Aleksandar Božović
Filip MajkićU proteklim godinama smo svedoci tendencije kompanije Huawei da se pridruži velikim imenima mobilnog sveta u svakom pogledu, pa i u pogledu imidža. To je značilo ne samo da unapređuje i usavršava svoje mobilne telefone, već i da je postepeno rasla tendencija ka premium proizvodima i kategorijama, dok je srednji segement, „puno telefona za malo para“ pristup, ostajao brendu Honor. No, čini se da će Huawei pojačati svoj nastup u srednjem segmentu, slutimo, na radost domaće publike koja i definitivno ima posebnu naklonost prema ovoj kompaniji.
Treba istaći i činjenicu da mnogi korisnici jednostavno ne žele da plaćaju puno mobilne telefone. Veliki je broj onih koji su bili zainteresovani za top modele, ali i pristupačniji telefoni novijih generacija sasvim lepo obavljaju posao. Međutim, moramo reći i da je Huawei napravio pravu pravcatu “šumu” sa veoma sličnim telefonima.
Šta je ono što razlikuje novajliju od ostatka ponude? U suštini, Huawei P Smart je Mate 10 Lite / Honor 7X u nešto manjem pakovanju, u fizičkom smislu, te sa samo nešto slabijom kamerom. Njegov parnjak, odnosno pandan u Honor gami je Honor 9 Lite. To znači da je Huawei napravio pravi ršum sa telefonima čija se cena kreće između 300 i 400 evra, i koji su veoma slični po karakteristikama. Imamo Mate 10 Lite, Honor 7X, ovaj P Smart, doći će i Honor 9 Lite, imamo prošlogodišnji P10 Lite i Honor 8, tik iznad njih svih je Honor 9, a da ne zaboravimo da uskoro stiže i P20 serija telefona, gde će P20 Lite biti jedan od udarnih aduta. Treba se snaći u svemu tome, ali upravo zato smo mi tu, zar ne?
Pre nego što nastavimo, s obzirom da se radi o sličnim uređajima, ali i da ćemo se tokom teksta često pozivati na njih, toplo vam preporučujemo da pogledate i naše prikaze Huawei Mate 10 Lite i Honor 7X telefona.
Test: Huawei Mate 10 Lite
Test: Honor 7X
Raspakivanje i dizajn
Telefon dolazi u standardnom Huawei pakovanju. U njemu zatičemo manje-više sve što je potrebno za korišćenje telefona. Tu su iglica za SIM, zatim razni prospekti i garancije, ali što je možda najbitnije – kompletna oprema u smislu bubica sa mikrofonom, te punjača sa USB kablom za punjenje i sinhronizaciju. Važno je reći da je kabl sa microUSB završetkom, te da punjač ne podržava brzo punjenje, o čemu ćemo nešto više reći kasnije. Najzad, na samom telefonu je ugrađena zaštitna folija koja stoga ne pripada formalno dodatnoj opremi, ali je prisutna i valja je spomenuti.
Odmah po vađenju iz kutije nam postaje jasno zbog čega je za Huawei ovo važan telefon i po čemu se razlikuje od ostalih modela u gami. To je, naime, jedini ne-Mate telefon koji stiže sa 18:9 ekranom, veoma popularnim i traženim, posebno usled bolje ergonomije i udobnijeg držanja u ruci. Stoga nam se odmah jasno nameće poređenje – ovo je smanjeni Mate 10 Lite. U teoriji, ali i u praksi, to zaista jeste tako, budući da je dijagonala novog modela 5,65 inča (naspram 5,93 inča za Mate 10 Lite), ali i da ih karakteriše gotovo identičan hardver, o čemu ćemo više reći malo kasnije. Takođe, preko ekrana je već postavljena zaštitna folija.
Drugi bazičan utisak je – izrada. Naime, odmah se vidi da je reč o aluminijumskom kućištu, u najboljoj tradiciji i stilu dosadašnjih Lite telefona koji su izlazili pod markom Huawei. Dakle, P Smart je kvalitetan telefon izrađen od metala, relativno standardnog dizajna izuzmemo li 2:1 odnos ekrana. Ostavlja dobar prvi utisak u tom smislu, što je važno naglasiti, između ostalog, i zbog toga što je reč o novom relativno pristupačnom telefonu.
Zahvaljujući tom odnosu strana, držanje telefona u ruci je veoma lako. Ovde je još bolje, pošto je po dimenzijama P Smart nešto manji od Mate 10 Lite i Honor 7X modela. Huawei ovakav ekran naziva FullView, i kao i kod drugih sličnih modela, cilj je što više istanjiti ivice. Te ivice se sa ekranom stapaju putem tzv. 2.5D zakrivljenja, specijalne tehnologije izrade koju smo videli već na brojnim telefonima ove kompanije. Nije loše ni kada posmatramo debljinu telefona od svega 7,5 milimetara, što takođe pozdravljamo.
Kako idemo ka ivicama i poleđini telefona, shvatamo da ipak određeni kompromisi zahtevaju prisustvo nekih delova izrađenih od plastike. To se prvenstveno odnosi na gornji i donji deo poleđine, ali je zahvaljujući premazu ipak ostvaren utisak uniformnosti, i teško da ćete lako uvideti da su ovi delovi izrađeni na neki drugačiji način. Leđa su čista, pregledna. Na gornjem delu se nalaze dva senzora kamere, kao i LED blic, dok je ispod njih centralno pozicioniran čitač otiska prstiju.
Što se tiče bokova i konektora, prisutno je sve što bismo želeli, i ergonomski odlično raspoređeno. Desno zatičemo tastere za paljenje ekrana i regulaciju zvuka, dok su na donjem delu smešteni zvučnik, microUSB konektor (ništa od USB-C varijante) i 3,5-milimetarski audio priključak, čije prisustvo uvek pozdravljamo. Najzad, imajte u vidu da je Huawei P Smart Dual SIM telefon, sa hibridnim slotom.
Hardver i performanse
Kada je hardver u pitanju, Huawei P Smart kao da je stari znanac. I to sa dobrim razlogom, budući da je njegova hardverska platforma identična onoj koju smo videli u “rođacima”, odnosno u Mate 10 Lite i Honor 7X modelima. Drugim rečima, kada govorimo o performansama, možete očekivati približno sličan nivo, što je i očekivano u svakom smislu, čak i ukoliko posmatramo stvari iz cenovnog ugla.
[modul]specifikacija=9358[/modul]
Šta to, međutim, znači u praksi? Huawei po tradiciji koristi sopstveni hardver u svojim telefonima, barem kada nije reč o modelima najniže kategorije. Za novu generaciju je kreirao HiSilicon Kirin 659 čipset, koji smo već isprobali u Mate 10 Lite i Honor 7X uređajima, a sada ga zatičemo i ovde. No, u međuvremenu su nam se utisci malo slegli, a imali smo priliku i da probamo modele srednje klase nove generacije konkurenata sa Snapdragon 630 procesorom. Nažalost, Kirin 659 je pandan Snapdragon 625 čipsetu, pa tako imamo situaciju “car se odmiče, Marko se primiče”. Pride, Snapdragon 630 je doneo fina unapređenja upravo u nekim segmentima u kojima je cela klasa pomalo škripala, poput energetske efikasnosti i snage GPUa.
Drugim rečima, Kirin 659, koji bi u izolovanom prostoru bio korektno rešenje, danas ipak utiče da Huawei modeli blago zaostanu po performansama u odnosu na konkurentske modele. U tom smislu, ne možemo biti naročito zadovoljni, iako telefoni sa Kirin 659 čipsetom imaju korektne performanse, u čemu im pomažu razne optimizacije hardverskog i softverskog tipa. Osim toga, Kirin 659 se i dalje ne prepoznaje ispravno u CPU-Z iako je aplikacija unapredjivana…
Ostavljajući načelna pitanja po strani, slično kao i u prikazima njegovih rođaka, možemo konstatovati da P Smart nudi sasvim korektne performanse. Osmojezgarni procesor kombinuje četiri jezgra koja rade na 2.36 GHz i četiri štedljiva koja rade na 1.7 GHz. To prati ne baš najsnažnija Mali T-830 grafika, koja je u najboljem slučaju u proseku nečega što klasa nudi. Za razliku od rođaka, koji stižu u 4/64 kombinaciji, P Smart raspolaže sa 3 GB RAMa i 32 GB skladišnog prostora. Ukoliko ne želite da koristite Dual SIM mogućnosti, uvek možete jedan slot uposliti za proširenje memorije za do maksimalnih 256 GB putem microSD memorijske kartice.
(Kao i uvek) Benchmark rezultati potvrđuju naše navode o performansama, kako Antutu, tako i Geekbench.
Softver i utisci u radu
Veoma lepa stvar kod P Smart telefona jeste što, za razliku od Mate 10 Lite i Honor 7X modela, u startu stiže sa najsvežijim Androidom, a to je 8.0 Oreo. Huawei gama doskora nije imala ovu verziju Androida, sa izuzetkom top modela Mate 10 Pro, ali sada Oreo stiže i u srednju kategoriju. Šta nam sve nudi, do sada smo dobro upoznali i na drugim telefonima, ali posebno je zanimljivo kako funkcioniše nova iteracija EMUI interfejsa, koja nosi oznaku 8.0 u skladu sa verzijom Androida.
Premda je skok u smislu cifara sa 5.1 na 8.0 impozantan, korisnici neće dobiti nešto potpuno drugačije i nepoznato u odnosu na dosadašnje Huawei uređaje, naprotiv. EMUI ruho ima i prednosti i potencijalne mane. Kao i do sada, karakteriše ga zaista ogroman broj potencijalnih podešavanja i opcija. To neke korisnike može obradovati, a neke čak i pomalo uplašiti, ali nama se zaista dopada ta mogućnost da podešavate telefon “u sitna crevca”, jer uvek volimo da vidimo prisutnost brojnih funkcija umesto da tražimo zaobilazne načine i tražimo dodatni softver da bismo dobili neke mogućnosti. Osim toga, neka podešavanja su izmeštena i korisnicima je mnogo lakše da dođu do njih, dajući im priliku da na jednostavniji način dođu do brojnih funkcija. Ovo zatičemo na svakom koraku, da li kod brzog podešavanja notifikacija, ili pak dodatnih opcija za ekran ili bateriju.
Za ekran ili režime uštede baterije ne samo da imate brojne opcije, nego ih i možete podešavati i optimizovati na fin način. Možete podešavati toliko toga, uključujući čak i navigacioni interfejs. Istovremeno, i po pitanju dizajna je sistem osvežen i osavremenjen, premda ne zatičemo neke revolucionarne pomake. Sa druge strane, korisnik treba da pazi da ne izmeni neku lako dostupnu opciju koja na drugim telefonima nije standardna, pa da mu posle bude problem da se seti kako da je pronađe. Tu stupa na scenu inteligentna pretraga po opcijama, koja dramatično olakšava snalaženje. Dovoljno je da ukucate neki pojam (recimo, display) pa da vam se ponudi puno opcija koje nisu nužno smeštene u istu grupu, pa verujemo da će se svi nakon perioda inicijalnog navikavanja lako snaći. Stari Huawei korisnici će se pak snalaziti poput ribe u vodi.
Postoji mnoštvo funkcija koje Huawei telefoni sa sobom donose, kao što su health aplikacije, menadžeri raznih segmenata i tako dalje, ali smatramo da nema potrebe previše se zadržavati na tome, jer smo sve to puno puta videli na dosadašnjim Huawei telefonima. Prisutna je Huawei aplikacija za slušanje muzike, Huawei aplikacija za radio, kao i njegova galerija. Znamo da softverski čistunci preferiraju standardne Android aplikacije i da ne vole da telefoni dolaze sa mnoštvom preinstaliranih stvari, ali filozofija kompanije Huawei jeste da telefon mora nuditi što više funkcija čim ga otpakujete.
Ono što možemo da potvrdimo jeste da je ukupan utisak o radu izuzetno pozitivan, te da Oreo radi odlično ne samo na Mate 10 Pro modelu visoke klase, već i na P Smartu. Radi tečno, nema zastajkivanja, ne postoji utisak da su performanse usporene, izuzimajući naravno situacije u kojima je jednostavno kategorija uređaja takva da se ne mogu očekivati performanse na high end nivou. Operacije su fluidne, nema seckanja bilo koje vrste, izuzmemo li tendenciju ne tako brzog GPUa da štucne u grafički zahtevnim operacijama. Sve u svemu, u rangu onoga što smo očekivali kada smo videli da telefon stiže sa Kirin 659 čipom. Evolucija, nikako revolucija.Ekran
Veoma je zanimljivo kako je jedan od većih pomaka iz prethodne godine postao tako…jednoličan. Naime, govorimo o FullView ekranu, koga smo sada videli u većem broju modela i koji više nije tolika novost. Naročito ukoliko ne impresionira svojim eliminisanjem ivica u većoj meri. Naime, P Smart ima pokrivenost prednje strane ekrana od svega 76%, što je solidno manje od Mate 10 Lite ili Honor 7X (koji su na oko 83%), i ne mnogo više od relativno standardnog 16:9 telefona kod koga taj procenat iznosi između 67% i 70%.
Ostavljajući to po strani, ekran zaista jeste jedan od aduta P Smart telefona po mnogo osnova. Zbog 2:1 odnosa strana, hvat je odličan, a i telefon nije prevelikih dimenzija, pa sa dijagonalom od 5,65” zaista možemo da konstatujemo da Huawei dobro odmerava kada kaže da sa ovim telefonom cilja mlađe generacije. Sam ekran je IPS tipa, rezolucije 2160 x 1080 piksela. Reč je o standardno kvalitetnom IPS ekranu kakav Huawei već dugo koristi za svoje uređaje. Zahvaljujući nešto manjoj dijagonali i zadržavanju rezolucije, telefon ima i nešto veću gustinu piksela po inču i ona iznosi 427 ppi.
Ukoliko vam se nešto ne dopada ili želite da promenite parametre displeja, EMUI vam omogućava da širok raspon istih promenite veoma lako i na taj način prilagodite telefon svojim željama. Tako možete ručno podešavati veliki broj parametara u odgovarajućim opcijama ili prilagođavati boje na displeju svojim željama i potrebama.
Sa druge strane, moramo reći da, baš kao i kod Mate 10 Lite i Honor 7X koji se oslanjaju na identičan hardver, nismo impresionirani GPU performansama, najblaže rečeno. Dvojezgarna Mali-T830 MP2 grafika nije naročito snažna, a pride mora da se bori sa rezolucijom nešto širom od Full HD rezolucije. Doduše, u današnje vreme postoji tendencija da se igre optimizuju tako da rade na bilo kakvom hardveru, ali prosto ostaje činjenica da GPU zaostaje za onim u klasi, posebno za GPU-om koji stiže sa Snapdragon 630 čipsetom.
Sveukupan utisak o ekranu je veoma pozitivan. Iako će možda najzagriženijim ljubiteljima multimedije nedostajati 16:9 odnos ekrana idealan za, recimo, YouTube, 2:1 telefoni su prosto bolji za držanje i nošenje i to smo itekako iskusili u mesecima koji su za nama. Ekran je zaista više nego korektan i spada u najbolje u klasi bez ikakve dileme.
Zvuk
Oko zvuka se ne bismo previše zadržavali. Situacija je jednostavna – telefon ima samo jedan zvučnik. On je prilično glasan, i verovatno je da vas neće oduševiti, ali sigurno vas neće ni razočarati. Postoji i 3.5-mm priključak, i kvalitet izlaza je na sasvim dobrom nivou. Takođe, P Smart podržava i radio, sa preinstaliranom aplikacijom za njegovo korišćenje. Ono što vam može biti od interesa jeste da je telefon u stanju da simultano koristi dve Bluetooth konekcije. Na taj način je moguće strimovati muziku i pričati u isto vreme, ili prosto biti povezan na neki uređaj bez gubljenja funkcionalnosti kada je u pitanju veza sa trećim aparatom.
Baterija
Huawei nas je navikao na odlične baterije u svojim telefonima, pa od P Smarta nismo očekivali ništa manje po tom pitanju. Dok su Mate 10 Lite i Honor 7X dobili nešto veću bateriju, kapaciteta 3340 miliamperčasova, model P Smart je dobio varijantu od 3000 miliamperčasova. Iskreno, ne vidimo da će korisnici imati razloga da se bune, obzirom da se baterija, baš kao i druge baterije u Huawei telefonima, odlično pokazuje u praksi.
Skloni smo da kažemo da će i nešto zahtevnijim korisnicima telefon bez problema trajati dva dana, ili da će makar tek drugog dana predveče morati da kače telefon na punjač. Nismo bili milostivi prema telefonu, pa je skoro svo vreme testiranja on bio u nekom zahtevnom režimu – ili su puštane igre, ili YouTube video, ili smo ga koristili za fotografisanje i slično. U svakom slučaju, situacija po tom pitanju je veoma dobra i sigurno je po pitanju autonomije P Smart iznad proseka u klasi, baš kao i drugi telefoni. Nemate brzo punjenje, ali šta da se radi, ako je neka uteha, telefon se napuni za oko tri sata u potpunosti.
Takođe, treba istaći i na ovom mestu da EMUI omogućava veliki broj vidova ušteda energije. To nudi kako kroz direktne režime uštede energije koji mogu biti manje ili više agresivni, ali i kroz veliki broj individualnih podešavanjima u raznim opcijama. Sigurni smo da će korisnici biti u prilici da lako optimizuju svoje telefon u skladu sa onim što koriste. I dalje se pokazuje da je Huawei u samom vrhu po tom pitanju.Huawei P Smart ima tri senzora. Po tom pitanju je više nalik na Honor 7X nego na Mate 10 Lite, koji ima čak četiri kamere, po dve napred i pozadi. Koristi se istovetan sistem kao na Honor 7X modelu, samo sa tom razlikom što je veći senzor glavne kamere nešto slabiji. Drugim rečima, Huawei P Smart ima dva senzora pozadi, RGB senzor od 13 megapiksela i monohromatski senzor od 2 megapiksela, te prednju kameru od 8 megapiksela. Stoga, očekujemo slične rezultate prednje kamere kao kod Honor 7X, i nešto slabije kada je glavna kamera u pitanju. Ukoliko je to sve što vam je potrebno od informacija, komotno možete da preskočite naredne redove i pređete na zaključak, jer se tako pokazuje i u praksi, bez nekih većih iznenađenja.
Softver kamere stiže, tipično za Huawei, sa obiljem opcija. Zatičemo standardan raspored sa glavnim ekranom iz koga su lako dostupne sve opcije i koji prati gomila opcionih modova snimanja, filtera i efekata. Kao i u drugim slučajevima, i ovo može da bude mač sa dve oštrice. Verovatno znate da je naš stav da ne treba preterivati sa “ulepšavanjima”, ma koliko Huawei (a i druge kompanije) podsticale korišćenje raznih filtera.
Nažalost, zapazili smo i jednu negativnu stranu, koju smo primetili i kod rođaka. Kamera ima tendenciju da u pojedinim trenucima radi dosta sporo, bez nekih naročitih pravila kada se to događa, ali svakako čim koristite neke složenije opcije i režime snimanja. Huawei posebno ističe da je telefon namenjen mladima, da poseduje režime ulepšavanja, kao i portret modove snimanja. To je tačno, i portret modovi zaista jesu lako dostupni i za prednju i za zadnju kameru, te rezultuju veoma interesantnim fotografijama na kojima je lako odraditi zamućivanje, odnosno staviti u fokus osobu ili objekat od interesa.
Takođe, u ponudi je Pro režim, u kome imate direktniju kontrolu nad parametrima fotografisanja. No, kako ovo nije neki naročito kvalitetan senzor, a kamoli DSLR aparat, imajući u vidu ciljnu publiku i zaista ogroman broj režima slikanja, čisto sumnjamo da će se za tim režimom često posezati. Veći problem je čisto praktične prirode – da aktivirate HDR, morate učiniti koji potez više i aktivirati ga iz menija, jer na glavnom ekranu nema prečice. Takođe, za portret modove nema dovoljno informacije da li je režim aktivan odnosno da li će “okidanje” rezultovati fotografijom sa zamućenom pozadinom.
Zadnja kamera stiže sa LED blicem, te otvorom blende od f/2.2. Rekli bismo da isporučuje osrednje rezultate. Dinamički opseg nije najbolji, detalji nisu posebno izraženi, a mišljenja smo da agresivna softverska obrada koju Huawei forsira u svim svojim telefonima ne pomaže previše u ovom slučaju, naprotiv. To se posebno vidi kada iz ne naročito jasnih razloga deo fotografije prosto nije oštar – recimo, neki deo drugačije boje ili u senci, što je tipičan primer situacije gde agresivna softverska interpolacija dovodi do gubitka detalja jer interpretira objekat na neki čudan način.
HDR kao i uvek može pomoći da se izvuče koji detalj više, ali ovde, za divno čudo, ne radi preterano agresivno, tako da smo prijatno iznenađeni dobijenim rezultatom. Na raspolaganju je i dobar panorama režim, koji sasvim korektno funkcioniše i šteta što isti režim nije dostupan na prednjoj kameri. Osrednje detalje prati povremeni višak šuma, odnosno distorzije u nekim situacijama. Opet, ne bismo rekli da je to neki naročiti problem – ovo je u suštini sasvim korektna kamera u ovoj kategoriji uređaja. Možda bismo najveću zamerku ipak uputili na račun boja, pošto jednostavno primena brojnih softverskih korekcija uzima danak u tom smislu, pa će u raznim situacijama boje biti drugačije na fotografiji nego što ih gledate direktno ispred sebe.
Tradicionalno slabija tačka Huawei modela srednje klase je noćno snimanje, a to se pokazalo i ovog puta. Slike noću drastično gube na detaljnosti, šum je veoma izražen, i jednostavno nećete imati previše načina da “izvučete” više iz P Smarta snimajući po mraku. U suštini, noćni snimci će poslužiti, ali ništa više od toga.
Najzad, tu je i prednja kamera, gde imamo senzor od 8 megapiskela sa otvorom blende od f/2.0. Ponovo, utisak nam je da je ova kamera korektna i u nivou proseka klase. Nema previše detalja, ali ni šuma, oštrina je korektna, za selfije će sasvim fino poslužiti, naročito zbog dobrog kolorita. I ovde je moguće koristiti portret mod sa zamućivanjem, koji će takođe da posluži lepo iako mu rezultati nisu impresivni. Utisak nam je da je i po tom pitanju prosek u klasi. Slično možemo da kažemo i za video snimanje – podržano je 1080p video snimanje, bez ikakvih ekstravagancija u vidu 60 fps ili 4K rezolucije. Rezultat – prosečan.
Kada razmatramo sve mogućnosti ovog telefona, ne možemo a da se ne zapitamo da li Huawei namerno pravi pravu pravcatu gužvu u cenovnoj klasi od oko 300 do 350 evra? Ponuda telefona je zaista velika u ovom segmentu, stizali oni pod Huawei ili Honor brendom. To nam otežava i adekvatno sumiranje utisaka, budući da, čak i ukoliko ne razmatramo konkurente, P Smart ima dosta rivala i među in-house modelima.
Najpre, moramo da kažemo da je telefon u najmanju ruku sličan Mate 10 Lite modelu. Po svemu odaje takav utisak – kako po mogućnostima, tako i po ceni. a tek očekujemo P20 Lite, pa zatim Honor pandan, te nove, osvežene modele srednje klase od strane konkurencije.
Huawei P Smart je veoma dobar telefon. Nema nekih izraženih mana, dopada nam se njegov 18:9 ekran, sviđa nam se što je po dimenzijama nešto manji i još bolji za nošenje, naročito korisnicima koji imaju manje šake. Performanse su solidne, softverska platforma je sveža, sa obiljem raznih opcija. Baterija je odlična, iako nema brzo punjenje. Najzad, telefon je veoma dopadljiv, i kvalitetno izrađen.
Ovo je još jedna glavolomka gde vi kao korisnik morate jako pažljivo proanalizirati ponudu i sami doneti zaključak – kakav vam je uređaj potreban. Što se nas tiče, zadovoljni smo onim što smo videli i iskusili tokom testiranja P Smart telefona. Međutim, bili bismo još zadovoljniji kada bi bio pristupačniji, pošto bi se na taj način napravilo adekvatnije pozicioniranje ne samo u odnosu na konkurenciju, već i u odnosu na postojeće Huawei / Honor modele na tržištu. Ne sumnjamo da će steći veliki broj poklonika, naročito među mlađom populacijom kojoj se Huawei i obraća sa ovim telefonom.
Prednosti:
– Veoma dobar ekran – Baterija – Korektna kamera – Hvat i dimenzije – Sveža softverska platforma – Odlična HDR implementacija
Nedostaci:
– Cena jača od očekivane, čak i u poređenju sa drugim Huawei / Honor telefonima iz klase – Slab GPU
Cena: 40 hiljada dinara
Telefon na test ustupio Huawei.
