Ericsson: TV & Video trendovi

Ericsson u sferi televizije, kako vam to zvuči? Međutim, ne radi se o novajliji. Dragi čitaoci, imamo priliku da vam predstavimo istraživanje koje nam se učinilo vrlo zanimljivim, a koje je Ericsson sproveo za svoje potrebe. Ono ispituje TV i video trendove pristupajući temi na celovit i vrlo sveobuhvatan način. Studija je istraživala na koje načine gledamo televiziju, šta su nam interesovanja, kakvi su trendovi u tom domenu. Istovremeno, to

Filip Majkić

Ericsson: TV & Video trendovi

Koliko čitalaca vezuje Ericsson za područje televizije i videa uopšte? Pretpostavljamo, ne tako veliki broj. Sa jedne strane, to je logično jer ova kompanija ne pravi hardver koji se direktno kupuje pod njenim brendom, makar ne onaj na koji smo navikli da vezujemo za ovo polje, a to su sami televizori. Sa druge strane, odgovorna je za brojne tehnologije koju koristi savremena televizija. Istovremeno, njen uticaj je sve veći, naročito sa širenjem IPTV tehnologije, za koju je specijalista i kojoj je izuzetno posvećena. Reklo bi se da sa novim tehnologijama, brzim konekcijama, mrežama, njeno vreme na ovom polju – tek dolazi.

 

Ericsson ConsumerLab je studiju pod nazivom TV & Video Consumer Trend Report 2011 objavio nedavno, a istraživanje je obuhvatilo sledeće zemlje: Australiju, Austriju, Brazil, Kinu, Nemačku, Holandiju, Rusiju, Španiju, Švedsku, Tajvan, Veliku Britaniju, Sjedinjene Američke Države i Južnu Koreju. Tom prilikom je sprovedeno 22 kvalitativna i 13,000 kvantitativnih intervjua, što je činilo reprezentativan uzorak koji je predstavljao čak 400 miliona korisnika.

U analizi se pokazalo da korisnici manje vremena provode uz programe koji se emituju i da postoji jasan uzlazni trend kada se radi o on-demand strimovanim sadržajima. Više od 44 odsto anketiranih kaže da gledaju on-demand TV više od jednom nedeljno, dok emitujuće programe više od jednom nedeljno prati 80 odsto anketiranih. Prva brojka je u porastu u odnosu na prethodna istraživanja, jer se popela sa 38 na 44 odsto, dok je druga u blagom padu. To jasno ukazuje da on-demand sadržaji postaju sve popularniji i prijemčiviji za širu publiku, ali i da korisnici i dalje žele i kvalitetne broadcast i on-demand sadržaje, koji će zajedno činiti TV ponudu u budućnosti. U daljoj analizi se pokazuje da se TV ne gleda manje, već na više načina nego što je to do sada bio slučaj.
 

 

Na priloženom grafikonu možete videti kakvi su rezultati dobijeni kada su u pitanju navike korisnika. Za svaku od navika postoje dve linije, od kojih jedna (zelena) pokazuje rezultate dobijene ove godine, dok plava linija pokazuje navike iz prethodne, 2010. godine. Na taj način se jasno mogu uočiti određeni trendovi. Najveći pad doživljava snimanje broadcast programa, sa 50% korisnika na 45% korisnika ove godine. Generalno, trendovi su takvi da nešto što možemo podvesti pod “stare navike” upražnjava nešto manji broj korisnika, dok neke nove stvari koje možemo povezati sa razvojem globalne mreže, interneta i tehnologija, kao što su strimovanje on-demand sadržaja, skidanje sadržaja ili gledanje filmova upražnjava nešto veći broj korisnika.
 

Očekuje se da će se ovi trendovi nastaviti, a ukoliko bi se ubrzali u narednim godinama, što nije neočekivano, moglo bi se desiti da vrlo brzo on-demand sadržaji prestignu broadcast sadržaje, koje smo toliko dugo vezivali za TV i smatrali ih sinonimom za televiziju. Pogled na udeo on-demand sadržaja u pojedinim zemljama je jasan pokazatelj šta nas čeka. Možda pomalo iznenađujuće, Španija predvodi (makar u procentualnoj zastupljenosti) tržište sa 44%, što znači da praktično svaki drugi TV korisnik gleda on-demand video. Razvijena tržišta kao što su SAD, Britanija i Švedska su odmah tu, na oko 40%.

 

U studiji je jedna osoba navela da bi “radije imala 5 omiljenih kanala po ukusu nego milion raznoraznih opcija”, što poprilično dobro ilustruje pravce razmišljanja u današnje vreme. Nešto slično možemo da primetimo i u Srbiji – koliko nas je merilo kablovske operatere po broju kanala koji nude i da li ih danas gledamo na isti način? Naravno, količina i dostupnost kanala su i dalje važni faktori, ali osim njih, danas u važne faktore računamo i dodatne stvari, kao što su dostupnost on-demand sadržaja ili kvalitet emitovanog programa, dok naši sugrađani dubljih džepova itekako znaju da uživaju u HD kanalima, posebno sportskog tipa.
 

Još jedan značajan faktor u rastu popularnosti on-demand sadržaja je dostupnost odgovarajućeg hardvera i lakoća njegovog korišćenja. Razvojem set-top box naprava kojima je lako rukovati, kao što su Roku, D-Link Boxee Box i brojni drugi, uz jednostavan i dostupan striming (posebno kakav na zapadu pruža recimo Netflix), raste i popularnost on-demand video sadržaja, i to rapidno! Tradicionalne TV kompanije takođe nude bolje mogućnosti i opcije, pojednostavljujući svoje usluge i čineći svoje emisije dostupnim i van samog emitovanja. Istina, u Srbiji još uvek nisu zaživeli pravi servisi u tom smislu u nekoj naročitoj meri, ali i ovde danas imate mogućnost da neku emisiju koju ste možda propustili pogledate na YouTube kanalu matične televizije ili na neki sličan način.

Aktivnosti

Posebnu pažnju studija poklanja proučavanju aktivnosti korisnika tokom gledanja TV programa. Prošla su vremena kada se cela porodica okupljala uveče ispred televizora kako bi mirno i nemo posmatrala TV programe, maltene bez obzira šta se na njima emituje. U proučavanju aktivnosti korisnika tokom gledanja TV programa imamo neke interesantne stavke, koje možda nisu novina u tolikoj meri, koliko je interesantno u kojoj meri i kojom brzinom su postali neizostavni sastojak “miksa aktivnosti”, koji sada nazivamo zajedničkim imenom “TV program”.
 

Naravno, i dalje visoko na listi prioriteta svoja mesta drže “uobičajene” aktivnosti, poput pričanja sa drugima ili jela. Međutim, odmah zatim slede korišćenje interneta, pričanje telefonom, korišćenje socijalnih mreža, što znači da korisnici žele interaktivnosti i međusobnu komunikaciju, koja im postaje izuzetno bitna. Tek iza toga slede čitanje, četovanje na internetu i igranje igara.

 

Više od 40% korisnika koristi društvene mreže dok gleda TV. Skoro jedna trećina istovremeno četuje. Skoro dve trećine simultano koristi internet. Tumačenje je jasno – korisnici međusobno dele iskustva i utiske tokom gledanja TV programa. Različiti uređaji nove generacije dodatno podstiču ovaj trend, prevashodno smartfonovi i tableti. Bitno je reći i da TV evoluira i da sadržaji koji su nam dostupni putem njega postaju dostupni na više različitih načina. Muzika, internet, servisi, igre i ostale stvari su sve dostupnije putem televizora kao uređaja. Mogli smo da vidimo sve to na direktnom primeru hardvera poput Samsung Smart televizora ili LG televizora nove generacije, o kojima ste mogli da čitate na Benchmarku.

Najtraženije mogućnosti – ali pod kojim uslovima i po kojoj ceni

Na priloženom grafikonu možete videti i koje su to najpoželjnije i/ili najtraženije stvari kada je TV u pitanju. Istovremeno, paralelno je dat pregled opcija za koje su korisnici spremni da plate, odnosno da izdvoje sredstva. Logično, dva grafikona nisu i ne mogu biti ista. SD je tu u vrhu liste “obaveznih stavki”, ali naravno, nije u vrhu liste kada se radi o stavkama koje bi korisnici bili voljni da plate. HD kvalitet je tu visoko pozicioniran u oba dela, dok je interesantno da bi korisnici bili najvoljniji da plate filmove koji bi bili “isporučivani” direktno na njihov TV, što je signal da ljudi žele “bioskopsko iskustvo” u svojim domovima i da su i dalje vrlo voljni da troše na filmove. Takođe, bežičan pristup se visoko kotira, ali je interesantno da je jedna od najbitnijih stavki u koloni desno – bez reklama.
 

Korisnici bi bili vrlo voljni da plate, samo da ne moraju da budu maltretirani reklamama tokom gledanja TV programa. Vidimo li tu budućnost reklamne industrije? Platite nam da nas ne bi bilo? U svakom slučaju, iako nam na prvi pogled ovakva mogućnost deluje čak možda i pomalo uvredljivo kada se sagleda sa određene distance – plaćati da nam se ne bi isporučivalo nešto što i ne želimo? Međutim, kada sledeći put budemo seli ispred televizora da bismo pogledali fudbalsku utakmicu sa 37 reklama jednih te istih piva, verovatno ćemo se prisetiti ovog pasusa i vrlo ozbiljno poželeti prisustvo ovakve opcije. Još kada bi se nekako mogli isključiti “komentatori”, ali tako da ostane zvuk sa stadiona, verovatno bi Srbija postala vodeća zemlja u regionu, ako ne i šire, po ovom trendu…

 

U svakom slučaju, visok kvalitet video zapisa je veoma važan korisnicima i spremni su da ga plate. Ipak, sve ove podatke treba tumačiti na sledeći način – sadržaj je i dalje ključna stvar i visok kvalitet sadržaja, odnosno samog programa koji nam se isporučuje preko TV-a je i dalje nešto što većina korisnika smatra ključnim aspektom cele priče. Isto tako, uočava se da je korisnički interfejs takođe važan, a tu smo videli ogromne pomake u godinama iza nas, i za očekivati je da isti budu nastavljeni u bliskoj budućnosti.

U želji da dobijemo egzaktniji uvod ne samo u problematiku kojom se bavi ovo istraživanje, već i da sagledamo kakva je vizija kompanije Ericsson u ovom segmentu, kakvi su planovi, pravci daljeg razvoja i slično, potražili smo adekvatnog sagovornika. I dobili smo ga u gospođi Magdi Konstantin, koja radi u kompaniji Ericsson na poziciji “TV&Media solution architect”. Ona je odgovorna za ceo region Severnog Balkana. Uz veliko iskustvo u domenu TV rešenja i aplikacija iz perspektive operatora, u njen domen spada i razvoj lokalnih tržišta i sagledavanje prilika i potencijala.

 

Magda Konstantin je diplomirala na Politehničkom Univerzitetu u Bukureštu i radi u kompaniji Ericsson već šest i po godina. Zahvaljujući bekgraundu u domenu tehnologije, igrala je veliku ulogu u sektoru podrške. U svom CV-u ima upisanu ključnu ulogu u prodaji i održavanju IPTV rešenja za rumunski Romtelecom, koji je jedan od ključnih Ericsson partnera u TV biznisu. Takođe je bila deo šire priče vezane za planove Ericsson za čitav Severni Balkan. Imali smo puno toga da pitamo, pa bez daljeg okolišanja, prelazimo na naredni korak…

Benchmark: Malo ko vezuje Ericsson brend sa televizorima, naročito u regionu; možete li za naše čitaoce ukratko opisati šta je fokus vaše kompanije u sektoru potrošačke elektronike, odnosno konkretno na TV tržištu

Magda Konstantin, Ericsson: Ericsson je pre nekoliko godina odlučio da uđe na TV tržište i danas je već jedan od lidera u oblasti IP televizije. Za kratko vreme je ustanovljena gama end-to-end rešenja, čime je Ericsson postao isporučilac kompletnih IPTV rešenja. Naši veliki resursi i profesionalne mogućnosti su dodatno unapređene akvizicijama kompanija Marconi, Redback, Entrisphere, TANDBERG Television i HyC. Istovremeno smo bili među predvodnicima IPTV standardizacije (Open IPTV Forum), što pokazuje da Ericsson želi da bude lider na tržištu kada se radi o masovnim IPTV servisima. To je naš prirodni put, uzimajući u obzir uvećanje penetracije širokopojasnog interneta i Ericsson-ovu poziciju u tom domenu. I naša je vizija da budemo predvodnici u svetu komunikacija u svakom pogledu.

Benchmark: Digitalna televizija otvara more novih mogućnosti; šta Ericsson planira u tom domenu?

Magda Konstantin, Ericsson: Digitalna TV je jedno od glavnih područja na kome Ericsson radi na multimedijalnom tržištu. Počelo je sa rešenjima visoke klase za IPTV, pošto želimo da kreiramo individualno TV iskustvo, personalizovanije, da omogućimo korisniku da odluči šta će da gleda, kada će da gleda i na kom uređaju će da gleda. Time se otvara znatno drugačiji, interaktivniji i personalizovaniji svet medija, sa velikim poslovnim mogućnostima za telekomunikacione operatere, kao i za nas. IPTV je esencija TV vizije kompanije Ericsson, jer donosi individualizovano TV iskustvo krajnjem korisniku i daleko je interaktivnija.

Ipak, Ericsson želi da bude lider i u drugim oblastima digitalne televizije, kao što su DVB-T, DVB-S i DVB-C, putem svoje infrastrukture visoke klase i kroz saradnju sa tržišnim liderima. Nove implementacije bazirane na Multiscreen Middleware platformi visoke klase, koje omogućavaju različitim servisima digitalne televizije da dođu do korisnika na svakom tipu naprave (laptopovi, tableti, smartfonovi…), su takođe u glavnim područjima interesovanja naše kompanije.

 

Benchmark: Šta je potrebno da velike kompanije učine da bi se dodatno podstaklo prihvatanje novih tehnologija u multimedijalnom sektoru, sa naglaskom na siromašnija tržišta, kao što je naše?

Magda Konstantin, Ericsson: Velike kompanije moraju nastupati u dva smera. Sa jedne strane, odgovorne su za edukaciju manjih tržišta kada je reč o novim tehnologijama. Velike kompanije imaju potreban know-how, zahvaljujući velikoj, globalnoj ekspertizi, i mogu da pomognu lokalnim operatorima da vode uspešan biznis. Sa druge strane, velike kompanije moraju da obezbede dovoljnu fleksibilnost da mogu da adaptiraju strategiju i portfolio u skladu sa potrebama svakog malog tržišta.

Benchmark: Preti li opasnost da emitovanje bude “pojedeno” od strane on-demand usluga?

Magda Konstantin, Ericsson: Konzumiranje sadržaja u sferi medija je postalo veoma bitan deo ljudskih života, a konzumacija televizije je verovatno najbitnija od svih. Live TV (TV uživo) će nastaviti da ima snažne pozicije, usled važnosti gledanja događaja uživo, dok se događaju, kao i kolektivnog aspekta (na primer, gde se omogućava gledaocima da budu deo diskusije).

Ipak, potrošači neće prihvatati bilo kakvu TV/video ponudu. Umesto toga, aktivno će tražiti i birati rešenja kako alternativne tehnologije i kanali distribucije budu bivali sve dostupniji, kako budu bolje odgovarali njihovim navikama, potrebama i očekivanjima. IPTV, mobilni TV, kompjuteri, deljenje fajlova i nove tehnologije daju korisnicima nove mogućnosti i opcije. Stoga je krucijalno razumeti da, u ovom trenutku, ne postoji jedan servis ili interfejs koji korisnicima nudi sve opcije ili im daje potpunu kontrolu nad onim što im treba. I budući biznis će se upravo razvijati u skladu sa tom činjenicom.

 

Benchmark: Koliko će nove tehnologije izmeniti način na koji doživljavamo gledanje televizije?

Magda Konstantin, Ericsson: Postoje tri karakteristike koje predvode evolucije televizije u današnjem vremenu:

– Činjenica da se potrošači navikavaju na personaliciju, kontrolu i interakciju sa sadržajima, servisima i brendovima;
– Dostupnost dvosmernih i mobilnih širokopojasnih veza visokog kapaciteta;
– Sadržaj dolazi u sve većoj meri u digitalnom formatu, što ga čini lakim za skladištenje i distribuciju preko fiksnih i mobilnih Internet Protocol (IP) mreža

U skladu sa tim istakla bih sledeće kategorije:

Nove navike korisnika

Kako internet postaje novi način života, i kako možemo da dođemo do nečega što želimo kad želimo, očekivaćemo nešto slično i od televizije. TV programi će postati još jedna broadband aplikacija – nešto što će se konzumirati u jednom broju uređaja i na različitim uređajima.

Digitalizacija sadržaja

Činjenica je da se danas najviše sadržaja kreira u standardizovanim, digitalnim formatima. Veliki porast dostupnosti digitalnih uređaja niske cene sa sposobnošću komunikacije sa mrežom (tipičan primer – kamere) prate video alatke i media plejeri koji produkciju i objavljivanje sadržaja čine dostupnim tako reći svakome. Uspeh video zajednica na webu, kao što je YouTube,  je dokaz u prilog ovoj tvrdnji. Ljudi imaju želju da proizvode sadržaje.

Broadband prodiranje

U 2010. je broj mobilnih broadband pretplatnika prešao cifru od pola milijarde. Rast predvode smartfonovi, povezani laptopovi i tableti. Ericsson predviđa da će ovaj broj preći jednu milijardu već pre 2011. godine, odnosno da će se približiti cifri od 5 milijardi do 2016. godine. To znači da će ljudi više zavisiti od internet servisa i da će oni bi deo njihovog životnog stila. Internet će biti poslednja stvar koju će korisnici biti spremni da žrtvuju da bi smanjili troškove.

 

Benchmark: Da li mislite da ćemo u budućnosti uopšte govoriti o gledanju televizije kao “posebnoj aktivnosti” ili će to biti samo deo šireg koncepta, odnosno šire grupe aktivnosti, imajući u vidu nalaze vaše studije?

Magda Konstantin, Ericsson: Korisnici žele i emitujući i on-demand program. TV i video nisu pretrpeli posledice na način koji su pretrpeli štampaniji mediji; sada naprosto gledamo TV na više načina. Tzv. Broadcast TV je i dalje glavni izvor audiovizuelnog sadržaja i možemo govoriti o tri dimenzije gledanja:

– Socijalno-društvenoj;
– Individualnoj;
– Kolektivnoj

Svaka od ovih dimenzija je važna za korisnike, iz mnogo razloga. Socijalno-društvena dimenzija omogućava konverzaciju, deljenje iskustva, povezivanja. Individualna dimenzija omogućava izbor, totalnu posvećenost programu i potpunu povučenost, po potrebi. Konačno, kolektivna dimenzija ispunjava potrebe korisnika da učestvuju, da dele iskustva, da diskutuju.

Benchmark: Iz rezultata studije se vidi da korisnici u mnogim slučajevima žele “više od postojeće tehnologije”, često dajući primat novim načinima korišćenja postojećih tehnologija u odnosu na nove tehnologije; kako to komentarišete?

Magda Konstantin, Ericsson: Otpornost promenama je urođena u ljudima i to se reflektuje u brojnim područjima života. Normalno je da se korisnici drže isprobanih navika koje za posledicu imaju poznato i dobro iskustvo. Ipak, svakim novim danom se nove potrebe mogu ispuniti samo novim vidovima tehnologije. Korisnici koji promenu doživljavaju kao plod njihove unutrašnje želje i potrebe istu prihvataju daleko otvorenije i rađe, dok ne postane “nova normalnost”. Ericsson je posvećen razvoju novih tehnologija i uvek će investirati u budućnost i promovisati velike stvari.

Benchmark: Kakve sve vidove personalizacije televizije možemo očekivati u budućnosti?

Magda Konstantin, Ericsson: Počeli smo tako što nudimo kompletno IPTV rešenje ”Extended TV”, koji takođe omogućava bazičnu upotrebu IPTV servisa. Tu ubrajamo Standard Definition i High Definition (SD i HD) kvalitet emitovanja, Video on Demand, mrežni pristup, snimanje videa i elektronske vodiče. Evolucija našeg roadmapa se može opisati kao tri koraka ka potpuno konvergentnom TV rešenju.

Prvi korak je već načinjen kroz IPTV, fokusirajući se na interaktivnu komunikaciju i dodajući joj funkcionalnosti kao što su telefonija, četovanje, slanje poruka. Pored toga, konvergencija znači da će korisnici moći da koriste jedinstvene sisteme za pristupu servisima, bilo da im pristupaju sa televizora, računara ili mobilnih telefona. Dodatno, biće omogućena insertacija reklama, praćenje aktivnosti i izrađivanje preciznih statistika koje govore o interesovanju korisnika. Drugi korak upravo teži ka ovome – da imamo konvergentno TV rešenje.

Neposredno u ovom koraku planiramo sledeće:

– Uvešćemo mogućnost da se mobilni telefon koristi kao sredstvo identifikacije i kontrole IPTV servisa. Korisnici će, na primer, moći da na daljinu sa posla zadaju komandu svom kućnom sistemu da snima neki šou koji se emituje na TV-u u tom trenutku, a kada dođu kući moći će da gledaju snimljen materijal.

– Korisnici će moći da svoje potpuno personalizovane servise “šetaju” od jednog do drugog operatora, odnosno provajdera. Njihov ceo nalog će biti moguće premeštati bez ikakvih posledica na njihovo iskustvo gledanja.

– Deljenje uskladištenog video sadržaja će biti moguće sa porodicom i prijateljima, bez obzira na kvalitet.

– Daljinski pristup kućnoj mreži na bezbedan način.

 

Benchmark: Društvene mreže su u studiji veoma visoko rangirane među aktivnostima koje gledaoci rade dok gledaju TV; no, imamo li u vidu zbir svih aktivnosti tokom čitavog dana, možemo li možda reći da u stvari “povremeno gledamo TV dok koristimo društvene mreže”?

Magda Konstantin, Ericsson: Društvene mreže su postale značajan deo naših života, posebno među mlađim generacijama, tako da je praktično nemoguće odvojiti ih od ostalih aktivnosti. Korisnici na tehnološki naprednijim tržištima u svojim dvadesetim godinama se značajno razlikuju od prethodnih generacija. Oni su motivisani drugim stvarima i imaju iskustvo sa medijima i komunikacijama kao nijedna generacija pre njih.

Ovi “prirodno digitalni” korisnici su rođeni u svetu digitalne tehnologije. Navikli su na brzu isporuku sadržaja, teksta, muzike, telefone u svojim džepovima, povezani su 24 sata 7 dana u nedelji, imaju čitave biblioteke na svojim kompjuterima i navikli su da budu povezani uvek i svuda. Nemaju mnogo strpljenja za pridike, „korak-po-korak“ filozofiju i glomazne instrukcije. Kao i u drugim područjima našeg života, izbor je dramatično uvećan i u pogledu zabave, a vreme koje nam je na raspolaganju ne dozvoljava da u njima uživamo na klasičan način. Napotiv, uvek ih mešamo, i stvaramo nove vidove „hibridnih aktivnosti“ koje smo smatrali nezamislivim pre nekoliko godina. Mislim da je najpravilnije reći „gledamo TV i koristimo društvene mreže u isto vreme“.

 

Benchmark: Kako komentarišete visok stepen korišćenja društvenih mreža tokom gledanja TV-a? Da li to možda nešto govori o kvalitetu samih sadržaja? Da li TV ima budućnost u svetu gde se program pravi tako da bude pogodan za društvene aktivnosti?

Magda Konstantin, Ericsson: Naravno da društvene mreže utiču na gledanje TV-a. Većina porodica kombinuje gledanje televizije sa korišćenjem mreža kao što su Twitter, Facebook, slenjem tekst poruka, glasovnim pozivima, diskusijama po forumima i slično. To posebno važi za reality programe i sportske programe. Ova vrsta komunikacije dodaje novu dimenziju u TV iskustvo.

Međutim, kada pričamo o tome šta korisnici najviše žele od svog TV-a, visok kvalitet programa ostaje na vrhu kao najbitniji faktor, bitniji nego, na primer, dostupnost 3D tehnologije i pristup aplikacijama. Tako da je korisnik čak i spreman da žrtvuje kvalitet videa zarad interneta na PC računaru ili velike dnevne sobe sa udobnim nameštajem kako bi uživao u kvalitetnom programu. Otp rilike, korisnici teže doživljavanju bioskopskog iskustva u dnevnoj sobi, i to neće postići, na primer, gledanjem YouTube-a.

 

Benchmark: Koliko ste zadovoljni tempom prihvatanja novih tehnologija u regionu? Gde stojimo u odnosu na “velikih pet” Evrope?

Magda Konstantin, Ericsson: Iako postoje razlike u odnosu na razvijenije zemlje, postoje i veoma dobre perspektive. U regionu postoji apetit za novim tehnologijama među krajnjim korisnicima, posebno u pogledu TV servisa. Ovaj apetit je podstaknut rapidnim razvojem broadband usluga i pristupa u regionu, koji je u nekim slučajevima veći nego u zemljama u Zapadnoj Evropi. Postoji pozitivan zamah i mi želimo da budemo predvodnici tog zamaha i rasta u regionu.

Benchmark: Nakon 3D tehnologije, koja je već sadašnjost i integralni deo televizijske scene, posebno u višoj klasi, šta mislite koji je sledeći veliki korak?

Magda Konstantin, Ericsson: 3D tehnologija je i dalje nova stvar i trebaće još dosta da prođe dok ne nastupi njena zrelost. Naredni korak će biti unapređenje percepcije korisnika kada je ova tehnologija u pitanju. Sa druge strane, kao što sam pomenula u prethodnim odgovorima, postoje velike promene u načinu na koji korisnici doživljavaju TV sadržaje, servise, usluge, načinima na koje “konzumiraju TV”. Ericsson želi da bude deo toga, nudeći moćnu Multiscreen Middleware platformu. Masovno prihvatanje IPTV usluga već menja iskustva krajnjih korisnika. Stoga, ne samo da će biti bitno “šta”, već i “kako” koristimo TV i sadržaje, jer korisnici već uveliko kombinuju kanale koji bi zadovoljili njihove ukuse i potrebe. Sadržaji će biti dostupni po on-demand principu, korišćenje će biti sve personalizovanije, i “strimovanje” će biti sve važnije.

 

Benchmark: Šta mislite da će biti selling-point budućnosti?

Magda Konstantin, Ericsson: Internet-orijentisana TV raste rapidno, ali korisnici nisu previše zainteresovani da plaćaju za online sadržaje. Ipak, očekuje se da će potrošnja doživeti novi zamah kada lak pristup sadržajima bude “pomeren” sa ekrana PC računara u dnevne sobe i na velike ekrane televizora. Najbolji način da se korisnici zadovolje je dati im šta žele. Ovo zahteva pažljiv pristup, baziran na istraživanjima i analizama ponašanja, zahteva i potreba. Skorašnja iskustva borbe sa piraterijom pokazuju da je visoko uspešan način da se izborite sa njom da učinite legalne sadržaje primamljivijim od nelegalnih.

Korisnici moraju biti motivisani da plaćaju sadržaje, što znači da moramo objediniti tri stavke – povoljnu cenu, bogatstvo sadržaja i lak pristup sadržajima. Objedinjeno iskustvo u kome se uživa. To je cilj i tome ćemo težiti.

Benchmark: Koji će biti naredni koraci kompanije Ericsson i šta nam sledeće priprema na polju multimedije i televizora?

Magda Konstantin, Ericsson: Ericsson TV vizija je fokusirana na lično i interaktivno TV iskustvo sa raznim vidovima komunikacije i slobodom da se koristi bilo koja naprava zarad konzumiranja TV sadržaja. Mobilnost je važan aspekat, kao i kanali HD kvaliteta.

Kada govorimo o personalizaciji, mislimo na mogućnost praćenja na kojim uređajima su korisnici ulogovani i koje programe vole da gledaju. Ovo može dovesti do daljeg razvoja servisa, kao što su personalizovane reklame, podsetnici na omiljene emisije, i tako dalje. Današnje funkcionalnosti, poznate iz internet sveta, će biti proširene opcijama komunikacije i njenom integracijom u TV formate, kako bi se dobila puna interaktivnost. Zamislite da gledate Ligu Šampiona, da istovremeno vidite ko još od vaših prijatelja gleda isti program, i da razmenjujete utiske u realnom vremenu putem poruka ili na neki drugi način. Mediji podstiču komunikaciju, a zauzvrat komunikacije podstiču medije i to stvara prihode. Budućnost nije tako daleko – u suštini, već je tu i dešava se upravo dok razgovaramo o njoj..

Benchmark: Puno vam hvala na izdvojenom vremenu!

Zaključak

TV se menja. Promene u TV sferi idu od razmišljanja korisnika putem njegovih želja, shvatanja i potreba. Razmišljanja se pomeraju od nekadašnjeg “Šta ima da se gleda” ka savremenim “Šta bih želeo da gledam” i “Ko još to gleda i kakvi su njegovi utisci”. Za očekivati je da ćemo u vrlo bliskoj budućnosti u TV uređaju imati sveobuhvatno komunikaciono rešenje, koje će simultano puštati program, u gornjem ćošku video poziv sa prijateljima koji “kao da su u sobi sa nama”, dok se simultano motri na forum i/ili socijalnu mrežu, razmenjuju utisci u letu i slično.

 

Prosto, gledanje TV programa ćemo doživljavati na drugačiji način – kao skup aktivnosti koje će se odvijati tokom emitovanja. Možda se to neće previše dopasti svima, možda konzervativni korisnici smatraju da će to biti posledica/uzrok programa slabijeg kvaliteta, ili da to obeshrabruje programe koji su dizajnirani tako da drže pažnju. Možda i sam autor ovih redova spada u takav tip korisnika, ali i on mora priznati da sve više i češće, intuitivno, namerno ili potpuno slučajno, posegne za tabletom ili telefonom da vidi kakvi su utisci prijatelja ili da razmeni mišljenje sa nekim.

Da, uvek ćemo gledati sadržaje “sami za sebe”, ali ćemo istovremeno i deliti iskustvo sa drugima. Ovo naročito važi sa društvene medije, a razvoj velikog broja različitih naprava, njihovo usavršavanje, usavršavanje i prilagođavanje TV programa će sve skupa dodatno podstaći taj trend i ubrzavati ga u narednom periodu. Društvene mreže već uveliko učestvuju u promenama kompletnog iskustva gledanja TV programa. Korišćenje Twittera ili Facebook-a je sada već nešto što je potpuno uobičajena stvar. Razmena poruka, pozivi, diskusije na forumu, to je sve nešto što je “odomaćeno”, a naročito važi za reality programe, kao i sportski program. Ovaj vid komunikacije dodaje novu dimenziju doživljaju TV-a. U suštini, nastaje neka nova, “virtuelna sofa” koja služi kao platforma za celokupan doživljaj onoga što se emituje na TV-u, putem koje će se razmenjivati iskustva i utisci sa prijateljima kao da su tu.

 

Takođe, jasno bismo istakli trendove personalizacije. U principu, radi se o trendu koji se smatra jednim od vodećih u celokupnom svetu tehnologije. Već smo prešli tačku pre koje smo se mi kao ljudi prilagođavali tehnologiji, i ušli u eru u kojoj će se tehnologija prilagođavati nama – to jest, u kojoj ćemo mi prilagođavati tehnologiju sebi, umesto da bude obrnuto, kao do sada. Isto važi i za TV i sadržaje. Globalni trendovi se i ovde vrlo jasno osećaju, i nisu nužno vezani za napretke u tehnologiji. Ispostavlja se, što je i jedan od zaključaka studije koja je bila povod pisanja ovog članka, da korisnicima npr. aplikacije ili 3D nisu najbitniji, već da su im najbitniji kvalitet sadržaja i njegova dostupnost, što jasno govori da se i dalje sve vrti oko sadržaja.

Dobar sadržaj, laka dostupnost, ugodan i intuitivan interfejs lak za korišćenje i mogućnosti personalizacije, to je budućnost celokupnog iskustva koje i dalje nazivamo iskustvom gledanja TV-a, a za koje ćemo, ako je suditi po trendovima, vrlo brzo trebati da smislimo neki pogodniji, adekvatniji naziv koji bi obuhvatio kompletan miks aktivnosti koji i dalje nazivamo “gledanje TV-a”.

Zahvaljujemo se kompaniji Ericsson na ustupljenim podacima i studiji!

Ostani u toku

Prijavi se na newsletter listu i jednom nedeljno cemo ti poslati email sa najnovijim testovima i vestima iz sveta tehnologije.

Hvala!

Uspešno ste se prijavili na na naš newsletter! Proverite vaš email nalog kako bi potvrdili prijavu.

Možda vam se svidi