Intel hibridni CPU dizajn nije dobar za nove igre, da li efikasnija AMD arhitektura bolje odgovara budućnosti gejminga?

AMD i Intel se poslednjih godina razilaze u pristupu kada je u pitanju povećanje broja jezgara u procesorima. AMD koristi čiplet dizajn, kombinujući jezgra i keš memorije u modularne blokove koji se lako umnožavaju, dok Intel insistira na hibridnoj arhitekturi, kombinujući moćna P-jezgra sa energetski efikasnim E-jezgrima. Međutim, kako igre postaju zahtevnije u vidu pokretanja velikog broja instrukcija istovremeno, Intelov pristup se suočava sa sve većim izazovima u pogledu performansi.

Sa najnovijom Arrow Lake arhitekturom, Intel je otišao korak dalje, ukinuta je podrška za hyperthreading (HTT), a jezgra visokih performansi i ona štedljiva su raspoređena u naizgled haotičnoj strukturi. U igrama koje zahtevaju preciznu kontrolu nad raspodelom izvršavanja instrukcijskih nizova, to dodatno komplikuje optimizaciju jer se oslanjaju na Intel softver (IAO) ili podršku u Windows kernelu.

Intel zaostaje u gejming performansama

Testovi u igrama kao što su Cyberpunk 2077, Stalker 2, Assassin’s Creed Shadows, The Last of Us Part 2 i Flight Simulator 2024 pokazuju sledeće specifičnosti:

• AMD-ov Ryzen 7 9800X3D ravnomernije raspoređuje opterećenje među jezgrima zahvaljujući doslednom SMT-u (Simultaneous Multithreading).
• Intelov Core Ultra 7 265K se oslanja na osam P-jezgara za izvršenje najvažnijih instrukcija, dok su E-jezgra neretko tek delimično opterećena, praktično neupotrebljiva.
• U igrama koje zaista koriste više instrukcijskih nizova istovremeno (Flight Simulator, TLOU2), E-jezgra moraju da “uskoče”, ali njihova manja snaga u poređenju sa P-jezgrima može da postane usko grlo.

AMD

U ovakvom okruženju, postavlja se pitanje: da li je bolje imati jedno jezgro koje istovremeno procesuira dva niza instrukcija (AMD), ili dva fizički odvojena jezgra koja obraduju po jedan niz instrukcija (Intel)? AMD-ov pristup se pokazuje efikasnijim i konzistentnijim, što može biti ključna prednost kada je u pitanju razvoj novih igara.

Zanimljivosti i implikacije:

• Microsoft i Sony koriste AMD čipove u konzolama, verovatno i zbog njihove jednostavne ali vrlo efikasne arhitekture koja olakšava optimizaciju performansi.
• Uvođenje 12 jezgara po CCD-u u Zen 6 (prema glasinama) dodatno bi povećalo AMD-ovu prednost u gejmingu.
• Intel bi mogao sve više zaostajati ako se trend povećanja broja instrukcija u igrama nastavi – posebno jer E-jezgra nisu dizajnirana za rad pod punim opterećenjem kao P-jezgra.

Ako se razvoj igara nastavi u pravcu većeg procesorskog (CPU) opterećenja, Intelova trenutna hibridna arhitektura, naročito bez hyperthreadinga, može s epokazati manje efikasnom i lopijom u pogledu performansi. AMD-ov jednostavniji, ali produktivniji dizajn ostavlja snažniji utisak kao bolje rešenje koje spremnije dočekuje budućnost zahtevnog gejminga, kako na PC-ju tako i u konzolama. Intel će možda morati da razmotri promene u pristupu kako bi ostao konkurentan, analizira PC Gamer.