Ulični inženjeri iz Delhija oživljavaju staru tehnologiju: kako „Frankenštajn“ laptopovi pomažu u borbi protiv digitalne nejednakosti u Indiji

U uskoj, prašnjavoj radionici u Nju Plejsu, trgovačkom srcu Delhija, iznad zvuka lemilica i zujanja dremela, odzvanja tiho škripanje tastature. Tridesetpetogodišnji Sushil Prasad pažljivo skida matičnu ploču sa starog laptopa, brišući znoj sa čela. Nije prvi put da od elektronskog otpada stvara nešto funkcionalno. Ovo mu je svakodnevna rutina — pravljenje jeftinih, ali potpuno operativnih računara od delova starih, odbačenih uređaja.

„Ogromna je potražnja za ovim ‘hibridima’“, kaže Prasad dok uklanja oštećeni deo. „Ljudi ne traže najnoviji model. Njima samo treba nešto što radi i što mogu da priušte.“

U Indiji, od Delhija do Mumbaija, ovakvi improvizovani tehničari i prodavci sastavljaju takozvane „Frankenštajn“ laptopove, uređaje sačinjene od funkcionalnih delova iz različitih brendova i modela. Kupci su uglavnom studenti, frilenseri i mala preduzeća, kojima su novi uređaji van domašaja.

Manohar Singh, vlasnik radionice u kojoj Prasad radi, pokazuje jedan takav laptop. Otvara poklopac, ekran trepne i pokaže jasnu sliku. „Napravljen je bukvalno iz otpada,“ kaže uz osmeh. „Uvozimo pokvarene ili polovne laptope iz Dubaija i Kine, popravljamo ih i prodajemo za polovinu cene novog.“

The Verge

Jedan dobar primer, priseća se Singh, bio je student inženjerstva koji je mesecima štedeo novac da bi kupio laptop. „Nije imao dovoljno, pa sam mu sastavio jedan iz delova. Bio je na ivici suza kad je otišao — tada znaš da ovaj posao ima smisla.“

Međutim, iza uspeha ovih uličnih radionica krije se ozbiljnija priča — borba malih servisera protiv multinacionalnih tehnoloških giganata. Proizvođači sve češće otežavaju popravke, koristeći specijalne šrafove, softverske blokade i ograničenja u dostupnosti rezervnih delova.

Satish Sinha iz organizacije Toxics Link kaže da su majstori poput Prasada i Singha „na prvoj liniji borbe protiv planiranog zastarevanja“.

„Indija oduvek ima kulturu popravke od tranzistora do mobilnih telefona,“ objašnjava on. „Ali kompanije nas sve više teraju da kupujemo novo, umesto da popravljamo staro. Treba podstaći ovakvu ponovnu upotrebu — ona ne samo da štedi novac, već i resurse i smanjuje zagađenje.“

Indijska vlada već vodi razgovore o zakonu o pravu na popravku, po uzoru na slične inicijative u EU i SAD. Ipak, većina ovih radnji i dalje funkcioniše na ivici legalnosti, a pristup delovima obezbeđuje se iz neformalnih tržišta, poput Seelampura, najveće indijske pijace e-otpada.

U haosu tog tržišta, osamnaestogodišnji Farooq Ahmed traži delove koje kasnije prodaje radionicama širom Delhija. „Nalazimo RAM-ove, matične ploče, baterije koje još rade, sve to bi završilo na deponiji,“ kaže. Ipak, priznaje da je posao rizičan. „Kašljem često, ali šta da radim? Od ovoga hranim porodicu.“

Dok potražnja za pristupačnim laptop računarima raste, stručnjaci kažu da bi formalizacija ovog sektora mogla doneti višestruke koristi — od stvaranja radnih mesta, preko manjeg zagađenja, do dostupnije tehnologije za siromašnije slojeve društva.

„Ako država da pristup originalnim delovima i uspostavi standarde, mogli bismo da preporodimo celu industriju,“ smatra Sinha.

Ali dok se to ne desi, u radionicama sa lošim osvetljenjem širom Indije, ljudi poput Prasada i Singha nastavljaju da vraćaju tehnologiju u život, deo po deo, vijak po vijak i pokazuju da održiva digitalna budućnost može da počne i iz haosa e-otpada, piše The Verge.