Opis igre: Dragon Age II

Milan Jović Dve godine kasnije, pred nama je Dragon Age II, oko koga se (međutim) nije diglo toliko prašine, kao što je to bio slučaj sa originalom. Razlog ovome jednim delom leži u tome što se igra pojavila dve godine nakon Origins-a, odnosno samo godinu dana od Awakening ekspanzije, a drugim u činjenici da je u velikoj meri pojednostavila, pa čak i eliminisala dobar deo onoga za čime su vapili okoreli ljubitelji žanra, a što je krasilo original. Ovaj hladan tuš je usledio odmah nakon prvog video materijala iz igre koji je otkrio i više nego dovoljno o drastično izmenjenoj mehanici, mnogo pre izlaska igre. U međuvremenu se stvorila i vanredna gužva u žanru, sa igrama kao što su Two Worlds II i Divinity 2: Ego Draconis koje su deo pažnje razočaranih igrača preusmerile na sebe.  

 
Kao prvo, u Dragon Age II možete da zaboravite na kreiranje svog lika, pa vam kao jedina opcija preostaje da odaberete jednu od tri ponuđene klase (Warrior, Rogue i Mage) i pol vašeg lika koji će se u oba slučaja zvati Hawke. Igru počinjete bežeći sa porodicom iz Lothering-a od zlih Darkspawn hordi koje su vam za petama, a koje si preplavile i masakrirale vaš rodni kraj. U pitanju je period iz ranih dešavanja iz Origins-a. Bekstvo će vas ubrzo dovesti pred kapije grada Kirkwall-a, kao najbližeg sigurnog utočišta, koji je preplavljen ljudima poput vas – izbeglicama. Međutim, zbog porodičnih korena koje ima u ovom gradu, Hawke ubrzo upoznaje neke uticajne ljude koji vode ovu srednjevekovnu metropolu. Ovde priča zapravo i počinje i Hawke-a prati narednih 10 godina, kako od izbeglice polako gradi reputaciju i postaje „šampion Kirkwall-a“.
 

 
Gradom upravljaju četiri moćne frakcije – Templars, Coterie, City Guard i Raiders of the Waking Sea – svaka sa svojim interesima. Tako su templari vođeni motom da magija postoji da bi služila čovečanstvu, a ne da bi njime vladala, što u prevodu znači da neće biti ljubazni prema sumnjivim Mage-ovima. Da je Kirkwall izgrađen na temeljima ropstva, pohlepe i ljudske patnje, govori i njegovo podzemlje kojim vladaju Coterie bande koje nećete želeti da sretnete noću. Raiders-I su nemilosrdni pirati koji haraju priobalnim delom grada, dok je “Gradska Garda” tu kako bi koliko toliko održala mir na ulicama preplavljenim lopovima, prevarantima, izbeglicama i siromaštvom kao glavnim izvorom problema.
 

 
Sam Kirkwall je podeljen na desetak ne tako velikih predgrađa, svako sa par vrata koja otvaraju neke manje lokacije, ali i pećinama i katakombama na par lokacija van njegovih zidina. Jednolična, previše linearna i ne previše živa i detaljna okruženja će vam verovatno brzo dosaditi, međutim, ono što igru čini interesantnom su lepo osmišljeni kvestovi, koji će vam skrenuti pažnju sa ove jednoličnosti, a zbog kojih ćete često putovati sa jedne lokacije na drugu.
 
 
Najveći problem sa pričom je to što nije jasno definisana i deluje kao niz nabacanih misija koje morate izvršiti i gde ćete teško uvideti svoju svrhu u svemu tome. Ovde ne postoji centralno dešavanje oko koga se sve vrti, niti upečatljivi negativci koji potežu sve konce, a na kakve smo navikli u igrama ovog tipa. Tako se sporedne misije ne razlikuju preterano od glavnih i vremenom ćete se verovatno zapitati koja je vaša uloga u celoj priči. Najveće promene pretrpeo je sistem borbe koji je netaknut portovan sa konzola. Dok se Dragon Age: Origins oslanja na kombinovanje taktičkog i akcionog pristupa (sa fokusom na taktički), Dragon Age 2 skoro u potpunosti eliminiše ovaj prvi. Igra je sada pravi akcioni RPG sa pogledom iz trećeg lica i prilično limitiranim mogućnostima promene perspektive (zuma), ali sa brzom, fluidnom i brutalnom akcijom. Ono malo strateške komponente ogleda se u mogućnosti pauziranja igre u bilo kom trenutku, koja je tehnički i ovde prisutna, ali koja je upraksi gotovo neupotrebljiva i očigledno je tu kako bi makar malo kompenzovala nedostatak kompleksnijeg strateškog pogleda na bojište sa detaljnim mikromendažmentom, koji je krasio Origins. Ovaj sistem će jedino imati koliko-toliko smisla nakon par sati igranja, pri obračunavanju sa opakijim neprijateljima, kada družina bude opremljena brojnim veštinama i magijama.
 
 
Kada smo kod neprijatelja, oni se obično pojavljuju u talasima, često predvođeni mini bosovima koji zahtevaju veću “pažnju”. Ako su pripadnici mračne, “nežive” strane, neretko će nići iz zemlje oko vas, kada sledi instant makljaža sa mnogo krvi, kada i ono malo mogućeg “taktiziranja” neće imati smisla. Pravi bosovi su svakako opakiji, ali ipak daleko manje izazovni od onih iz Origins-a.
 

 
Dijalozi su takođe pretrpeli značajne promene, takve da sada najviše podsećaju na “točak” iz Mass Effect igara i većina direktno utiče na dalji tok priče. Tako će Hawke u gotovo svakoj konverzacija imati mogućnost da odgovori na tri različita načina. Prvi je “pozitivan” odgovor, kada se slaže sa drugom stranom ili prihvata zadatak, drugi obično odiše dozom humora ili je malo ozbiljniji, dok treći znači neslaganje ili odbijanje nečeg, nakon čega uglavnom sledi masakr. Povremeno tu je i četvrta “Investigate” opcija pomoću koje možete saznati nešto više od sagovornika, a koja vam može pomoći da kasnije odaberete pravo pitanje ili odgovor. Pohvale idu i odlično napisanim tekstovima koje likovi uverljivo izgovaraju, i koji poprilično doprinose atmosferi, po čemu je BioWare inače i poznat.
 

 
Karakteri likova koje ćete regrutovati za saborce se poprilično razlikuju, i verovatno ćete prema jednima gajiti više simpatija nego prema drugim. Svaki ima svoju ulogu i motiv da se drži uz vas, bilo da su u pitanju članovi porodice ili ne. Međutim, ne verujemo da će vam više prirasti za srce od onih iz prve igre. Nama najupečatljiviji je bio Varric (Dwarf), zdepast, plavokosi čovečauljak opremljen smrtonosnim samostrelom koga tretira kao osobu ženskog pola (Bianca).
 

 
Da su konzole bile prioritet govore gotovo svi ostali aspekti koji su na PC portovani bez trunke promena. Tako je za “lockpicking” kovčega sa vrednijim predmetima i dalje jedini uslov “nasviran” Cunning. Gde je logična mogućnost obijanja kovčega hladnim oružjem koju je imao još Baldurs Gate II (mada, ovaj feature nije imao ni Origins)? Takođe, za razliku od Origins-a, ovde ne morate da brinete da će vaša magija skinuti health ostatku tima, pa slobodno možete da raspalite po svojima dok se tabaju sa neprijateljem – stvar koja se ne menja ni na većim nivoima težine. Kada smo kod težine, očigledno je da je igra poprilično lakša od originala, pa će iskusniji igrači verovatno odmah ovu stavku postaviti na Hard ili Nightmare.
 
 
Napredovanje (popularnije – levelovanje) je takođe u određenoj meri “nazadovalo”. Sve je pravolinijski i svaki sledeći nivo donosi po tri poena koje možete trošiti na neke od šest ponuđenih atributa, kao što su Streinght, Constitution, Magic, Willpower i drugi. Isto tako, svaki nivo donosi po jedan poen koji možete upotrebiti na otključavanje specijalnih poteza i magija, preko više stabala koja se razlikuju od klase do klase. Tako Rogue može da se specijalizuje za stelth pristup, brutalne napade na jednog neprijatelja ili nanošenje štete strelama iz daljine na primer. Warrior je izuzetno efikasan kada se “istrenira” za neke ofanzivno-defanzivne akcije i dobro je imati ga u blizini slabašnog Mage-a, kako bi mu čuvao leđa dok ovaj zasipa neprijatelje vatrom i ledom. Interesantno je i to da skoro svaka specijalnost ima po jednu ili dve “pod-specijalnosti” koje na neki način nadograđuju osnovnu. Tako trošenjem zarađenog poena možete skratiti “cooldown” za Backstab (teleportovanje iza neprijatelja kada sledi fatalan ubod u leđa) na 5 sekundi. Sve ovo igri daje solidnu dozu dubine (nakon par sati igranja), a igraču pruža veliku slobodu da po svom ukusu kreira lika.
 

 
Primarni izvor novca, opreme, oklopa, oružja i napitaka je i ovog puta “looting”, odnosno džeparenje palih neprijatelja, otvaranje kovčega, kutija i džakova razbacanih po slepim koridorima, zbog čega prodavci opreme u Kirkwall-u ovde neće igrati veliku ulogu. Tako brzo prikupljen keš nećete imati na šta da potrošite i nakon par sati igranja shvatićete da sporedni kvestovi koji vas nagrađuju zlatnicima polako postaju nepotrebni. Ovde je BioWare doneo još jednu odluku koja će definitivno razljutiti fanove originala. Naime, osim sitnica poput prstenja i ogrlica, vašu družinu nećete moći da opremate novim oklopom na primer. Tako će dobar deo inventara biti na raspolaganju isključivo Hawke-u. Opet, ovo zavisi od lika do lika, što znači da je nekima moguće dati novo oružje i štit, dok je Varrac na primer striktno ograničen na korišćenje svog samostrela.
 

 
Sa tehničke strane, Dragon Age II je vreća puna svega i svačega. Na samom početku će vas odbiti jednolični predeli i kolorit, ali će se stvari malo popraviti kada stignete u Kirkwall. Dizajn nivoa je prilično „siromašan“ i monoton, pa se predgrađa po strukturi ne razlikuju preterano jedna od drugih ( lako uočljivo na mapi u uglu ekrana). Sa tamnicama i pećinama su stvari još dramatičnije i nedopustivo je što se u igri sa ovakvim pedigreom bukvalno ne razilkuju. Dok su važni likovi izuzetno detaljni, na ulicama ćete prečesto sretati izbeglice bez trunke detalja, prekriveni ispranim teksturama i sa „mršavim“ brojem poligona. Da li smo spomenuli da kroz mnoge možete proći kao da su duhovi, a ne ljudi od krvi i mesa? Pored NPC likova, tu su stene i litice koje izgledaju gotovo identično kao u igri Blade of Darkness koja je bila pravo remek delo u svakom pogledu, ali pre punih 10 godina. Pohvale idu eksplozivnim efektima koje stvaraju magije, jednom kada se makljaža zahuhta, što u kombinaciji sa preteranom količinom krvi ove trenutke čini pravim praznikom za oči. Tu je i paket tekstura visoke rezolucije, koji će pojedinim lokacijama i likovima dati dodatnu količinu detalja, ali samo ako u mašini imate DirectX 11 grafičku kartu sa barem 1024 MB memorije.
 

 
Dragan Age II je u skoro svakom pogledu korak (ili dva) u nazad u odnosu na Origins. Razlog ovome pre svega leži u poslovnoj politici kojom se EA i BioWare vode, a koja u prvi plan stavlja konzole kao primarnu platformu koja je „nepraktična“ za sve ono što PC igrači očekuju od ove igre. Sve ono što je krasilo original i nakon mnogo godina vratilo iskonske RPG elemente u naslov AAA produkcije, u ovom slučaju je jednim delom u potpunosti eliminisano, a drugim pojednostavljeno do granice prihvatljivog. Iako nema većih bagova, igra odaje osećaj nedovršenosti, što se pre svega odnosi na vizuelni aspekt. Zato, ako ste pravi ljubitelj prve igre, Dragon Age II će vas verovatno razočarati. Međutim, ako se sa DA univerzumom srećete prvi put ili jednostavno samo želite kvalitetan RPG napakovan akcijom, onda je ovo prava igra za vas. Ako ipak pripadate grupi „izneverenih“, naš savet je da pokušate da zamislite da igra nosi neko drugo ime, kao „Champion of Kirkwall“ na primer. Ako uspete sebe da ubedite u to (biće teško, priznajemo), malo je verovatno da nećete uživati u igri.
 
Ocena: 76
 
Kvaliteti: – Kvalitetni tekstovi koje izgovaraju likovi, uključujući glasovnu glumu i zvučnu komponentu – Zabavne, brze i brutalne borbe – Igračeve odluke koje bitno utiču na dalji tok priče – Replay vrednost Nedostaci: – Dizajn nivoa i jednolična okruženja – Odsustvo strateško-taktičke dubine koja je krasila original – “Neskoncentrisana” priča nedovoljno povezana sa onom iz Origins-a
– U pojedinim aspektima, vizuelno ispod proseka
– Ograničena primena predmeta iz inventara na ostale likove
– Opšti utisak klasičnog porta sa konzole (važi za PC verziju) Sajt:http://dragonage.bioware.com/ Platforma: PC/PS3/Xbox360 Minimalni hardverski zahtevi (PC verzija): OS: Windows XP / Vista (SP2) / 7 CPU: Intel Core 2 Duo na 1.8 GHz / AMD Athlon X2 na 1.8 GHz Video karta: Nvidia GeForce 7900 GS / ATI Radeon X2400 Pro sa 256 MB RAM: 1.5 GB HDD: 7 GB prostora Preporučeni hardverski zahtevi (PC verzija): OS: Windows Vista (SP2) / 7 CPU: Intel QuadCore na 2.0 GHz / AMD Phenom II X3 na 2.8 GHz Video karta: Nvidia GeForce GTX460 / ATI Radeon HD 5850 sa 1024 MB RAM: 4 GB HDD: 9 GB prostora Igrano na: OS: Windows 7 x64 CPU: Intel Core 2 Duo E8200 na 3.6 GHz Video karta: NVIDIA GeForce GTX 460 1GB RAM: 4 GB Konekcija: Cable, 6 Mbit / 384 Kbit