Opis igre: Final Fantasy Type-0 HD

Filip Majkić
Final Fantasy Type-0 HD je igra koja ima potencijal da vas vodi stazama sjaja ali i stazama očaja. Počev od samih svojih korena, preko čekanja, gejmpleja, do završnih utisaka kada dok prelazite poslednjeg bosa pokušavate da shvatite šta ste to zapravo igrali. Ovo je igra o kojoj su mišljenja dramatično podeljena, baš kao i o čitavom serijalu Final Fantasy naslova – neki će ih obožavati do granica poklonstva, drugi će ih prezirati i odbacivati poput stranog tkiva. Najlakše je reći da je istina negde između, ali kako doći do nje? Mnogo bi preciznije bilo reći da postoje dve istine, ma koliko da smo učeni da je ona samo jedna…

Priča vezana za Type-0 HD je gotovo komplikovana kao i priča u samoj igri. Za početak, sama činjenica da se radi o HD rimejku igre pravljene za ni manje ni više nego Playstation Portable će biti dovoljna da zapanji mnoge. Da, 2011. godine se ova igra pojavila za PSP, kada PS Vita još uvek nije bila izašla, i donela nešto novo u Final Fantasy svet. Bila je odlično primljena i zabeležila je uspeh, tako da su kreatori rešili da idu direktno na konzole nove generacije sa svojim remasterom. I ne samo to, već na internacionalno lansiranje, što je značilo da će nakon dužeg vremena fanovi Final Fantasy-ja van japanskog tržišta moći da uživaju u jednoj od FF igara, i to upravo onoj koja im je doskora bila nedostupna i oko koje se izgradio solidan hajp. Pomalo čudno deluje da su u svojim planovima autori potpuno zanemarili i prenebregnuli Playstation 3 i Xbox 360, konzole prethodne generacije kojih ima na desetine i desetine miliona, ali svakako se nećemo buniti. Final Fantasy Type-0 HD je pravljen za Playstation 4 i Xbox One, i mi smo ga igrali na Playstation 4 konzoli.

Hoćemo li za početak da probamo da razumemo gde je Type-0 smešten u moru Final Fantasy naslova? Radi se o Fabula Nova Crystallis univerzumu, koji čine Final Fantasy 13, Final Fantasy Type-0 (HD) i nekadašnji Final Fantasy XV, koji je u međuvremenu promenio ime u Final Fantasy Versus XIII. I tu dolazimo do stare muke sa Final Fantasy naslovima – kome ima smisla pojašnjavati, njemu nema potrebe, kome ima potrebe objašnjavati, njemu nema smisla. Ukoliko ste fan serijala, verovatno znate za ove zavrzlame kojima nas stalno časte sa Dalekog Istoka. Ukoliko niste…pa, recimo da ne želimo da sada prestanete sa čitanjem opisa igre i zatvorite stranicu. Stoga ćemo nastaviti u pitkijem stilu.
Činjenica da se radi o HD rimejku igre pravljene za ni manje ni više nego Playstation Portable će biti dovoljna da zapanji mnoge
Dakle, akcioni japanski RPG, ili skraćeno JRPG. To je Final Fantasy u svojoj srži, pa ne treba da čudi što je takav i Final Fantasy Type-0 HD. Tu dolazimo do još jednog značajnog faktora – JRPG nipošto ne treba ekvivalentirati sa onim što u ostatku sveta znamo kao RPG. Nema nikakve poente za time. Trebate ga prosto usvojiti kao novi žanr, sasvim drugačiji od onoga što znate kao RPG. Borba je dramatično drugačija, način levelovanja je drugačiji, priča se priča na potpuno drugačiji način u odnosu na „naš“ RPG. Gomila komboa, akcija, critical strike-ova koji se baziraju ne na skilu vašeg avatara/karaktera već na vašim refleksima, priča kroz bezbrojne „over-the-top“ animacije pre nego kroz čitanje i diskretno sugerisanje pozadinskih dešavanja.

Da ne govorimo o dizajnu, tako specifičnom i poznatom u svetu. Japanska poimanja fantazije su veoma različita od naših, i vrlo je verovatno da ste se do sada susretali sa time, bilo u igrama, bilo u filmovima, a posebno u anime svetu. Da, i ovde imamo karaktere koje zbilja najpreciznije možemo opisati kao „japanske“. Jeste, oni su uniformisani i, oh, da, i ovde se radi o studentima neke škola – makar bila to magijska škola – koji su spletom okolnosti i (ne)srećne sudbine bačeni u središte velikog sukoba. Progutajmo tu knedlu i budimo srećni što se ne radi o osnovcima koji su prirodno predodređeni da budu piloti džinovskih robota i brane planetu od invazije vanzemaljaca, gle srećnog spleta okolnosti, koristeći pomenute robote nedavno otkrivene na dnu okeana…Priča se fokusira na Class Zero, grupu učenika Vermillion Peristylium magične akademije. Dotična se nalazi u zemlji Dominion of Rubrum. Jednog dana, kako to obično biva, Militesi Empire (militezi – military, suptilno, zar ne?) odlučuje da napadne ostale države u Orience svetu (države ovog sveta nose zajednički naziv Crystal States of Orience, budući da se cela priča Final Fantasy XIII i srodnih igara vrti oko kristala i božanstava vezanih za njih, a ovo su zemlje kristala).

Kao jedan od najvažnijih aduta u odbrani, grupa učenika akademije magičnih veština je pozvana da brani svoju zemlju i tu dolazimo do dela koji odskače od ove premise, naivnih naziva kao što je Rubrum i slično. Naime, sukobi kroz koje će prolaziti Class Zero (otuda i naziv igre Type-0) su prilično brutalni, baš kao i priča. Zadatak je da odbranite zemlju od invazije Militesi imperije, te da polako otkrivate pozadinsku priču vezanu za kristale. No, sama priča je – i to autori ističu sa ponosom – kreirana na osnovu brojnih istorijskih dokumentaraca i realnih sukoba, tako da je poprilično komplikovana, mračna. Posebno za Final Fantasy svet, priča u ovoj igri se može okarakterisati nasilnom, inspirisana mračnom ratnom atmosferom, pravom ratnom pričom koja potpuno odudara od naizgled poprilično naivno osmišljenog sveta. Možda je time i efektnija, jer imate utisak da branite tu naivnost i šašavost svojim odredom koji je spreman da se žrtvuje.

Kontrolišete 14 članova odreda. Ne direktno i stalno, pošto u jednoj misiji možete voditi do troje, a direktnu kontrolu možete koristiti na samo jednom liku u određenom trenutku. Postoji i dosta gejmplej stavki koje odudaraju od evropskih igara i koje trebate da otkrijete, za slučaj da se prvi put susrećete sa ovakvim igrama – recimo, da znate da je podrazumevano da se u teškim bitkama sa bossovima najnormalnije treba „šetati“ između karaktera kao vid produženja trajanja života družine, pošto se boss fokusira na onog člana družine koga direktno kontrolišete, a on nanosi i najviše štete neprijatelju.

Final Fantasy Type-0 HD se u smislu kontrole družine značajno razlikuje od mnogih igara. Vrlo brzo će vam igra staviti do znanja da morate da levelujete sve članove družine. To znači da ih morate koristiti naizmenično u misijama, bez „favoritizovanja“, jer rizikujete da se zaglavite sa članovima tima koji su nedovoljno levelovani da bi odgovorili na izazove koje igra postavi pred vas.

Ovo stvara interesantnu dinamiku tokom celog igranja. Imate četrnaest članova tima, svaki nazvan po jednoj karti špila (Ace, Nine, Jack, Seven…) i, kao što možete pretpostaviti, svaki sa svojim sposobnostima / oružjima. Neki će biti bolji za blisku borbu, neki za borbu na daljinu, neki su naoružani maljevima i mačevima, neki – špilovima karata kojima se kombinuju različiti napadi. Potreba za menadžmentom tima je veoma izražena. Sve je dodatno naglašeno posebnim „tajmerima“, odnosno vremenom provedenim u igri koje ograničava sve što radite. Ne možete beskonačno raditi šta vam je volja jer vreme teče i nemate ga na raspolaganju u neograničenoj količini. Veoma je važno da koristite vreme između misija i različita trening mesta, među kojima je najvažnija Arena, da što više levelujete članove tima. Istina, postoji i jedno varanje koje omogućava da veoma brzo dobijete ogroman nivo, ali to ćemo ostaviti vama da otkrijete. Sve u svemu, veoma je važno da likove koje ne vodite u konkretne misije pažljivo trenirate, što direktnom borbom u trening areni, što slanjem u tajne misije, koje oni izvršavaju dok vi obavljate sopstvenu misiju.
Kontrolišete 14 članova odreda specifičnih karakteristika i sposobnosti – ne direktno i stalno, pošto u jednoj misiji možete voditi do troje
Misija ima puno i veoma su raznolike. Zapravo, prava je šteta što igra ne prati raznovrsnost samih misija nešto bolje osmišljenim i raznovrsnijim lokacijama, već se drži manje-više istih lokacija sa PSP originala, samo drastično ulepšanih i unapređenih. Opet, razumemo zašto je to rešeno na takav način, jer onda ova igra ne bi bila nikakav remaster, već bukvalno potpuno nov naslov.

Rekli smo da je igra zapravo HD remaster PSP igre. Šta to znači u tehničkom smislu, reći ćemo nešto kasnije, ali šta znači u smislu gejmpleja i prateće priče, to ćemo vam odmah predočiti. Dakle, radi se o prilično „direktnoj“ igri, u nedostatku boljeg izraza. Borbi je puno, i prilično su intenzivne, sa direktnom kontrolom određenog lika. Razlikuju se od klasičnih Final Fantasy borbi. No, borbe ne zavise samo od statistika vašeg lika, već i od refleksa. Postoje trenuci kada će kursor postati crven, i tada vaš lik može da neprijatelja ubije sledećim udarcem. Kada je kursor žut, pritisnite taster i nanećete critical strike! Ova filozofija je mnogo više nalik akcionim igrama, gde su tajming i refleksi veoma važni, ako ne i važniji od statistika koje vam neće biti dovoljne da pobedite neprijatelja. Ujedno, ovo je verovatno i najveća tačka „razdora“ kada su JRPG i RPG fanovi u pitanju. Veliki broj međuanimacija bi se progutao, lutanje svetom koje je tek tu da postoji nekakav mehanizam dolaska od tačke A do tačke B bi se progutalo, ali arkadna borba i mehanika su za evropski/zapadni ukus ipak previše. Ne kažemo da su jedni ili drugi u pravu i da ne možete voleti i jedan i drugi pristup; samo je bitno da u startu ne očekujete identičan pristup, da tražite da igra bude nešto što nije i što ceo žanr nikad nije bio i sve će biti u redu.Kada govorimo o svetu, treba reći da ovde postoji određen osećan otvorenog sveta. Ne takvog kakav nam je prezentovan u najsavremenijim open world igrama kao što su GTA, Dying Light ili Shadow of Mordor, ali tipično japanska „mapa sveta“ po kojoj šetate između gradova i lokacija je tu, zajedno sa neizbežnim random encounter-ima. Ovo je važan aspekat igre, budući da su prethodna izdanja Final Fantasy igara bila bazirana na raznim hub-ovima, ili pak na potpuno linearnoj progresiji kroz svet. Isto tako, taj trend se mogao uočiti i u drugim JRPG igrama, pa je lepo videti svojevrsni povratak korenima.

Grafički gledano, igra ostavlja dvojak utisak. Sa jedne strane, jasno je da ne predstavlja neki naročiti biser koji demonstrira mogućnosti novih konzola. Zapravo, vidi se da ih i ne napreže. Međutim, sa druge strane, ostavljeni smo u neverici napretkom sa, podsetimo, Playstation Portable igre! Zapravo, fascinirani smo onim što je razvojni tim izvukao, pre svega u dizajnerskom smislu, sa jedne sada već prastare ručne konzole. Vidi se da je veliki fokus bio na modelima karaktera, koji su izuzetno dobro urađeni…ali je i prava šteta što su svi slični, odnosno u sličnoj odeći, premda je jasno da se želelo naglasiti njihovo zajedništvo, budući da se ipak radi o jednom vojnom odredu.
Način na koji je ova igra uopšte došla na konzolne sisteme nove generacije dosta utiče na njen karakter
Audio podloga ima svoje blistave trenutke, ali i slabe momente. Blista kada govorimo o muzici. Produkcijski izuzetno urađena, muzika ne samo da se sastoji od fantastičnih traka, već odlično pogađa određene emocionalne momente i odlično je usklađena sa onim što viđamo na ekranu. Želimo da kažemo da je muziku uradio Takeharu Išimoto, koji je već radio na Final Fantasy naslovima, a da je ista snimljena u Sidneju u čuvenoj Operi. Slaba tačka audio podloge su engleski glasovi. Autor ovih redova obožava anime i preferira kombinaciju japanskog jezika sa titlovima, i toplo je preporučuje svakome ko želi da u potpunosti uživa u ovom naslovu.

Šta još reći, u kratkim crtama? Kamera ume da bude nezgodna. U pojedinim situacijama zaista može da napravi problem – srećom, ne preveliki. Takođe, tu je i čokobo, kljunato mount stvorenje nalik na pticu koja hoda poput noja, koje je iz nekog razloga veoma bitno za Final Fantasy fanove, pa je red da i to pomenemo. Još jednu stvar želimo da naglasimo – vrlo je moguće da neke elemente priče nećete razumeti, bilo zbog japanskog stila  prezentacije, bilo zbog toga što niste FF fan u smislu fana koji se izuzetno interesuje za FF univerzum. Čak i uz poznavanje materije i priče, te Fabula Nova Crystallis setinga, neke elemente priče je teško pratiti.

Stoga, kako ukupno gledamo na ovaj netipični naslov? Sigurno je da je poreklo, ili bolje reći način na koji je ova igra uopšte doneta na konzolne sisteme odlukom da se radi HD remaster PSP igre nešto što dosta utiče na njen karakter. Borba je veoma dobra, a sistem koji zahteva da koristite sve članove tima zajedno sa njihovim specifičnim sposobnostima u praksi rezultuje velikom zanimljivošću. Takođe, misije su raznovrsne, od klasičnih RPG misija, preko gigantskih kvestova koji su osnova same radnje, pa sve do gomile opcionih misija, te misija koje se igraju poput strategije u realnom vremenu, pre nego kao (J)RPG, te ćete itekako biti u prilici da aktivirate svih četrnaest članova Type-0 tima.

Ocena? Ocenu shvatite veoma uslovno. Ukoliko ste fan Final Fantasy serijala, Type-0 HD ćete sa uživanjem slistiti za nekih 30-ak sati koliko kampanja traje, premda veliki broj opcionih misija može dobrano da produži igru. Tu je i opcija kretanja iznova, obzirom da igra ima određene stavke u kampanji, pre svega vezane za priču, koje bi trebale da vas stimulišu da je pređete dva puta. Sa druge strane, ako ne volite Final Fantasy ili JRPG, i način prezentacije vam prosto ne prija, ni daleko veća ocena neće vas naterati da pređete ovaj naslov. Pokušali smo da nađemo neku sredinu između ovih gledišta. Kao što rekosmo, Final Fantasy Type-0 HD nije tipična igra…i nije slučajno što se na lokalizacije ovakvih igara za zapadna tržišta obično čeka veoma dugo, a neretko se dotične nikada i ne dese.
Ocena: 78
Platforme: Xbox One, Playstation 4
Dopalo nam se
– Igrivost – Odlična, premda pomalo „japanski zakomplikovana“ priča – Sistem ograničenog vremena koji vas tera na oprez i maksimalno iskorišćenje vremena koje je na raspolaganju – Borba (samo ne očekujte borbu u evropskom RPG stilu) i raznovrsnost u istoj zahvaljujući neophodnosti korišćenja različitih članova tima sa različitim sposobnostima – Povratak „svetske mape“ u Final Fantasy i random encounteri po mapi – Raznovrsne misije / kvestovi
Nije nam se dopalo
– Priča odudara svojim karakteristikama od naizgled naivnog sveta – Iako je impresivno koliko je urađeno u remasteru, ipak nije na nivou grafičkog kvaliteta najboljih igara – Kamera ume da bude „nestašna“ – Okruženja su mogla biti raznovrsnija – (Uslovno) Borba i uopšte mehanika igranja neće odgovarati svima, posebno ne onima koji nisu navikli na JRPG postulate
Igrano na: Playstation 4
Websajt: http://finalfantasytype0.com