U današnje doba opšteg praćenja svega, svačega i svačijih podataka na internetu, VPN postaje skoro pa neophodan program, pogotovo ukoliko volite da najnovije filmove, serije i video igre nabavite besplatno, čak i kada ih ne poklanja Epic Games. Štaviše, i neki internet pretraživači, poput Opera, dolaze sa preinstaliranim VPN servisom. Ali, da li znate kako on funkcioniše?
VPN tuneli
Kada posetite neki sajt, vi se povezujete na njega putem servera koji kontroliše vaš provajder internet usluga i usmerava vas ka adresi koju želite da otvorite. Međutim, kada upotrebljavate VPN klijent, vi suštinski menjate put vaše konekcije. Umesto da direktno od servera vašeg provajdera idete ka željenom sajtu, vaš zahtev će prvo obraditi server koji je pod kontrolom vašeg odabranog VPN programa. Ovim putem dobijate novu IP adresu, kao i dodatan sloj enkripcije od servera internet provajdera do servera VPN klijenta. Upravo ovo naziva se tunelom.
Tunel je enkriptovana konekcija koja sprečava bilo koga drugog, uključujući i pružaoca vaših internet usluga i sajt koji posećujete, da prati vašu aktivnost. Sam naziv “tunel” potiče iz saobraćaja, jer od onog trenutka kada u tunel uđete drugi više ne vide vaš automobil i ne znaju šta vi zapravo u tom tunelu radite.
VPN protokoli
Kako bi se VPN tunel uspostavio, potreban vam je protokol u vidu softvera koji služi za određivanje kako vaš VPN klijent “razgovara” sa drugim korisnicima prisutnim unutar iste mreže. Protokol najpre sadrži informacije o tome koji tip enkripcije se koristi i kako internet saobraćaj funkcioniše ka i od servera. Važnost ovih protokola potiče od činjenice da oni utiču na brzinu i sigurnost vaše konekcije, što su dve najbitnije stvari kod izbora VPN programa.
Enkripcija
VPN čini vaše konekciju bezbednom i privatnom upotrebljavanjem raznih vrsta enkripcija koje služe kako bi se vaše aktivnosti pretvorile u nečitljivu zbrku koju niti jedna druga strana ne može da razmrsi. Nakon toga, isti ti podaci se dekodiraju upotrebom kompleksne matematičke formule koja se naziva algoritam nakon što prestanete da upotrebljavate VPN klijent. Najčešće korišćena enkripcija je AES, tj. “advanced encryption standard” (napredni enkripcioni standard), a njegova najbezbednija varijanta je AES-256, što znači da upotrebljava sigurnosne ključeve (algoritme) za dekodiranje signala od 256 bita.
Za kraj, treba zaštititi i sam ključ iliti algoritam, a tome služi TLS, tj. “transport layer security” (sloj bezbednosti za transfer podataka). Bez postojanja TLS-a, enkriptovana poruka bi zatražila od servera sredstvo za dekodiranje, što bi malicioznim osobama omogućilo olakšan pristup celokupnom funkcionisanju VPN klijenta i poništilo njegovu osnovnu svrhu. TLS ovo sprečava tako što svaku dobijenu poruku preusmerava na dodatni server koji odobrava začetak dešifrovanja poruke.
Dakle, odgovor sa početka teksta o tome kako funkcioniše VPN glasi “komplikovano”. Ali, jednostavno ga je koristiti, pa ako želite da osigurate koliku-toliku privatnost na internetu, savetujemo da ga koristite.
Znate li šta je, i kako funkcioniše VPN?
Na kojim tačno principima radi VPN i zbog čega treba ili ne treba da ga koristimo?