Benchmark Redakcija
Pošto OLED displeji postaju sve popularniji u svetu, želeli
smo da vam ukratko objasnimo principe rada i prednosti nove tehnologije koja
bi trebalo da zameni klasični LCD. OLED je skraćenica od Organic light-emitting
diode i zasniva se na nizu tankih slojeva organskih materijala (uglavnom polimera)
postavljenih između metalne katode koja se najčešće izrađuje od alumijuma ili
srebra, i providne anode koja je najčešće od stakla. Kada se kroz takvu ćeliju
proputi jednosmerna struja rupe i elektroni iz elektoroda se kombinuju u organskom
sloju izazivajući otpuštanje energije u vidu svtlosti. Za razliku od LCD-a,
ovim monitorima nije potrebno pozadinsko osveteljenje, imaju brže vreme odziva
piksela, bolji kontrast, slika se može posmatrati iz svih uglova, lakši su,
manje troše, i što je takođe vrlo važno – jeftiniji su za proizvodnju. Tehnologiju
je otkrio Eastman Kodak početkom osamdesetih i još uvek je u razvoju, ali je
već uveliko počela da zamenjuje LCD u uređajima kao što su PDA i mobilni telefoni.
Potencijal ove tehnologije je ogroman, a interesantno je da se pomoću nje mogu
praviti i savitljivi displeji. Trenutne mane ovih monitora su kratak životni
vek, loša pouzdanost i osetljivost na vlagu i kiseonik zbog čega se moraju pakovati
u hermetički zatvorena kućišta što doprinosi kompleksnosti i smanjuje izbor
materijala za izradu, ali se već razvijaju tehnologije koje bi trebalo da prevaziđu
ove probleme.
Izvor: Webopedia
