Benchmark Redakcija
Intervju: Brajan Dejvid Džonson, Intel futurista, direktor odeljenja Futurecasting u kompaniji Intel
Uspeli smo da nađemo malo vremena da porazgovaramo sa Brajanom Dejvidom Džonsonom, direktorom odeljenja Futurecasting u kompaniji Intel, na temu panel diskusije održane u okviru sajma CES. Tema je bila „Inovacije u oblasti potrošačke elektronike: oblasti kojima se do sada niko nije bavio”. Njemu su se pridružili Tim Bajarin, analitičar u kompaniji Creative Strategies, Robert Stivens, glavni tehnološki direktor kompanije Best Buy i Henri Holcman, direktor MIT Media Lab.
Brajane, hvala Vam na razgovoru. Da li je bilo ključnih pitanja nastalih na osnovu panel diskusije o kojoj su svi pričali?
Da, počeli smo diskusiju tražeći od ljudi da razmišljaju o budućnosti tehnologije, tačnije gde ćemo biti za 20 godina. Ovo pitanje je začudilo mnoge. Danas je ideja o „budućnosti tehnologije“ shvaćena kao nagoveštaj sledeće generacije uređaja koji će biti predstavljeni u narednih 12 – 18 meseci. Kako da znamo šta može da se desi za dve decenije? Onda je usledio odgovor: personalni roboti.
Dakle, personalni roboti . Otkud ovakva ideja?
Počnimo od društvenih nauka. Imamo etnografe i antropologe koji proučavaju ljude širom sveta i pružaju nam uvide u ljudsko ponašanje. Na osnovu ovih informacijama mi onda razmatramo šta je sve moguće uz pomoć tehnologije, a zatim i kako da učinimo život ljudi boljim. Trenutno su naši uređaji previše zahtevni i potrebna su im stalna odobrenja za sve što rade. Oni nam postavljaju pitanja kao što su „da li treba da instaliratam ovu verziju softvera?” umesto da preuzmu inicijativu i da nam uštede vreme. Oni sveviše postaju prilagođeni našim potrebama.
To zvuči kao da smo bliži, nego što mislimo, prototipu personalnog robota – da li je 20 godina realno?
Ovo je oblast u koju Intel značajno investira. Intel je nedavno uložio 13 miliona američkih dolara u Aldebaran Robotics kako bi pomogao napredak ove oblasti. Sa programerske tačke gledišta blizu smo rešenja, ali sa stanovišta proizvodnje imamo još posla. Primarni fokus sa stanovišta proizvodnje je učiniti ih priuštivim. Cena materijala je pristupačna, ali proizvodni proces nije. Kako su troškovi materijala sve jeftiniji, cena ličnog robota bliža je ceni laptopa više nego što biste očekivali.
Na sajmu CES predstavljen je veliki broj robotskih komponenata od uređaja za kontrolu glasa do onih za kontrolu pokreta i ekrana osetljivih na dodir koji pomeraju granice interakcije.
Već koristimo uređaje sa određenim nivoom emocionalne inteligencije. Smatram da su Siri i Nuance, glasovni personalni asistenti koji pomažu pri slanju poruka, podešavanju podsetnika i traženju zanimljivih informacija, vrlo interesantni za posmatranje. Ovaj softver poseduje ličnost, a u izvesnoj meri i smisao za humor u kojem ljudi uživaju. Drugi panelisti, Holcman i Stivens, nisu bili sigurni da ličnost može da bude važna, što ukazuje na to da u stvari više volimo automatizam naspram interakcije.
Zašto bi neko poželeo personalnog robota u svom domu?
Naravno, postoje neke implikacije o posedovanju personalnog robota ali sve u svemu oni mogu da vam olakšaju život. Od toga da dođe do vas i da vam kaže da vam je stigla email poruka ili da vam donese telefon koji zvoni. Za starije osobe to može biti životna promena – moglo bi da dovede do revolucije u zdravstvenoj industriji kroz 24-časovnu podršku pacijentima.
Personalni robot takođe može biti opremljen opcijom app store. Sposobni su da ovladaju određenim veštinama i da ih prenesu drugima. Sledeći put kada dete zatraži pomoć u vezi sa francuskim jezikom, fizikom ili zahtevnim domaćim zadatkom iz matematike, robot može da pruži neophodnu pomoć. Preuzmite jednu od aplikacija preko app storea i videćete da oni mogu da savladaju tu veštinu. Ili što je još interesantnije, sledeći put kada budete imali težak dan u kancelariji i želite savršeno napravljen džin-tonik, robot može preuzeti uputstvo „kako napraviti džin-tonik” i spremiti ga za vas kada stignete kući.
Dakle, ako uvedemo ovakve uređaje u naš dom, i dopustimo da postanu deo naše porodice, kako će to izgledati?
U vrlo bliskoj budućnosti oni će verovatno biti nešto poput laptopa sa nogama. Gledajući u budućnost, kada je u pitanju njihov izgled, nećemo ih razvijati u smeru naučne fantastike, već ćemo ih učiniti estetski prijatnijim, na primer izgledaće kao meda iz filma “Veštačka inteligencija”. On odiše ličnošću. Posedovaće čovečje crte lica, izraze i prijateljske pokrete (sa neznatnim geganjem), što ga čini pogodnijim. Mišljenja panelista formirano je na osnovu svih ovih činjenica. Bajarin je bio malo skeptičan, Holcman je uzbuđen ovim napretkom u tehnologiji, dok je Stivens želeo da počne sa prodajom!
Zvuči kao da su panelisti bili oduševljeni tom idejom. Da li je bilo drugih tema o kojima ste diskutovali?
Još jedna tema koja je iskrsla tokom razgovora, učinila mi se zanimljivom. Kako se roboti budu razvijali, može doći do pojave zajednica robota. Ovo bi moglo biti ostvareno uz pomoć društvenih mreža koje bi pomogle robotima da komuniciraju jedni sa drugima, podele znanje i napreduju. To me je navelo da se zapitam šta će se desiti ako nastanu društvene mreže za personalne robote. Uskoro bi Fejsbuk mogao dobiti još nekoliko hiljada članova iz ove nove zajednice. Nisam mogao a da se ne zapitam, koliko god bilo vaše razočaranje kada vaše dete odbije da vam bude prijatelj na Fejsbuku, toliko će teže biti ako vaš plaćeni personalni robot takođe odbije da vam bude Fejsbuk prijatelj.
Hvala vam puno na razgovoru i izdvojenom vremenu!
