Ericsson istraživanje: Povezani u pokretu

Filip Majkić

Ericsson istraživanje: Povezani u pokretu

Navike običnih korisnika i potrošača su često predmet istraživanja najvećih svetskih korporacija. Ne bez razloga, jer je proces tržišnih kretanja dvosmeran – uticaj potrošača na kompanije i kompanija na potrošače je nešto što se podrazumeva u današnje vreme. Svi giganti globalnog sistema moraju, ukoliko žele da opstanu na tržištu kao giganti, da prate i istražuju navike potrošača. U fokusu su navike koje prate korišćenje uređaja i servisa koje ta korporacija nudi. Jedno od takvih istraživanja je sproveo Ericsson za sopstvene potrebe, i on se dotiče teme “commuting”-a.

Engleski izraz “commuting” označava transfer od kuće do posla i obrnuto. No, postoji i dublje značenje tog pojma, sa posledicama koje su možda našim građanima manje razumljive, budući da su naše navike dosta drugačije u odnosu na razvijene zapadne zemlje. Iako se proces odlaska na posao i dolaska sa njega može lako shvatiti, neke prateće pojave i karakteristike nisu iste. Recimo, gro radne snage u zapadnim zemljama živi u predgrađima i na posao se putuje dosta dugo – neretko i više od sat vremena. Putovanje se, posebno u razvijenijim gradovima, u ogromnoj meri odvija metroom i železnicom, kao najefikasnijim sredstvima prevoza, pa tek onda automobilima ili autobusima.

Navike i ponašanje u tom procesu su postale od velikog interesa, budući da se radi o dovoljnoj količini vremena da treba prebroditi dosadu, a opet, radi se o slobodnom vremenu, koje možemo popuniti na razne načine. Zamislite osobu koja živi u Inđiji, na svega 40-ak kilometara od Beograda. Njoj u teoriji ne bi trebao biti nikakav problem da radi na Novom Beogradu; kada bi železnički saobraćaj bio razvijeniji, i kada bi se voz kretao brzinom od npr. 100 km/h, ona bi dolazila na posao i vraćala se kući za svega 20-ak minuta do pola sata. Ovakva lokalna mobilnost radne snage je vrlo izražena na zapadu, i Ericsson je odlučio da ispita kakve su navike potrošača dok se nalaze u tom procesu putovanja; koliko su povezani i koliko koriste savremene komunikacije.

Stoga, jasno je šta zanima Ericsson. Sa svim mogućim i nemogućim gedžetima današnjice, torbama i džepovima punim laptopova, tableta, smartfona i drugih povezivih uređaja, kako koristimo vreme koje provodimo u putu od kuće do posla i natrag? Pogledajmo do kakvih su zaključaka došli ljudi iz kompanije Ericsson u ovoj studiji koja je, podsetimo se, sprovedena u Sjedinjenim Američkim Državama. Naglasak je bio na pitanju može li nova generacija umrežavanja unaprediti ukupno iskustvo tokom svakodnevnih putovanja do posla i natrag, sa ciljem još boljeg iskorišćenja savremenih tehnologija.

Rezultati istraživanja – Waze

Nećemo vas zamarati metodologijom istraživanja, pričom o fokus grupama i načinima prikupljanja informacija. Ono što nas najviše zanima jesu rezultati. Formirane su fokus grupe koje su se bavile pojedinim aspektima commuting-a, a korisnici su se oslanjali na smartfon aplikacije Waze i Roadify.

Waze je aplikacija prevashodno namenjena vozačima, koja predstavlja platformu za obaveštavanje o problemima u saobraćaju, nezgodama, i uopšte o saobraćajnim uslovima u neposrednoj okolini vozača. Izveštaji se dele među korisnicima Waze aplikacije koji koriste istu rutu ili delove rute. Za potrebe analize korišćeno je 114.256 korisničkih izveštaja, produkovanih u rasponu od 1. januara 2010. do 29. februara 2012. godine, odnosno tokom 26 meseci.

Kada korisnici podnose izveštaj, najpre moraju odabrati kategoriju. One su: “traffic jam,” “police,” “accident,” “hazard,” “chit chat” i “other.” Dakle, saobraćajna gužva, policija, nezgoda, opasnost, razgovor i ostalo. Prve četiri kategorije su direktno vezane i jasne. Kategorija razgovora zapravo omogućava korisnicima da okače komentare vezane za opšte uslove u saobraćaju i na putu.

Od 114,256 izveštaja, 15,131 je sadržao opcione komentare koje su dodavali korisnici, što je činilo oko 13% izveštaja. Komentari su podsticali korisnike da pruže više detaljnih informacija. Sprovođena je i analiza komentara, koji su razvrstavani u dominantno pozitivne i dominantno negativne. Oko 50% izveštaja se odnosilo na kategoriju “traffic jam”, oko 20% se odnosilo na “police” i “hazard,” 7% na “chit chat” i 6% na “accidents” (u jednom izveštaju je moguće odabrati više ovih kategorija).

Kada se radilo o odluci korisnika da objavljuju komentare, oko 52% komentara je išlo na rubriku “chit chat”, 17% “traffic jam”, 12% na “hazards”, 10% “police” i 5% na “accidents”. Tu je i tzv. word-cloud prikaz koji demonstrira koje su reči najčešće korišćene u komentarima korisnika Waze aplikacije – što češće korišćena reč, to veći font…

Pozitivni i negativni sentimenti su varirali po kategorijama, gde je dosta sadržaja u rubrici “chit chat” dobijalo dosta više pozitivnog fidbeka u odnosu na druge sadržaje, što indicira društvenu prirodu “chit chat” kategorije koja “dodaje ljudski element u izveštaje”.

Rezultati istraživanja – Roadify

Roadify je smartfon aplikacija drugačije orijentacije – prevashodno je usmerena prema javnom transportu. Ona donosi informacije o rasporedu polazaka, pomeranjima u redu vožnje, sistemskim obaveštenjima i slično iz zvaničnih izvora, istovremeno dajući korisnicima mogućnost da komentarišu lokalne uslove u saobraćaju. Takođe, postoji i filter tvitova koji su relevantni za konkretnu rutu, autobusku ili metro liniju i slično.

Iako su komentari korisnika pružili određeni uvid, u ovom slučaju ih nije bilo dovoljno da se izvuku podjednako egzaktni zaključci, kao što je to učinjeno sa Waze aplikacijom. Delimično je to zbog toga što je sama aplikacija lansirana dosta kasnije, ali i zbog toga što korisnici, ispostavilo se, nisu u tolikoj meri poklonili poverenje ovoj aplikaciji u rejonu u kom je istraživanje vršeno. Ipak, i ovde su se izvukli određeni zaključci. Ponovo, imamo word-cloud, samo ovaj put od komentara iz Roadify aplikacije.

Najzanimljivija stvar kod Roadify aplikacije je zapravo integracija Twittera. Ona je verovatno dodatno doprinela “destimulisanju” komentarisanja iz aplikacije, budući da je samim takvim konceptom korisnik pre stimulisan da piše na Twitter feed-u, nego da komentariše uslove saobraćaja u samoj aplikaciji. Opet, to je donelo novi uvid u commuting iskustvo i zapravo će biti baza narednih istraživanja vezanih za četovanje i mikro-blogovanje tokom transportovanja/putovanja.

Ideje za unapređivanje

Imajući u vidu sve već rečeno, koje su ideje za unapređivanje iskustva tokom commuting-a? U zaključku studije se navodi nekoliko preporuka, koje mogu imati dosta uticaja ne samo na krajnje korisnike i korporacije, već pružaju i određenu sliku koja može biti od dragocene pomoći developerima i razvojnim timovima koji se bave razvojem aplikacija koje se dosta koriste tokom commutinga. Kao što možete pretpostaviti, te aplikacije su među najkorišćenijim mobilnim aplikacijama, bez obzira na platformu.

Glasovna upozorenja su prva na listi. Verovatno nije potrebno previše objašnjavati zbog čega – to je najpogodniji i najefikasniji vid obaveštavanja, naročito ukoliko se vozi. Pre svega, korisnici žele hitne i brze informacije vezane za eventualne incidente u saobraćaju na njihovoj ruti, ali i informacije o problemima u javnom transportu, poruku o kašnjenjima i slično.

Poređenje  više ruta i modova prevoza u realnom vremenu je druga na listi ovih stavki. Korisnici žele ovu mogućnost i preko weba i unutar aplikacije koja je posvećena toj stavci u samom mobilnom telefonu. Trenutno je dosta razvijen sistem koji pored rute u jednom slučaju/kriterijumu, ali efikasno informisanje u realnom vremenu u zavisnosti od gužve, ili poređenje više načina transporta je nešto što nije previše razvijeno. Da li se korisniku više isplati da do svoje destinacije ide metroom pa dve stanice autobusom, ili automobilom, u zavisnosti od stanja u saobraćaju? Takve stvari su potencijalno vrlo, vrlo zanimljive, naročito kada se vrše u realnom vremenu.

Preporuke polaska zarad izbegavanja gužvi su još jedna stavka od značaja za krajnje korisnike. Zaista bi bilo veoma dobro raspolagati ovom alatkom, koja bi bila u stanju da u realnom vremenu analizira stanje na putevima i u saobraćaju, te da upozori korisnika da bi morao da krene ukoliko želi da što brže i efikasnije stigne do određene destinacije.

GPS navigacija na vetrobranima automobila je nešto što, jelte, predstavlja nedosanjani san mnogih vozača. Nakon što su određeni modeli Ševrolet Korvete omogućili brzinomer i obrtomer na vetrobranima, za očekivati je da bi naredni korak valjala biti – upravo navigacija, koja je univerzalno korisna svim vozačima, bez obzira na kategoriju automobila. Zašto na vetrobranu? Zbog više razloga, ne samo zbog kul efekta. Najbitnija stavka je bezbednost, budući da vozač ne mora da skreće pogled sa puta kojim ide, te su rizici od problema i nesreća izazvanih nepažnjom vozača svedeni na minimum.

One stop shopping stavka ne predstavlja kupovinu, barem ne u onom smislu u kom bi to mogli naslutiti čitaoci ovog teksta. Zapravo, radi se o tome da korisnici žele konvergenciju svih informacija o svim vidovima saobraćaja (automobili, metro, autobusi i drugi vidovi javnog prevoza, pešačenje, bicikli…) unutar jedne aplikacije. Iz sasvim razumljivih razloga, dodali bismo, budući da svi ovi vidovi saobraćaja i čine složeni saobraćajni sistem.

Proaktivna komunikacija je poslednja stavka, i odnosi se na vidove blagovremenog informisanja korisnika o karakteristikama njihovih ruta i opcija vezanim za njih, po mogućstvu u što kraćem roku, i pre započinjanja procesa putovanja. Takođe je bitno da bude bazirana na informacijama u realnom vremenu – ništa ne pomaže najkraća ruta ako je most na toj ruti u međuvremenu zakrčen, ili ako su uslovi putovanja izmenjeni. Korisnici žele da u svakom trenutku znaju šta ih čeka u narednih desetak minuta putovanja, sa automatskim rerutiranjem u slučaju potrebe.

Zaključak

U ovom tekstu smo vam približili jednu temu i demonstirali na koji način globalna korporacija razmišlja i analizira šta bi se moglo i trebalo učiniti kako bi se unapredio jedan značajan period naše svakodnevice. Sigurno je da će se svašta dešavati u ovom domenu, kao i što je sigurno da će napredak tehnologije omogućavati sve kvalitetnije i bolje servise, rezultujući drastičnim unapređenjem upotrebljivosti u svakodnevnoj praksi. Verujemo da ćemo jednog dana i mi biti u prilici da u daleko većoj meri osećamo benefite ovakvih rešenja nego što je to danas slučaj.