Filip Majkić
Intervju: prof. dr. Valentin Kuleto, Information Technology School
Prepoznajući značaj kvalitetnog školovanja IT stručnjaka, kompanija ComTrade uključila je i obrazovanje u svoje strateške ciljeve. U skladu s tim Visoka škola strukovnih studija za informacione tehnologije – ITS (Information Technology School) postala je deo ComTrade grupacije. Pored ITS-a, od 1. septembra sa radom počeće i prva srednja strukovna IT škola – ITHS (Information Technology High School). Ovo je jedinstven primer školovanja IT stručnjaka u regionu, budući da svaki student ima mogućnost da svoje znanje odmah primeni u praksi, učestvujući u projektima u razvojnim centrima ComTrade-a, lidera u Jugoistočnoj Evropi u oblasti informacionih tehnologija.
Zaintrigirani ovim dešavanjima, uputili smo se u posetu kompaniji ComTrade kako bismo se na licu mesta uverili kako će to izgledati u praksi. Iako će prvi đaci ući u prostorije tek u septembru, odnosno oktobru (zavisno od toga da li govorimo o srednjoj ili visokoj školi), sve je već uveliko spremno za prihvat “momaka i devojaka od kojih se puno očekuje”. Naš domaćin je ovom prilikom bio dr. Valentin Kuleto, dekan ITS-a.
Benchmark: Gospodine Kuleto, možete li našim čitaocima za početak reći nešto više o sebi i opisati generalno odakle vuče korene ovaj projekat?
U obrazovanju sam već nekih 15-ak godina. Dolazim iz firme iz koje je ceo projekat izrastao, kompanije LINK group, koja se već 14 godina bavi profesionalnim obrazovanjem. Mi često volimo da kažemo da postoji formalno, neformalno i informalno obrazovanje – neformalno obrazovanje vas ne dovodi do zvanične diplome, već do nekog sertifikata i sticanja određenog znanja, odnosno kompetencije. LINK group je pošao odatle i iz takve škole je nastala visoka škola kao najlogičniji rezultat razvoja. Kursevi, obuke, treninzi, koje smo doveli do stadijuma da se ispune standardi visokog obrazovanja za informacione tehnologije – i to je po našem mišljenju najlogičniji put. Sledeći korak je spuštanje naniže po vertikali, odnosno formiranje srednje škole za informacione tehnologije.
Na nivou grupacije postoje dva glavna pravca, IT akademija i biznis akademija, postoji dvadesetak obrazovnih programa, a naročito bih istakao našu vodeću poziciju u domenu e-learning-a, odnosno učenja na daljinu. Imamo svoju platformu i 300 razvijenih multimedijalnih kurseva i bavimo se veoma ozbiljno time već nekoliko godina. Postoji desetine autora, mnoštvo kurseva, niz usluga, porcesa i kvalitativnih kontrola i kroz njih se taj sistem održava.
Benchmark: Šta nam možete reći o samoj školi?
Škola je osnovana 2006. godine i tada je imala akreditaciju za studijski program Informacione tehnologije, dok smo 2010. godine dobili autorizaciju za još jedan studijski program – Elektronsko poslovanje. Ta dva programa imaju šest užih stručnih profila. U međuvremnu smo došli do ideje, ali i potrebe da osnujemo srednju školu za informacione tehnologije kako bismo imali kompletno školovanje po vertikali od 7 godina. To je ceo obrazovni ciklus, a mi to nazivamo obrazovnim sistemom za IT, takvih primera ima jako malo.
Ideja je da po završetku srednje škole po automatizmu deca nastavljaju na našoj Visokoj školi. U planu je proširenje studijskog programa na još dva programa – Računarski dizajn i Menadžment u informacionim tehnologijama. Time bismo imali četiri studijska programa koji bi zaokružili celinu i planiramo kapacitet od 700 studenata na sve tri godine studija. To je veoma veliki broj za IT školu, ovde tako jake IT škole nema.
Benchmark: Eventualne post-diplomske studije u perspektivi?
Upravo tako. U planu je uvođenje daljeg nastavka specijalističkih studija u perspektivi, što je logičan korak. Za sada je nećemo praviti niti nuditi, jer hoćemo da napravimo dovoljnu bazu što se tiče broja studenata. Ponudićemo više pravaca na specijalističkim studijama onda kada ih budemo uveli.
Benchmark: Kakva je tehnika izvođenja studija?
Nudimo klasične studije, s tim što su one podržane u značajnoj meri informacionom tehnologijom. Takođe, u ponudi je platforma za učenje na daljinu, koja je prepuna potpuno multimedijalnih i pedagoški kompletnih kurseva i predmeta koji pokrivaju planove i programe koje pokriva ITS.
Da se razumemo, ne možete da upišete studije, dođete na upis i da se više ne pojavite u školi. Razlika je u načinu isporuke materijala za učenje, ali se akcenat baca na praktičan rad i nastavu. Nastava se odvija na dve lokacije – jedna je u Zemunu u Cara Dušana, gde je škola inicijalno i počela sa radom, kao i ovde na Novom Beogradu, u sedištu kompanije ComTrade. Imamo desetak potpuno opremljenih učionica.
Benchmark: Posebno nam je zanimljiv projekat srednje škole. Koliko dece će moći da se upiše u nju?
Mi trenutno imamo dozvolu za četrdesetoro dece, dva odeljenja po dvadeset učenika. Ne možete praviti veliku IT srednju školu, bar ne na početku, jer su način rada i izvođenje nastave vrlo zahtevni. Najverovatnije ćemo proširiti dozvolu tako da na kraju ponudimo 60 mesta, jer je naša procena da ćemo otprilike takvo interesovanje imati. Takav nam je i plan upisa maksimalnog broja učenika i preko toga nećemo ići ni u kom slučaju. Radi se o zanimanju elektrotehničar računara, a u tom programu ima elemenata od elektronike, pa sve do rada sa multimedijom, aplikativnim softverima i programiranjem.
To će biti odlična osnova za dalji upis na visoku školu, bilo koju IT visoku školu, a ne samo ITS, koji će opet biti logičan nastavak.
Benchmark: Profesori u školi?
Profesori u školi će biti nešto drugačije selektovani u odnosu na to kakvu percepciju možda imaju građani o tome. Mi smo dosta profesora razmenili između visoke i srednje škole. Biramo po iskustvu, po znanju, ali pre svega po karakteristikama ličnosti. Moraju biti dobri ljudi, imati razumevanja za decu, što je naročito bitno u takvom uzrastu u kome će naši učenici biti. Takođe, strahovito je bitno kako prenose znanje. Možete imati akademika, ali ako on ne prenosi znanje na adekvatan način, to nije dobro. Tako da ćemo imati profesore u raznim dobima, od 30 do 50 godina, doktore nauka, magistre, obične inženjere. Kada je visoka škola u pitanju, kriterijumi su definisani od Ministarstva kroz pravila za akreditaciju i tu ima mnogo manje prostora za uticaj ljudskih elemenata pri izboru, uslovi su jako formalni, tako da srednja škola ima daleko više prostora za kvalitetan izbor kadrova.
Benchmark: Po kom se ključu vrši upis u srednju IT školu? Imate li prijemni ispit, kako se odlučuje ko će biti upisan?
Privatna srednja škola ima sreću da ne mora da ispunjava neke norme koje važe za državne škole. Nema klasičnog prijemnog ispita, radi se o razgovorima sa roditeljima, decom, želimo da se upoznamo sa njihovim očekivanjima. Ne želimo da bilo koja strana bude izneverena, i veoma je bitno upoznati kandidate na direktan način i sagledati njihovu sposobnost za ovakav vid školovanja.
Nama je interes da dobijemo dobre kandidate ne samo za srednju školu, već za kompletno sedmogodišnje školovanje. Najbolje moguće kandidate, i u tom duhu idemo i sa promocijama. Vukovci studiraju besplatno, a popusti važe za najbolje đake iz osnovnih škola. Interes nam je da prikupimo što bolju decu i da ispred njih jasno iscrtamo perspektivu zapošljavanja u IT industriji. U IT industriji je sve transparentno i vrlo se jasno vidi kakve su vaše sposobnosti na kraju studija, i stoga je velika odgovornost na našim školama koje moraju da pruže kompetencije u tom smislu i oblasti.
Benchmark: Kako ste uopšte došli do ideje udruživanja sa kompanijom ComTrade?
Mi smo unutar škole godinama pričali o “klinici”, kako su dobro rešene obrazovne forme u medicini, gde imate studente koji imaju pristup zdravstvenim ustanovama gde obavljaju praksu na vrlo visokom nivou. Meni nikad nije bilo jasno zašto se slično ne dešava u drugim granama. Po mom mišljenju je najlogičnije da jedna škola koja se bavi obrazovanjem određenog profila uspostavi blisku saradnju sa vodećom kompanijom ili kompanijama kojima su potrebni stručnjaci tog profila. To je toliko logično da mi nije jasno kako nikome ne pada na pamet takva jednostavna ideja. Stoga je neverovatno da se to u ovoj zemlji kao po pravilu to gotovo uopšte ne dešava.
Kada smo razmišljali koja je ta kompanija kod nas koja može da adekvatno odgovori na potrebe obrazovanja, kojoj će takvo ulaganje biti poslovno opravdano, logičan izbor je pao na ComTrade. To je bio početak saradnje, došli smo u ComTrade, razgovarali sa predsednikom kompanije, veoma brzo našli zajednički jezik i tako je sve krenulo. Pokrećemo buduću najbolju IT školu na ovim prostorima.
Važno je da naglasimo, da ne bi došlo do zabune, da nije cela ideja u zapošljavanju kadrova unutar ComTrade-a. Nikako se ljudima ne obećava da će po završetku školovanja imati odmah posao u ComTrade-u. Toliko je kompanija u IT-ju i tolike su potrebe za kompetentnim stručnjacima naspram broja dece koja se odlučuju na ovakvo školovanje, da je ideja krajnje jednostavna – potreba za takvim stručnjacima definisana, uvedete odredjene kompetencije i alate u svom obrazovnom programu i te svršene studente ponudite u smislu zapošljavanja svima ravnopravno. Razlika je u tome što će ComTrade, da tako kažemo, “biti na izvoru”, imaće najbolji uvid u sposobnosti studenata i imati određenu prednost u odnosu na druge kompanije.U suštini, ComTrade je dosta uložio u ceo projekat i logično je da ima najveći benefit. Radi se o prirodnoj posledici stvari.
Benchmark: Da li se nastava izvodi u koordinaciji sa ComTrade inženjerima?
Mi imamo čak i učionice koje su napravljene posebno za praksu, koje su urađene po sledećem principu – napred sede učenici i studenti na praksi, a iza njih sede zaposleni u ComTrade-u. Predviđeni su razni vidovi pomoći, usmeravanja, mentorstva. Zaposleni će redovno dolaziti i raditi na projektima zajedno sa studentima.
Benchmark: Kada škola počinje sa narednom godinom?
Kao i kod ostalih obrazovnih institucija odgovarajućeg profila, srednja škola počinje sa nastavom u septembru, Visoka škola kreće sa narednom školskom godinom u oktobru. Dosadašnji Pozivamo vas da budete naši gosti i tada i lično se uverite u sve ovo o čemu smo danas pričali.
Benchmark: Sa zadovoljstvom. Da li postoji način da studente sa kojima ćete tako reći raditi i živeti stimulišete da po završetku školovanja prepoznaju svoju budućnost u ovoj zemlji, a ne u inostranstvu?
Pa mislim da sa ovom pričom, u kojoj smo napravili kompletan put od osnovne škole, preko srednje škole do studija, sa mogućnošću zaposlenja u nekoj velikoj IT kompaniji ili IT sektoru uspešne fire iy druge delatnosti, u perspektivi i specijalističkih studija, stvaramo veoma dobru podlogu u tom smislu. Studenti koji su tako jasno usmereni neće ni imati puno razloga za razmišljanje o nekoj perspektivi u inostranstvu, jer će je jasno videti ispred sebe. Put je potpuno definisan.
Problem se javlja kada imate obrazovanje bez cilja. To je obrazovanje radi papira, nakon čega se čovek nalazi na liniji sa svima ostalima. Ovde postoji potpuno definisan put, tako da po prirodi stvari nema prostora za previše želje da se negde drugde kreće od nule.
Benchmark: Iz vašeg ugla, koliko se u Srbiji menja i pomera nekada važeće “Najvažnija ti je diploma” pravilo ka sticanju kompetencija i osposobljavanja zaposlenog za situaciju kada će se suočiti sa pitanjem “Šta ti znaš da radiš”?
To zavisi od industrije i delatnosti. Ne možete raditi ako niste kompetentni. Imate škole koje školuju ljude bez definisanog opsega kompetencija, ali mi ne želimo da budemo takvi. Što se nas tiče, mi jasno usmeravamo učenike, a kada jednom uđete u IT, posle toga birate da li ćete da radite web programiranje, aplikativno programiranje, IT menadžment, upravljanje projektima – ali prostor je jasno definisan.
Benchmark: U našoj branši, a utisak je i u celom IT-ju, dominiraju – menadžeri. Mi ne znamo nijednog elektroinženjera koji je, da plastično kažemo, ovde “napravio novac”. On je možda imao dobru platu, ali glavni novac su zarađivali IT menadžeri, a na zapadu nije tako uvek. Kako stvoriti osobu koja ima perspektivu da postane vrlo uspešan, a da nije menadžer?
Jedan od mogućih puteva za inženjera jeste da, kako bi ostvario taj cilj – postane menadžer (smeh). To je problem razvijenosti tržišta, koje postavlja svoje kriterijume i zahteve. Dolazimo na crtu gde se radi o prepoznavanju kompetencija, što je generalno problem Srbije. Mi ovde ne prepoznajemo 80% IT usluga, a kamoli dalje. Kako onda da se inženjer “obogati”, uslovno rečeno. Kada tržište bude trebalo kvalitetne ljude, njima će početi da raste cena. Zadatak škole je upravo da dovede decu do tog nivoa da mogu odmah da se uključe da rade u privredi i razvijaju se.
Benchmark: Kada su studije u pitanju, kakve su razlike među smerovima i profilima.
Imamo dva studijska programa, a u okviru njih imamo ukupno šest uže stručnih profila. Oni se međusobno razlikuju po izbornim predmetima, i u zavisnosti od izbora studenta prosto vode ka odgovarajučem profilu. Zainteresovani mogu dobiti sve informacije na sajtovima www.iths.edu.rs i www.its.edu.rs.
Benchmark: Kolike su cene školovanja?
Postoje dve varijante. Kada govorimo o ITS-u, odnosno Visokoj školi, postoje osnovni paket i napredni paket, pri čemu Basic varijanta košta 1900 evra, dok Exclusive varijanta košta 2500 evra. U Exclusive varijantu je sve uključeno – i gradivo, i knjige, i ispiti, imate i materijale, studenti dobijaju laptop u prvoj godini studija i nemate nikakve naknadne troškove. U Basic varijanti nekih stvari nema, poput laptopa, a takođe možete jednom da polažete ispit besplatno, nakon čega se naredno polaganje dodatno plaća. Time stimulišemo efikasno studiranje.
Srednja škola (ITHS) je nešto skuplja, ali je svakako reč o veoma dobroj ceni za jednu privatnu srednju školu, pošto su troškovi jako veliki, a cene mnogih privatnih srednjih škola idu i do 5 ili 10 hiljada evra. Deo sredstava smo obezbedili od ComTrade-a, koji je direktno zainteresovan za kadrove. Da nema toga, cene bi bile nekoliko puta veće, samo da bismo pokrili troškove. Cena je 2880 evra.
Naglašavamo da mi direktno kreditiramo i studente i učenike. Ne morate ići u banku za kredit, potpisujete ugovor na 12 mesečnih rata, pa u slučaju srednje škole tako rata iznosi 240 evra, a u slučaju visoke škole oko 150 EUR. Tako se otvara prostor da dvoje iole situiranih roditelja može da priušti svom detetu visok kvalitet obrazovanja u privatnoj školi, kakva je naša.
Benchmark: Gde vidite najveće izazove za ostvarivanje kvalitetnog obrazovnog procesa?
U Srbiji postoji izuzetno veliki problem implementacije. Vi možete kupiti elektronske table i najsavremenije uređaje za učenje, u vrednosti od 1000 ili više evra. To je najmanji problem. Ali, gde ćete pronaći nastavnike spremne i voljne da u svom radu koriste te naprave i prilagođavaju svoja predavanja korišćenju maksimalnih resursa iz tih uređaja? Očekujemo da doprinesemo obrazovanju na srpskom tržištu generalno upravo u tom smislu, da unesemo inovaciju i budemo prepoznatljivi, te da to na kraju rezultuje kvalitetom kojim će svi stejkholderi biti zadovoljni i učenici i studenti, roditelji, nastavnici i kompanije koje zapošljavaju kadrove koji su imali sreću i priliku da uče u takvom okruženju.
Benchmark: Dajte nam primer kako se uči i polaže ispit.
Kod nas postoje dva načina za polaganje ispita – jedan je težak, a drugi je lak. Lak način znači redovan rad, redovno odrađivanje kolokvijuma, vežbi, domaćih zadataka, i u principu imate formalan ispit na kome ćete rešiti testi ili imati razgovor sa profesorom nakon koga će se taj ispit čekirati kao položen. Postoji i teži put, bez redovnih dolazaka i rada. Tada dobijate ispit iz dva dela, koji traje nekoliko sati i koji je teško položiti, i ja sam uvek za lakši način i svim budućim studentima to preporučujem. Oni koji redovno rade, često su u ustanovi, vežbaju i van časova, obavljaju redovno zadatke koji im se daju će svakako daleko lakše ići kroz školovanje. Osim toga, onaj ko često dolazi – biće uočen.
Jedan od motivatora za studente da što kvalitetnije rade i što pre završe školu je postojanje vizije i koristi iz svega, direktan kontakt sa ljudima, sa radnim okruženjem. To je ono što mnogim školama nedostaje, a mi možemo da ponudimo, zahvaljujući direktnoj vezanosti sa privredom. Ovde ne želimo da imamo situaciju da deca uče, “pa da onda po završetku studija vide šta će i gde će”, o čemu smo već puno govorili.
Izjava predsednka ComTrade-a
Naravno, nismo mogli a da ne zatražimo izjavu prvog čoveka kompanije ComTrade povodom pokretanja saradnje jedinstvene za naše tržište. Veselina Jevrosimović, predsednik ComTrade-a je istakao izuzetan značaj ulaganja u obrazovanje IT stručnjaka kao kreatora informatičke budućnosti Srbije
„Investicija u jednu visokoškolsku instituciju rezultat je svesti o značaju obrazovanja za poslovni uspeh, ali i za dugoročni održivi razvoj nacionalne ekonomije. Razvoj softverskih rešenja je visoko dinamična oblast u kojoj nove tehnologije i metode svakih nekoliko godina pomeraju granice mogućeg i isplativog. Samo one kompanije koje razvijaju sopstvene kapacitete i ulažu u nova znanja i ideje imaju šansu da napreduju. Zato smo preduzeli inicijativu i uvrstili obrazovanje stručnjaka budućnosti među strateške prioritete u narednom periodu. Verujemo da je ITS pravi partner za ovaj ambiciozni projekat.“
Za kraj, obećavamo da će Benchmark ponovo posetiti školu kada bude započelo izvođenje nastave u narednoj školskoj godini i iz prve ruke se uveriti (i – naravno – preneti vam utiske) kako u praksi izgleda ovaj, za Srbiju gotovo revolucionarni način učenja. U međuvremenu, postojeći studenti su već u ComTrade-u i nastava se odvija po novom principu, o čemu ste detaljne informacije mogli pronaći u tekstu. Istovremeno, obećavamo da ćemo ispitati i kako u praksi funkcioniše DLS – sistem za učenje na daljinu (e-learning), odnosno kako će u praksi izgledati obrazovanje u ovoj varijanti preko internet platforme. Ovom sistemu se mnogi priklanjaju, a interesantno je da je isti u potpunosti razvijen od strane domaćih stručnjaka za potrebe stručnog osposobljavanja u akademskoj zajednici i korporativnom okruženju.