Benchmark Redakcija
Filip Majkić
Uloga ICT industrije i broadbanda u održivom razvoju
Širokopojasne veze mogu pomoći tranziciji ka svetu kojim će dominirati tzv. „low carbon“ ekonomija (ekonomija koja se fokusira na što nižu emisiju ugljen dioksida i drugih štetnih gasova), i pomoći u efikasnom delovanju naspram klimatskih promena i efekata koje one proizvode. To je izveštaj koji je podnela organizacija Broadband Commission for Digital Development početkom aprila ove godine.
Najpre, zapitajmo se, šta zapravo moderne informacione i komunikacione tehnologije (ICT) i odgovarajuće industrije mogu da učine u sferi klimatskih promena? Ne zaboravimo da, sa jedne strane, za svaki uređaj koji koristimo, koji koristi izlaz na mrežu, komunicira sa drugim uređajima i udaljenim serverima, za svaku elektronsku napravu koju posedujemo, treba obezbediti napajanje, što onda dalje utiče na…ma, dobro vam je poznato. Prosto, troši se energija. Izazov koji se postavlja pred ICT u modernim svetskim tokovima jeste kako pomoći svetskoj ekonomiji da postane održiva, odnosno kako uštedeti, bilo u okvirima ICT-ja, bilo (daleko bitnije) u vidu pomaganja drugim granama ekonomije i industrije, da dostignu tačku održivosti. Stoga vam predstavljamo neke od najzanimljivijih i najopsežnijih radova i studija na tu temu, od kojih su neki bili tema nedavnog sastanka svetskih lidera na samitu u Riju.
GeSI studija
Sve intenzivnije korišćenje online aktivnosti, kao što su online kupovina, teleworking i tako dalje, mogu da doprinesu smanjenju emisija ugljen-dioksida (CO2) za miliona metričkih tona i donesu značajne uštede energije, navodi se u studiji koju je objavila Global e-Sustainability Initiative (GeSI) organizacija, sa podrškom kompanija British Telecom, Deutsche Telekom, Ericsson i Verizon. Sa ciljem istraživanja veze između korišćenja širokopojasnog interneta i ušteda energije, sprovedena je studija pod oznakom ““Measuring the Energy Reduction Impact of Selected Broadband-Enabled Activities Within Households” (Merenje uticaja smanjenja energije na probrane aktivnosti unutar domaćinstava sa širokopojasnim vezama).
U sklopu te studije, istraženo je osam aktivnosti na nivou domaćinstva, koje se obavljaju maltene svakodnevno, a koje su omogućene ili unapređene zahvaljujući prisustvu širokopojasnog pristupa internetu. Zamenjujući tradicionalnije i konvencionalnije aktivnosti koje zahtevaju više uložene energije, u okviru studije su brojne aktivnosti vršene na daljinu. Tako je, recimo, internet korišćen kao primarni izvor informacija i vesti, za online banking, elektronsku trgovinu, strimovanje multimedijalnih fajlova (muzike i videa), elektronsko obrazovanje, digitalnu fotografiju i komuniciranje (putem elektronske pošte i na druge načine).
Studija je ustanovila da bi se uz “razumno prihvatanje” ovih osam aktivnosti od strane šest velikih zemalja u kojima je studija sprovedena, ostvarila neto ušteda energije od čak 2% od ukupne potrošnje energije! Ekvivalent uštedi koju bi SAD dobile na ovaj način bi bilo 336 miliona barela nafte na godišnjem nivou. Francuska, Nemačka, Italija, Španija i Velika Britanija bi uštedele 164 miliona barela nafte, što je sve ekvivalentno sa 2% potrošnje energije u tim zemljama na godišnjem nivou.
“Ukupna ušteda možda deluje mala u odnosu na ukupnu potrošnju, ali to je samo zbog toga što pomenutih osam aktivnosti zapravo predstavlja veoma mali deo ekonomije, objasnili su sprovođači studije. “Čak i na ovoj skali, relativno male aktivnosti sprovođene putem širokopojasnih mreža i pristupa njima, donose velike koristi, ekvivalentne totalnoj emisiji ugljen dioksida od strane kompletne ICT industrije. Razvoj ICT-ja omogućava promene u svakodnevnoj praksi na puno nivoa, i postaje kritičan korak napred ka osvajanju održivog razvoja i kreiranju energetski efikasnijih aktivnosti na nivou čitavog društva”, navodi se u studiji.
Pomenute aktivnosti su na području pojedinih zemalja donosile u pojedinim segmentima od 83 do 86 odsto uštede energije samim domaćinstvima. Primera radi, prihvatanje navika “na daljinu” donosi benefite u vidu smanjenja troškova, manje zavisnosti od pojedinih proizvoda, smanjuje potrebu za vožnjom i omogućava više vremena za porodicu i prijatelje. Područja sa najmanje uštede su bila online informisanje i e-edukacija. U ovim slučajevima, članovi domaćinstava su bili najmanje skloni promeni navika, te aktivnosti koje omogućava širokopojasni pristup internetu zapravo koriste da dopune “staru praksu”.
Studija se nadovezivala na studiju koju je GeSI objavila 2008. godine pod nazivom “SMART2020 study”, koja je zaključila da ICT u kombinaciji sa masovnim korišćenjem širokopojasnih internet konekcija može da uštedi do 15 odsto na globalnim CO2 emisijama, te da može doneti do 600 milijardi evra uštede u tom smislu do 2020. godine.
Izveštaj u Riju
U Rio de Žaneiru, svima na svetu poznatom brazilskom velegradu, je od 13. do 22. juna održan samit svetskih lidera na kome se razgovaralo o mnogim temama. Jedna od najbitnijih tema je svakako bila rasprava o održivoj ekonomiji, koja je održana uz Rio+20 samit u organizaciji Ujedinjenih Nacija. Rio+Social manifestacija je okupila ljude iz Ujedinjenih Nacija, kao i organizacija i kompanija kao što su Mashable, the 92nd Street Y, Ericsson, LiveAD i EDP. Razgovaralo se o gobalnim potencijalima društvenih medija i tehnologije koji bi mogli da omoguće održivu ekonomiju, podstaknu inovaciju i donesu bolju budućnost za čitav svet. Spisak ciljeva je svakako impozantan, ali kako do njih doći?
O tome je govorio Hans Vestberg, predsednik i CEO kompanije Ericsson, koji je u isto vreme podneo izveštaj Broadband komisije kojom je predsedavao. “Održivi razvoj postavlja zahteve pred sve segmente društva, a ovaj skup predstavlja jedinstvenu mogućnost da našu poruku predstavimo široj javnosti”, rekao je Vestberg. “Bez obzira da li govorimo o klimatskim promenama, potrošnji energije, siromaštvu ili elementarnim nepogodama i katastrofama, tehnologija ima potencijal da omogući suočavanje sa svakom vrstom izazova pred koju nas svet može postaviti, a sve sa ciljem da se postigne održivi razvoj”.
Kompanija Ericsson je, kada već pominjemo njenog prvog čoveka, imala veoma zapaženu ulogu na samitu. Predstavila je nekoliko svojih projekata, među kojima su dosta pažnje izazvale inicijativa za efikasnije delovanje u humanitarnoj sferi, te predstavljanje mobilnih alatki koje omogućavaju izbeglicama da traže nestale članove svoje familije, što je razvijeno u saradnji sa Refugees United organizacijom. Već je 120,000 izbeglica registrovano na ovu platformu. Takođe, objavljeno je i partnerstvo sa World Food Program organizacijom, gde će Ericsson učestvovati sa svojim zaposlenima kao dobrovoljcima u okviru Ericsson Response programa. Naravno, neizbežno je bilo govoriti o tehnologijama, društvenim mrežama i slično. Ericsson tu vidi veliki potencijal, naročito u kombinaciji sa podacima koji su otkriveni, a koji govore da će broj smartfonova i mobilnih broadband pretplata dostići tri i pet milijardi, respektivno, do 2017. godine.
No, najviše pažnje je privukao izveštaj koji je u ime Broadband komisije za digitalni razvoj (Broadband Commission for Digital Development) upravo podneo predsedavajući komisije, Mark Vestberg, a koja je i bila inicijalna kapisla ovog teksta. U njemu je predočeno da broadband zapravo predstavlja most koji će povezivati ICT sa naporima u domenu odgovora na klimatske promene. Cilj izveštaja je da se podigne svest o ključnoj ulozi ICT-ja, i posebno broadband mreža, u kreiranju održivog okruženja i ekonomije, te naglasiti važnost partnerstva između javnog i privatnog sektora u ubrzavanju nastupajućih promena.
Nadovezujući se na sporazum iz 2011. godine, izveštaj naglašava važnost rešenja koja imaju sposobnost transformacije čitavog društva, a koja su omogućena zahvaljujući širokopojasnom internet pristupu. Donosi i više praktičnih primera kako broadband doprinosi smanjenju emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i promoviše efikasnost u korišćenju resursa, te prosperitetnije i otvorenije društvo, otvorenije ne samo u smislu transparentnosti, već i u sposobnosti prihvatanja svih slojeva i njihovom uključenju u društvene tokove.
“Razumevanje benefita broadbanda može da nas dovede to prelomne tačke na globalnom nivou. Uloga broadbanda u rastu bruto proizvoda, u dostizanju raznih ciljeva, globalnih i lokalnih, kao i u “prebijanju” efekata klimatskih promena tek sada počinje da biva shvatana. Sve to zbog toga što najzad imamo broadband koji je masovno dostupan, te sada možemo da shvatimo posledice i benefite toga. U današnjoj ekonomskoj klimi, društva se moraju razvijati, i u stanju smo da podstaknemo novi rast “zelenih” rešenja koja mogu da doprinesu ciljevima održivog razvoja”, rekao je prvi čovek kompanije Ericsson, u svojstvu predsednika radne grupe Broadband komisije na samitu u Riju.
Pogledajmo i zaključke izveštaja koji je tom priliom podnet…
Zaključci izveštaja
U izveštaju koji je podnesen u Riju tokom konferencije Ujedinjenih Nacija o održivom razvoju u junu ove godine su naglašene sledeće preporuke:
1. Predvoditi sa vizijom: usvajanje dugoročnih nacionalnih broadband planova i strategija baziranih na univerzalnoj dostupnosti i pristupačnosti, otvorenim tržištuma i inovaciji, uz svest o povezivanju tih planova sa ciljevima vezanim za klimatske promene.
2. Konvergencija: Konvergencija ICT-ja i formulacije politike u tom sektoru kako bi se isti mogli uskladiti sa politikom razvoja energetskih sektora, zdravstvenih sektora, edukativnih sektora, sve sa ciljem kako bi se maksimizovao pozitivan uticaj.
3. Obezbeđivanje sigurnosti u domenu regulacije: Regulacija i pravila moraju biti transparentni kako bi se obezbedili uslovi za sigurnost investicija u broadband.
4. Biti primer: podsticati saradnju među ministarstvima i integraciju odlučivanja kako bi se ciljevi u domenu klimatskih promena, vladinih regulativa, digitalnih agendi i sl. sinhronizovali i slali jasne poruke tržištu.
5. Negovanje fleksibilnosti: indentifikacija i uklanjanje regulatornih prepreka koje koče razvoj, istraživanja i investicije u brze promene ICT broadband sektora i infrastrukture i rešenja koja smanjuju emisiju CO2.
6. Omogućavanje stimulacija: podsticati prihvatanje rešenja sa niskom CO2 emisijom i podržavati promene na tržištu putem direktnog stimulisanja željenog ponašanja potrošača. Podsticati inovacije među individualcima, kompanijama i u čitavim sektorima.
7. Izgradnja tržišta: ulagati i izrađivati skalabilne pilot-projekte kako bi se demonstrirala korist i efikasnost broadbanda kao omogućivača dostupnosti rešenja sa niskom CO2 emisijom i izgradnja značajnih biznis projekata kako bi se privukle privatne investicije.
8. Formiranje partnerstava: podsticati konektivnost i “ko-kreativnost” kroz javne, privatne i nevladine sektore i industrije, zarad formiranja partnerstava i zajedničkih vizija, kako bi se razvila kultura kolaboracije, zajedničkih interesa i ciljeva.
9. Standardizacija: razviti harmoničnu metriku, sisteme merenja i zajedničke standarde za proračunavanje uticaja ICT-ja na čovekovo okruženje i pozitivno uticanje tehnologije na druge sektore – od individualnih proizvoda do čitavih sistema, od običnih domaćinstava do velikih gradova i nacija.
10. Deljenje znanja i podizanje svesti: aktivno deliti nova saznanja i zaključke projekata, deliti iskustva iz najbolje prakse i učiti na greškama kako bi se identifikovali faktori koji vode ka uspehu i omogućavaju znatne skokove u napredovanju, naročito na slabije razvijenim tržištima. Komunicirati, grabiti prilike i stvarati sinergiju kroz integrisani, trans-sektorski pristup razvija digitalne infrastrukture i rešenja sa niskom CO2 emisijom.
Sve u svemu, definitivno je zaključeno da širokopojasne veze mogu značajno pomoći svetu u tranziciji ka ekonomiji koja redukuje štetni uticaj na čovekovu okolinu, i da imaju uticaj na klimatske promene. Broadband Commission for Digital Development je ukazala na postojanje veze između ovih faktora. Komisijom je predsedavao predsednik i CEO kompanije Ericsson, Hans Vestberg, a u njoj su bili zastupljeni predstavnici raznih industrija, međunarodnih i nevladinih organizacija. Cilj izveštaja je bio da podigne svest o ključnoj ulozi informacionih i komunikacionih tehnologija, a posebno širokopojasnih mreža, u kreiranju budućnosti, kao i da naglasi važnost partnerstva između javnog i privatnog sektora kako bi se dostigao toliko željeni sveti gral moderne ekonomije – održivi razvoj na globalnom nivou. Izveštaj se bazirao na intervjuima, projektima i drugim materijalima od preko 20 eksperata i vodećih umova na ovom polju.
Prošle godine je generalni sekretar Ujedinjenih Nacija Ban Ki Mun naglasio važnost ICT-ja u unapređenju kvaliteta života svih ljudi širom sveta. U poruci koju je uputio povodom ovog izveštaja je rekao: “Sasvim je jasno da informacione i komunikacione tehnologije transformišu naš svet. Danas, ne postoji deo modernog života na koji ICT ne utiče. Svet u kome pet milijardi ljudi ima mobilne telefone, u kome je dve milijarde ljudi online u svakom trenutku, za nas je izazov koji pred nas postavlja zadatke da iskoristimo ogromne prednosti modernih tehnologija, kako bismo učinili svet boljim mestom”. Neka to bude i poruka ovog teksta.
