Benchmark Redakcija
Filip Majkić
Ericsson Connected ME, ljudsko telo kao medijum za protok informacija
Prenos informacija putem tela zaista zvuči kao naučna fantastika. Naravno, svi znamo da je ljudsko telo sastavljeno od različitih elemenata, od kojih neki imaju na prvi pogled neobična svojstva. Ljudsko telo provodi struju. U nama se nalaze neuroni kojima se kreću električni impulsi i na taj način mozak komunicira sa ostalim delovima tela. Sličnih primera ima još puno. Međutim, svi ti vidovi komunikacije su “interni”, radi se o komuniciranju između pojedinih delova našeg tela, refleksno ili svesno. Prosto, nikada nije postojao izvodljiv koncept komunikacije tela sa drugim elektronskim uređajima.
Istini za volju, direktne komunikacije tela sa spoljnim uređajima ne može biti u onom smislu u kome tumačimo komunikaciju u savremenom smislu, barem još neko vreme. Naime, za to bi bilo potrebno da naše telo može da organizuje podatke na koherentan način i pošalje ih mašini, na način/jeziku koji je mašini razumljiv. Drugim rečima, dok ne osmislimo neki čitač misli koji bi razumele i mašine, teško da možemo svoje telo upotrebiti na takav način. Međutim, možemo itekako da ga upotrebimo, kao što je kompanija Ericsson već uspešno demonstrirala, u jednom drugom smislu – kao kabl, odnosno medijum za protok informacija!
Radi se, zapravo, o tehnologiji koju je razvila pomenuta švedska kompanija i koja omogućava prenos podataka brzinama od 6 do 10 megabita u sekundi, što je u nivou broadbanda, odnosno širokopojasne mreže. Da sve bude još bolje, Ericsson studije su pokazale da se brzine mogu dodatno uvećati i vrše se istraživanja u tom smislu. Imali smo priliku da prilikom nedavnog boravka u Švedskoj iskusimo iz prve ruke kako funkcioniše Connected Me, kako je ova tehnologija nazvana.
Usled već opisanih problema, jasno je da je uloga namenjena ljudskom telu u ovom slučaju da bude medijum za komunikaciju između dva uređaja. Na ovaj način bismo, primera radi, običnim dodirom mogli da uključujemo ili isključujemo uređaje, iskoristimo ga za pristup mreži, povežemo dve naprave i omogućimo njihovu međusobnu komunikaciju prostim držanjem u rukama.
Priznajte da sve zvuči vrlo…ekstravagantno. Praktičnih primena može biti veoma puno. Možete otključati vrata prostim dodirom brave, možete izuzetno efikasno upotrebljavati određene uređaje namenjene zdravstvenoj zaštiti – recimo, prostim dodirom na određeni panel možete instantno poslati informacije direktno iz vašeg monitoring uređaja bez ikakvog dodatnog povezivanja. Moguće je ovaj metod, naravno, koristiti i za plaćanje računa, a takođe dve osobe mogu da razmene međusobno informacije – recimo, vizit karte, ili informacije o najnovijim dešavanjima u nekoj oblasti. Dodirnete štampač i automatski izdajete komandu da se nešto odštampa.
Šta je zapravo bitno, i na koji način je najjednostavnije opisati funkcionisanje ove tehnologije? Najprostije rečeno, u jednoj ruci držite jedan uređaj, a u drugoj drugi – izvor i prijemnik. Ima li šta prostije? I interakciju vršite direktno, zahvaljujući tome što vaše telo ima kontakt sa njima, bez ikakvih dodatnih kablova – u ovom slučaju, vaše telo je kabl, ili pak “bežična konekcija”.
Koncept kapacitivnog uparivanja je prvi put demonstriran 1995. godine. Na čuvenom Massachusetts Institute of Technology (MIT), jednoj od najprestižnijih akademskih ustanova specijalizovanih za visoke tehnologije, u gradu Kembridžu u Sjedinjenim Američkim Državama, se odvila prva demonstracija. Tom prilikom je ostvarena komunikacija putem ljudskog tela brzinom od 2,4 kbps. Južnokorejski univerzitet KAIST i japanski telekomunikacioni operator NTT DoCoMo su takođe uspešno demonstrirali vid komunikacije između dva uređaja korišćenjem ljudskog tela kao medijuma.
Telo umesto kabla
Šta, dakle, vide u kompaniji Ericsson kao glavnu primenu ove tehnologije? Za trenutak moramo sagledati širu sliku i vratiti se koji korak unazad. Svi danas imamo hrpu mobilnih uređaja, koji često koriste potpuno različite standarde za komunikaciju. U narednim godinama će se broj i vrste uređaja samo uvećavati, protok podataka biti sve veći, broj pretplatnika širokopojasnih mreža biti u porastu, baš kao i obim povezanosti.
U takvom svetu, jedan vid komunikacije koji bi pojednostavio korišćenje brojnih mobilnih uređaja i njihovu međusobnu komunikaciju, te doneo neki novi način univerzalne interakcije sa svim tim napravama bi sasvim sigurno bio dobrodošao. Na taj način bi se simplifikovalo korišćenje svih elektronskih naprava. Istovremeno, donekle bi se izmenio način na koji koristimo mobilne uređaje i naša percepcija ovih naprava.
Osim ove opšte oblasti, broj pojedinačnih primena je takođe ogroman, o čemu smo već govorili na prethodnoj stranici. Sasvim je sigurno da bi se vremenom našao veliki broj dodatnih primena, koje danas teško da možemo i da zamislimo. Recimo, sasvim je moguće da bismo sa uređaja mogli da snimamo linkove, preuzimamo sadržaje i informacije, čak i sa “elektronskog papira”, koji se danas polako ali sigurno ubacuje u primenu u raznim visokorazvijenim zemljama. Jednostavno, prenos podataka dodirom je “super-jednostavan” vid povezivanja i kao takav bi bio dobrodošao u svet sa izuzetno visokim stepenom povezanosti uređaja, ali i izuzetnom raznovrsnošću istih.
Ericsson je kompletan koncept prikazao na CES sajmu, gde ga je predstavio CEO kompanije, Hans Vestberg. Potom je sve ponovljeno na Mobile World Congress i CTIA Wireless manifestacijama. Međutim, mnogima nije bilo sasvim jasno u prvi mah o čemu se radi i kakve bi mogle biti praktične primene. Očigledno je bilo potrebno neko vreme da se informacije slegnu, odnosno da se steknu jasnije predstave o mogućnostima koje se otvaraju i potencijalima koje sa sobom donosi Connected Me tehnologija, unoseći novu dimenziju iskustva u svakodnevni život svakoga od nas – naravno, ukoliko se bude “izguralo” dotle. No, vrlo smo uvereni da će nešto slično biti neminovnost, došlo iz Ericssona i zvalo se Connected Me, ili iz neke druge kompanija, ili udruženja istih.
Naravno, tu su uvek i neka pitanja, posebno uključujući pitanja iz domena bezbednosti. Dabome, ako je za interakciju potreban prost dodir, potrebno je zaštititi podatke na neki način. No, to se može uraditi relativno prosto – recimo, korišćenjem biometrijskog senzora koji vlasniku dozvoljava pristup podacima. Međutim, to su stvari koje će se postepeno, vremenom rešavati, u hodu sa razvojem tehnologije. Pravo pitanje je koliko bismo brzo mogli da vidimo Connected Me implementaciju u praktične uređaje? Koncept je tu, i funkcioniše iznenađujuće dobro. Mi smo imali priliku da sve isprobamo prilikom našeg boravka u Švedskoj i utisci su zaista nesvakidašnji. Podsetimo se da je Ericsson razvio i Bluetooth tehnologiju, koja se postepeno uvukla u toliko uređaja, drugim rečima i u naše domove.
Dakle, šta to sve u praksi znači? Ericsson već razgovara sa proizvođačima uređaja i opreme o implementiranju ove tehnologije, što je i sama kompanija potvrdila. Smartfoni, televizori, računari, tableti, razne vrste drugih elektronskih uređaja, svi su oni potencijalni kandidati i logična “meta” ove inicijative. Nezvanično, interes postoji, ali se ne komentariše da li su se i koje kompanije eventualno složile sa implementacijom tehnologije u svoje proizvode. Šuška se da bismo prve uređaje mogli da vidimo u drugoj polovini ili krajem 2013. godine.
Ericssonov interes? Licenciranje. Interes kreatora hardvera? Više prodatih uređaja. Interes telekomunikacionih giganata? Generisanje saobraćaja. Interes korisnika? Udobnost interakcije. To je recept za ostvarivanje vizije Ericssona o povezanom svetu od koga će svi imati benefite, koju kompanija promoviše na svakom koraku.
