Benchmark Redakcija
Petar Gredelj
Godinama unazad, mene konkretno čak sedam puta u periodu od 2001. na ovamo, put je u ovo doba godine vodio na daleki sever Evrope, u hladni ali svima nama itekako dragi Hanover. Ključna dešavanja na tržišta su uticala na to da se kompas okrene mnogo južnije i da Barselona postane mesto održavanja možda u ovom trenutku i najbitnijeg svetskog kongresa. Kako sve to izgleda izbliza?
Cilj ove reportaže nije priča o proizvodima već pokušaj da vam ponudimo sliku onoga što se na Mobile World Congresu dešava, da pokušamo da vam prenesemo kako to sve izgleda iznutra. O novitetima ste itekako mogli čitati kroz naše redovne vesti, verujemo da ste se možda čak i umorili od silnih novotarija kojima su nas proizvođači bombardovali prethodnih dana. I ne samo tih dana, već smo u celokupnom prethodnom periodu slušali bezbroj najava, tačnih i manje tačnih informacija, bitnih ali i onih manje važnih. Nakon svega, pozabavimo se prvo pitanjem da li je Barselona danas najvažniji skup koji se tiče telekomunikacija, informacionih tehnologija, potrošačke elektronike?
Teško je biti objektivan i reći koji je to skup na svetskom nivou danas najbitniji. Za sve ove godine posetili smo ih sve redom. Cebit je dugo godina bio centar sveta kada je IT u pitanju ali su ga “probušili” sa svih strana: prvo su ključni igrači na tržištu prestali sa izlaganjem, Barselona im je sa tada nazvanim GSM kongresom polako otela mobilnu telefoniju, drastično smanjeno interesovanje za desktop computingom ih je dokrajčilo – Cebit danas nije ni senka onoga što je nekada bio i sa žaljenjem mogu da konstatujem da je vrlo teško da će me put više navesti na tu destinaciju. Tamo je ostalo veoma malo izlagača, publike je sve manje, a sve se manje može i videti…
Slično važi i za Computex na Tajvanu: to je godinama bilo mesto promocije novih komponenti računarskih sistema i mesto za promociju uglavnom proizvođača sa dalekog istoka. Ta su vremena za nama, daleko od toga da će Computex nestati ali jednostavno ta manifestacija privlači sve manje pažnje. IFA koja se pak tradicionalno održava s jeseni u Berlinu, uz MWC u Barseloni je trenutno sajam koji beleži sve veći rast popularnosti. Ovaj sajam potrošačke elektronike predstavlja pravi miks za sve one koji vole od svačega po nešto pa se brojni noviteti upravo predstavljaju na ovoj manifestaciji: bilo da je reč o novim modelima televizora, mobilnih telefona ili bilo kojih drugih danas popularnih uređaja. CES u Las Vegasu koji smo posetili pre par godina je nesvakidašnji događaj koji valja makar jednom u životu posetiti, ako ni zbog čega drugog onda što se dešava u ovom neverovatnom gradu. Nastao na zgarištu propalog Comdex sajma, CES je, možda i zbog toga što je jedina sajamska manifestacija koja se odigrava na standardno najvećem svetskom tržištu – sam po sebi interesantan. Da ne pominjemo samu avanturu koju predstavlja odlazak u prestonicu kocke, razvrata i nemorala 🙂 Naravno, i CSI-a…
Dolazimo konačno do Mobile World Congressa, nekadašnjeg GSM kongresa koji je, logično je to nekako, morao da promeni ime budući da je stari naziv vremenom postao demode. Od nekada nevelike sajamske manifestacije nastao je vrlo ozbiljan skup koji je i tema naše reportaže…Nije mi želja da o MWC-u i Barseloni pišem kroz prizmu uređaja, sve zanimljivo što se dešavalo tokom četiri dana prethodne nedelje mogli ste da saznate u vestima na našem, ali i mnogim drugim sajtovima. Ko je šta predstavio, ko je šta najavio, više ste nego dobro informisani. Želja mi je da vam predstavim pogled iz perspektive novinara koji je posetio ovaj skup, šta mi se dopalo a šta može bolje, šta se može a šta ne. Kako izgleda radni dan novinara u ovakvom jednom wonderlandu, šta (ne) može jedinka na ovolikom skupu i šta je to što je u planu da popravimo već naredne godine, na MWC-u 2014.
MWC 2013 posetili smo na poziv našeg poslovnog partnera, svetski priznate kompanije Ericsson. Sa onim što Ericsson danas znači u svetu telekomunikacija upoznali smo se tokom maja meseca kada smo posetili sedište ove kompanije u Stokholmu. Kompanija zahvaljujući čijim mobilnim telefonima je dobar deo nas kročio u svet mobilnih aplikacija vremenom je umnogome promenila svoj model poslovanja, ali, i pored svega uspevala ne samo da opstane u ovom turbulentnom biznisu, već da svoje pozicije umnogome učvrsti. Dovoljno je videti “grad u malom” koji je na MWC-u pripremio Ericsson da bi shvatili koja je ta kompanija koja gleda “preko brda” i samim tim oblikuje budućnost telekomunikacija.
Ono što je osnovno što treba napomenuti da ne bi bilo nedoumica: Mobile World Congress nije namenjen takozvanim krajnjim korisnicima. MWC je prvenstveno biznis skup i baš iz tog razloga je bilo fascinantno videti toliki broj ljudi na jednom mestu, ljudi koje je u Barcelonu doveo poslovni motiv. Poslovni korisnici i – novinari. Ako su informacije koje smo dobili tačne, mogućnost da prisutvujete skupu ukoliko niste novinar koštaće vas minimalno 700 (sedam stotina evra). Tek da ne pomislite kako bi bilo lepo kupiti kartu za avion, platiti hotel i uživati u mogućnosti da na licu mesta vidite najnovije svetske premijere…
Krenimo redom…kako sve to izgleda iz ugla novinara – lepo ali i naporno.
Kao i uoči svakog puta, strah da neću čuti sat a kompjuter sam ugasio u 3 AM. Ustajanje u pola 5, let u 6:30 za Minhen. Ni Lufthansa nije što je bila…čokoladni mafin by ketering Aerodroma Beograd i dve vrste soka, navikli smo i na bolje od ove kompanije. Sletanje u Minhen…mnogo volim ovaj aerodrom prvenstveno zbog Camel smoking zone, mada sam tri puta na njemu “izgutao let” a poslednji put su me na presedanju za Hamburg prozivali preko razglasa. Standardna muka…let iz Beograda je uvek manjim avionom koji ne ide direktno na gejt, dok autobus stigne, dok se prođe pasoška kontrola, u znoju gledate kako vam curi vreme a vaš avion odlazi. Ovog puta je sve bilo u redu…ukrcavamo se na vreme u avion za Barselonu. Opet kiks Lufthanse sa sve muslijem sa jagodom kao obrokom, već je 11 a ručak ni na vidiku. Slećemo u Barselonu…pola 1.
Sigurno da 90 posto posetilaca MWC-a u Barselonu dolazi avionom: da bi izbegao gužvu prilikom registracije mnogobrojnih učesnika a i da bi malo “pogurao” NFC tehnologiju kojoj nikako da pronađemo primenu, organizator je odlučio da registraciju učesnika obavi u jednoj od aerodromskih hala. Već na samom aerdoromu primetan je veliki broj volontera koji posetioce usmeravaju ka registacionim pultovima a primetan je i veliki broj reklamnih panoa koji dočaravaju da je Barselona spremna za veliki događaj. Proces preregistracije se mogao obaviti preko sajta Mobile World Congresa mesec dana uoči početka manifestacije: nakon što bi vaši podaci bili odobreni, potrebno je da za svoj smartfon (Android, iPhone, Windows Phone) skinete odgovarajuću aplikaciju koja će praktično biti vaša ulaznica na sajam – prislonite NFC enabled smartfon na odgovarajući čitač, na ekranu “izađe” vaša slika i vi ste ispravni. Na samom aerodromu isti taj NFC sistem nije funcionisao tako da nez ID-ja, tj pasoša ništa…sva sreća pa je veliki broj šaltera omogućavao ogromnom broju pristiglih učesnika da koliko toliko brzo reše problem dobijanja MWC ID karte. Sve u svemu…osim što nam je bilo zanimljivo da konačno vidimo NFC na delu, realno nismo mogli da vidimo njegovu dobru implementaciju.
Zbog predugog čekanja da se proces završi, šatl bus koji je trebalo da nas čeka je otišao. Taksi do grada – 40 evra, iako grad i nije tako daleko od aerodroma kakav je slučaj na nekim (mnogim) drugim destinacijama. Hotel koji mi je rezervisan nalazi se u srcu grada, stotinak metara od čuvene La Rambla ulice, žile kucavice ovog grada, prvenstveno kada su naivni turisti u pitanju (karta za utakmicu Barselona – Real koja se online mogla kupiti za 90 evra, turisti su zbog “jednom u životu je el klasiko” kupovali na legalnim štandovima po dva i po, ili tri puta višoj ceni). Dolazak u hotel…čekam recepcionara da se smisli šta će sa mojim pasošem: taman što mi je naplatio boravišnu taksu vraća mi novac i kaže – vi ste u drugom hotelu, zar vas nisu obavestili? Sva sreća pa je drugi hotel samo stotinak metara dalje, smešten sam uz zgradu policije, dakle da ne brinem. A izgleda da treba da se brine jer nas je organizator obavestio prigodnim lifletom da strogo vodimo računa da nas ne pokradu na ulici, bilo gde. Hotel je sa 4 zvezdice ali u tom slučaju je Hotel M rame uz rame sa Karlton – Ritzom. Italijan na recepciji gleda pasoš i pokušava da mi izmami osmeh sa “dobar dan, kako ste” na italijanskom srpskom. Bacam stvari u sobu u kojoj sve tri noći boravka temperatura nije prelazila 15 stepeni i odlazim da tražim prepaid karticu kako bih imao net uz sebe.
Data roaming verovatno u univerzumu nije ni za koga skuplji nego za Srbe, odavno sam skupo platio školu i od troslovnog provajdera zatražio da mi isključi data roaming za vjeki vjekov. Naravno…pripremio sam se na vreme, valja otići do Vodafone prodavnice i uzeti karticu od 20 evra koja će mi tokom boravka omogućiti da imam net uz sebe jer jednsotavno ne mogu da funkcionišem drugačije. Imam samo sat vremena do početka prezentacije koju je Huawei planirao dan pre početka sajma, da budu pametniji od drugih. Sve je lepo, thanks to Google maps, sve sam našao za 5 minuta ali sunday faktor nisam uračunao – nedeljom praktično nigde ne možete kupiti prepaid SIM, nema kao kod nas na trafici.
Šta da se radi, trk do Cassa de Lottja zdanja, da mi Huawei ne počne. Sjajan ambijent, fenomenalno i verovatno nenormalno skupo mesto za održavanje skupa. U par minuta se upoznajem sa Ascend P2 smartfonom, tek toliko da ga opipam i slikam a već stiže poziv da konferencija počinje. Ulazim unutra a nekoliko stotina novinara već čeka da počne. Fantastičan ambijent, svetski urađena scenografija…ispred mene sedi tim GSM Arena sajta, njih četvorica, kucaju sve u šesnaest, slike okačene, vesti na sajtu već, imaju i mobilni internet (ne dolazi se u minut do 12), sve ide direktno sa lica mesta. Jedan kuca, drugi sređuje slike koje su malopre slikane, treći kači na sajt, četvrti koordiniše. Tako se radi…no da ne kukam sada, nauk za budućnost i nada da će već sledeće godine na ovim stranicama sve to izgledati mnogo drugačije.
Počinje Huawei…uvodna priča world wide marketing menadzera ove kompanije na solidnom činglišu služi tome da shvatimo da je Huawei postao veliko ime, rame uz rame sa najvećim: brand, passion, brand, passion, brand, brand…huh, pa ne ide to tako, preko noći. Dolazimo do velikog momenta promocije Ascend P2 smartfona. Kada tri dana pre toga držite u rukama nešto super kvalitetno kao što je HTC One ili Sony Xperia Z a velika promocija vas poziva da vidite uređaj koji bi po specifikacijama bio super interesantan pre jedno 6 meseci, teško da možete ostati ushićeni. Nervozan sam, 3 sata je popodne, još uvek nisam stigao da jedem. Huawei pravi drugu veliku grešku: okupili ste najznačajnije novinare na svetu na jednom mestu, priuštite im vrhunski događaj, dobre prezentatore. O karakteristikama Acsend P2 telefona izlaže prezenter na super lošem činglišu (china english, prim.autora), rezolucija ekrana koja je pre godinu dana bila “in”, dizajn uobičajen, hw telefona solidan, sve u svemu mlako. Kreće stručni deo prezentacije gde nas ubeđuju da je Ascend P2 najbrži telefon na svetu jer može preko mreže da povuče i do 150 mbps a ajfon i s trojka samo 100. Kapiram dijagrame na platnu ali čoveka ništa ne razumem, ni ja a koliko vidim ni niko oko mene, svi se nešto vrpolje, češkaju. Sačekao sam još par slajdova i shvatio ili Huawei P2 ili moj život…izlećem iz Cassa de Lottja i tražim prvi restoran. Videćemo se sutra na sajmu…
La Rambla…ogromna pešačka zona koja spaja luku koju nadgleda Kolumbo pozicioniran na visini od 15-ak metara i Trg Katalunja, jednu od takođe vrlo bitnih tačaka ovog višemilionskog grada. Prodavnice ne rade ali na svakom koraku može da se kupi Barsin dres i suveniri. Na svim restoranima natpisi da su gosti MWC-a i njihovi gosti, na žalost nas naivčina. Paelja i koka kola – 25 evrića. Za te pare u beogradskoj “Hacijendi” mogu da provozam vozić od svih vrsta mesa na ovom svetu… Već prvi dan sam šetajući obio noge pokušavajući da onako na prvu sagledam Barselonu, da vidim da li je ovaj grad baš takvo čudo kakvim ga predstavljaju. Nisam nešto preterano oduševljen za prvi dan mada mi se arhitektura veoma dopada, Gaudijev rukopis je više nego vidljiv i da, sviđa mi se. Ne sviđaju mi se preterano male uske uličice…ali se snalazim, moram priznati da imam jako dobar osećaj za orijentaciju.
Ali prvenstveno hvala Gugl mapama koje su u kešu telefona, kad se samo setim vremena kada smo širili ogromne karte kada bi se našli u nepoznatom gradu. Mrak pada oko pola 8…vreme je da se ode do hotela, tačnije rečeno do wi-fi zone. WiFi naravno i na žalost ne dobacuje do sobe pa se mora do lobija, valja videti šta se dešava, a ujutru valja rano ustati. Ne treba da kukamo baš uvek…moja neka iskustva govore da je u Beogradu lakše naći besplatan WiFi nego u mnogim drugim gradovima na zapadu.Danas je prvi dan MWC-a i prva prezentacija koju moram da posetim je prezentacija firme koja me je i pozvala u Barselonu: Ericsson počinje u pola devet što znači da valja ustati već u pola sedam. Buđenje…napolju je mrkli mrak i prohladno je. Potpuno pogrešna procena prilikom odabira garderobe za put. Smrzavanje u osvit zore. Volim duh velikih gradova…kroasan i espreso sa nogu u prvom kafiću u prolazu ka stanici metroa Liceu. Puno užurbanih ljudi na ulici…volim taj duh metropola. Kod nas su srećni samo oni u kolima, kod onih u gradskom prevozu je entuzijazam je na koti nula. Ulazak u metro i brojni pokazatelji kuda treba ići ukoliko ste pošli na MWC. Metro funkcioniše savršeno…uz sebe sam imao odličnu Android aplikaciju grada Barcelone koja mi je umnogome pomogla tokom boravka a koja naravno obuhvata i mapu metroa. Keširana mapa grada na samom telefonu, uz uključen GPS nisu potrebne Google mape niti konekcija sa netom. Dovoljno je upisati željenu destinaciju i za tili čas tu je uputstvo na kojoj stanici metroa treba ući, na kojoj izaći. Blagodeti novih tehnologija u punom sjaju. I da…treba nam metro u Beogradu, nema dileme. Tokom tri dana intenzivnog korišćenja ovog prevoznog sredstva niti jednom mi se nije desilo da čekam duže od dva i po minuta a razdaljina recimo između Vidikovca i centra prevali se za petnaestak minuta
Da bi se stiglo do novog mesta održavanja Mobile World Congressa potrebno je doći do stanice Europa Fira; presedanje na drugu liniju metroa je na stanici Plaza Espana. Već po izlasku sa linije L3 dočekuju nas brojni panoi MWC-a i isto tako brojni volonteri čiji je zadatak da brojne učesnike na pravi način usmere ka sajmu. Broj posetilaca je izrazito veliki i orgnaizator se potrudio da pritisak sa metro linije smanji šatl busevima koji vode do sajamskih hala. Gužva u saobraćaju je već primetna i konačno oko 8 sati stižemo na željenu destinaciju. Lepo izgleda…atmosfera pomalo podseća na (nekadašnji) Cebit, brojni poslovni ljudi, svi užurbani. Shvatamo značaj registracije korisnika na aerodromu, da su se svi kojim slučajem sjatili da se registruju na samom sajmu, mnogima to ne bi pošlo za rukom ni do podneva.
Oni koji to ipak nisu učinili zauzimaju mesto u dugačkom redu…za one koji jesu i koji imaju NFC enabled smartfon kod sebe, sve je potpuno drugačije. Uz obaveznu kontrolu ID kartica da bi uopšte mogli da priđete ulazu (podsetićemo još jednom da ovaj sajam nije dostupan običnim posetiocima) stiže se do check in mesta: uključi se takozvana NFC Badge aplikacija, telefon se prisloni na odgovarajući čitač – vaša slika se pojavljuje na ekranu, potvrdite status pritiskom na ekran i prolazite dalje. Simpatično rešenje i putokaz za budućnost…uskoro će platne kartice postati prošlost i plaćaćemo telefonom i u prodavnicama. A i automobile ćemo tako otključavati i startovati…
Hala broj 2…prva i najveća. I podsećanje da je ovo biznis sajam – u ovoj hali su smeštena neka od najvećih imena mobilne industrije. Da jednu stvar razjasnimo: Mobile World Congress nije mesto na kome proizvođači izlažu samo svoje najnovije uređaje, ovo je događaj koji (in)direktno kreira mobilnu budućnost onakvu kakvom je vide najveća imena mobilne industrije. Manifestacija koja predstavlja ključno mesto na svetu tokom kalendarske godine kada je u pitanju dalji razvoj mobilnih telekomunikacija: idealna prilika da se na jednom mestu susretnu predstavnici proizvođača, mobilnih operatera, velikih lanaca prodaje mobilnih uređaja, mnoštvo retailera i etailera. Upravo na ovom skupu sklapa se veliki broj poslovnih ugovora, ponuda i prodaja kompletne infrastrukture za mobilne provajdere, nude se servisi (softver) koji operaterima nudi pravilno upravljanje sistemima. I to je onaj “veliki” biznis kojim ova manifestacija opravdava svoje zvučno ime; pomislite samo koliko je predstavnika svih mogućih svetskih mobilnih operatera posetilo ovaj skup. Naravno, tu su bili i naši predstavnici koji se ipak ne mogu svojom brojnošću porediti sa predstavnicima gigantski velikih svetskih mobilnih provajdera.
Teško je reći da li veću težinu imaju servisi ili uređaji koji su predstavljeni javnosti na MWC-u; svakako da je iz ugla korisnika ovaj drugi deo priče mnogo interesantniji tako da na kraju valjda i ne treba meriti. 99 procenata vesti koje ste na ovom ili drugim sajtovima mogli čitati jesu one koje se tiču uređaja koji su premijerno predstavljeni na mobilnom kongresu, o njima čitaoci sve već znaju i zbog toga smo i odlučili da ova reportaža ima neku sasvim drugu fizionomiju. Inicijalna ideja da se sa lica mesta javim kao “lutajući reporter” pala je u vodu već nakon prvog sata boravka na MWC-u. Za jednog čoveka to je jednostavno nemoguća misija: jednostavno, imate obavezu da se pojavite na više mesta tokom dana, bilo zbog prezentacija na koje ste prijavljeni, ili pak intervjua, radnih sastanka i slično. Uzmimo za primer prvi oficijalni radni sat MWC-a 2013 – u 8:30 moj zadatak je bio da budem na prezentaciji CEO-a kompanije Ericsson a u isto vreme je bila promocija Sony Xperia Z tableta. U vreme izlaska sa pomenute manifestacije mnogi sajtovi su već direktno izvestili o novom tabletu kompanije Sony a ja nisam o detaljima mogao išta da znam jer nisam bio prisutan. Par časova nakon toga, za vreme promocije Note 8 tableta, imao sam zakazan intervju – jednostavno, postoje prioriteti postoje i pravila lepog ponašanja govore da prvo treba ispoštovati domaćina zahvaljujući kome smo se i našli na ovom mestu. Sa druge strane, mislim da čitaoci Benchmarka ni na koji način nisu bili lišeni svežih informacija sa lica mesta i to mi je predstavljalo neku utehu. Kao što već rekoh u uvodu, sledeće godine biće to druga priča…takođe, ne bih voleo da iko shvati ovo izlaganje kao lament nad sudbinom, MWC je jednostavno krupan zalogaj za bilo kog pojedinca.Verujemo da mnoge zanima budućnost mobilnih tehnologija i pravci razvoja koje možemo očekivati u godinama koje su pred nama. Da bi to saznali, kročili smo u pravi mali Ericsson grad koji je ova kompanija napravila na ogromnom prostoru unutar Hale 2. Toliko sam sajmova prošao, video impozantnih načina predstavljanja ali ovako nešto…prosto fascinantno, grandiozno.
CEO kompanije Ericsson koja de facto prepoznaje i kreira tehnološke trendove za budućnost, gospodin Hans Vestberg predočio nam je to na svojoj prezentaciji koja je bila više nego upečatljiva. Pravo je zadovoljstvo slušati govornika dovoljno konkretnog, dovoljno jasnog i glasnog, više nego razumljivog.
Po rečima Hansa Vestberga, najvažnija stvar u budućnosti biće savremena, tehnološki napredna mreža. Ono što smo nazivali mobilnom telefonijom definitivno je stvar prošlosti i udeo glasovnih komunikacija preko mobilnih mreža biće uskoro sveden na procente, i to one najminimalnije, da ne kažemo da će se u razvijenim sredinama taj udeo svesti na promile. I još jednom potvrda onoga što već znamo, protok podataka i brzina prenosa je nešto po čemu ćemo vrlo brzo tarifirati kvalitet mreže određenog operatera. Ako napomenemo podatak koji smo mogli čuti na ovoj prezentaciji, a koji kaže da će čak 90 procenata celokupnog transfera podataka biti video, onda postaje jasno zbog čega.
Da nam je neko rekao pre samo desetak godina kakvim ćemo uređajima danas raspolagati, koliko ćemo koristiti mobilne telefone (smartfone) a da to nisu pozivi ili sms poruke, verovatno bi sa nevericom o tome mislili. Ako je u prethodnih desetak godina data protok toliko porastao, zamislimo samo šta nas tek očekuje u narednoj deceniji. Ericsson je baš ta kompanija koja o tome najviše misli, najviše vodi računa, najviše inovira i razvija. I da…nudi rešenja. Ako kao korisnik osetite da vaša mreža ne radi dobro, to je znak da vaš operater nije investirao u budućnost, da ne razvija svoju mrežu, da nije spreman za ono što tek dolazi. Ericsson je posebno pomenuo iskustva sa velikih događaja, posebno sa poslednje Olimpijade u Londonu – budući da je to najsvežiji primer velikog događaja u moderno vreme kada je data transfer postao imperativ. Sve se odvijalo tokom tih dana na najbolji mogući način a zasluga svega toga je prethodno pravilno sagledavanje sopstvenih potencijala i onoga što se mora nadgraditi. Rešenja postoje, samo ih treba implementirati. Koliko ste se puta našli na prostoru na kome se nalazi veliki broj ljudi, na stadionu ili koncertu – ponekad je nemoguće ostvariti poziv a da ne govorimo o prenosu podataka.
Šta je budućnost? Pa naravno, LTE i cloud kao primarni target za sve firme koje se bave telekomunikacijama. Korisnicima, kako poslovnim tako i privatnim će biti potrebne sve veće brzine prenosa jer će se sve više oslanjati upravo na bežični prenos podataka – brzine koje donosi LTE su nešto što će nam uskoro zaista postati neophodno da bi kao korisnici bili zadovoljni. O cloudu i potrebi da u svakom momentu na jednostavn način pristupimo svojim neophodnim fajlovima je sve već rečeno, mnogo puta do sada…
I ne zaboravimo da nas u narednih 5 godina čeka dodatnih dve milijarde pametnih telefona na mrežama širom sveta – koliko će lokalni operateri morati da investiraju kako bi bili konkurentni i spremni da prime toliki broj novih korisnika koji bi preko mreže da gledaju video zapise, slučaju muziku, šalju slike na društvene mreže? Ericsson već uveliko radi na 3G video conference pozivima, objašnjavajući na praktičnim primerima šta to može da znači u budućnosti, naročito na primeru kompanijskih sastanaka. Tokom prezentacije uspostavljena je takva veza sa CEO-om kompanije SAP koji se u tom trenutku nalazio na Havajima i koji se direktno obratio skupu – nagoveštavajući blisku saradnju dveju kompanija, naročito na brojnim M2M projektima.
Većina zna šta je po sredi ali za neupućene, M2M – machine to machine. Benchmark je u biznis sekciji sajta u više navrata o tome pisao ali u kratkim crtama, podatke preko mobilnih mreža uskoro neće “vući” samo korisnici, već i brojni uređaji koji komuniciraju ili sa korisnikom, ili sami između sebe. Tako su Ericsson i Volvo na MWC-u prikazali automobil koji se već nalazi u prodaji i koji potpuno nezavisno od korisnika stalno komunicira sa serverom proizvođača koji stalno prima podatke i parametre vozila. U bliskoj budućnosti će ogroman broj uređaja u domaćinstvima ili vozilima neprekidno komunicirati ili između sebe, ili sa serverom, aili pak sa pametnim uređajem korisnika. Zamislite kakva će infrastruktura biti potrebna da bi sve to funkcionisalo na odgovarajući način.Da bi obišli sve hale sajma, sve štandove, opušteno, što bi se reklo sa rukama u džepovima i bez ikakve presije, potrebno je mnogo više od dva dana koliko sam imao na raspolaganju. Da ne govorim o zacementiranim obavezama u tom periodu koje jednostavno onemogućavaju da se sve to vidi. Čak ni press centar nisam imao vremena čestito da upoznam niti imao dovoljno vremena za recimo upload video zapisa. Kada smo kod press centra mora se reći da je broj novinara značajno premašio broj slobodnih mesta – iako bi se na oko reklo da je organizator imao dobru predikciju. Mesta je bilo jako puno ali novinara još više. Free wifi interneta u principu ima dovoljno ali signal se jako često gubi u samim halama…
Puno različitih izlagača je bilo prisutno na sajmu, počev od proizvođača uređaja i telekomunikacione infrastrukture, brojnih operatera pa sve do velikog broja većih i manjih kompanija koje nude uređaje, opremu, mobilni softver ili servise – svi oni traže priliku da na ovako velikom skupu unaprede svoje poslovanje.
Da ne bude da baš ništa od uređaja ne bude pomenuto u ovom izveštaju…
Samsung je još jednom potvrdio svoj status u sferi mobilnih uređaja. Ubedljivo najveći booth od svih prisutnih, široka paleta prikazanih uređaja: najnovijih notebook računara serije Chronos, novih digitalnih kamera i naravno – Note 8 tableta koji je premijeru doživeo upravo na MWC-u 2013. Izuzetno veliki broj posetilaca okupljao se oko Samsungovih noviteta mada smo se do pred mesec-dva uoči sajma ponadali da bi Galaxy S4 mogao biti premijerno prikazan baš u Barseloni. To se nažalost nije desilo ali ostaje nam da sačekamo još tri dana do tog trenutka. Treba svakako istaći da se Samsung nije zaustavio na predstavljanju uređaja već su prikazani i brojni multimedijalni servisi koji se nalaze u ponudi ove kompanije, te diskusija o razvoju Android platforme sa ciljem poboljšanja poslovne upotrebe.
Kada je Sony u pitanju, čini se da se gigant polako budi iz dugogodišnje letargije. Xperia Z tablet je kao što smo rekli imao takođe svoju premijeru na MWC-u, a Sony je odlučio da ga “upari” sa Xperia Z telefonom i takav par predstavi kao dominantne proizvode na ovom skupu. Malo smo diskutovali sa predstavnicima ove kompanije: na možda i poneko provokativno pitanje sa naše strane odgovoreno nam je sa “šta je bilo – bilo je”. Grešaka je bilo i to jako mnogo, konkurencija je preuzela primat i Sony je svestan toga, spreman da pokuša da se vrati na staze stare slave. I pored snažnih emocija koje me skoro 20 godina vežu za ime ovog brenda, ne mogu da ne primetim nesklad između onoga što tvrdi Sony i onoga što vidim svojim očima. Lepo je hvaliti se iskustvom u proizvodnji displeja i Bravia engine-om ali jasno je da Xperia Z ima ekran neprihvatljivog kvaliteta kojim ne može da konkuriše novom HTC One modelu recimo, kamo li onome što će za koji dan sasvim sigurno predstaviti Samsung. Pred Sony-jem je svakako dug put, venčanje pa razvod sa Ericssonom su svakako mnogo uticali na to da se do tada verna publika okrene u nekom drugom pravcu. Nadamo se da će ime Sony uskoro ponovo postati ono što je bilo do pre samo par godina unazad…
LG i Huawei štandovi su takođe bili lepo posećeni, naravno zbog novih modela mobilnih telefona premijerno prikazanih na sajmu ili uoči njega. Nokia takođe, mnoštvo interesenata, zanimljivih dešavanja, lepe atmosfere…
HTC nije imao preveliki štand ali je nastupio sa interesantnim konceptom – sa samo jednim uređajem, pogađate, bio je to HTC One prikazan samo pet dana ranije u Londonu. Međutim, bilo je tu dosta interesovanja i koliko sam mogao da čujem reakcije prisutnih, opšti je utisak da je HTC napravio izvanredan proizvod. Ostaje da vidimo kako će sev to rezultovati na tržištu nakon što i najveći konkurent za koji dan pokaže šta je pripremio za leto 2013.
ASUS je ovog puta bio pomalo tajnovit i odabrao je nešto drugačiji nastup u odnosu na konkurenciju. Naime, za mesto promocije novog Padfone Infinityja i neočekivanog Fonepada, ASUS je odabrao hotel koji se nalazi tik preko puta sajamskog kompleksa. U prisustvu impozantnog broja novinara koje ni sam proizvođač nije očekivao u ovolikom broju, takođe je predstavljen i ASUS Cloud system koji će svim vlasnicima ASUS prenosnih uređaja omogućiti čuvanje dokumenata u sopstevnom cloudu te laku tranziciju u slučaju promene uređaja. Na samom štandu ove uređaje nismo mogli videti “spolja” već isključivo po pozivu.
Krajem dana…El klasiko
Kada odlučite da u smiraj dana napustite sajamski kompleks na kome se održava Mobile World Congress ostaje vam samo da se još nekako dokopate grada i svog hotela. Što nikako nije laka zamisao ako pomislite da pored vas to isto želi još 50 hiljada duša. Neverovatna gužva u metro stanici iako na putu ka centru grada saobraćaju čak četiri linije i to izuzetno često, na svakih minut – dva. Organizator je svestan ovoga uspostavio i šatl bas režim saobraćaja ali je svejedno gužva ka gradu ogromna. Uhvatiti taksi prevoz je već nemoguća misija…
Grad je teško okarakterisati za tako malo vremena pa ću se suzdržati od komentara – no Barsa je Barsa i teško je protivrečiti mišljenjima da je ovo jedan od najimpresivnijih gradova na svetu. Nekome se stil dopada, neki vole nešto drugo, moja su mišljenja oprečna, no za detaljniji sud ostavimo naredne godine kada ćemo, nadam se, imati priliku da ovaj grad upoznamo i sa neke druge tačke gledišta.
Prava je sreća naći se u Barseloni u trenutku odigravanja El klasika, možda i najvećeg svetskog fudbalskog derbija. Naravno, bila bi šteta ne iskoristiti priliku i posetiti ovaj veliki meč, osetiti atmosferu meča koji prati bezmalo pola sportskog sveta. Eto, donesoh sreću Murinju da se konačno sa Kamp Nou-a vrati trijumfalno, a on valjda zna šta treba da radi sledeći put, naravno, ako taj meč dočeka na klupi Reala…
Mada je ovo IT sajt ne mogu a da ne iskoristim priliku da prokomentarišem El klasiko: nadam se da na to imam malo prava obzirom na broj sportskih priredbi čiji sam svedok bio, na broj stadiona u Evropi koje sam obišao. U tri reči: mediji su čudo! Atmosfera na derbiju Zvezda – Partizan je vulkansko grotlo za atmosferu na Kamp Nou. Prosto je neverovatno koliko sve to spektakularnije izgleda na televiziji. Pozorišna publika, dečije pesme, nepostojanje navijačkog kopa, dvoboj Španije sa jedne i Katalonije sa druge strane. Kristijano Ronaldo je definitivno ućutkao stadion i dodatno upropastio možda nešto bolju atmosferu. Privilegija je uživo gledati dva najbolja svetska fudbalera na terenu i to zadovoljstvo sa vrha stadiona košta tačno 90evra – što je ipak znatno povoljnije (prednosti kupovine preko weba) od naivnih turista koji su na Rambla ulici to isto platili dva ili tri puta više.
Pouka, kupujte preko weba. I da dodam…Kamp Nou nije hram fudbala, to su ipak neki drugi stadioni na kojima sam bio. Mlako…Brojke govore da je MWC 2013 po skoro svim parametrima najveći i najposećeniji Mobile World Congress ikada, bez dileme. Na najvećem prostoru do sada, okupilo se 72 hiljade učesnika – najviše do sada, 1700 izlagača – najviše do sada. I to je kritična tačka koja organizatoru mora da bude zvezda vodilja za buduće događaje. Jako je važno da MWC ne zadesi zlehuda sudbina drugih manifestacija koje su nakon meteorskog uspona imale isto tako strmoglav pad – tužno je recimo bilo videti slike ovogodišnjeg Cebita koji je održan prethodne nedelje.
Veoma je bitno zadržati ekskluzivnost koju je MWC do sada donosio i treba raditi na tome da se taj status održi i u budućnosti. Već ove godine imali smo dva atipična događaja za MWC – da dva najduže iščekivana uređaja svoju promociju ne dožive za vreme trajanja sajma. HTC One je prikazan 5 dana uoči Barselone, Samsung Galaxy S4 će biti prikazan 15 dana nakon MWC-a. Zašto se to događa? Iz razloga što proizvođači svetla pozornice žele samo za sebe. Vrlo razumljiv razlog, ali razlog koji direktno utiče na kvalitet nekih budućih MWC-a. Ako i ostali pođu tim primerom, neće biti dobro po samu manifestaciju. Da li organizator može nešto da uradi po tom pitanju vrlo je diskutabilno – trenutno daje sve od sebe i sa te strane nema većih primedbi
Najvažnije od svega jeste da se ne dogodi ono što se dogodilo Hanoveru. Bio sam svedok najblistavijeg mogućeg Cebita, onog nešto malo slabijeg, pa i onog koji je u padu. Bilo bi mi jako tužno da sam posetio ovogodišnji. Što bi se reklo – bolje da ga zadržim u lepom sećanju. I sećam se Cebita sa svim proizvođačima ovog sveta u svojstvu izlagača, a gledao sam i kako redom jedan za drugim odustaju. To je ono što Barceloni ne treba i ne sme da se desi. Izgubi li borbu sa ekskluzivitetom i željom proizvođača da svu količinu slave prikupe samo za sebe, to će značiti lagano odumiranje još jednog u nizu sajmova. Zato smatram da je već sada pravi trenutak da se radi na tome da sledeće godine u ovo vreme, promocije top uređaja današnjice budu opet u Barceloni. Dogodi li se suprotno, neće biti dobro…
Za Benchmark je ovo neko novo iskustvo i iskreno verujem da će sledeće godine u ovo vreme sa MWC-a izveštavati kompletna ekipa Benchmarka iz prve ruke. MWC je iskreno, do sada za nas bio blaga nepoznanica ali obećavamo da ćemo se ubuduće ozbiljno uhvatiti u koštac sa ovom manifestacijom
Zahvaljujemo kompaniji Ericsson na organizaciji posete MWC-u 2013
