Stokholm: U poseti Ericssonu, u susret budućnosti

Petar Gredelj Šta vam kao poznavaocima IT prilika znači ime kompanije Ericsson? Ime nekada čuvenog proizvođača mobilnih telefona koji je poslednje ostatke svoje slave i definitivno prepustio doskorašnjem partneru, japanskoj kompaniji SONY? Ili vam je Ericsson ipak bliži kao lider mobilne telefonije ali sa one druge strane, strane provajdera telekomunikacionih usluga. Ili pak smatrate da je Ericsson istinski lider kada su sveobuhvatne telekomunikacije u pitanju, onaj koji je mnogo toga započeo i osmislio? Bićemo iskreni, i nas je zanimalo da saznamo nešto više o Ericssonu iz nekog drugog ugla i za tako nešto nam se pružila prilika – prethodnog meseca posetili smo sedište kompanije Ericsson u Stokholmu.  

Tokom godina izveštavanja sa raznih meridijana nijednom nas naš poziv nije do sada odveo put Skandinavije, dela Evrope na čiju se klimu svi mi pomalo ježimo a potajno priželjkujemo njihov standard. Realno govoreći, stručnjaci iz skandinavskih zemalja utrli su put onome što danas poznajemo pod imenom mobilna telefonija; mada istini za volju, dokle je ta priča danas dospela, reč telefonija danas liči na prepotopsko doba. Kompanija Ericsson svakako je jedan od, ako ne i najvažniji igrač u sferi telekomunikacija na evropskom, pa i na svetskom tržištu. Istinski lider ne samo u promovisanju novih tehnologija, već i u osmišljavanju standarda budućnosti, onaj koji trasira put novim tehnologijama, omogućavajući da svi uređaji koje dobar deo nas danas koristi pri povezivanju na globalnu mrežu funkcionišu onako kako je to neophodno. Stokholm Za sve postoji prvi put, pa tako i za naš prvi boravak u Skandinaviji: odredište naravno, prestonica Švedske, central kompanije Ericsson. Na put smo se otisnuli na poziv agencije Chapter4, zvanične PR agencije kompanije Ericsson na ovim teritorijama u društvu predstavnika ove agencije, gospodina Konstantina Milutinovića. U želji da nam na pravi način predstave ono što Ericsson znači danas u svetu telekomunikacija, osmišljen je vrlo dinamičan četvorodnevni program u kome smo, moramo to napomenuti, zaista uživali.

Nakon skoro tročasovnog leta JAT-ovim oldtajmerom i uzbudljivog leta preko Baltika, stigli smo u ovaj predivni grad.  Smešten na bezbroj malih ostrva Stockholm je po mnogo čemu karakterističan grad – što bi se reklo, videlo se još iz aviona. Olako smo se oglušili na jasna upozorenja u vezi klimatskih uslova pa smo imali priliku da tokom našeg boravka spoznamo kako to izgleda kada se vreme nekoliko puta promeni u roku od samo sat vremena; leto u Švedskoj je kudikamo ćudljivije od bilo koje destinacije na koju nas je put vodio svih ovih godina. Sam grad je više nego interesantan, potpuno drugačiji, potpuno svoj, jednom rečju – izuzetan.

Razuđenost obale, brojna ostrva, kanali koji presecaju prestonicu Švedske daju ovom gradu jedinstveni šarm. I da nema železničke stanice koja se po pravilu u svakom velikom gradu nalazi u samom centru kao žila kucavica, mesto gde se slivaju pridošlice sa svih strana, ne bi ste imali osećaj da je bilo koji deo grada – centar grada. Ta decentralizovanost uređenih država, pa evo i samih gradova, je nešto što me zaista fascinira. Možete živeti u bilo kom delu  ovakvog grada i nećete biti uskraćeni za osećaj urbanog življenja.

Tokom našeg boravka u Stokholmu upriličena nam je i poseta interesantnim znamenitostima ovog grada kojih je zaista mnogo. No u duhu naše posete Ericssonu svakako treba istaći posetu tehničkom muzeju na poluostrvu Đurgarden: brojni tehnički pronalasci koji su obeležili vekove razvoja čovekove tehničke kulture na jednom mestu – malo je reći da smo u poseti uživali. Imao sam prilike da posetim brojna istorijska mesta od velikog značaja za razvoj svetske kulturne baštine, mesta koja su svako na svoj način, obeležila kulturnu baštinu čovečanstva, ali poseta ovom muzeju je predstavljala jedno vrlo prijatno, izuzetno iskustvo.

Posebno interesantan deo bio je onaj posvećen novijim komunikacionim tehnologijama i računarskoj tehnici. Tek kada na jednom mestu vidite uređaje kojim smo se oduševljavali u prethodnih 30-ak godina shvatite koliko je tehnologija u međuvremenu otišla daleko. Čak i mobilni telefoni stari 6-7 godina koji u vitrinama stoje kao izložbeni eksponati čine vam se kao da su pristigli iz nekog davno prošlog vremena. Prosto je neverovatno koliko se brzo tehnologije modernog doba menjaju…

Izvanredno zdanje koje nosi ime po kompaniji – našem domaćinu, jeste Ericsson ledena hala: najveća gradjevina na svetu u obliku polulopte. U ovoj ledenoj hali odigrana su brojna svetska i evropska prvenstva u raznim sportovima sa posebnim naglaskom na hokej na ledu, gostovali najveći umetnici modernog doba, održani brojni koncerti. Karakteristična je po spoljnom liftu koji posetioca vodi na sam vrh ovog grandioznog zdanja.

Posetiti Stokholm a ne videti čuveni Vasa muzej velika je šteta. Mi tu priliku nismo propustili, videti najveći izgrađeni brod iz 17-og veka u neverovatno dobrom stanju predstavljalo je sjajan doživljaj. I Šveđani su eto imali po malo čudne vladare: u želji da pod svojom komandom ima najveći brod tog doba, kralj Vasa je naredio da se takav izradi. Uprkos upozorenjima da su prilikom projektovanja napravljeni elementarni propusti, brod je ipak porinut. Prvo putovanje je trajalo više nego kratko: na samo kilometar i po od obale ovaj div je potonuo i završio svoje neslavno putovanje. Najveći do tada izrađeni brod na svetu zadesila je sudbina koji je takođe, mnogo godina kasnije, pogodila najveći brod s početka 20-og veka . Brod je na morskom dnu proveo skoro puna tri veka ali ostao je fantastično očuvan; dugo su Šveđani radili na njegovom vađenju da bi napokon ovaj div pronašao mesto u fantastičnom muzeju koji godišnje poseti nekoliko miliona posetilaca. Izvanredan muzej, neverovatan posao stručnjaka koji su rekonstruisali i najmanji deo istorije…


No, red je da se pozabavimo i onim zbog čega smo se obreli u Stokholmu… Centrala kompanije Ericsson nalazi se na perifernom delu Stokholma, na putu od aerodroma ka centru grada, i u bliskom okruženju nalaze se brojne IT kompanije čije su zgrade jasno primetne. No očito je da se Ericsson značajno izdvaja svojom veličinom budući da ceo jedan kompleks građevina pripada upravo švedskom gigantu. Cilj naše posete bio je Ericsson studio, mesto predviđeno za posetu mnogih svetskih novinara i brojnih delegacija koje žele da se upoznaju sa onim što Ericsson može da ponudi ali ne samo to…u pitanju je i mogućnost da se upoznate sa budućnošću pre nego zakuca na vaša vrata, sa onim što nas čeka u godinama koje tek slede. Jednostavno, da se upoznate sa vizijom budućnosti.

Ericsson studio je mesto za rad kao iz bajke: mesto predviđeno za kreativne ljude, vizionare, za one čiji je zadatak da takvu strategiju budućnosti osmisle na odgovarajući način. Moram priznati da za ovoliko godina nisam boravio na sličnom mestu: umesto monumentalin zdanja od mermera i stakla, Ericsson studio nudi neverovatan ambijent sa puno prirodnih materijala, puno drveta, sve je u skandinavskom stilu.


Neverovatno pedantno , toplo, perfektno čisto, svi su ljubazni i nasmejani. Naša domaćica, gospođa Pia Sorensen, corporate PR i MKT menadžer Ericssona, učinila je sve da se sjajno osećamo tokom našeg boravka. Takođe, otkrila nam je i tajnu svoje zaljubljensoti u Beograd, budući da je punih šest meseci radila u našem glavnom gradu…


Kratku turu za medije unutar Ericsson studija održao nam je gospodin Robert Jansen pokazavši nam ukratko eksperimente na kojima Ericsson trenutno vredno radi: svakako najatraktivniji seo bio je demonstracija prenosa podataka kroz ljudsko telo. Jedna ruka na media plejeru, druga ruka povezana sa odgovarajućim setom zvučnika i – imali smo priliku da vidimo, tačnije čujemo zvuk koji je prošao kroz naše telo u vidu podataka. Nešto kasnije usledio je sličan eksperiment sa digitalnom fotografijom: slika slikana specijalnim mobilnim telefonom se kroz ljudsko telo prenosi na monitor računara. Protok podataka nije specijalno velik ali Ericssonovi inženjeri vredno rade na daljem razvoju ovih mogućnosti koje će otvoriti neverovatan spektar mogućnosti za razvoj novih tehnologija koje će sasvim sigurno imati svoju primenu u budućnosti.

Gospodin Jansen je nešto kasnije bio naš domaćin i prilikom demonstracije prenosa podataka neverovatnim brzinama uz primenu LTE tehnologije tokom koje smo se vozili u high tech vozilu opremljenom neverovatnim tehnologijama budućnosti, a kao uvertiru onoga što nas čeka tokom susreta sa narednim sagovornicima prikazao nam je video – predikciju budućnosti, koju preporučujemo svima da pogledaju.  
   
Taj video je praktično najbolji način da razumemo ono što će se dešavati u godinama koje slede, u godinama uređaja sa povišenom veštakom inteligencijom, uređaja koji će mnoge poslove završavati umesto nas samih, uređaja koji će – i to je ono najvažnije, biti pravilno povezani. Na tim vezama budućnosti Ericsson najviše radi i to prepoznavanje budućnosti je zapravo misija naše posete kompaniji Ericsson. Naš sledeći sagovornik bio je čovek sa velikom harizmom, stručnjak od najvišeg ugleda a sasvim sigurno i najčudnijom titulom – gospodin Erik Kruse, Networked Society Evangelist. Gospodin Kruse autor je brojnih studija u vezi sa razvojem portfolio kompanije Ericsson, čovek zadužen zap ogled u daljinu, za predviđanja vezana za budućnost, ako to tako može da se kaže. Da sve bude potpuno drugačije nego što smo navikli – konferencijski sto je zapravo sto za stoni tenis…dakle, šta možemo očekivati u budućnosti.

Da bi shvatili potrebe budućnosti, moramo raspolagati i relevantnim podacima vezanim za sadašnjost…a podaci govore da je ono  što nazivamo mobilnom telefonijom samo gateway za pristup internetu preko mobilne mreže i da je voice saobraćaj u celoj priči sve manje bitan. Po podacima Ericssona u 2011. godini, globalnu mrežu koristi dve milijarde ljudi koji joj pristupaju putem šest miliona različitih uređaja što znači da u proseku, svaki korisnik interneta upotrebljava tri različita uređaja kojima pristupa podacima na WEB-u. Mogućnost upotrebe interneta ima oko 80 procenata svetske populacije a oko 1.8 milijardi korisnika pristupa nekoj od društvenih mreža. Korisnici pošalju godišnje oko 8 triliona SMS poruka  i downloaduju nekih 35 milijardi aplikacija.

Svakako da je pojava pametnih telefona znatno uvećala rezultate u odnosu na vreme kada se internetu pristupalo isključivo putem računara. Izvršena su interesantna istraživanja u pogledu upotrebe mobilnih telefona od strane korisnika i ona govore da se sa ovim uređajima družimo i više nego intenzivno – prva stvar koju dotaknemo kada se probudimo jeste upravo mobilni telefon – ako ništa drugo, onda da deaktiviramo alarm koji nas je probudio. Ogroman broj ljudi prelistava mailove pristigle tokom noći ili konzumira informacije sa internet praktično pre napuštanja postelje a sličan broj korisnika radi to isto pre polaska na počinak. Uostalom, pogledajte sledeći grafikon koji govori o načinima i vremenu upotrebe pametnih uređaja tokom dana…

Zabrinjavajuće? Nekome možda i jeste ali to je realnost vremena u kome živimo i koje nam jednostavno nameće potrebu da imamo pristup interenetu u svakom momentu, na svakom mestu. Pristup podacima je nešto što čini tempo življenja savremenog života. Naravno, imate mogućnost sopstvenog, drugačijeg izbora…

Svakako da je “motor” konzumiranja aktuelnih podataka potreba da u svakom momentu budete u toku sa najsvežijim informacijama i uređaji novog doba su nam omogućili upravo to, da sa bukvalno bilo koje tačke možemo da odgledamo film na Youtube-u, postavimo tweet, lajkujemo neki status, saznamo najnoviji rezultat, pristupimo praktično bilo kojoj vrsti sadržaja na internetu. Vreme štampanih knjiga je hteli to da priznamo ili ne, za nama: danas možemo otići na odmor, setiti se da bi mogli da pročitamo dobru knjigu, i za par trenutaka istu imati na svom tablet uređaju ili mobilnom telefonu u elektrosnkom izdanju. Pre dvadesetak godina slavili smo digitalizaciju zvuka, masovno kupovali CD, kasnije DVD plejere, trošili ogroman novac na najnovije albume – danas je ova industrija na granici propasti a nova generacija laptop računara uopšte više ne nudi mogućnost reprodukcije sadržaja sa ovakvih medija. SVE se danas može downloadovati putem brojnih servisa koji nam to omogućavaju.


Sećate li se uopšte vremena u kome smo prilikom odlaska na put u kolima širili ogromne karte i pokušavali da se snađemo? Prava agonija je nastajala tek kada se nađete u nepoznatom gradu…koliko nam je navigacija olakšala život? Znate li da uskoro stupa na snagu zakon Evropske unije koji govori da svaki proizvedeni automobil mora da poseduje konekciju sa interentom? Znate li kakav spektar mogućnosti to omogućava? Znamo da će to naići na žestok otpor branilaca privatnosti ali to je jednostavno neminovnost…


Kako smo nekada konkurisali za posao a kako to činimo danas? Na koji način tražimo bolju šansu za uhlebljenje? Kako završavamo studije? Mobilna revolucija je u toku, novi biznis procesi, smena generacija u poslovanju…i gde je budućnost u svemu tome? Na ta pitanja odgovore nam je ponudio naš sledeći sagovornik u Ericssonu, gospodin Miguel Blockstrand Na prethodnoj strani ovog članka konstatovali smo da je oko 6 milijardi različitih uređaja priključeno na internet. Prognoze međutim kažu da će ta brojka u narednim godinama, tačnije do 2020. Godine, otići na čak 50 milijardi! Naravno, to ne znači da će svako od nas posedovati po 25 različitih uređaja za pristup globalnoj mreži – vreme je za M2M, machine to machine komunikaciju. Sam Ericsson se međutim ne bavi prognozama u stilu “šta će biti kad bude” niti proriče budućnost, već svoju ponudu ka telekomunikacionim operaterima i ne samo ka njima, već i ka brojnim drugim kompanijama – korisnicima tih usluga, već uveliko koncipira.

Ukoliko niste pogledali video prilog sa druge strane ovog teksta, ponovo ćemo postaviti link jer on nudi najjednostavnije objašnjenje budućnosti komunikacija…
 
 
U bliskoj budućnosti, bukvalno svaki uređaj će imati mogućnost povezivanja na mrežu: krenimo samo od digitalnog doma, mogućnosti da pre polaska sa posla uključite bojler da zagreje baš onoliko vode koliko vam je potrebno, da “kažete” rerni da vam ispeče ručak, da vam se kuća “sama” očisti. Da ne govorimo o Health sistemima, mogućnostima da kontrolišete svoje zdravlje bez odlaska kod doktora ili da isti taj doktor komunicira sa vama i menja vašu terapiju dok se nalazite hiljade kilometara daleko – jer on pred sobom ima sve neophodne podatke, aktuelno stanje vašeg organizma. Mogućnosti su prostim jezikom neslućene i sve je to ono što nas realno čeka, brže nego što iko od nas to može i da pomisli. A da bi to sve moglo da funkcioniše tako kako predviđanja govore da će se desiti, neophodna je i odgovarajuća infrastruktura. Potrebna su rešenja i Ericsson nudi odgovore na ta pitanja, nudi infrastrukturu, nudi “know how”, nudi ne samo opremu već i kompletna softverska rešenja.

Ericsson Device Connection Platform nudi povezivanje mobilnih operatera i M2M konekciju prema kompanijama – korisnicima usluga. Ona omogućava operaterima priliku da ostvare nove izvore prihoda od ogromnog broja različitih uređaja, nudeći pri tome pojednostavljenje postupka i smanjenje troškova. Povećanjem broja M2M (machine to machine) i CCE (connected consumer electronics) uređaja povezanih na mobilnu mrežu, nestaće potreba za upotrebom SIM kartica – Ericsson je u tu svrhu već pripremio odgovarajuću zamenu u vidu MCIM modula (M2M communications identity module) koji će na pravi način zadovoljiti potrebe povezivanja navedenih uređaja na mrežu.  Zasnovano  na otvorenim standardima i zrelim sigurnosnim tehnologijama, MCIM modul je pouzdano, prilagodljivo i ekonomično rešenje koje će se uskoro koristiti Utisci… Poseta Stokholmu nije predstavljala samo posetu prostorijama “neke” kompanije, niti upoznavanje sa aktuelnim proizvodima – ova poseta bila je mnogo više od toga. Ponuđen nam je pogled u budućnost i ono što je iz perspective Ericssona još važnije, ova kompanija ima spremna rešenja za takvu budućnost. Ovo nisu najave za nešto što će se jednog dana dešavati, cela industrija već se nalazi na tom putu – a da bi se tako nešto sutra zaista i dogodilo, potrebna su nova rešenja koja će ubrzati biznis, olakšati biznis procese, omogućiti i “običnim” korisnicima da ih koriste.

 
Verujemo da će i provajderi telekomunikacionih usluga oberučke dočekati i u najkraćem mogućem roku implementirati ovakva rešenja u ponudu usmerenu ka svojim klijentima, bilo poslovnim ili privatnim korisnicima. Vreme velikih zarada od voice saobraćaja i SMS poruka daleka je prošlost, došao je trenutak za mnogo potpuniju ponudu. Da bi na tom putu uspešno poslovali neophodna je samo još jedna “sitnica” koja se zove edukacija tržišta. I bez toga nema ničega.
 

Lepo je videti da kompanija Ericsson itekako obraća pažnju i na taj segment i radi na tome da javnosti omogući uvid u ono što nas uskoro očekuje. Ovom prilikom zahvaljujemo im na mogućnosti da ovakve informacije stavimo na uvid i našoj publici, kao i na mogućnosti da sa svetski priznatim stručnjacima diskutujemo o tome. Naravno, još jednom zahvaljujemo i Chapter4 agenciji na izvanrednoj organizaciji našeg putovanja.