Benchmark Redakcija
Branko Mitić Igra je dolazila sa platičnim kontrolerom u vidu gitare, a igra se putem iste kontrolisala pomoću pet tastera na vratu i tastera-trzalice koji je mogao da se “trza” gore ili dole. Igra je, za sve one kojima nije odgovarala gitara (obično oni koji su imali piratsku verziju, pa nisu imali gitaru), mogla da se kontroliše i pomoću standardnog PlayStation 2 Dual-Shock kontrolera. Na džojpedu nije bilo trzanja, već je samo bilo bitno pogoditi tajming note i taster.
Ipak, poenta igre je bila u gitari, koja istina nije mnogo odskakala od platičnih dečjih igračaka. Suština je bila, slično kao na pravoj gitari, prstima jedne ruke pritisnuti odgovarajući taster, a trzalicom okinuti u pravo vreme. Kao kod prave gitare, prste ste mogli da namestite kada želite, odnosno pre note, dok je trzanje moralo da se obavi u predviđeno vreme. Proporcijalno povećanju težine igranja, povećavalo se i ono što treba da radite sa obe ruke. Sa jednom rukom ste sve veći broj nota trebali da pogodite, a sa drugom sve više i preciznije da trzate. Ideja je bila rasporediti, odnosno mapirati “note”, kako bi kretanje i rad prstiju kojim “gađate” “žice” bio što realniji sviranju pravog instrumenta. Naravno, muzičari i istinski ljubitelji muzike gde je gitara u prvom planu, su na sav glas optuživali Guitar Hero da nema nikakve veze sa sviranjem prave gitare. Ono što iz našeg ugla možemo da kažemo, jeste da se sa njima slažemo. Ali Guitar Hero ni jednom nije imao cilj da zameni pravu gitaru. To (makar do pojave poslednjeg Rock Banda) prosto nije moguće. Guitar Hero je bio i ostao samo muzička igra, koja ima kontroler koji od vas traži pokrete, vežbe, pa čak i talenat nalik sviranju prave gitare. Da li ćete sviranjem Guitar Hero postati pravi gitarista? Odgovor je: nikada! Istina, pojedinih sličnosti ima, pa će tako i u sviranju Guitar Hero (neiskusni) igrači gledati da ne koriste mali prst, što je veoma česta pojava kod samoučenih pravih gitarista (čak i onih največih). Ali Guitar Hero može da utiče na vas da zavolite gitaru i druge instrumente, da zavolite neke grupe i muziku koju ste ranije samo prezirali, jer o njoj niste dovoljno znali, dok sa komercijalnih televizija, što stranih, što domaćih, niste o tome mogli ništa ni da naučite. Samo na našem forumu ima nekoliko ljudi koji su počeli sa Guitar Hero i onda kupili pravu gitaru i ušli u svet, istina beskrajnih treninga i agonije u startu, ali jednog dana… ko će znati. Ne verujemo da će naš forum iznedriti novog Hendriksa, B.B. Kinga ili Kleptona, ali da je Guitar Hero na globalnom planu pomogao u promociji gitare (ako joj je to uopšte bilo potrebno), rok, metal, pank i druge muzike, sigurno da jeste i hvala mu na tome. Pogotovo mu hvala u vreme kada mladi ni nemaju gde da čuju bilo šta drugo osim Kanje Vesta, Džastina Bibera i Milana Stankovića. Noviji Guitar Hero naslovi, za razliku od onih ranijih, imaju priču. Da budemo jasni, ta priča ne može da bude ništa posebno u igri u kojoj je, faktički, jedini cilj da što bolje znate pesmu i što bolje baratate prstima obe ruke. Ipak, da bi se malo cela stvar začinila, u poslednjih par Guitar Hero naslova, ubačena je priča između sviranja pesama. U ovom slučaju, priču pripoveda Džin Simons, legendarni basista i jedan od osnivača grupe Kiss. Suština priče je da putem sviranja gitare treba da napredujete kako bi pronašli magičnu gitaru, koja treba da spasi Demija – Boga rok muzike, od mehaničke zveri. Ne baš priča koja će dobiti nagradu za priču godine, ali je zanimljivo tokom priče gledati sekvence u kome, sada već legendarni karakteri, kao što su Džoni Napalm (“zadužen” za pank, pre svega) i Lars Umalut (“zadužen” za metal) prolaziti kroz metamorfoze. Zanimljivo je dodati, da na pola “kvesta”, moraćete da odsvirate ceo album 2112 legendarne hard/prog rok grupe. Album se svira u jednom komadu, a između pesama će se pojavljivati Džidi Li i Aleks Lajfson, basista i gitarista grupe. Tokom igranja, biće razlika između karaktera koje budete izabrali, ali te razlike neće biti presudne. Primera radi ukoliko igrate sa Aksel Stilom i dobro svirate, dobićete dodatne živote koji će se aktivirati kada je vaš rock metar pri kraju. Ukoliko svirate, primera radi, sa Kejli Linčom, on će moći da zaštiti vaše dugačke deonice bez greške, tako što će ignorisati pojedine greške. Kako napredujete kroz igru, moćićete da osvojite do 40 zvezdica po pesmi, uz pomoć super-mogućnosti sa “ratnikom” koga izaberete. Zanimljiva je stvar da kada “obrnete” igru, dobijate neke promene u sistemu igranja i bodovanja, koje će primetiti oni “hardkor” igrači.
Naravno, za sve one koji bi samo da sviraju, postoji “quickplay+” mod koji manje-više sam sebe objašnjava. Birate karaktera (nebitno kojeg ćete za normalnu svirku), pesmu, vrstu instrumenta i svirate. Guitar Hero podržava i druge instrumente, pa tako možete postojeću gitaru svirati u bas formi(raspored “nota” će više ličiti na sviranja basa,), odnosno svirati bubnjeve ili pevati, ukoliko imate set bubnjeva i mikrofon. Quickplay mod je dovoljno unapređen da malo šta može da mu se zameri. Zanimljiva je opcija playlista, u kome ne samo da možete rasporediti pesme onako kako želite, već možete te liste sačuvati za ubuduće. Još jedna zanimljiva opcija je Party Play, koja skroz opravdava svoje ime, gde se do četiri igrača mogu uključivati isključivati, tokom pesme, birati instrument i sve to bez ikakvog prekidanja. Poslednja (od bitnih) zanimljivih stvari quickplay moda jesu mini izazovi tokom sviranja. Svaka pesma će za sebe imati mini izazove, koje možete da pročitate pre pokretanja pesme. Ovo nije klasično skupljanje “star powera” (koje postoji od prvog Guitar Hero naslova), već će svaka pesma imati poseban mini izazov koji tokom pesme treba da se ostvari, a za šta ćete biti adekvatno nagrađeni. Lista svih pesama u igri je sledeća: A Perfect Circle – “The Outsider” Aerosmith – “Cryin'” AFI – “Dancing Through Sunday” Alice Cooper – “No More Mr. Nice Guy” Alter Bridge – “Ties That Bind” Anberlin – “The Feel Good Drag” Anthrax – “Indians” Arch Enemy – “Nemesis” Atreyu – “Ravenous” Avenged Sevenfold – “Bat Country” Bad Brains – “Re-Ignition (Live)” Band Of Skulls – “I Know What I Am” Black Sabbath – “Children Of The Grave” Blind Melon – “Tones Of Home” Blue Öyster Cult – “Burnin’ For You” Bush – “Machinehead” Buzzcocks – “What Do I Get?” Children Of Bodom – “If You Want Peace… Prepare For War” Creedence Clearwater Revival – “Fortunate Son” The Cure – “Fascination Street” Deep Purple – “Burn” Def Leppard – “Pour Some Sugar On Me (Live)” Dethklok – “Bloodlines” The Dillinger Escape Plan – “Setting Fire To Sleeping Giants” Dire Straits – “Money For Nothing” DragonForce – “Fury of the Storm” Drowning Pool – “Bodies” Edgar Winter– “Free Ride” Fall Out Boy – “Dance, Dance” Five Finger Death Punch – “Hard To See” Flyleaf – “Again” Foo Fighters – “No Way Back” Foreigner – “Feels Like The First Time” George Thorogood and The Destroyers – “Move It On Over (Live)” The Hives – “Tick Tick Boom” Interpol – “Slow Hands” Jane’s Addiction – “Been Caught Stealing” Jethro Tull – “Aqualung” John 5 – “Black Widow Of La Porte” KISS – “Love Gun” Linkin Park – “Bleed It Out” Lynyrd Skynyrd – “Call Me The Breeze (Live)” Megadeth – “Sudden Death” Megadeth – “Holy Wars… The Punishment Due” Megadeth – “This Day We Fight!” Metallica & Ozzy Osbourne – “Paranoid (Live)” Muse – “Uprising” My Chemical Romance – “I’m Not Okay (I Promise)” Neil Young – “Rockin’ In The Free World” Nickelback – “How You Remind Me” Night Ranger – “(You Can Still) Rock In America” Nine Inch Nails – “Wish” The Offspring – “Self Esteem” Orianthi – “Suffocated” Pantera – “I’m Broken” Phoenix – “Lasso” Poison – “Unskinny Bop” Queen – “Bohemian Rhapsody” Queensrÿche – “Jet City Woman” Rammstein – “Waidmanns Heil” The Ramones – “Theme From Spiderman” Red Rider – “Lunatic Fringe” R.E.M. – “Losing My Religion” Rise Against – “Savior” The Rolling Stones – “Stray Cat Blues” The Runaways – “Cherry Bomb” Rush – “2112 Pt. 1 – Overture” Rush – “2112 Pt. 2 – The Temples Of Syrinx” Rush – “2112 Pt. 3 – Discovery” Rush – “2112 Pt. 4 – Presentation” Rush – “2112 Pt. 5 – Oracle: The Dream” Rush – “2112 Pt. 6 – Soliloquy” Rush – “2112 Pt. 7 – Grand Finale” RX Bandits – “It’s Only Another Parsec…” Silversun Pickups – “There’s No Secrets This Year” Slash featuring Ian Astbury – “Ghost” Slayer – “Chemical Warfare” Slipknot – “Psychosocial” Snot – “Deadfall” Soundgarden – “Black Rain” Steve Vai – “Speeding” (Vault Version) Stone Temple Pilots – “Interstate Love Song” Strung Out – “Calling” Styx – “Renegade” Sum 41 – “Motivation” Tesla – “Modern Day Cowboy” Them Crooked Vultures – “Scumbag Blues” Third Eye Blind – “Graduate” Tom Petty & The Heartbreakers – “Listen To Her Heart” Twisted Sister – “We’re Not Gonna Take It” The Vines – “Get Free” The White Stripes – “Seven Nation Army” ZZ Top – “Sharp Dressed Man (Live)” Pesama ima toliko da bi pogrešili kada bi tražili dlaku u jajetu. Ipak, među ovom količinom pesama, uvek će biti dosta koje će vas, u najmanju ruku, nervirati. Mada je ovakva situacija uglavnom kod svih poslednjih naslova. Kada krenete karijeru, odnosno potragu za magičnom gitarom, pesme u početku će biti ili pank (da su makar dobre poznate pank pesme, ali uglavnom nisu) ili pop zamaskiran jeftinim zvukom gitare. Postoji objašnjenje za to. Ove su pesme uglavnom lakše za sviranje, jer od vas traže samo dobro trzanje, čak i na expert težini, a karijera (kvest u ovom slučaju) u svim Guitar Hero i Rock Band naslovima je dobro izbalansirana, pa krećete od lakših, ka težim pesmama.
Za ukuse se kaže da su različiti, ali mi stvarno ne vidimo zašto bi iko svirao za uši parajuće, uglavnom, novije naslove sa jednim i po akordom, sa nečujnim ritmom i preteranim “gain”-om. Naš savet je da se držite starijih naslova i poznatih imena. Čak i ako ste iskusniji Guitar Hero/Rock Band igrač, toliko naslova ima iz sedamdesetih i osamdesetih, koje treba naučiti svirati na expert, da ne vidimo razlog zadržavati se na jeftinom panku ili kvazi roku. Guitar Hero naslovi su oduvek imali one dobre pesme za sviranje i one loše. One pesme koje liče na pravo sviranje i one koje uopšte nemaju veze. One pesme koje su toliko teške na expert da iritiraju i one koje su teške, a opet vas teraju da ih iznova ponavljate, nekada čak i nedeljama, sve dok ih ne doktorirate, jer su stvarno zanimljive za sviranje.
Ne bi neke pesme posebno izdvajali, ali ukoliko ste početnik, ono uz šta uglavnom ne možete da pogrešite, jesu Aerosmith, Black Sabbath, Deep Purple, Dire Straits, KISS, Lynyrd Skynyrd, Megadeth, Pantera, Queen, R.E.M., Rolling Stones, Rush (mada ne sve pesme koje su u igri), ZZ Top… neki bend smo sigurno izostavili sa dugačke liste. U igri je prisutna jedna od najboljih Guitar Hero pesama, Paranoid, ali je ovo live verzija Metalike i Ozborna, pa je raspored “nota” i dalje dobar, ali drugačiji nego što smo navikli. Po našem mišljenju, fali par Metalika klasika, kao što su One, Fade to Black, Welcome Home, koje su se pokazale kao prosto savršene za Guitar Hero, ali izgleda da prodaje Guitar Hero: Metallica naslova ide još uvek dosta dobro, pa tako ovaj potez u neku ruku razumemo. Obavezno probajte sledeće naslove DragonForce – “Fury of the Storm” i John 5 – “Black Widow Of La Porte”. Na testiranje smo, nažalost, dobili samo igru, bez gitare koja se nalazi u pakovanju, tako da bilo kakvih reči o novoj gitari ne možemo da kažemo. Jedino što možem da kažemo na osnovu drugih informacija, jeste da gitara ima promenjiv vrat (mada nije poznato sa čime se taj vrat trenutno može menjati) i da na gitari više nema touch pad (za solo deonice visokih nota). Ovaj touch pad je tu i tamo dobijao kritike, ali sa naše tačke gledišta, on je dobro rešenje. Istina, retko se kad koristi i ne koristi se u svim pesmama, dugo vremena treba da se savlada, ali posle toga vam vraća uloženo vreme u treninge.
Guitar Hero: Warriors of Rock je samo još jedna od Guitar Hero igara. Ovo ne treba doživeti kao bilo kakvu lošu konstataciju, jer su Guitar Hero i Rock Band naslovi odavno sazreli, da se na njim malo šta može unaprediti. Tu su da nam ponude određene pesme, za koje mi kasnije treba da potrošimo dosta nerava, kako bi naučili da ih sviramo na expert (mada nisu sve pesme takve, naravno). Čini se da je bilo koja GH/RB igra danas dobra onoliko koliko možete vremena da joj se posvetite. Što više, to bolje. Sa druge strane, najveće prednosti ovih igara su što možete da ih svirate i samo 5 minuta mesečno, pa da opet budu zanimljive. Mogu da budu totalno opuštene, a mogu da budu i napete, kao gol u zaustavnom vremenu, zavisno od pesme koju izabere. Bilo kakvih tehničkih problema, u vidu loše produkcije, zvuka i sl, nismo primetili. Nismo ni očekivali, jer su tokom godina razni kreatori GH igara imali dovoljno vremena da se uvežbaju. Ono po čemu Warriors of Rock prosto oduševljava jesu animacije u pozadini sviranja. Nekada su toliko dobro urađene da će vas prosto ometati od liste šarenih dugmića koje treba odsvirati. Pozadinska animacija za Bohemian Rhapsody izgleda kao mini predstava. Sve u svemu, Guitar Hero: Warriors of Rock je samo jedna u nizu odličnih GH/RB igara. Ipak, ono u šta ne sumnjamo, jeste da je njen datum izlaska namenski bio 24. septembar. Zašto? Zato što je Rock Band 3 izlazi krajem oktobra. Zašto je to toliko bitno? Zato što uz Rock Band 3 dolaze i dva nova instrumenta. Prvi su klavijature, koje nema potrebno posebno objašnjavati, a koje pored gitare, basa i bubnjeva, igraju skoro jednako bitnu ulogu u mnogim bendovima 70-ih i 80-ih godina, ali i danas. Drugi instrument je gitara, ali kakva gitara. Za Rock Band 3 je najavljena gitara sa setom od 17 x 6 tastera (102) i 6 žica za okidanje. Naravno sve u digitalnoj formi. Rock Band 3, uz adekvatnu softversku pripremu, moćiće da vas natera da gitaru-igračku-kontroler svirate na apsolutno isti način kao pravu gitaru. Što se tiče klavijatura, uspeh je tu zagarantovan, a što se tiče ove nove gitare, ona je pod velikim znakom pitanja. Zahtevaće mnogo veće umeće nego dosadašnja gitara, a pitanje je ko će želeti da toliko vežba video igru, ako isto vreme može da potroši na vežbu sa pravom gitarom. Sigurno da će Rock Band 3 moći da se svira i na tradicionalan način, ali baš zbog ova dva nova instrumenta, ova igra će biti značajno interesantnija od Guitar Hero: Warriors of Rock igre, koja je dobila pomalo nesretan tajming za izlazak, ali opet bolji nego da je posle Rock Band 3 igre. Prednosti – priča i karakteri (za ovakav tip igara) – mini misije unutar pesama – tehnički bez greške Nedostaci – ništa značajno za ovakav tip igre Subjektivna stvar – lista pesama Igra testirana na PlayStation 3. Igru ustupio ComputerLand.
