Benchmark Redakcija
Filip Majkić
20 godina SMS-a
Koliko ste samo puta poslali SMS poruku putem svog mobilnog telefona? Bez obzira da li koristite ili ste koristili stare telefone sa numeričkim tasterima pomoću kojih su se kuckale poruke, ili nove smartfone sa ekranima osetljivim na dodir, sasvim sigurno ste ih uputili na stotine, hiljade, pa i desetine hiljada. Short Message Service, famozna komponenta koja omogućava razmenu tekstualnih poruka preko telefona, danas slavi 20. rođendan i red je da se osvrnemo na istorijat, ali i aktuelni trenutak.
Prva tekstualna poruka sadržine “Srećan Božić” je (prilično preuranjeno, primetićemo) poslata 3. decembra 1992. godine u Velikoj Brtianiji. Izvorna ideja je postojala još 1988. godine, kada je oformljena European Telecommunications Standards Initiative (ETSI) organizacija, u kojoj je ključnu ulogu u to vreme imao Ericsson. SMS je zamišljen kao dopuna tadašnjeg prvog digitalnog pan-evropskog standarda, GSM-a. Fokus je u to vreme bio na osmišljavanju standarda, te kreiranju robusnih i pouzdanih telekomunikacionih i mrežnih sistema koji su trebali da infrastrukturno podrže novi servis i novu mogućnost koja će se uskoro naći pred korisnicima.
Inicijalno je planirano da SMS bude samo tekstualna poruka koja će korisnicima saopštavati da su dobili govornu poštu. Pretplatnici su do tada morali da pozovu centar za govornu poštu, kako bi proverili da li je pristigla govorna pošta. No, ubrzo se shvatilo da bi potencijal za korišćenje ovog načina komunikacije mogao biti drastično veći. Ubrzo se poradilo i na tome.
Ovde reč “ubrzo” treba shvatiti uslovno. Mnogi će videti broj tekstualnih poruka koje se danas razmenjuju, i pomisliti da je od momenta slanja prvog SMS-a sve teklo “kao med i mleko.” Nije baš tako. Prava istina je da je industrija prepoznala potencijal korišćenja ovog servisa pre samih korisnika – makar onih koji su inicijalno bili prevashodni korisnici mobilne telefonije. Recimo, u 1995. godini je slato svega 0,4 tekstualne poruke po korisniku mesečno, što je iz ove perspektive strahovito mali broj. Međutim, to je bilo povezano i sa načinima naplate, odnosno sa izvodljivošću upotrebe, kao i napredovanjem u tehnologijama samih mobilnih telefona. Možete misliti koliko je problematičnije bilo razmenjivati SMS poruke preko malih, slabo vidljivih ekrana, koji su prikazivali svega 1 ili 2 reda teksta, odnosno koliko je bilo neudobnije kuckati poruke putem tvrdih numeričkih tastatura starih mobilnih telefona. Konačno, tu je bilo i pitanje pretplate, odnosno naplate saobraćaja.
Pravi podsticaj drastičnom širenju upotrebe je zapravo stigao kada se omasovio pripejd pretplatnički model u mobilnoj telefoniji, koji je omogućio porast upotrebe mobilne telefonije uopšte, ali i SMS-a. SMS je tada počeo da se naplaćuje u realnom vremeno, po relativno konzistentnim cenama kod brojnih operatera, te je zapravo postao servis masovnog tržišta, koji se masovno koristio od strane velikog broja pretplatnika. To je bilo veoma važno i korisnicima, koji su mogli da jasnije i kvalitetnije kontrolišu svoje troškove, kao i operaterima, koji su takođe mogli da jasnije projektuju saobraćaj ostvaren ovim putem (i troškove vezane za njega), kao i da obezbede bolju i konzistentniju naplatu usluga koje su pružali.
Danas se smatra da su prvi korisnici koji su vrlo intenzivno koristili SMS bili pripejd korisnici sa niskim primanjima na tržištima u razvoju. Njihovim okolnostima i potrebama je posebno pogodovao ovakav način komunikacije.
Zašto je zapravo SMS komunikacija tako poželjna i pogodna? Ključ vidimo u pogodnosti samog tekstualnog medijuma povezanog sa izostankom neophodnosti potrebe za ostvarivanjem ličnijeg, prisnijeg kontakta. Da, brže ćete završiti neke stvari pozivom, ali za mnoge stvari ni ne želite da ostvarujete dublji, intimniji kontakt koji zapravo predstavlja direktan razgovor sa nekom osobom. Osim toga, kada komunicirate porukama, ostaje zapis o tome. To sutra može poslužiti bilo kao podsetnik, bilo kao dokaz.
Lakoća sa kojom možemo ostvariti usko-fokusiranu komunikaciju, o jednoj ciljanoj stvari (“koji je rezultat?”, “vidimo se u 20h?”…), upitu, ili poruci (“volim te”, “haha”, “mogu dobiti pare za bioskop?”) putem izražavanja jednostavne emocije, to je ono što SMS čini otpornim na vreme, i zbog čega će njegova upotreba uvek biti pogodna i u vremenu kada nam tehnologija omogućava da ostvarimo razne druge vidove komunikacija.
Prema istraživanjima koje je sproveo Ericsson ConsumerLab, tekstualne poruke su i danas omiljeni metod komuniciranja među mladima. Zapravo, kada opcija razgovora licem-u-lice nije moguća, tekstualne poruke su omiljeni metod komunikacije, čak pre nego glasovna komunikacija preko telefona, kada govorimo o tinejdžerskoj populaciji! To dovoljno ilustruje snagu i pogodnost načina komuniciranja kojim se SMS koncept može podičiti.
U razvoju SMS komuniciranja u proteklih 20 godina, bilo je nekoliko ključnih događaja. Godine 1998. je po prvi put predstavljen prediktivni način unosa teksta (T9). U novom milenijumu, telefoni su postajali sve kvalitetniji, ekrani sve bolji, baterije sve duže. Već 2000. godine je poslato 17 milijardi SMS poruka. Naredna, 2001. godina, se zapravo vodi kao trenutak kada su počele značajno da se unapređuju karakteristike SMSa. Telefoni su već podržavali kalkulatore, alarme, kamere, mobilni internet, MMS. U 2002. godini je poslato 352 milijarde SMS poruka, prema Informa Telecoms & Media istraživanjima. Te godine je identifikovano da SMS servis ponajviše koriste mladi ljudi, i to prevashodno mlade žene.
U 2004. godini je razmenjeno 918 milijardi tekstualnih poruka. Te godine je u istraživanjima kao najveća prepreka još intenzivnijoj upotrebi SMS-a naveden trošak. Sa druge strane, kao najveći podsticaj komuniciranju putem SMS-a su navođenio “osećaj pripadnosti”, kontrola i direktnost, uz momentalnost prijema poruke i odgovora na istu. Od te iste godine su telefoni značajno unapređivani po pitanju multimedijalnih mogućnosti. Tada je i SMS “zacementiran” kao jedan od osnovnih načina komuniciranja među osobama, gde je većina korisnika izražavala stav da jednostavno SMS poruku doživljava kao sinonim za komuniciranje putem mobilnog telefona, odnosno da ga doživljava kao jedan od osnovnih načina komunikacija uopšte.
Nakon 2007. godine aplikacije su počele da se koriste u mobilnim telefonima. To je otvorilo čitav spektar novih mogućnosti za korišćenje SMS tehnologije. Na primer, SMS podsetnici su postali veoma popularni. To je dalje doprinelo sve većoj upotrebi SMS-a, te u 2008. godini na 2,8 milijardi pripejd korisnika globalnih telekomunikacionih mreža imamo 4,8 biliona razmenjenih SMS poruka. Prema podacima koje je saopštila kompanija Ericsson, samo broj pretplatnika koji danas koriste njene tehnologije iznosi preko 2 milijarde, i SMS je i dalje najkorišćeniji servis na mobilnim telefonima nakon voice servisa, odnosno komunikacije glasovnim putem (što je, složićete se, i primarna namena mobilnih telefona).
Danas SMS doživljava “drugu mladost” sa smartfonima. Zahvaljujući njima, metod unošenja poruka se promenio. Poruke je lakše otkucati nego ikada, sa relativno pogodnim virtuelnim tastaturama na ekranu. Takođe, tu je i predikcija prilikom unosa teksta. Koliko je danas lepše i kvalitetnije “kuckati se” nego nekada, iluzorno je i porediti. Ekrani su veći, udobniji za čitanje, unos teksta je brži, samo čitanje je lepše i udobnije, grafički elementi su tu da obogate SMS poruke…Jednostavno, SMS je dosta toga pregurao u proteklih 20 godina, a kao da ni dan nije ostario. Uvereni smo da će nastaviti da boravi među nama još dugo, dugo vremena. Stoga i ne čudi da se godišnje pošalje 10 biliona tekstualnih poruka…Srećan rođendan SMS-u!
