10 trendova za 2013.

Filip Majkić

10 trendova za 2013.

Odabrali smo za vas desetak najinteresantnijih trendova i stavki koje očekujemo tokom 2013. godine. Kažemo “desetak”, pomalo neodređeno, zbog toga što određene stavke povlače druge, a neke se sastoje iz više manjih činilaca, pa ćemo se i njih dotaći. Nećemo tvrditi ni da su trendovi o kojima ćemo govoriti najbitniji – ali su svakako zanimljivi, i cenimo da će vam biti interesantno naše mišljenje o njima.

Nećemo vas ni previše daviti, niti pričati o nekim trendovima koji su više nego jasni i koje svi očekuju, kao što su cloud, povećanje brzine računara (!) ili količine memorije (!), ili nejasnim i maglovitim, a vrlo često i bespotrebnim pričama o mobilnim aplikacijama, Flashu, ili HTML5-ici. Da će se broj mobilnih aplikacja uvećavati, baš kao i prihodi od njih, ili da će cloud računarstvo još više dobijati na značaju, znaju već i vrapci na grani. Međutim, postoje druge vrste trendova koje su manje pred našim očima, ili koje očekujemo, ali koji se možda neće manifestovati na način na koji bismo to očekivali ili po pravilima koja su važila u proteklim godinama. Pogledajmo šta nas to zanimljivo očekuje u narednom periodu, i na koji će se način reflektovati na kompletnu ICT industriju i nas kao potrošače.

Pređimo na stvar(i)!

Intel Haswell – nova generacija računara

Intel za narednu godinu sprema Haswell, novu generaciju mejnstrim procesora koja treba da donese novi pomak u performansama, energetskoj efikasnosti, radnim karakteristikama. No, ovde se nećemo baviti tehnikalijama i specifikacijama nove generacije čipova. Spominjemo ih jer će biti bitan generator prodaje u narednom ciklusu. Tada će svi proizvođači predstaviti nove generacije uređaja svih vrsta i fela, svih dimenzija i oblika, svih vidova i cena. Da se ne naljuti AMD, ali to će se prosto desiti jer Intel drži u šaci celu IT industriju.

Međutim, da li se tu mogu detektovati i prvi znaci uzbune? Svedoci smo da Windows 8, po svemu sudeći, nije uspeo da stimuliše prodaju računara kako se to očekivalo, ili možda bolje reći, priželjkivalo. Hoće li Haswell moći da donese nešto opipljivo, nešto što će korisnike podstaći da kupuju računare? Videćemo. Kako se radi o mejnstrim platformi – teško je očekivati da će se dogoditi nešto što će drastično pomeriti ostale trendove.

Još jedna je bojazan sišla među sve poklonike PC računara, a to je glasina da će Haswell biti poslednji socket CPU iz Intela, što bi efektivno vodilo kraju svakog slobodnog kreiranja PC konfiguracija. Srećom, usledio je demanti i to se neće desiti – ovog puta. Međutim, i sama pomisao na tako nešto je dovoljna da zaledi krv u žilama PC entuzijastima, ali i mnogim kompanijama koje čine PC ekosistem, što bi se odrazilo na svakog korisnika.

Intel je dve decenije bio suvereni vladar IT budućnosti. Međutim, (ne)očekivani podbačaj ultrabuk koncepta i sve manje interesovanje za PC ne govore u prilog tome da Intel i dalje može da radi šta god poželi. Jasno je da se kasno uključio u mobilni segment, mada ne sumnjamo da će pre ili kasnije uhvatiti priključak – i verovatno će 2013. biti obeležena naporima da to učini, sa svim reperkusijama na industriju koje to podrazumeva.

Ekspanzija tableta

Da, to je neumitna činjenica. Tableti će nastaviti da se šire. Ne spominjemo ovaj trend zbog davanja egzaktnih brojki (koje, dabome, dosta variraju zavisno od prognoza), već da bismo dali mišljenje zbog čega. Oni su u trendu, ali ne bez razloga. Tableti ne donose ništa što ne donose i drugi uređaji – ali unose novi kvalitet u svakodnevnu interakciju sa digitalnim svetom.

Da, na internet možete i drugim napravama – ali sa tabletom je to daleko udobnije nego sa telefonom zbog većeg ekrana i površine, a opet dovoljno lako i drugačije da ne morate posezati za PC-jem. Knjige u elektronskom formatu možete čitati i na drugim uređajima, ali je na tabletu to ipak vrlo lepo i pogodno. Slike možete gledati na monitoru, ali tablet možete poneti sa sobom, pa gledati stvari udobno zavaljeni u fotelju ili dok putujete negde, umesto da sedite pogrbljeni ispred monitora. Gledate TV i želite da iskomentarišete nešto na društvenoj mreži, ili potražite na internetu nešto što ste videli u reklami? Tablet je tu.

Sve u svemu, jasno vam je šta hoćemo da kažemo, nema potrebe da se dalje ponavljamo jer smo o svemu ovome već puno puta pričali. Tableti su jednostavno vrlo pogodne naprave koje ne unose revoluciju u korišćenje, već donose značajnu slobodu u korišćenju. Stoga će rast njihove upotrebe obeležiti narednu godinu, a brojni proizvođači i analitičari već govore da tableti negativno utiču na prodaju laptopova. Taj trend će se, po svemu sudeći, nastaviti u 2013.

1080p telefoni

Naredne godine ćemo dobiti i 1080p telefone. Mišljenja smo da će to istovremeno simbolički označiti situaciju gde će hardver telefona daleko prestići softver telefona i da će doći do izražaja nedostatak adekvatnih stimulansa za dalju prodaju telefona po vrlo skupim cenama. Da, mišljenja smo da se cene telefona, naročito top modela, veštački drže na vrlo visokom nivou i da će od naredne godine to morati da se niveliše, na neki način. HTC je najavio J Butterfly, telefon sa 1080p ekranom i brzim hardverom.

Mišljenja smo da će 2013. godina dovesti do maksimizacije hardverskih potreba na telefonu. Već ove godine smo imali ultra-brzi HTC One X+, recimo. Koliko još brži telefon treba biti? I koje će aplikacije to koristiti za nešto korisno, izuzev za grafički prikaz, tj. interfejs? Tu dolazimo do situacije koja je već neko vreme odlika PC računara. Smartfoni će postati mejnstrim, a neki budući top modeli – nakon dostizanja te granice za koju ne tvrdimo da će biti tako jasna i razumljiva, ali da će svakako postojati – više neće moći da se prodaju po velikim cenama iz generacije u generaciju. Videćemo…

Pomak prema indy igrama (uz Kickstarter)

Iako će 2013. godina doneti nekoliko hit naslova koji će u samom startu skrenuti veliku pažnju na sebe, mišljenja smo da će istinska inovacija doći iz razvoja servisa poput Kickstartera. Za slabije upoznate, reč je o online servisu koji omogućava malim razvojnim timovima da dođu do finansiranja svojih projekata. Pomoću njega, mnogi inovativni developeri će moći da plasiraju dobre i kvalitetne naslove na tržište, što je u proteklih nekoliko godina bio veliki problem.

Inovacija je nešto što je očajnički potrebno današnjem svetu igara. Da, prodaće se GTA V, Crysis 3, Gears of War (4) Judgement, StarCraft 2 ekspanzije u milionskim tiražima, ali gejmerima je potrebno nešto opipljivo van AAA naslova (koliko samo ne podnosimo termin, kada biste znali)…Uostalom, obratite pažnju na ta imena – koja li je to samo brojka po redu u oznaci u pitanju? Da li ste igrali, recimo, igru kao što je FTL (Faster Than Light)? Garantujemo da niste nikada ranije igrali takvu igru, niti ste imali prilike, a reč je o projektu koji je upravo na gore opisan način dobio priliku da ugleda svetlo dana. Još je puno sličnih projekata na redu, i očekujemo da će mnogi od njih “procvetati” na pravi način tokom 2013. godine, udahnuvši igranju nov dah inovacije. Da se razumemo, nismo ograničeni samo na PC kao platformu. Uspeh igre The Journey sa PS3 konzole i još bezbrojnih sličnih naslova na konzolama pokazuje da itekako postoji prostor za igre koje nisu ustaljene po strogim žanrovskim podelama.

Takođe, u 2013. godini će verovatno doći do definitivnog trijumfa Free to Play modela. Ne, to ne znači da naredni MMORPG iz Blizzarda neće zahtevati pretplatu – ali znači da će drugi koji žele da ostvare uspeh, i u finansijskom smislu i u smislu popularizacije, morati da stave prst na čelo i zapitaju se kako to da ostvare. Free to play je modus budućnosti. To već danas pokazuju League of Legends, Guild Wars 2, Planetside 2, i očekujemo da će se sve više igara okretati tom modelu. Igrači su raspoloženi da plate, ali ne eksperimentisanje, već konkretne sadržaje u igri koja ih osvoji. Tu nema mesta daljoj diskusiji.

Novi Galaxy, iPhone, iPad…

Tja, ne treba biti naročito mudar pa predvideti da nas u ovoj godini očekuju nove varijante uređaja potrošačke elektronike. Da li će se zvati Galaxy IV ili Galaxy Great, da li će to biti iPhone 5S ili iPhone 6, iPad 5 ili iPad+, od manje je važnosti. Tačnije, potpuno je nevažno. Industrija ubrzava svoj zamah, skraćuje se vreme ciklusa na tržištu, i to je sasvim OK, dokle god ne implodira od užasnog naprezanja usled centripetalnih sila (ili makar povratne sprege, da budemo korektni prema fizici).

Istovremeno, to će značiti da ćemo tokom godine imati priliku da uživamo u raznim uređajima – mobilnim, specijalizovanim, serijskim i vanserijskim, koji će nas oduševljavati i držati pažnju. Srećom, dodajemo jer – o čemu bismo pisali da nije tako? U senci toga, iz perspektive krajnjeg korisnika koji nije previše informisan, ostaje još jedan trend, koji će obeležiti 2013. godinu…

“Smartovanje” potrošačke elektronike – internet of things

Pomalo rogobatno nazvan, ovaj trend će biti izuzetno izražen. Sve je više uređaja koji se povezuju na internet i to sa nekim konkretnim benefitima, a ne reda radi. Samsung upravo promoviše povezanu kameru, koja omogućava da sa kamerom slikate fotografije, a drugim uređajem preko odgovarajuće aplikacije editujete fotografiju i postavite je na neku mrežu. Televizori danas imaju Skype, a bez interneta se više zaista ne može.

Internet of things je novi “buzzword” svetskog IT-ja, ali ne bez razloga. Već danas se preko 50% internet konekcija ostvaruje među samim uređajima, bez intervencije ili potreba korisnika. Do 2020. godine će preko 30 milijardi stvari biti povezano na internet preko 200 milijardi konekcija. Naredna godina će biti novi korak ka ostvarivanju te brojke, a možda i godina koja će nam jasnije ukazati na koji način se najbolje možemo prilagoditi tome, i kako to iskoristiti. Imaćemo sve više servisa kojima se uređaji međusobno povezuju, sa još inovativnijim mogućnostima i opcijama.

Konsolidacija PCja na svim nivoima

Nažalost, ovo je trend o kome nerado pišemo. Problemi u kojima je PC industrija dobrim delom potiču iz toga što je jednostavno previše igrača u igri. Neki će morati da se sklone sa scene – ili sami, sporazumno, ili pod pritiskom tržišta, bolno i sa dosta napora. 2013. godina će sasvim sigurno dovesti do daljih menjanja odnosa na tržištu PC računara. Neki proizvođači već ne rade za profit, već da minimizuju gubitke. Takvo stanje je jednostavno neodrživo. Moraće doći ili do nekih spajanja, ili odlazaka sa PC tržišta, ili će jednostavno neke kompanije propasti.

Ne vidimo kako će svetsko tržište računara na kraju 2013. godine imati isti broj (bitnih) aktera kao danas. Da bi se to desilo, svi bi trebali da dožive jasan rast, što bi opet značilo da bi onaj koji slabo posluje morao da ima rast od par procenata, a onda bi oni prvi vrhu morali imati ogroman rast. Prosto, ne vidimo način da se to desi. Naredna godina će morati da donese neke poteze koji su doskora bili nezamislivi. Tu neće biti samo direktnog rivalstva, već će neke kompanije morati da uvide šta im fali, koja je to rupa u njihovoj ponudi, i da je nadomeste na neki način, najverovatnije putem određene akvizicije.

Primera radi, Nokia i RIM su u ogromnom problemu i teško da će sami moći da opstanu nakon naredne godine; svakako neće moći u ovakvom obliku. HP nije u tolikom problemu sada, ali bi mogao biti kroz par godina ako ne ponudi smartfone i servise koji će biti pogodni za biznis korisnike i pokrivati kompletna rešenja od clouda do PC i smartfon uređaja. Rešenje? Ne kažemo da će HP kupiti neku od ovih firmi sigurno, ali bi morali da razmišljaju u tom pravcu. Slično važi i za druge firme. Naravno, sem ovih, bombastičnih ishoda, viđaćemo tokom naredne godine i razna dešavanja nižeg profila, velika imena koja se prekomponuju i refokusiraju.

Brisanje razlika

Nadovezujući se na ranije priče o trendovima u potrošačkoj elektronici i izbacivanju novih uređaja, te uviđavajući jedan opšti trend da je sve manje bitno kakav je zapravo uređaj koji se koristi i koje su njegove lokalne karakteristike (dokle god se zadržavaju određeni kvaliteti korišćenja), a da je sve bitnije koje servise i aplikacije koristimo, uočavamo još jedan izražen trend koji će još više biti prisutan u 2013. godini – brisanje razlika među uređajima.

Najizraženiji u tom smislu su ultrabukovi i laptopovi sa jedne, i smartfoni i tableti sa druge strane. Razlike između ultrabukova i laptopova će biti prebrisane u narednoj godini, baš kao i smartfona i tableta. Već su mnoge kompanije najavile telefone (!) dijagonala oko 6-6,5 inča, a da ne spominjemo što već duže vremena tableti (7 inča i veći) podržavaju 3G konekcije. Neki novi “phablet” uređaji će potpuno nivelisati ove razlike i jasne granice, baš kao što će istanjivanje laptopova, unapređivanje kvaliteta izrade i uvećavanje ultrabukova (nekada i veštački za naš ukus, ali dobro) brisati granice između ove kategorije uređaja i običnih laptopova.

Ipak, kao i u mnogo čemu drugom, najvažniji su – korisnici. Hardver je otišao dosta ispred softvera, potrebe za visokim performansama više nisu tako izražene kao nekada, a i ciljna grupa se dramatično proširila i obuhvatila mase korisnika koji ne koriste računare za zahtevne stvari. Istovremeno, to i omogućava brisanje razlika među uređajima. Neke stvari su suviše drugačije da bi se pomirile, ali trend daljeg “nivelisanja” očekujemo i tokom 2013. godine.

Opasnost od urušavanja segmentirane PC industrije

Da li je PC jednostavno suviše segmentiran da bi mogao da se izvuče? Ko je taj koji bi trebao da povuče celu priču, uspostavi standarde, vodi glavnu reč? Taj neko ako i postoji, ne bavi se PC računarima, barem ne na direktan način, i ne kao celinom. To mogu biti samo firme koje imaju najveće prihode od PC računara – dakle, Microsoft i(li) Intel.

Stoga upravo zabrinjava eskaliranje nezadovoljstva među Microsoft partnerima, koje brine rast onih segmenata industrije koji direktno potiru njihovu prodaju, ali i otvorenost i podrška Microsofta prema tim segmentima. Sa druge strane, sami nagoveštaji da bi se moglo dogoditi da Intel prestane da prodaje soketovane procesore – iako je to u međuvremenu demantovano – dovoljni su da se kompletno tržište uspaniči.  Nezadovoljstvo je dodatno pojačano relativnim neuspehom Windows 8 operativnog sistema da generiše drastično veću tražnju za računarima, kakva se očekivala i priželjkivala. Microsoft je, imamo utisak, vrlo svestan da bi svi ovi problemi, kao i problemi koje ima sa konceptima koje forsira Google, mogli vrlo brzo da eskaliraju i da iz korena promene kompletan PC ekosistem u vrlo kratkom roku.

Da ne zvučimo pretenciozno, ali čak sumnjamo da je većina naših čitalaca u stanju da shvati o kakvim se tektonskim poremećajima radi, odnosno šta bi se desilo kada bi se razbio lanac koji povezuje ove gigante i njihove partnere. Tada, zaista, ništa više ne bi bilo isto. No, videćemo da li će se ove bojazni obistiniti tokom 2013. godine.

Još jedna opasnost vreba iza ćoška. Baš kao što su vesnici drugačije budućnosti, u kojoj konzumacija sadržaja nije više vezana za PC računare, tableti isto tako mogu biti i uvod u velike probleme PC industrije. Prelazak na tablete znači daleko veću kupovinu njih naspram PC računara, dakle na višestruko jeftinije uređaje, što opet znači dramatično manje prihode. Sve to u industriji koja se međusobno tuče da ponudi nešto za evro-dva jeftinije. Ne, to neće moći da potraje. Da li će 2013. redefinisati odnose, ostaje da vidimo.

Redefinisanje medija i njihovog odnosa prema digitalnom svetu

Najzad, za kraj smo odlučili da budemo malo sebični i prozborimo reč-dve o našem uglu priče. Mediji će tokom 2013. godine redefinisati svoj odnos prema internetu, i svoja izdanja dostupna u digitalnom obliku. Postoji serija konflikata između besplatnih i opšte dostupnih informacija na internetu i informacija za koje se plaća, konflikt između starih medija (novina) i novih medija (web portala), konflikt između tabloidnog i stručnog izveštavanja, pitanje šta i koliko imaju web portali ili novine od Facebook ili Twitter prisustva, i tako dalje. Naravno, neće se svi ovi problemi rešiti ili redefinisati tokom naredne godine, ali neke stvari će morati da se pomeraju polako.

Jedan veoma bitan deo priče jeste famozna digitalizacija, za koju se pokazuje da ne pije vodu u mnogim slučajevima. Srbija već dugo vremena pliva između svih tih trendova, ali i ona nije imuna na tokove. Međutim, neke ozbiljnije čike upravo sede i računaju. Ako zapadni gigant medija X zarađuje 800 miliona dolara godišnje, odnosno 2.2 miliona dnevno, od kombinacije svog štampanog i digitalnog izdanja (u tradicionalnoj formi), a od svog iPad izdanja ima prihode (ne zaradu!) od 30,000 dolara dnevno, isplati li se njemu uopšte da drži online izdanje na iTunes servisu? Koliki su troškovi logistike koja to mora podržati, da li je uopšte isplativo biti tamo prisutan? Cenimo da će mnogi magazini dobro razmisliti o svom digitalnom prisustvu. Uostalom, medeni mesec sa “iPad magijom” i “neverovatnim potencijalima” je prošao i nakon inicijalnog buma i velike buke koja je generisana u 2011. i 2012. godini, dolaze polako trenuci za svođenje hladnih računica. Posledice tih računica ćemo gledati u narednoj godini, sasvim sigurno.

Kada jedan News Corp potpuno prilagodi online izdanje The Daily, bude najpreuzimaniji magazin sa iTunesa, i u zlatnim trenucima sa najviše pretplatnika nije mogao da ima više od 100,000 pretplatnika, čemu onda svi ostali da se nadaju? Brojevi jednostavno nisu održivi. 100,000 pretplatnika, puta 99 centi (velikodušno zaokružimo na dolar), puta 52 nedelje – 5,2 miliona dolara godišnje. A gde su troškovi, gde je logistika, gde je kompletan rad na tim sadržajima koji valja platiti? A rast broja pretplatnika nikako ne prati rast broja prodatih uređaja – štaviše, neretko magazini prijavljuju da je u padu. To su stvari koje se retko kada čitaju, jer nije popularno pričati o njima i lakše je ponavljati mantru o divnim vremenima koja nas čekaju – dok ne dođe vreme za svođenje računa.

Nemojte nas shvatiti pogrešno, nismo mi protiv ovakvih trendova, ali je očito da oni mogu pogodovati pre svega manje poznatim magazinima da se probiju i kroz online, gde bi ovakve broje bile značajne za uvećanje njihovih prihoda. Giganti medijskog prostora će, očito, morati da potraže neko drugo rešenje. Jednostavno, prihod ostvaren tim metodom distribucije još uvek ne može ni da priđe prihodu od tradicionalnih vidova prisustva, fizički ili online. Cenimo da ćemo videti takve napore tokom 2013. godine, odnosno neke nove alternative – ne u vidu alternativnih servisa, već u vidu nekih novih modaliteta zarade od online izdanja.

Puno zavisi od svesti onih koji odlučuju, a to su sa jedne strane državni organi, sa druge strane oni kod kojih je novac – oglašivači. Dokle ćemo brojati isključivo klikove? Najmanji je problem kačiti slike mladih devojaka u lascivnim pozama, ali čemu to i kuda to vodi? Nije svaki vid delatnosti pogodan za maksimalnu komercijalizaciju, na način na koji se to danas tako reći zahteva. Nije isto pisati o nečemu korisnom – na primer, o tehnologiji, pa još na srpskom jeziku i u maloj zemlji kao što je naša – i izveštavati o nekim pojavama putem kačenja slika i eventualnim povezivanjem ključnih reči u dve-tri prosto-proširene rečenice. To mora biti prepoznato od strane onih koji odlučuju o svojim (ili tuđim) parama. Ne govorimo to zbog sebe, već zbog celokupnih dešavanja, koja nisu nimalo ružičasta. Da li mediji trebaju da promene delatnost, ili da se svi okrenu potpunom mejnstrimu? Naravno da ne.

Videćemo na koje će se načine mediji boriti sa izazovima kroz 2013. godinu. Imamo li recept? Nemamo, niti verujemo da postoji jednoznačan recept, ma koliko se, recimo, pokušavalo sa pričama o digitalnim pretplatama na iTunes-u ili sličnim servisima. Zato će nam biti interesantno da vidimo sa čime će se svet medija suočavati tokom naredne godine – nadamo se, bez strašnih posledica…

Umesto zaključka

Naravno, nismo sve spomenuli, niti nam je to bio cilj. Neke stvari i ne možemo dovoljno dobro da predvidimo da bismo se usudili da pišemo o tome. Uspeh Wii U konzole? Videćemo. Nastavak rata AMD-a i Nvidije na polju  PC grafike? Naravno. Opšti otklon kompletne industrije u pravcu mobilnosti? To se pisalo još u prvoj deceniji ovog milenijuma.

Xbox 720, Sony PS4? Televizori sa 4k rezolucijom? Naše želje i zablude? Treba nešto ostaviti i za 2014. Verujemo da će 2013. godina biti više nego uzbudljiva na praktično svim poljima. Nama ostaje da je dočekamo spremno i sa optimizmom. Uvereni smo da će nam, ipak, doneti puno toga dobro. Zapravo, znamo – a znamo, jer to pripremamo. Biće to mali korak napred za Benchmark, ali (nadamo se) veliki za kompletnu digitalnu scenu u Srbiji. Do tada, uživajte u praznicima i veselite se dok čekate Novu Godinu sa najdražim osobama!