Benchmark Redakcija
Filip Majkić
Plavozubi, iz Ericssonove mitologije
Priča o tehnologiji je neretko priča o kompaniji koja stoji iza nje. Tehnološka rešenja se danas najčešće vezuju za firme, a ne za pojedince. Koliko je to dobro, toliko može biti i loše, a važi i obrnuto. Nažalost, ne znamo dovoljno o ljudima koji stoje iza najinovativnijih rešenja današnjice koja menjaju naše živote, budući da su oni uglavnom “iza zavese”, i ne eksponiraju se kao poznate medijske ličnosti. Sa druge strane, kompanije koje stoje iza njih i u kojima rade su one koje prevashodno utiču na to da li će tehnologija da zaživi, odnosno da li će rad pojedinaca dobiti pravi smisao. Danas je jako teško progurati određenu tehnologiju bez velike aktivnosti i uticaja industrijskih giganata. Takav je bio i Ericsson, čija su dva radnika zapravo izmislila Bluetooth.
To su bili Jap Hartsen i Sven Metison , Šveđani zaposleni u Ericssonu, koji su sada već davne 1994. godine načinili prve korake u sferi koja će kasnije postati poznata kao svet Bluetooth tehnologije. Zapravo, povod za ovaj naš članak jeste nominacija gospodina doktora Japa Hartsena, nekada zaposlenog u kompaniji Ericsson, za prestižno Inventor of the Year priznanje koje dodeljuje European Patent Office u industrijskoj kategoriji. Pomenuto priznanje je istovremeno najveće evropsko priznanje u sferi pronalazaštva, i European Patent Office je u obrazloženju nominacije navela da se radi o “Ocu Bluetooth-a”, te da se nagrada dodeljuje izuzetnim izumiteljima za njihove doprinose tehnološkom, društvenom i ekonomskom progresu.
Blue Brothers, kako su zvali ovaj dvojac izumitelja Bluetooth tehnologije (ne, priložena fotografija nije izmišljena, radi se upravo o njima), verovatno nije ni sanjao do kojih će razmera doći stepen prihvatanja njihovog izuma, barem ne u samim počecima. Kada je upitan da prokomentariše nominaciju, Hartsen je to potvrdio, rekavši: “Bluetooth tehnologija je postala standard za komunikaciju između uređaja. Iako je često stavljana pred velike izazove, postala uspešna preko svih naših očekivanja.” Zanimljiva je i izjava njegovog kolege, Svena Metisona, koji je rekao: “Tražili su nam da zamenimo kablove, ali da ne trošimo više energije u odnosu na njih. Tada smo razgovarali o nekakvoj ceni od 5 dolara kao ciljnoj, za šta bi nam se danas smejali.”
Premda je ovogodišnja nagrada otišla u ruke tvoraca slušnih aparata koji pomažu osobama sa oštećenim sluhom, sama nominacija je bila dovoljan povod da sagledamo dokle je Bluetooth stigao, i još interesantnije, odakle je krenuo. Ta priča nas je odvela do Švedske, gde su Jap Hartsen i Sven Metison kreirali Bluetooth tokom, kako smo već spomenuli, rada u kompaniji Ericsson. Želeli smo da steknemo uvid u razmišljanje kreatora tehnologije, koji su imali tu sreću koju mnogi izumitelji nikada ne dočekaju, da dožive omasovljenje upotrebe njihovog izuma na svetskom nivou, i da uživaju u plodovima svoje kreacije.
U prilog toj tvrdnji ide i podatak da je 2008. godine, kada je slavljena (prva) desetogodišnjica, Bluetooth standard već bio korišćen od strane čak dve milijarde uređaja! A očekuje se da će pet godina kasnije, samo tokom naredne godine (2013.) biti isporučeno dve milijarde uređaja sa podrškom na Bluetooth na svetska tržišta. Ova tehnologija se danas koristi ne samo na mobilnim telefonima i računarima, već i na raznim uređajima potrošačke elektronike, u zdravstvu i biotehnici, fitnes napravama, kolima, pa i u nečemu čega nažalost još uvek nema u Srbiji u ozbiljnijoj meri, pametnim domovima, koji se već masovno prave na zapadu. Jednom rečju – samo je nebo granica, i tek ćemo u budućnosti videti proširenje mogućnosti i primena Bluetooth tehnologije.
S tim ciljem, kontaktirali smo jednog od izumitelja Bluetootha, da vidimo njegova razmišljanja na ovu temu. Pogledajte šta je ekskluzivno za Benchmark izjavio Sven Metison, jedan od “Blue Brothers” dvojca izumitelja Plavozubog, koji i dalje radi u kompaniji Ericsson…
Intervju: Sven Metison, izumitelj Bluetooth tehnologije
Benchmark: Gospodine Metison, hvala Vam puno na izdvojenom vremenu. Kada se osvrnete na dug put koji je Bluetooth tehnologija prošla, da li ste ispunjeni osećanjem ponosa u ličnom smislu?
Sven Metison: Svakako da je veoma ispunjujuće kada čovekov trud biva nagrađen. Nema ničeg lepšeg nego kada se napor isplati, a rezultat rada bude ne samo koristan, već i naširoko korišćen. Stoga, svakako, veoma sam zadovoljan i ponosan na ono što je ostvareno.
Benchmark: Možete li nam u najkraćem opisati kako je tekao put razvoja tehnologije? Da li se radilo o ciljanom pronalasku, ili je do njega došlo usputno, dok se radilo na nekom širem projektu, kao što to često biva u nauci?
Sven Metison: Istraživanje je bilo deo šire studije o nečemu što bi danas, možda, bilo nazvano smartfon. U najmanju ruku, razmatrala se tehnologija koja se danas naširoko koristi u mobilnim uređajima raznih vrsta. Namera je bila da se razvije bežični link između telefona i njegove slušalice, što u to vreme nije bila preterano integrisana stavka.
Potom smo proširili upotrebu tehnologije i prešli na novi model. Taj model je podrazumevao uključivanje velikog broja konekcija između računara ili telefona i njihove pomoćne opreme, dodataka, pristupnih tačaka. Na taj način je u stvari konceptualna studija veoma brzo zamenjena tehničkom razradom i razvojem samog linka. Stoga smo praktično došli u situaciju da se iz jedne studije brzo prešlo u fazu razvoja tehnologije, koja je zapravo samo trebala da bude jedan deo inicijalno zamišljene studije. Dakle, ne samo da se radilo o širem projektu, već je “čedo projekta” zapravo preuzelo primat nad njim, kao što to u nauci često biva, što ste i sami primetili.
Benchmark: Kako komentarišete evoluciju Bluetooth tehnologije? Da li je išla u pravcu u kome ste vi očekivali, da li je nadmašila vaša očekivanja?
Sven Metison: Svojevremeno smo se fokusirali na linkove sa malom potrošnjom energije i srednjom snagom signala, što je podrazumevalo i male domete. U početku nismo pokušavalo da prenosimo ogromne količine podataka preko veoma velikih dometa jer je takav bio koncept, a i tehnologija nije omogućavala da se “razmahnemo” u potpunosti. Inicijalni razvoj je postepeno sazrevao, i počeli smo da razmatramo opcije vezane za velike količine podataka, veliki protok, i duže domete. Nastavak Bluetooth evolucije upravo ide u tom pravcu. Stoga, to je i bilo očekivano.
Što se tiče prihvatanja tehnologije, mi se jesmo nadali – a deo tih nada preneli i u naše planove – da ćemo uspeti da ostvarimo veliku prihvatljivost na tržištu mobilnih telefona i drugih uređaja. Ipak, mislim da je fer reći da se naš “najbolji scenario” dobrim delom i ostvario. Masovno prihvatanje je došlo nešto kasnije nego što smo se nadali, dok su svi značajni igrači na tržištu prihvatili novu tehnologiju, ali se i to dešavalo pre zbog zastoja u razvoju i prilagođavanju tehnologije novim vidovima upotrebe, nego zbog manjka interesovanja na tržištu.
Benchmark: Da li ste zadovoljni sadašnjim stanjem i razvojem Bluetooth tehnologije?
Sven Metison: Aktuelni Bluetooth standard je unapređen i značajno nižom potrošnjom energije i značajno većim brzinama u odnosu na originalne specifikacije. To pokazuje da je inicijalni model bio veoma skalabilan i da se mogao dosta nadograditi u smislu performansi. Istovremeno, razvoj se u dobroj meri oslanjao na postojeću korisničku bazu. Uveren sam da će se tim putem nastaviti i u budućnosti.
Benchmark: Da li ima primena tehnologije za koje biste priželjkivali da su bile rasprostranjenije ili dostupnije, posebno u određenim sferama, na primer u zdravstvu? Kako biste danas, možda, promenili ili nadogradili Bluetooth?
Sven Metison: Bilo bi lepo kada bi Bluetooth uređaji bili još lakši za konfigurisanje i kada bi se postavka kreirala još brže. Inicijalno smo bili ograničeni regulativama iz domena sinhronizacije, međutim možda bi budući razvoj mogao da pronađe načina da zaobiđe te prepreke. Nadam se da će se to i ostvariti, iako smo svi svesni da nije tako lako.
Kako je Bluetooth robustan bežični link koji karakteriše veoma niska potrošnja, pogodan je za upotrebu u mnogim situacijama. Takođe, njegov koncept ga čini veoma bezbednim za korišćenje. Kada radi na bateriju, u stanju je da radi veoma veliki broj časova, što mu omogućava da bude veoma koristan u medicinskim aplikacijama. Jedna od primena koja je svakako budućnost jeste daljinski monitoring pacijenata i podataka vezanih za njega.
Benchmark: Gospodine Metison, hvala Vam puno!
Kratak istorijat
Namera nam je da vas ovde u kratkim crtama upoznamo sa glavnim prekretnicama u razvoju Bluetootha. Sa tehnikalijama vas nećemo zamarati, budući da to verovatno i nije naročito interesantno čitaocima, jer i sami mogu doći do tih podataka na internetu, ukoliko ih zanimaju. No. želimo istaći neke ključne trenutke u razvoju Bluetooth tehnologije.
S tim u vezi, možda je slika iz priloga najjednostavniji i najefikasniji pregled istorijata Bluetooth tehnologije. Na njoj su ubeleženi ključni momenti i prekretnice u Bluetooth istorijatu od početaka pa sve do danas. Kao što možete videti, od momenta otkrića do zvaničnog predstavljanja su prošle četiri godine. Zvanična najava je usledila 1998. što i nije naročito dugačak period imajući u vidu stepen prihvatanja novih tehnologija i vremena potrebnog za razvoj i razradu. Samo ime je usvojeno po čuvenom Haroldu Plavozubom (Bluetooth), koji je bio nadaleko poznat po izuzetnim pregovaračkim i diplomatskim veštinama. Stoga je to ime veoma pogodno za aluziju na tehnologiju koja omogućava direktno komuniciranje među uređajima.
Možda daleko najbitniji podatak jeste da je Ericsson uspeo da od starta obezbedi podršku za prihvatanje Bluetooth tehnologije, i da je generalno dobro odredio razvojni put kojim se dalje išlo. Bez masovne podrške i sveopšte inicijative, gotovo je nemoguće pogurati tehnologiju u široke primene, bez čega mnoge veoma korisne tehnologije ostaju mrtvo slovo na papiru. U startu je oformljen Bluetooth SIG (Special Interest Group), čiji je zadatak bila promocija tehnologije i obezbeđivanje uslova za njen dalji razvoj i napredak. Koliko se vredno i naporno radilo na tome, govori u prilog podatak da je već do kraja te godine SIG narastao na čak 400 članica!
Sledeće godine je objavljen Bluetooth Specification 1.0, da bi se 2000. godine pojavili prvi telefoni sa podrškom za Bluetooth, kao i prve PC kartice, prvi headset i prototipi miševa i laptopova sa tom tehnologijom. 2001. su se pojavili prvi laptopovi, štampači i hands-free uređaji za kola, da bi se narednih godina to širilo na digitalne fotoaparate, MP3 plejere, stereo slušalice, i slično. Ostalo je, rekli bismo, istorija. Godinu za godinom, uvećavale su se isporuke uređaja i čipsetova, pojavljivali su se nove naprave i nove primene, a Bluetooth SIG je nastavljao da raste. Danas ova organizacija ima čitavih 16,000 članica, a proizvod koji se pojavio ove godine jesu – Bluetooth pantalone.
Trenutno je Bluetooth tehnologija dostupna u svojoj verziji 4.0, a uveliko se radi na promociji 3D televizora i naočara koje komuniciraju upravo korišćenjem – Bluetooth tehnologije. Ključna karakteristika u Bluetooth 4.0 jeste BLE, odnosno Bluetooth low energy. Niska potrošnja energije je svakako od ključnog interesa u vremenu u kome je energetska efikasnost (iz mnogo razloga) krucijalan faktor u razvoju elektronike uopšte. Bluetooth 4.0 nije revolucionaran pomak u odnosu na ranije iteracije standarda, ali je svakako korak u pravom smeru, značajan evolutivni pomak koji će omogućiti proizvođačima koji su do sada zasnivali svoje proizvode niske potrošnje na raznim zatvorenim standardima da pređu na otvoreniji Bluetooth standard za komunikaciju, naširoko podržan od strane velikog broja proizvođača i prisutan na ogromnom broju uređaja.
Bluetooth je načinio velike pomake od trenutaka kada je bio samo malo čedo u rukama kompanije Ericsson i kada je na njemu radio mali tim okupljen oko dvojice izumitelja i kreatora standarda. Danas je to svetski priznat i na ogromnom broju uređaja prisutan standard za komunikaciju među uređajima malog dometa. Mobilni telefoni, bežični uređaji i kontroleri, slušalice, elektronika za kola, PC računari, uređaji koji se koriste za zdravstvenu negu, M2M (machine-to-machine) primene, sve su to samo neki od primera korisnosti standarda začetog u Ericsson laboratorijama sada već davne 1994. godine, pravilno razvijanog i podržanog.
Zaključak
Bluetooth je tu da ostane, definitivno. Namera nam je bila da vas kroz ovaj tekst upoznamo kako sa počecima tehnologije, tako i sa gledištem njenih autora, te konačno, sa najinteresantnijim dešavanjima i ključnim prekretnicama u razvoju, kako sa tačke gledišta potrošača, tako sa tačke gledišta kompanija koje su sačinjavale grupaciju koja je promovisala Bluetooth tehnologiju. Verujemo da smo vam otkrili puno toga novog, bez previše priče o samoj tehnologiji. Čipovi i standardi su za inženjere i stručnjake, a na korisnicima je da sami otkriju mogućnosti i prednosti Bluetooth sveta. Verujemo da su mnogi od naših čitalaca to već učinili, kao i da će se pre ili kasnije susresti sa ovom tehnologijom, bilo da se radi o elektronici za automobile, bežičnom mišu koji koriste na računaru ili novom smart telefonu.
