Univerzitet Stenford odredio je maksimalnu teoretsku brzinu
kojom se mogu pisati podaci po hard disku. Hard diskovi se ne mogu ubrzavati
u nedogled, ali srećna okolnost je to što je maksimalna teorijska brzina rada
oko 1000 puta veća od onih na kojima rade sadašnji hard diskovi. Podaci se beleže
na hard disk tako što se mala polja na pločama namagnetišu u jednom ili drugom
smeru, čineći na taj način logičke nule i jedinice. Što se hard diskovi dalje
usavršavaju, trajanje elektromagnetnog zračenja kojima se polja na pločama magnetišu
postaje sve kraće i kraće, a njegov intenzitet se povećava. Ipak, u jednom trenutku
će trajanje elektromagdetnog impulsa postati suviše kratko i bez obzira na intenzitet,
neće biti u stanju da pravilno orijentiše spin elektrona koji određuje magnetna
svojstva materijala ploče. Da bi utvrdili gde se ta granica nalazi, istraživači
sa Stenforda su ispaljivali fotone ekstremnih energija, dobijenih u akceleratoru,
na materijal od kojih se izrađuju hard diskovi i utvrdili da ukoliko izloženost
zračenju traje kraće od 2,3 pikosekunde, ne može se dobiti pouzdan zapis. Univerzitetu
Stenford su u ovom projektu pomogli i naučnici sa moskovskog Landau Instituta
i stručnjaci kompanije Seagate Technologies. Naravno da je dobijena vrednost
samo teorijska i da niko nikada neće pakovati akceleratore čestica u hard diskove,
tako da ove podatke treba shvatiti samo kao zanimljivost.
Izvor: Yahoo News