Poslovne prilike u Srbiji: Ivan Stojanović, Telenor

Na ova i slična pitanja ponovo imamo najadekvatnijeg mogućeg sagovornika. Telenor je aktivno u programu podrške preduzetništvu u Godini preduzetništva 2016, a realna situacija na tržištu je takva da sve veći broj ljudi pokušava da započne svoj posao, odnosno da se uputi u koštac sa izazovima preduzetništva. Vidimo rast značaja startap zajednice, a tu je i inicijativa koju je Telenor nedavno pokrenuo u tom smislu. O tome i još mnogo čemu u nastavku teksta.
Benchmark: Gospodine Stojanoviću, šta se dešavalo u proteklih godinu dana u našem okruženju, koji su ključni faktori koji utiču na poslovne prilike?
Ivan Stojanović, Telenor: Moderna svetska i evropska privreda u velikoj meri zavisi od otvorenosti i spremnosti da podrži male, nove privredne subjekte koji stvaraju inovacije. Zahvaljujući modernim tehnologijama, globalizaciji proizvodnje, nestaju pasivni, veliki i zatvoreni privredni sistemi i otavaraju se nove prilike.
Evropska privreda je na putu oporavka nakon velike ekonomske krize. Čini se da Srbija kaska na tom putu. Međutim, u odnosu na prošlu godinu, primećuje se pomak, pre svega u svesti ljudi koji se,u sve većem broju, odlučuju da budućnost uzmu u svoje ruke.

Benchmark: Na kakvu podršku mogu da računaju osobe koje se odluče na takav poduhvat?
Ivan Stojanović, Telenor: Na ovom poduhvatu imaju određenu sistemsku podršku. Godina preduzetništva 2016 je veliki paket različitih programa države čiji je cilj da se pomogne preduzetnicima koji počinju posao ili su ga, do određenog nivoa, već razvili, kao i da stvori dobru bazu za dugoročni razvoj preduzetničkog duha u našoj zemlji. Istovremeno, kompanije poput Telenora su svesne da razvoj privrede leži upravo na energiji, stvaralaštvu i angažmanu velikog broja ljudi koji imaju ideju i koji su se otisnuli u preduzetničke vode. Upravo zato, strateški podržavamo razvoj preduzetništva u Srbiji, bilo da se radi o podršci kroz nove i postojeće projekte, bilo da se radi o proizvodima i uslugama.
Strategija za biznis korisnike: Ivan Stojanović, Telenor
Benchmark: Kako uopšte stimulisati takvu osobu da započne posao, odnosno kako joj odagnati strahove od nepoznatog u koje se upušta?
Ivan Stojanović, Telenor: Posmatrajući poslovno okruženje i razgovarajući sa poslovnim korisnicima, zaključili smo da je jedan od najvećih problema za svakog privrednika koji započinje poslovanje nepoznanica koji su sve koraci koje treba da prođe da bi osnovali svoje preduzeće. Kao rešenje, pre nešto više od godinu dana, lansirali smo portal www.mojafirma.rs

Namenjen poslovnim licima u Srbiji, lansiran je sa idejom da poslovna zajednica na jednom mestu ima sve informacije u vezi sa pokretanjem, ali i vođenjem malog i srednjeg preduzeća u Srbiji. Za prvih godinu dana imamo 4000 preduzetnika na mejling listi i oni redovno primaju ažurirane informacije. Od pokretanja sajta do danas imamo 2,3 miliona pregledanih stranica, odgovoreno je na više od 500 pitanja preduzetnika. Autorski tim koji čini 12 stručnjaka, napisao je 500 stručnih članaka, a široj javnosti predstavljeno je više od 50 preduzetničkih priča. Kroz mojafirma.rs portal približavamo temu preduzetništva širem delu publike i pomažemo u stvaranju neophodnih preduslova za razvoj preduzetništva.
Moja firma portal vidimo kao zdravu bazu, polaznu tačku i odličnu podršku za vođenje samostalnog biznisa. Istovremeno, naš tim stručnjaka kroz Q&A sekciju je u direktnoj komunikaciji i pruža podršku predstavnicima velikih kompanija koje već odavno posluju na našem tržištu.  Benchmark: Startap sve više dobija na važnosti, velike su ambicije na tom polju, kao i u IT&C domenu uopšte. Telenor je nedavno pokrenuo sopstvenu inicijativu u tom domenu, možete li nam reći nešto više o tome?
Ivan Stojanović, Telenor: Svedoci smo da se srpska startap zajednica ubrzano razvija poslednjih nekoliko godina, jer godinama unazad, razvoj tehnološkog biznisa predstavlja najbolji i najbrži način da čovek sebi obezbedi siguran posao. Danas, karijera tehnološkog preduzetnika podrazumeva da, osim osnovne specijalnosti programiranja, on (ili ona)zna dosta o raznim aspektima poslovanja: računovodstvu, finansijama, pravu, marketingu, prodaji. Imajući to u vidu pokrenuli smo i projekat Telenor Smart City Challenge Serbia 2016 takmičenje za razvoj aplikacija i rešenja za pametne gradove.

Kroz ovaj projekat inspirišemo novu generaciju talentovanih srpskih programera i startap preduzetnika, povezujemo ove mlade talentovane ljude saiskusnim mentorima, velikim preduzećima, institucijama i investitorima. Naš cilj je i da uspostavimo partnerski odnos ne samo sa pobednicima ovog takmičenja, već i sa ostalim učesnicima.Trenutno, finalisti su u tromesečnom inkubatoru, tokom kojeg imaju priliku da razviju rešenja za unapređenje kvaliteta života u gradovima u Srbijina polju ekologije, saobraćaja, prevoza, putovanja i kupovine.Svi timovi koji učestvuju imaće mogućnost da ostvare saradnju sa dva investiciona fonda koja su podržala projekat Telenor Smart City Challenge Serbia – Startlabs Ventures i South Central Ventures.
Benchmark: Ovakvi projekti su svakako veoma važni i za vašu kompaniju i za tržište Srbije u celini?
Ivan Stojanović, Telenor: Telenor je čak i na globalnom nivou, proletos pokrenuo program preduzetništva namenjen zaposlenima, kako bi svoje ideje pretvorili u proizvode i usluge. Zaposleni su na ovaj način imaju dobili šansu da kreiraju prototip ili MVP, pri čemu će uspešni pilot projekti dobiti dodatnu podršku za dalju implementaciju i razvoj.
Pored ovakvih projekata kojima podržavamo razvoj tržišta, trudimo se i da naše komercijalne ponude kreiramo tako da odgovaraju potrebama tržišta, odnosno potrebama malih i srednjih preduzetnika. Našim korisnicima dajemo alate zahvaljujući kojima mogu neometano da se posvete razvoju sopstvenog biznisa.
Benchmark: Jedan od prioriteta za kompanije je svakako bezbednost; šta je Telenor pripremio kako bi odgovorio na tu vrstu izazova?
Ivan Stojanović, Telenor: Našim korisnicima jako važna sigurnost podataka koji dele sa Telenorom, ali istovremeno od nas očekuju da ne moraju da brinu i o bezbednosti na internetu. I privatno i poslovno, neretko se dešava da smo svi mi na meti napada virusa, trojanaca, spyware-a. Većina nas ni ne zna da li je i koliko bezbedna WiFi konekcija koju koristimo, naročito na javnim mestima ili kako da zaključamo i zaštitimo sve što imamo na svom mobilnom uređaju u slučaju da ga izgubimo ili nam ga neko ukrade?

Naravno, na tržištu postoje pojedinačna rešenja za svaki od ovih problema, ali smo odlučili da korisnicima, kroz novi digitalni servis – Telenor Safe ponudimo kompletnu internet zaštitu na jednom mestu. Pored zaštite od malicioznih programa, daljinskog upravljanja uređajem, ovaj digitalni servis pruža kontrolu prava pristupa drugih aplikacija Vašim sadržajima, što znači da je privatnost podataka na službenom uređaju potpuno osigurana. Uz jednu licencu moguće je obezbediti zaštitu do tri uređaja po izboru, bilo da se radi o telefonu, tabletu, lap top ili desktop računaru.
Benchmark: Moja Firma paketi su dobili nove vidove fleksibilnosti?
Ivan Stojanović, Telenor: Neprestano osluškujemo potrebe naših korisnika, kojima je izuzetno važno da u svakom trenutku imaju punu kontrolu troškova i dovoljno interneta. Kao odgovor na ove zahteve tržišta, prvi put poslovnim korisnicima, kroz novi Moja Firma paket, nudimo jedinstvenu količinu saobraćaja u okviru tarife. To znači da ukupan saobraćaj koji imaju mogu trošiti bilo na poruke, bilo na pozive ka svim domaćim mrežama, zahvaljujući čemu, mogu sami da odaberu način komunikacije koji odgovara njihovim potrebama. Naravno, bilo koji aspekt današnjeg poslovanja je gotovo nemoguć bez interneta, te smo korisnicima, u okviru paketa obezbedili i više interneta.
Portal Moja Firma – jedinstveni projekat podrške biznisu telekom operatera
Benchmark: Koliko su potrebna sistemska rešenja na polju edukacije?
Ivan Stojanović, Telenor: Za kraj dodao bih da pored sistemskih rešenja i podrške, čini se da nam je potrebno i bolje osnovno razumevanje preduzetništva. U obrazovnom sistemu evropskih zemalja, još u osnovnim školama, decu uče osnovama ekonomije i preduzetništva. Recimo, u Japanu, deca već prvih dana u školi uče Kaizen, japansku filozofiju koja se fokusira na kontinuirani napredak u svim aspektima života, naročito poslovanju. Čini se da se do sada, Srbiji nismo bavili promenom shvatanja preduzetništva i tržišnih odnosa, koje je postepeno prestalo da se zasniva na društvenoj svojini.

Ministarstvo prosvete najavljuje izmene zakona koje bi omogućile da obrazovanje bude u funkciji privrede i privredog rasta, kroz dualno obrazovanje. Mislim da treba otići i dalje i da edukacija ne bi trebalo da bude samo uvođenje posebnog predmeta za decu u osnovnim ili srednjim školama, već novi pristup u obrazovanju razvijanjem kreativnog, inovativnog razmišljanja, poslovnih i praktičnih veština upravljanja.
Benchmark: Gospodine Stojanoviću, hvala Vam puno!