Postoji šest različitih tipova OLED ekrana: kako funkcionišu?

Moderni ekrani danas se uglavnom dele na dve glavne tehnologije: LCD i OLED. OLED paneli se smatraju naprednijim jer omogućavaju znatno bolji kontrast, dublju crnu boju i preciznu kontrolu svakog piksela.

Za razliku od LCD tehnologije koja koristi pozadinsko osvetljenje, OLED koristi organske diode koje same emituju svetlost. Svaki piksel se uključuje i isključuje nezavisno, što omogućava veoma visok kvalitet slike i široke uglove gledanja.

Iako svi OLED paneli koriste isti osnovni princip rada, postoji nekoliko različitih varijanti ove tehnologije.

PMOLED i AMOLED: dva osnovna tipa OLED matrice

Prve dve varijante odnose se na način upravljanja pikselima.

PMOLED koristi jednostavnu matricu elektroda gde se pikseli aktiviraju redom. Ovaj pristup je relativno jednostavan za proizvodnju, ali ima ograničenja u veličini i efikasnosti, pa se uglavnom koristi u manjim uređajima poput pametnih satova ili kalkulatora.

AMOLED koristi mrežu tankoslojnih tranzistora (TFT) koji kontrolišu svaki piksel pojedinačno. Ova tehnologija je energetski efikasnija i pogodna za velike ekrane poput televizora, pametnih telefona i laptop računara.

Transparentni OLED

Transparentni OLED ili Transparent OLED omogućava ekranima da budu delimično providni. Ovakvi paneli sastoje se od potpuno transparentnih slojeva elektroda i organskog materijala koji emituje svetlost.

Pošto ne zahtevaju pozadinsko osvetljenje, svetlost može prolaziti kroz ekran u oba smera. Kompanija LG razvila je jedan od prvih komercijalnih TOLED panela i predstavila 77-inčni model za tržište visoke klase.

Ova tehnologija se trenutno najčešće koristi u digitalnim reklamnim panelima, industrijskim sistemima i pametnim naočarima.

WOLED i QD-OLED

WOLED koristi belo svetlo koje prolazi kroz filtere u boji kako bi se dobile crvena, zelena i plava komponenta slike. Ovakav pristup koristi se u mnogim modernim OLED televizorima.

Jedan od nedostataka WOLED tehnologije je manja efikasnost jer deo svetlosti gubi intenzitet prolaskom kroz filtere.

Naprednija varijanta je QD-OLED, koja koristi kvantne tačke za konverziju plavog svetla u druge boje, čime se postiže veća osvetljenost i bolji prikaz boja.

Top-emitting OLED

Top-emitting OLED odnosi se na konstrukciju panela kod koje svetlost izlazi kroz gornju stranu ekrana, umesto kroz podlogu.

Ovaj dizajn omogućava veću efikasnost i veću maksimalnu osvetljenost ekrana. TE-OLED paneli često se koriste u pametnim telefonima, pametnim satovima i drugim kompaktnim uređajima, ali se sve češće primenjuju i u premijum televizorima.

Savitljivi i preklopni OLED

Foldable OLED predstavlja varijantu OLED panela sa fleksibilnom podlogom, obično napravljenom od polimida umesto stakla.

Ovakva konstrukcija omogućava savijanje i preklapanje ekrana, što je dovelo do razvoja uređaja poput Samsung Galaxy Z Fold7 telefona.

Fleksibilna struktura OLED panela omogućila je i ranije koncepte kao što su zakrivljeni televizori i savitljivi displeji.

Zahvaljujući ovim različitim varijantama OLED tehnologije, proizvođači mogu da razvijaju ekrane sa specifičnim karakteristikama: od ultra tankih televizora do transparentnih panela i preklopnih pametnih telefona, piše BGR.