uljem, koje rezultuje neprirodnim presijavanjem kože. U svakom slučaju, optimizacija je kilometrima ispred drugih Ubisoft naslova, budući da su Watch Dogs i Assassin’s Creed postali poznati po velikim problemima sa performansama. Makar kada se radi o Nvidia karticama, budući da smo i sami vlasnici jedne…
Cela igra deluje kao Far Cry 3 smešten u malo drugačije okruženje, i to će odrediti vaš stav prema novom naslovu
Far Cry 4 je napravio nešto što bismo nazvali „otklonom od priče“ ili „pomeranjem ka sandbox izvođenju“, što nije nužno loša stvar, zavisno od vašeg gledišta. Prosto, postoji mnogo sadržaja i mnoštvo načina da igrate FC4, ali je pitanje u kojoj meri ćete to želeti. Igra nudi puno toga, ali malo motiva za igranje, jer zaista nismo mišljenja da je kompletiranje kolekcije od 45 bilo kakvih elemenata raštrkanih po čitavom Kiratu nekakav motiv u današnje vreme. Kao da igra želi da vas demotiviše, čak i kada ste voljni i spremni da sejete smrt na 1000 načina po čitavoj kraljevini zločestog Pagan Mina. Glavni motiv ćete ipak nalaziti u zabavnim okršajima i kooperativnom igranju sa prijateljima. Šteta što priča, likovi i okruženje ne prate visok nivo gejmpleja.

Sve u svemu, Far Cry 4 je dobra igra, ali isto tako igra koja donosi mnogo toga već viđenog. Ne pomera granice. Voleli bismo da kažemo da je lagana evolucija pre nego revolucija, ali to ne bi bilo sasvim tačno, budući da su neki elementi blago unapređeni, ali su neki elementi ili blago unazađeni ili im nije posvećeno dovoljno pažnje. Cela igra deluje kao Far Cry 3 smešten u malo drugačije okruženje (3.5), i to će odrediti vaš stav prema novom naslovu. Ukoliko vam se sviđao FC3, onda će FC4 biti sasvim pristojan naslednik. Ukoliko vas je nešto nerviralo u trojci, ne očekujte da je u četvorci to ispravljeno ili ozbiljnije promenjeno. Far Cry 4 je svakako jedan od boljih naslova koji su stigli na tržište u poslednje vreme, ali se ne možemo otarasiti glasa u malom mozgu da je serijal ostao tamo gde je i bio do sada. Far Cry 3 Blood Dragon nam je pokazao koliko je ceo koncept dobro osmišljen i koliko potencijala ima, samo kada se „štimuje“ kako treba…
Ocena: 80
Dopalo nam se
– Fantastična igrivost, veoma zabavni okršaji – Kooperativni mod igranja – Grafika – Raskošan svet – Editor mapa i integracija i unapređenja multiplej sistema – Gomila sadržaja…
Nije nam se dopalo
– …koji neće svakome leći – Nedovoljno ubedljiva priča, likovi, okruženje – I dalje zahteva preveliku dozu lova na životinje – Skilovi su mogli biti domišljatiji – Suviše kopira/liči na Far Cry 3
Igrano na: PC, Playstation 4 
 
Minimalne specifikacije:
Procesor: 2.6 GHz Intel Core i5-750 ili 3.2 GHz AMD Phenom II X4 955 Grafika: NVIDIA GeForce GTX 460 ili AMD Radeon HD 5850 (1 GB VRAM) RAM: 4 GB HDD: 30 GB prostora OS: Windows 7 64-Bit / Windows 8 64-Bit / Windows 8.1 64-Bit
 
Preporučene specifikacije:
Procesor: 2.5 GHz Intel Core i5-2400S ili 4.0 GHz AMD FX-8350 Grafika: NVIDIA GeForce GTX 680 ili AMD Radeon R9 290X (2 GB VRAM) RAM: 8 GB HDD: 30 GB prostora OS: Windows 7 64-Bit / Windows 8 64-Bit / Windows 8.1 64-Bit
 
Igrano na:
Procesor: Intel Core i5-4670, 3.4 GHz Grafika: MSI GTX 670 OC RAM: 16 GB SSD: Samsung 840 EVO, 250 GB OS: Windows 7 x64
Playstation 4 kopiju za potrebe prikaza ustupio Computerland.