Benchmark Redakcija
Filip Majkić
Ericsson: Pametna brojila
Na samom početku želimo da kažemo da ovaj tekst ne pišemo napamet, zbog toga što nešto prosto postoji, i nalazi se u dalekim zemljama čiji standard nećemo stići još nekoliko decenija (tja, ni svoj sopstveni standard iz 1989. godine nećemo stići još nekoliko decenija, a kamoli razvijenije evropske države). Postoje li šanse da ova rešenja vidimo u Srbiji u dogledno vreme? Kada bismo mislili da ne postoje, ne bismo ni pisali o ovome. Dakle, pametna brojila bi se mogla pridružiti pametnim telefonima, pametnim aparatima domaćinstava i drugim sličnim uređajima u narednom periodu. Garancije nema, ali šta se u Srbiji zapravo može garantovati?
Da se vratimo temi samog članka. Pre izvesnog vremena smo dobili informaciju da Estonija uvodi pametna brojila, pa smo želeli da se raspitamo o čemu se zapravo radi. Ova baltička zemlja je puno radila “na sebi” nakon raspada Sovjetskog Saveza i poznata je po lakom usvajanju inovacija, naročito novih tehnoloških rešenja, i njihovoj masovnoj primeni.
Sa jedne strane, može se reći da Estoniji to nije previše teško. Stanovništvo od oko milion i trista hiljada je smešteno na površini od oko 45,000 kvadratnih kilometara, što je otprilike dva puta veće od površine Vojvodine. Nešto manje od pola miliona stanovnika živi u Talinu, prestonici koja je i najveći grad države. Mali broj stanovnika znači i veću mobilnost i manje troškove prilikom kapitalnih ulaganja. Estonija je usvajala brojne tehnološke inovacije, zahvaljujući čemu je bila među prvim zemljama koje su se izvukle iz recesije, a treba napomenuti i da se radi o prvoj zemlji u kojoj su održani elektronski izbori, kada je država dobila i popularni nadimak “e-Stonija” u svetskim krugovima. Stručnjaci su složni u mišljenju da je njihov elektronski sistem izuzetno siguran, kao i da Estonija ima najbolju komunikacionu infrastrukturu od svih bivših komunističkih zemalja. Stoga ne čudi da država grabi napred u prihvatanjima novih tehnologija i da u tom smislu važi za radosnog prihvatioca istih, po čemu je postala poznata na nivou cele Evropske Unije.
Gde se tu uklapaju pametna brojila? Pa, možete i sami verovatno da pretpostavite – Estonija ih uvodi. Naime, Elektrilevi, najveći distributer električne energije u Estoniji, potpisao je osmogodišnji ugovor sa kompanijom Ericsson koji obuhvata nabavku, instalaciju, sistem integraciju i pokretanje mreže pametnih brojila. Estonija je jedna od mnogih zemalja koje su instalirale pametna brojila, ali je ovde specifičnost što će biti uvedena na masovnoj skali. Naime, Elektrilevi ima više od pola miliona pretplatnika u svojoj mreži, što na spomenutih nešto manje od 1,4 miliona stanovnika znači da će više od trećine stanovništva biti pokriveno pametnim brojilima.
Uopšte gledano, postoji cilj Evropske Unije o poboljšanju energetske efikasnosti za 20 odsto do 2020. Pametna brojila tu treba da odigraju značajnu ulogu. Ona omogućavaju korisnicima da sami kontrolišu potrošnju energije i smanje troškove, kao i preciznije merenje i naplatu računa. Kompanije koje se bave distribucijom električne energije dobijaju eliminaciju ručnog očitavanja brojila kao i uštedu kroz brzu detekciju prevara.
Prema spomenutom ugovoru, Ericsson će sprovesti instalaciju i povezivanje 630.000 pametnih brojila na 2G/3G mobilnu mrežu. Takođe, Ericsson će sprovesti sistem integraciju brojila kao i integraciju sistema za upravljanje podacima. Tokom ove godine biće sproveden pilot projekat koji uključuje postavljanje 5.700 pametnih brojila dok će se proces instalacije svih 630.000 brojila odvijati od 2013. do 2016. godine.
Ovo je samo jedan od brojnih sličnih projekata kompanije Ericsson. Našu pažnju je privukao zbog toga što je, po prvi put – da se ovde ogradimo, makar koliko nam je poznato, budući da u kratkom istraživanju nismo našli drastičniji primer – ovakav projekat sproveden na nacionalnom nivou. Postoje još brojni slični Smart Power ili Smart Metering projekti širom sveta, ali se oni sprovode u ograničenom obimu, na nivou lokalnih zajednica ili gradova. Tako nešto slično zatičemo u Italiji, gde je Ericssonov partner kompanija Acea, te u Australiji.
Potonja je naročito interesantna, budući da se radi o najvećem distributeru električne energije u Australiji, kompaniji Ausgrid (bivši EnergyAustralia) iz Sidneja. Na tom kontinentu je Ericsson od 2011. godine krenuo u realizaciju instalacije pametnih električnih brojila i u međuvremenu je realizovano preko 150 instalacija koje pokrivaju delove Sidneja, najvećeg grada Australije, i delove okolne regije. Ukupno je instalirano 12.000 pametnih brojila na tamošnjoj distributivnoj mreži. Projekat još uvek nije tako masovan kao što bi trebao biti estonski, ali svakako da ima itekako prostora za njegovo dalje razvijanje, pokaže li se da donosi benefite građanima i državi.
Pametna brojila se oslanjaju na moderne tehnologije i sve mogućnosti digitalnog doba, i takve se prednosti/pogodnosti i nude i očekuju od njih. Već smo spomenuli neke njihove prednosti. Da govorimo otvoreno, smatramo da prosto ovakvi uređaji moraju biti instalirani kako bi se zaštitila i prava građana i interes države. Bez pametnih brojila, nema mogućnosti da se precizno određuju troškovi i optimizuje potrošnja energije, niti građani mogu efikasno ostvariti svoje pravo u domenu nesmetanog snabdevanja električnom energijom bez eventualnih zloupotreba. Koliko puta vam je samo stigao račun za električnu energiju, za koji ni sami niste sigurni zbog čega je tako visok, ali ste platili, ne pitajući previše, jer ionako ništa ne biste mogli da uradite na šalteru za žalbe.
Isto tako, država – ili bolje rečeno, distributeri električne energije – će imati jasnu sliku o tome ko plaća, ko ne, ko koliko troši i tako dalje. Biće omogućena brza detekcija prevara, i samim tim dramatično redukovane krađe struje prilikom priključenja na razne mreže, za koje svi znamo da ih itekako ima u Srbiji, pa onda državni organi i firme, ne mogavši da razvrstaju redovne od neredovnih i savesne od nesavesnih potrošača, “odvale” po svima da bi uzeli koliko im treba i onda se troškovi prebacuju na one koji u ovoj zemlji tradicionalno najviše gube – savesne platiše. Kod nas je elektroenergetski sistem poistovećen sa državom, ali smo se ogradili, jer nije nemoguće da će dok zaista ne budu krenula pametna brojila – ako ikada i krenu – on biti potpuno ili delimično privatizovan. Uostalom, svi znamo da drugih para nema, i da ovde ništa ne treba da iznenadi, pa ni (ras)prodaja sistema koji su kičma zemlje a koje su stvarale generacije pre nas. Uostalom, sve smo to već toliko puta gledali.
Prema trenutnim informacijama, postoji tendencija da pametna brojila koriste LTE tehnologiju. Ericsson trenutno sprovodi testiranja na terenu (ne u našoj zemlji, koliko nam je poznato, ali se zna za testiranja u Australiji, Italiji i, kao što smo spomenuli, Estoniji) u tom smislu. Ostaje da se vidi kada će naša država uopšte doneti adekvatnu regulativu u pogledu 4G mreža, što bi moglo da dosta utiče na ovu stvar, budući da su LTE frekvencije predmet raznih analiza. U svakom slučaju, u Srbiji se još uvek čeka na adekvatnu zakonsku regulativu u tom smislu. Ali, pametna brojila ne zavise od LTE-a – ona su generalno kompatibilna sa mrežama telekomunikacionih provajdera i ukoliko bude postojala volja, kao i interesovanje distributera, oni će moći biti instalirani i bez unapređivanja kompletne infrastrukture, budući da postoje modeli i sa podrškom za 2G/3G mreže, što je i u Estoniji demonstrirano na egzaktnom primeru.
Zaključak
Postoji još mnogo toga što se može reći o Pametnim električnim mrežama ili Pametnim brojilima. Primera radi, njihova upotreba je savršeno logična i neophodna sa tendencijama o korišćenju obnovljivih izvora energije, i u toj strategiji oni su značajan deo. Mi smo se, međutim, trudili da se zadržimo na zemlji, svesni da živimo u Srbiji, u kojoj ti trendovi ne važe u podjednakoj, a dodali bismo, ni približnoj meri kao u razvijenim državama Evrope i sveta. Ericsson je osvojio više priznanja u ovoj oblasti za razvoj i napredak (Network and Communications Award 2012, European Smart Metering Award 2012) i stiče se utisak da je, barem što se njega tiče, manje-više sve spremno i da može da se krene sa implementacijama u raznim zemljama širom sveta. No, da li su te zemlje zainteresovane i da li su u stanju da prihvate nove tehnologije?
Sa druge strane, imamo zemlju kao što je naša sa milion problema. No, i najduže putovanje počinje običnim korakom. Vrlo nezvanično, postoje ideje da se i srpsko tržište priključi naprednim svetskim tržištima, premda za sada još uvek nema konkretnih najava takvog projekta u Srbiji. Možda on neće nikada ni zaživeti u punoj meri, baš kao što mnogo toga ispravnog nije zaživelo na ovim prostorima. Međutim, to je put kojim treba ići, i čemu treba težiti, jer donosi koristi svima. To nam treba, ne zbog nekakvih ideala, ili toliko izlizane fraze o slici u svetu, već radi nas samih.
