Bluetooth postoji već dvadeset godina, ali i dalje ume lepo da nas iznervira

Prema istraživanjima statističkih kompanija, preko 5 milijardi Bluetooth uređaja će se isporučiti raznim korisnicima samo ove godine, a očekuje se da će te cifre rasti do 7 milijardi do 2026. godine, piše CNN.
Da li to treba da nas čudi?
Ako ste skoro kupovali belu tehniku, imali ste prilike da primetite da moderni šporeti, frižideri, mašine za sudove ili veš imaju Bluetooth konekciju, i to ne samo u najvišoj klasi uređaja. Da ne pričamo o prekidačima, sijalicama, tabletima, konzolama, zvučnicima, televizorima, slušalicama i svim ostalim gedžetima u vašem domu.
Volimo se i ne volimo se
Zanimljivo je da je Bluetooth tehnologija koja, uprkos svim svojim prednostima ima tu sposobnost da nas iznervira kada treba da podesimo novi uređaj ili se uparimo sa nekim drugim. Da li je u pitanju nekompatibilnost ili činjenica da je drugi uređaj van dometa, manje je bitno.

Istorija i princip rada
Bluetooth je tehnologija koja je osmišljena za jednostavno bežično povezivanje svega svuda, ali nikada zaista to nije omogućila. Razlog za ovo je verovatno osnova ove jeftine tehnologije.
Bluetooth je, za razliku od Wi-Fi tehnologije uvek imao znatno kraći domet, i to se ni danas nije promenilo. Mi smo se navikli na bežičnu konekciju dometa nekoliko metara u zatvorenom prostoru uz veoma malu dodatnu potrošnju baterije.
Bluetooth signal putuje preko nelicenciranih radio talasa, koji su otvoreni za javno korišćenje za sve, što je pojednostavilo proces razvoja, ali je donelo i neke probleme. Kada koristite otvorene frekvencije onda morate da se takmičite sa najrazličitijim proizvodima kao što su daljinski upravljači, voki-tokiji, bebi kamere i monitori. To takođe znači i dosta smetnji za vašu konekciju.
Ovo se pre svega prevodi u situacije koje smo svi iskusili: kada treba da se povežemo na neki uređaj. Iako bi sve trebalo da radi na dva klika, ponekad je potrebno da imate vudu lutkicu, pileću nogu, malo tamjana i dosta sreće da sve proradi kako treba.
Bezbednost? Koja bezbednost?
Ako pitate stručnjake za bezbednost, tip povezivanja i princip koji koristi Bluetooth tehnologija otvara nekoliko potencijalnih rupa preko kojih napadači mogu da pristupe vašim podacima, ukoliko niste previše pažljivi.
Klasičan primer koji ovo ilustruje je Kamila Heris, potpredsednica SAD koja je čestitala Džozefu Bajdenu i koja u tom trenutku drži nekoliko žičnih slušalica u ruci, jer su Bluetooth slušalice bezbednosno rizične.
Apple je kompanija koja je povukla nogu kada je u pitanju usvajanje Bluetooth tehnologije kao podrazumevanog sistema povezivanja periferija, nakon čega su istim putem krenuli i drugi proizvođači, a onda je krenula lavina Bluetooth slušalica i periferija.

Kvalitet zvuka
Neki zagriženi audiofili, uprkos modernim kodecima kao što su LDAC i AptX HD odbijaju da prihvate Bluetooth zato što zvuk nije dovoljno kvalitetan. Doduše, takvi kukaju i na kvalitet zvuka servisa kao što je Spotify…
Ima još prostora za napredak
Uprkos manama, potražnja za Bluetooth tehnologijom ne jenjava, posebno jer u dobrih 70-80% situacija Bluetooth radi savršeno.
Jasno je da je u pitanju tehnologija koja još uvek nije dostigla svoj vrhunac, a Internet of Things i pametni uređaji koji međusobno komuniciraju samo su jedan razloga zbog kojeg će Bluetooth još dugo ostati podrazumevana tehnologija za bežično povezivanje.