Benchmark u Varšavi: MasterCard mobilna plaćanja

Filip Majkić
Kao što je to običaj sa našim reportažama, krećemo najpre sa utiscima iz samog mesta događanja, a to je glavni grad Poljske. Varšava je predivan grad u kome ima toliko toga što vredi obići, da bismo verovatno mogli da pišemo kompletan tekst samo o tome. Svakako na toj listi trebaju da se nađu kraljevske palate, Kopernik naučni centar, te mnoštvo muzeja, među kojima dominiraju oni koji su posvećeni Drugom Svetskom Ratu i užasnim dešavanjima na teritorijama Poljske tokom rata.

Muzeji Varšavskog Ustanka i Istorije Jevreja u Poljskoj naročito se ističu kako svojom tematikom, tako i stilskim rešenjima, budući da je, recimo, Muzej Varšavskog Ustanka urađen u stilu stražarske ispostave, da posetioci već pri dolasku u muzej odmah steknu vizuelnu predstavu kako je to sve izgledalo. Za svakog ljubitelja istorije i istorijskih dešavanja, ovo su obavezna mesta za posetu, naročito za poklonike WW2 dešavanja. Ceo nekadašnji Gestapo glavni štab je pretvoren u muzej, više muzeja posvećenih tragičnim dešavanjima tokom rata i slično.


Sa druge strane, ukoliko ste za nešto vedrije teme, tu je prekrasni Lazienki park. Mesto prekrasne prirode, kojim dominiraju spomenik Frederiku Šopenu, genijalnom muzičaru klasične epohe, kao i Lazienki palata u sredini parka i jezera. Ukoliko uživanje u zelenilu nije vaš fah, uvek možete posetiti staru četvrt, odnosno stari grad. Tu se nalaze dvorovi, muzeji posvećeni starijim epohama, poput Muzeja Nikole Kopernika, čuvenog tvorca heliocentričnog modela univerzuma i tako dalje.


Ipak, nama je najviše imponovala Palata Kulture i Nauke, u čijoj smo neposrednoj blizini i bili smešteni. Nalazi se u centru grada i najviša je zgrada u Varšavi, a kako se radi o velikoj ravnici, možete je ugledati praktično iz svih delova grada. Visoka je 231 metar, i sa nje se pruža prekrasan pogled na celu Varšavu. Naravno, itekako je vredi posetiti jer je u pitanju svojevrsni izložbeno-poslovni centar. Izgradnja je započeta 1952. u vreme vladavine Staljina kao dar sovjetskog naroda poljskom narodu, zamišljena kao kruna obnove Varšave nakon ranih stradanja, a završena je 1955. godine. Zgrada predstavlja pravi biser socijalrealističkog stila arhitekture, a na internetu se mogu pronaći i mnoge fotografije palate u prazničnim danima, kada je ukrašena i osvetljena na spektakularan način.

No, kako ovde nismo došli u vreme praznika, niti da praznujemo, već da radimo, red je da se posvetimo dešavanjima zbog kojih smo se uopšte obreli u Varšavi…Radionica u MasterCard organizaciji je organizovana pod jednostavnim imenom: “The Future is Now”. Predmet radionice je veoma “trendi” – nova rešenja vezana za tehnologije plaćanja, sa naglaskom na mobilna plaćanja, plaćanja aplikacijama i druge vidove plaćanja u pokretu. Ne treba da čudi da jedna gigantska kartična organizacija kao MasterCard stoji iza ovakve inicijative; štaviše, ma koliko bismo mi to voleli, u ozbiljnoj meri mobilna plaćanja neće zaživeti ako tradicionalne, gigantske organizacije ne stanu iza tih projekata.

Govornici (i naši sagovornici) su bili predstavnici MasterCard asocijacije za naš region ili Istočnu Evropu. Konkretno, to su bili Džordž Sajmon, predsednik odeljenja za Centralnu i Istočnu Evropu, Brajan Moris, zadužen za razvoj novih vidova plaćanja za Centralnu i Istočnu Evropu, te Dejvid Dešamp, koji ima isto to zaduženje, ali na evropskom nivou. Sa nama je bio i ljubazni domaćin Artur Turemka, generalni menadžer za region Balkana. Radionica je održana u sredu, 7. oktobra, u prostorijama restorana Vinosfera u glavnom gradu Poljske.

Od plastike do digitalnih plaćanja za samo 4-5 godina
Stoga, šta nam je predstavljeno i demonstrirano? Najpre, od strane gospodina Džordža Sajmona je  objašnjeno koliko je MasterCard posvećen Centralnoj i Istočnoj Evropi, čije odeljenje u kompaniji pokriva 16 zemalja koje u suštini predstavljaju pionire u sferi prihvatanja novih i inovativnih tehnologija plaćanja. Tri decenije je trebalo da se korisnici u mejnstrimu od keša preorijentišu na plastiku, kako se popularno naziva oslanjanje na kreditne kartice prilikom plaćanja. Sa druge strane, iznete su procene da će trebati samo 4-5 godina da digitalna plaćanja postanu mejnstrim

Brajan i Dejvid su objasnili koji su glavni pokretači ovih procesa i preoblikovanja tržišta. Bilo je reči o rešenjima koja će se tek pojavljivati u narednim godinama. Fokus je na smartfonima i onome što oni omogućavaju običnim korisnicima. To dalje podstiče elektronsku i mobilnu trgovinu. Očekuje se da smartfone do 2018. godine ima 2.6 milijardi osoba širom planete, a da će se elektronskom trgovinom koristiti preko 40% globalne populacije. Godišnje će do 2019. godine biti obavljano 195 milijardi transakcija putem mobilnih telefona i tableta. Samim tim, rastu i očekivanja i potrebe samih korisnika.

Kupovina iz brauzera? Nekad bilo…makar u Centralnoj i Istočnoj Evropi
Važna stavka za e-Commerce jeste da se menja od browser-based iskustva ka mobilnim uređajima. Oko 40% svih digitalnih narudžbina do kraja godine će biti načinjeno sa mobilnih naprava, bilo da se radi o kupovinama tzv. contactless putem, bilo da je reč o kupovinama putem aplikacija.

Škotlanđanin Brajan Moris je govorio o Centralnoj i Istočnoj Evropi. Sa 30 do 70 odsto internet penetracije, 29 do 149 odsto smartfon penetracije, 0.4 do 2.4 kartice po stanovniku, sasvim je jasno da se radi o veoma raznovrsnom regionu punom izazova. 16 zemalja, 12 valuta, 27 miliona stanovnika koji nemaju račun u banci…I pored svih tih problema, rast u e-Commerce sferi u regionu je izražen u dvocifrenom procentu. Centralna i Istočna Evropa je istovremeno i lider u contactless plaćanjima, što mnogima može zvučati čudno, jer postoji predrasuda da su ovi sistemi plaćanja najrazvijeniji u Zapadnoj Evropi. Postoji veoma izražena težnja da se prelazak u mobilno i contactless plaćanje dodatno ubrza, kako od strane samog stanovništva, tako i od telekomunikacionih operatera, partnera, prodavnica…

Plaćanje, infrastruktura i bezbednost
Težnja MasterCarda je da se obezbede svi preduslovi da korisnik samo postavi ili prevuče karticu ili telefon i tako jednostavno, lako i brzo obavi plaćanje. MasterCard želi da podstakne što brži prelazak na korišćenja smartfona za plaćanja, jer procenjuje da je to nešto što će korisnici svakako tražiti i čemu će težiti. Koristi se NFC tehnologija, a pogodnost je i to što terminali ne moraju da se menjaju da bi se prilagođavali smartfonima već mogu da se koriste postojeći, to jest oni koji su predviđeni za contactless kartice.

Bezbednost je takođe veoma važna. Tu postoji nekoliko rešenja, od hardverskih pristupa proizvođača telefona, preko onih koje implementiraju kartične asocijacije i banke, sve do bezbednosnih rešenja na nivou samih aplikacija. Uglavnom je pristup takav da se želi podstaći kupovina u malim iznosima, za sitne svakodnevne potrebe poput kupovine autobuske karte ili užine. Ukoliko su u pitanju veće sume, ili ako se obavlja više malih transakcija za redom, onda postaje neophodno koristiti fingerprint senzor ili pin kod. Takođe, korisnik može po sopstvenom izboru da zaštiti aplikaciju za kupovinu pin kodom, ali o tome nešto kasnije…Tri su načina na koja je moguće obezbediti podršku za mobilna plaćanja u tehničkom smislu. Prvi predstavlja SIM karticu, ali to traži sporazum sa operaterom. Drugi je da proizvođač instalira neki svoj hardver, tj. čip koji se ugrađuje u telefon, kao što rade Apple i Samsung. Treći način je integracija u operativni sistem, što je omogućio Google i podržano je na Android telefonima zahvaljujući Host Card Emulation (HCE) tehnologiji ugrađenoj u sam sistem.
 
Domaćini su posebno ušli u problematiku trećeg pristupa, koji je i najzanimljiviji za korisnike i za proizvođače, jer ne zahteva uvođenje telekomunikacionih operatera u priču, niti ugradnju dodatnog hardvera. Na ovaj način se omogućava podrška za bilo koji Android uređaj kada su contactless plaćanja u pitanju, a Android je, ma koliko se neki drugi dičili profitom, platforma koja je konstantno prisutna na preko tri četvrtine pametnih telefona današnjice i taj udeo raste i dalje. Korisnik ovde ima i benefit da se ne vezuje ni za konkretan uređaj, niti za operatora.
 
Osam zemalja u Evropi je startovalo sa HCE projektima. Host Card Emulation je važan iskorak u svakom smislu za Android platformu, naročito usled heterogenosti ekosistema. Kako Android ima najveći tržišni udeo kada su u pitanju telefoni, za očekivati je da će ovaj vid tehnologije u dogledno vreme zadominirati u sferi mobilnih plaćanja.
e-Commerce i plaćanja iz aplikacija: MasterPass i još ponešto…
Potom se prešlo na e-Commerce i plaćanja iz aplikacija. Da bi to podržao, MasterCard je stvorio sistem MasterPass, koji prosleđuje podatke trgovcu o kupcu uz maksimalnu sigurnost i lako korišćenje, bez obzira da li se njegov proizvod kupuje iz brauzera ili iz aplikacije trgovca. Umesto unošenja 16 brojeva, imena i adrese, korisnik treba samo da klikne na MasterPass i da potvrdi svoju identifikaciju, a podaci se razmenjuju između trgovca i MasterCarda.

Prepoznajete, ovo je u neku ruku remote wallet princip koji je svojevremeno doneo PayPal. Međutim, MaterPass omogućava laku integraciju u mobilne uređaje i mobilne aplikacije zahvaljujući kojima je za mnoge trgovce pristupačnije rešenje,  ali je i za same korisnike daleko udobniji proces kupovine. MasterPass je zaživeo u 24 zemlje i dostupan je trenutno u preko 250 hiljada prodavnica.

Pokazan nam je primer kako u restoranu nekoliko prijatelja plaća, daje napojnicu, čak i deli račun na nekoliko osoba. Sve preko MasterPass rešenja, odnosno aplikacije u mobilnom telefonu. Naravno, u aplikaciju možete dodati jednu ili nekoliko kartica i birate kojom ćete plaćati. Kompletna tehnologija je bazirana na otvorenim standardima. Trgovci ne moraju da prave promene u svojim sistemima, jer se podaci transferišu kao i u drugim digitalnim prodajama, što je briga manje za njih.

Takođe, Rajfajzen u Poljskoj omogućava da preko MasterPassa plaćate robu u ratama. Ulogujete se i pokaže se na koliko rata možete da “rastegnete” plaćanja (u zavisnosti od toga na šta trgovac pristaje kada su uslovi kupovine u pitanju), što je sjajna stvar. Na ovaj način se faktički omogućava kupovina na čekove ili kredit. Već nagađamo na kom bi tržištu ova opcija bila veoma toplo prihvaćena…

Novi vidovi biometrijske identifikacije
Kako bi omogućio biometrijsku identifikaciju, MasterCard je rešio da ide na kameru i identifikaciju očiju. Verovatno veliki broj korisnika ekvivalentira biometrijsku identifikaciju sa senzorima za otisak prstiju. Problem je što mnogi smartfoni nemaju fingerprint senzor, a asocijacija ne može da se oslanja samo na te telefone ili da tera korisnike da ih koristi, već je neophodno da kreira sistem prihvatljiv svima.

Naravno, najosnovnija bezbednosna opcija je i dalje pin kod, koji se lako unosi. Za one koji ne mogu da se sete pin koda, tu je tehnologija prepoznavanja lica, koja je u praksi moguća na svim smartfonima. Telefon slika lice i prepoznaje da li ste to vi. Ova tehnologija je u završnim fazama razvoja i, kako nam je rečeno, u suštini je spremna za startovanje. Trenutno je u fazi masovnog testiranja, koje se upravo sprovodi u Holandiji.Person-to-Person isplate – MoneySend sistem
Bilo je reči i o person-to-person isplatama, što našim čitaocima takođe može biti zanimljivo. Na ovaj način korisnici mogu da šalju novac jedni drugima, ali i raznim nudiocima ili pružaocima usluga. Za te potrebe je kreiran sistem MoneySend. Novac je trenutno moguće poslati iz 7 zemalja i primiti ga u 39 zemalja. Partner u ovom poslu je Western Union.

Trenutno je Rumunija identifikovana kao tržište na kome se ova tehnologija primarno proučava. Zašto Rumunija? Zato što se u nju veoma puno novca šalje iz Italije, Španije i Nemačke. Takođe, u Rumuniji je omogućeno dizanje keša koji je korisnicima poslat iz inostranstva direktno sa ATM-a. Pretpostavimo da rođak iz Nemačke pošalje novac; Rumun ode do ATM-a, ubaci karticu i svoj pin i podigne novac koji mu je poslat sa ATM-a koji mu je poslat iz inostranstva. Usluga je dostupna svima, odnosno svim građanima Rumunije koji imaju karticu.

Mislite da je to sve? Naredni korak MoneySend sistema jeste prelazak u digitalni svet. Primarni fokus je upotreba na društvenim mrežama, gde će biti moguće poslati novac nekome sa kime komunicirate preko društvenih mreža kao attachment u poruci. Istina, ova stavka je još uvek u fazi razvoja.
Tokenizacija –plaćanje preko satova, narukvica i drugih nosivih digitalnih uređaja
Najzad, pričalo se o “tokenizaciji”. Prosto rečeno, dobijete još jedan broj za svoju kreditnu karticu. Čemu ova – naizgled – komplikacija sa još jednim brojem? Kako biste mogli plaćati digitalnim satovima ili drugim wearable uređajima, sa kojima ćete takođe moći da plaćate uz nova MasterCard rešenja, ali ovaj sistem vodi računa da je reč o uređajima koji se lako izgube.

Sa tokenizacijom, ni korisnik neće morati da menja karticu (a potom i sve podatke na raznim računima i nalozima), niti će banka imati troškove izdavanja nove kartice. Na ovakvim uređajima će se koristiti token, odnosno alternativni broj, tako da kada se uređaj izgubi, nema problema sa ukradenim podacima i informacijama. Korisnik će lako da ukloni tokenizovani broj iz sistema, odnosno brzo i lako izbaciti token iz spiska podržanih od strane njegove kartice. Istovremeno, ovo je važan korak ka digitalizaciji trgovine u širem smislu, jer je na ovaj način povišen stepen ukupne bezbednosti, naročito sa porastom ne samo broja, nego i vrsta digitalnih uređaja.

 
Završni utisci
Bilo je puno priče o tehnikalijama u pozadini i onome što je neophodno učiniti kako bi korisnik imao što jednostavnije iskustvo plaćanja (recimo, najprostije prislanjanje mobilnog telefona). Međutim, uverili smo se koliko je toga potrebno obezbediti i “izgurati” u pozadini da bi u praksi sve funkcionisalo izuzetno jednostavno prilikom same kupovine, kako za kupca, tako i za trgovca. Svi predstavljeni sistemi jesu sjajan podsticaj elektronske trgovine, koji korisnicima omogućava jednostavnu kupovinu sa svake lokacije.

Jednostavnost kupovine zahteva ogromnu kompleksnost svih sistema koji u pozadini rade da bi tako nešto omogućili
Vratili smo se iz Varšave bogatiji za neka saznanja koja nismo ni slutili, priče o rešenjima za koja nismo ni znali da se razvijaju ali smo ih potajno priželjkivali, kao i uverenjima da će sistemi o kojima smo ranije imali prilike da slušamo zapravo raditi kako treba. Ipak, lični utisak jeste svest koliko je nebitan svaki individualni proizvođač ili promoter tehnologija, makar to bio i jedan gigant kao Apple ili Samsung, sve dok jedna ovako gigantska organizacija ne stane iza kompletnog sistema i obezbedi adekvatnu podršku i uveže sistem transakcija sa sistemima koje svi koristimo.

Takođe, grad nam se veoma dopao, naročito cene koje su prilično pristupačne i utisak je da je gotovo sve jeftinije nego u Beogradu. Ukoliko ikada budete došli ovde, svakako ćete biti u prilici da kvalitetno ispunite svoje vreme, bez obzira da li dolazite poslovno ili na odmor, da li vas zanimali izlasci u restorane (pored restorana tradicionalne poljske kuhinje, posebno preporučujemo gruzijske), obilazak muzeja i drugih znamenitosti ili duge šetnje gigantskim parkovima. Varšava svakome može dosta da ponudi.