Otvoreni kod slavi 20. rođendan

Softver otvorenog koda (open source) u našim životima pokreće nešto čak i ukoliko toga nismo svesni. Fanovi Raspberry Pi računara u velikom obimo koriste prednosti softvera otvorenog koda; Linux i BSD serveri otvorenog koda pokreću kompanijske mreže i sajtove, upravljaju uređajima za zabavu u avionima i kompjuterskim kioscima. Otvoreni kod je jezgro Android telefona. Čak i popularni pregledači interneta spadaju u projekte otvorenog koda – Mozilla Firefox, Opera i Chromium projekat. Sam Linux projekat je toliko bitan developerima da ga je i sam Microsoft implementirao u Windows 10.Termin, koji je pomogao u definisanju navedenih tehnologija, je rođen pre 20 godina (tačnije 3. februara). Instance “slobodnog softvera”, gde korisnici mogu da vide izvorni kod programa, su već postojale zahvaljujući naporima Ričarda Stalmana i Free Software Fondacija. Međutim, 3. februara 1998. godine, prvobitni članovi Open Source Inicijative su se okupili i prihvatili termim “open source”, a Open Source Definition objavljen nekoliko dana kasnije je pomogao u kreiranju masovnih pokreta koji su pomogli u izlaganju izvornih kodova softvera.Softver otvorenog koda je sada osnovni element sveta računara, zahvaljujući naporima različitih organizacija, pojedinačnih developera i korisnika. Sajt PCWorld je kreirao najzanimljivije i najbitnije elemente koji čine suštinu softvera i hardvera otvorenog koda.Operativni sistemi otvorenog kodaKada su u pitanju softver otvorenog koda i računari, Linux je definitivno jedan od najvećih projekata koji se izrodio iz open-source platforme. Drugi primeri su BSD varijante, ali se GNU/Linux sa svojim distroima izdvaja.Otvoreni kod je toliko evoluirao kada je softver u pitanju, da sada postoji relevantna zamena za gotovo sve što korisnik poželi da koristi. Moguće je čak pokretati i softver otvorenog koda unutar open-source aplikacije. Moguće je pokretati i Windows u virtuelnoj mašini na Linux boxu, što je odlična opcija za one koji žele da pokreću određene Windows aplikacije ali ne žele da koriste Windows na dnevnoj bazi.
Sa igrama je situacija malo komplikovanija, jer iskustvo pokretanja igara u virtuelnim mašinama nije najbolje, ali se poboljšava. Sve više igara implementira Linux podršku, a na ovo je značajno uticao Steam sa svojim fokusom ka Linux gejmingu.Hardver otvorenog kodaMoguće je nabaviti hardver koji je specijalizovan za Linux buildove, poput System76 Galago Pro ili Purism Librem 15, ali sam hardver nije otvorenog koda kao softver koji se na njemu koristi. U nekim slučajevima hardverske šeme su dostupne javnosti, ali komponente koje idu u njih (kao CPU i GPU) su u najvećem broju slučajeva vlasničke.
S druge strane, tu je Raspberry Pi mini PC, kao najveći prijatelj otvorenog koda još od svoje prve pojave. Uz Raspberry Pi i softver otvorenog koda, developeri i entuzijasti su u stanju da kreiraju fantastične stvari.Izvor: PCWorld