Marko Nešović
Grupa umetnika pokrenula je tužbu u San Francisku protiv kompanija Stability AI, Midjourney i DeviantArt zbog kršenja autorskih prava i nezakonite konkurencije.
Za one koji nisu dovoljno upoznati sa materijom, alati kao što su Stable Diffusion (Stability AI), Midjourney i DreamUp (DeviantArt) omogućavaju vam da kreirate kvalitetne slike na osnovu tekstualnog opisa. Otkad je generisanje slika koje pokreće veštačka inteligencija postalo javno dostupno tokom prošle godine, krenula je javna polemika oko legalnosti i autorskih prava, piše ArsTechnica.
Kako rade ovi AI alati?
Ovi alati generišu slike na osnovu tekstualnog unosa, ali se za to oslanjaju na veliku bazu javno dostupnih slika na osnovu kojih su „istrenirani“. To znači da ako nekom od njih date folder sa slikama Van Goga, i kažete mu da naslika pejzaž, on će to uraditi u stilu poznatog slikara, oslanjajući se na ono iz čega je naučen. I tu leži problem.
Umetnici se bune jer se svi ti softveri hrane njihovim slikama i generišu slike (jako dobro) koje veoma podsećaju na njihove radove. I sve to bez njihove dozvole.
DALL-E nije obuhvaćen tužbom
Ono što je čudno sa ovom tužbom je da se u njoj ne pominje, OpenAI, kreator DALL-E modela koji je pokrenuo celu javnu dostupnost ovih alata u aprilu prošle godine. Mogući razlog što DALL-E nije tu je taj što on ne ma javno dostupne informacije o podacima koje koristi za treniranje svog modela i ima komercijalnu licencu sa korišćenje slika sa poznatih sajtova za stock fotografije kao što je Shutterstock.
Uprkos kontroverzama, legalnost ovih softverskih modela tek treba da prođe kroz sud, a advokati koji zastupaju umetnike se nadaju da će se napraviti zakonski presedan koji će kasnije moći da se koristi za slične slučajeve.
Prekomerno preklapanje
Mač sa dve oštrice može biti i način na koji je napisana tužba, nakon koje je krenula ozbiljna rasprava na društvenim mrežama. Naime, jedan od poznatijih AI analitičara Aleks Šampanar ukazao je na to da su neki delovi tužbe u kojima se opisuje kako softveri rade napisani netačno.
Tokom procesa obuke, Stable Diffusion koristi ogromnu biblioteku od više miliona slika. Koristeći ove podatke, njegova neuronska mreža je statistički „naučila“ kako se pojavljuju određeni stilovi slika bez čuvanja tačnih kopija slika koje je videla. Iako u retkim slučajevima slika koji se najviše ponavljaju u ovom skupu podataka (kao što je Mona Liza), može doći do takozvanog „prekomernog preklapanja“ koji omogućava Stable Diffusion da generiše veoma blisku reprezentaciju originalne slike.
Sa druge strane, uz adekvatne instrukcije modeli latentne difuzije uvek stvaraju nove slike i ne stvaraju kolaže ili dupliraju postojeći rad. Upravo ovo je tehnička realnost koja predstavlja ahilovu petu tužbe o kršenju autorskih prava, iako je deo o „derivatnim delima“ koje stvaraju AI generatori još uvek siva zona bez jasnog pravnog presedana.
Neke od drugih tačaka žalbe, kao što su nezakonita konkurencija (dupliciranje stila umetnika i korišćenje mašine da ga replicira) i kršenje prava na publicitet (dozvoljavanjem ljudima da traže umetnička dela „u stilu“ postojećih umetnika bez njihove dozvole), manje su tehnički i imaju mnogo veću šansu da „prođu“ na sudu.
Umetnici u strahu od AI generisanih slika
Uprkos problemima, tužba dolazi nakon talasa besa zbog nedostatka saglasnosti umetnika koji se osećaju ugroženim od strane ovih AI generatora slika. Po njihovom priznanju, tehnološke kompanije koje stoje iza sinteze AI slike su pokupile intelektualnu svojinu kako bi obučavale svoje modele bez saglasnosti umetnika.
Postoji i sajt koji se zove Have I been trained, a koji služi da umetnici mogu da provere da li su njihove fotografije bile korišćene za treniranje nekih od softvera za mašinsko generisanje slika.
Ukoliko tužba dođe do suda, a ne završi se na nagodbi, pred sudom u Kaliforniji će biti vrlo teška odluka – da reše razlike između etičkih i navodnih povreda zakona. Tužioci se nadaju da će dokazati da kompanije sa veštačkom inteligencijom imaju komercijalne koristi i bogato profitiraju od korišćenja slika zaštićenih autorskim pravima. Oni su tražili značajnu odštetu i trajnu zabranu kako bi zaustavili navodna kršenja prava kompanija od daljih kršenja.
