Zašto veštačka inteligencija ne može biti naš prijatelj, granice AI prijateljstva po Marku Zuckerbergu

Prijateljstva su važan deo života svakog čoveka. Ona su ponekad komplikovana, haotična i zahtevna, ali kako je Aristotel rekao: „Bez prijatelja niko ne bi izabrao da živi, čak i da ima sva druga dobra.“ Upravo u tom kontekstu, osnivač Mete, Mark Zakerberg, ima neočekivano rešenje za one kojima fale prijatelji, tu je veštačka inteligencija koja će vam pomoći da izgradite nova prijateljstva.

Govoreći u podkastu sa Dvarkešom Patelom, Zakerberg je objasnio kako ljudi vole da razgovaraju sa AI čet-botovima poput Meta AI o svojim ličnim stvarima. On tvrdi da, s obzirom na to da većina Amerikanaca ima znatno manje prijatelja nego što bi želela, postoji prostor da AI popuni tu prazninu. „Kako se krug personalizacije bude razvijao, AI će vas sve bolje poznavati, i to će postati zaista privlačno“, rekao je Zakerberg.

Međiutim, privlačan razgovor nije isto što i pravo prijateljstvo. AI nije vaš prijatelj. I ne može to biti. Što više pokušavamo da ga ubedimo da jeste, to više gubimo iz vida i samu prirodu prijateljstva i pravu prirodu veštačke inteligencije.

Hyperight

AI je alat. Sjajan, ponekad zadivljujući, često frustrirajući, ali ipak alat. Ne razlikuje se suštinski od automatskog dovršavanja teksta ili švajcarskog nožića. AI ne razume šta govorite, nema unutrašnji monolog niti osećanja. To je sofisticirana imitacija govora, papagaj koji ne ponavlja vaše fraze, već sadržaj interneta.

Simulacija empatije nije empatija. Skriptovano razumevanje nije razumevanje. AI ne zna kako ste, zna samo šta ste rekli i šta najverovatnije dolazi posle. Ako vam se „prijatelj“ javlja na osnovu modela verovatnoće, to nije prijatelj. Možda izgleda korisno, možda čak i utešno, ali to je površina bez dubine.

U najboljem slučaju, AI prijatelj je kao kućni ljubimac. Ali ne topli pas ili mrgudna mačka, već više kao digitalna ribica, Tamagoči koji nikada ne umire. Biće koje nikada ne traži ništa zauzvrat, jer ga nije briga. A i vi to, u dubini duše, znate.

AI kao terapeutsko rešenje?

Na drugom podkastu, ovog puta sa Benom Tompsonom, Zakerberg je otišao korak dalje: čak i ako nemate ljudskog terapeuta, smatra da bi trebalo da imate bar AI terapeuta. Nedostatak terapeuta i visoki troškovi terapije doveli su do velike potražnje za alternativama, a AI deluje kao jednostavno rešenje.

U teoriji, to nije loša ideja. AI može pružiti neku vrstu podrške, posebno u hitnim slučajevima ili kada je teško doći do stručne pomoći. Međutim, detalji su važni. Licencirani terapeuti prepoznaju stvari koje algoritam ne može: ton glasa, govor tela, tišinu. Oni procenjuju rizik, čitaju između redova i što je najvažnije, deluju po etičkim principima koji su zakonski definisani.

AI to ne može. Bez obzira na to koliko su striktna pravila njegove upotrebe, ona se mogu promeniti jednim redom koda. I to je realna pretnja, posebno kada AI terapeut dolazi iz kompanije čiji su proizvodi često povezani sa mentalnim problemima mladih i digitalnom zavisnošću.

Zakerberg možda vidi AI kao dodatak u svakodnevnom životu, ali kad pređe granicu i postane zamena za odnose, to postaje problem. Nismo još stigli do tačke kada ljudi masovno biraju AI umesto ljudi, ali ne bi trebalo ni da ih podstičemo na to. Prijateljstvo ne može da se skalira. Ne može se programirati. I ne bi smelo da se delegira softveru, prenosi Tech Radar.

AI vas nikada neće zaista razumeti, ne zato što nije dovoljno pametan, već zato što nije čovek. I kao što je Aristotel rekao: „Prijatelj svima, nije prijatelj nikome.“