Benchmark Redakcija
Bratislav Jovanović
Elektronske knjige: Prihvaćene koliko i štampane
Pomenuto istraživanje je dočekano “na nož” u medijima, uz konstataciju da je isfabrikovano i poručeno od strane e-book medija. Ono što autorima studije ipak ide u prilog jeste što su koristili naučne metode u istraživanju i isključili bilo kakav oblik subjektivnosti i emocija tokom anketiranja korisnika. Prema njihovim rečima, iz ugla psiho-neurolingvistike, ljudska percepcija i interpretiranje određenih statusa ponašanja nije nešto što se može lako izmeriti dok ljudi rade lingvistički test. Zbog toga, čak i ako neko tvrdi da ima više problema tokom čitanja sadržaja sa određenog tipa medija, to ne mora nužno biti i objektivna realnost onoga što se dešava u korisnikovom mozgu.
Krečmar i Šlasevski ističu da je njihovo istraživanje jedinstveno. Korisnici, nad kojima se ogled vršio, podeljeni su u grupu mlađih čitalaca (između 21 i 34 godine) i starijih čitalaca (od 67 do 77 godina). Tokom ogleda kod ispitanika su merena dva parametra, kako bi se identifikovala količina kognitivnog procesiranja potrebna svakom od čitalaca, da bi efikasno obradili uniformni tekst na papiru, elektronskoj knjizi, odnosno tablet uređaju.
Prvi parametar je meren korišćenjem “eye-tracking” tehnologije, a fokusirao se na vreme koje je ispitaniku bilo potrebno za vizuelno fiksiranje na tekst. Drugi parametar je bio korišćenje EEG senzora, koji su merili gustinu napona u mozgu, zaduženu za memorijsko kodiranje. Korišćenjem ovih tehnika, naučnici su lako mogli da odgonetnu tačan vremenski trenutak, pa čak i tačnu poziciju (rečenicu) u tekstu čiji sadržaj korisnik teško procesira.
Stariji lakše čitaju tekst sa tablet uređaja
Zanimljivo je da su pre ispitivanja, u upitniku koji im je dat, obe grupe ispitanika primat dale papirnim medijima u odnosu na e-čitače i tablet uređaje. Nasuprot ovome, samo istraživanje je pokazalo da velike razlike u suštini nema. Preciznost razumevanja informacija sa sva tri medija, kod obe grupe ispitanika bila je na podjednakom nivou. Mladi ispitanici pokazali su komparabilne rezultate i kod fisiranja na tekst i kod EEG aktivnosti. Najzanimljivija situacija dogodila se kod starijih ispitanika. Naime, osobe u dobi od 67 do 77 godina starosti, najmanje vremena proveli su fiksirajući se na tekst koji su čitali sa tablet uređaja. Takođe, čitanje sa tableta prouzrokovalo im je i najmanji trud (umaranje) mozga, u odnosu na sva tri uređaja.
Možda najupečatljiviji nalaz, koju ova studija navodi, jeste potpuni nedostatak korespondencije između oflajn prikupljenog sadržaja (preciznost razumevanja informacija i subjektivni osećaj) i onlajn mera koje proističu iz čitalačkih napora. Uprošćeno rečeno, rezultati istraživanja pokazuju da negativne i subjektivne procene čitljivosti sadržaja sa e-knjiga i tablet uređaja nisu odraz zahtevanog procesiranja informacija u realnom vremenu.
Doktor Šlasevski ističe da je iznenađen činjenicom da veliki broj ljudi sa emotivne perspektive posmatra stvari i insistira na tome da je čitanje sadržaja sa elektronskih čitača ili iPada više neprijatno od čitanja klasične knjige, odnosno sa papira. Leticia Krečmar, s druge strane, ističe da bi rezultati istraživanja mogli podstaći kako mlade, tako i stare korisnike da više čitaju digitalne sadržaje.
Kakva je situacija u stvarnosti?
Tokom 2011. godine prodaja e-knjiga, e-readera i sličnih uređaja značajno je porasla (posebno tokom perioda praznika), a javne biblioteke spoznale su značaj elektronskih knjiga i uvrstile ih u svoju ponudu. Ovo je posebno izraženo u Sjedinjenim Američkim Državama, a ovaj trend popularnosti elektronskih knjiga ne jenjava ni danas. Određena istraživanja pokazuju da e-knjige podržavaju čitalačko ponašanje koje je superiornije od onog koje se može uočiti kod onih koji čitaju štampane knjige.
U mnogim školama, učitelji, nastavnici i profesori se podstiču da implementiraju elektronske knjige u svoje nastavne programe, što značajno doprinosi njihovoj popularnosti kod mlađih naraštaja. Takođe i prosvetni radnici su inspirisani elektronskim knjigama u procesu učenja, jer one omogućavaju izvestan stepen interaktivnosti, koji može biti uključen u učenje zavisno od sadržaja koji e-knjiga pruža.
Evo konkretnog primera: Ako nikada niste čitali Bodlera, odnosno njegovu poeziju, korišćenjem e-knjiga svakako ćete doći do više informacija o ovom sjajnom pesniku nego što ćete to učiniti čitajući štampanu knjigu. Možda će vas zainteresovati njegov život, pa ćete otići na Wikipediu ili neku drugu stranicu i pročitati neku zanimljivu crticu iz njegovog privatnog života, pogledati sliku ovog čudnog ali plodnog pesnika i slično. Svako će se složiti da je ovakav način čitanja sadržaja daleko zanimljiviji, intuitivniji i dinamičniji od klasičnog čitanja štampane knjige.
Mogućnosti e-knjiga su neograničene
Sam podnaslov sve govori, a ako je potrebno još ubeđivanja zašto su elektronske knjige prihvaćene isto koliko i štampane, sa tendencijom da preuzmu primat, recimo samo da su tanje, lakše i lakše je manipulisati njima. Listanje stranica e-knjige vrši se pritiskom na dugme, što je jednostavniji potez nego fizičko listanje stranice štampane knjige (mada neki e-čitači imaju i ovu mogućnost kako bi korisniku ostao osećaj da okreće stranicu). Smanjena je mogućnost oštećenja – nema bojazni od cepanja, gužvanja papira, a i ukoliko se desi da vam e-čitač ispadne tu je zaštitni okvir koji će sprečiti oštećenje. Neke e-knjige nude mogućnost da se pretvore u audio knjigu. E-knjige kompanije Kindle imaju Read-To-Me funkciju koja omogućava čitanje sadržaja naglas.
Svaka generacija elektronskih knjiga kontinuirano napreduje i bolja je od prethodne u tehnološkom smislu, a sve sa ciljem da se poboljša korisničko iskustvo. Već sada e-čitači i e-knjige imaju pozitivan uticaj na ljude koji možda osećaju određenu frustraciju koje čitanje može izazvati. E-knjige su lakše za korišćenje, nude veći izbor sadržaja a time i štede više novca.
