Opis igre: Killzone 3

Na "dvojku" se čekalo nekoliko godina i ona ne samo da je opravdala, već i nadmašila mnoga očekivanja, pomerivši granice i podignuvši nivo realističnosti i kvaliteta grafike, dizajna, pa i napucavanja u odnosu na pucačine iz prvog lica sa konzola. Međutim, uporedo sa time je podignut i nivo naših očekivanja od svakog narednog nastavka. Hoće li "trojka" opravdati novopostavljene visoke kriterijume? Postoji samo jedan način da to saznamo - da uronimo u Killzone svet i prepustimo se oluji nabujalih emocija pomešanoj sa urlicima zadovoljstva. Killzone 3 je stigao i već u startu razvejao sva naša strahovanja, opravdana i neopravdana

Filip Majkić Helgasti sa planete Helgan…enigma koja je dugo vremena zaokupljala maštu igrača. Mračna budućnost u kojoj je jedan deo ljudske rase, nakon vekova izgnanstva u duboke i negostoljubive tmine kosmosa, došao da silom oduzme ono što smatra da mu sa pravom pripada. Na jednoj strani Interstelarna Alijansa (ISA) naizgled miroljubivih, liberalnih ljudi, na drugoj ratoborni i neizmerno surovim uslovima života očeličeni Helgasti. Šest i po godina je prošlo od pojavljivanja prve igre, Killzone naslova pravljenog za Playstation 2. Na toj platformi se više nijedna igra nije pojavila. Uz kratak (ali neizmerno sladak) i pre svega kvalitetan izlet na PSP (Playstation Portable) sa Killzone: Liberation naslovom, franšiza se seli na konzole nove generacije, odnosno na Playstation 3. Nakon bure koju je podigao prvi trejler, koji je svojevremeno oduzimao dah i proizvodio pitanja da li je uopšte moguće da konzola pruži takvo igračko iskustvo, sve sumnje su razvejane dolaskom Killzone 2 naslova.  

 
Za mnoge nije baš sve bilo toliko sjajno. Killzone 2 je doneo nekoliko fantastičnih stvari, ali i donekle platio danak velikim obećanjima i očekivanjima. Mnogi su želeli potpuno uništivo okruženje, neki su očekivali dužu kampanju za jednog igrača (a svi su sasvim sigurno želeli da ona bude sadržajnija po pitanju pozadinskih elemenata i priče, kada je već smeštena u tako fantastično okruženje). Mikro-problemi sa lagom i auto-nišanjenjem su u multipleju umeli da presude. Najprobirljiviji su želeli i raznovrsnija okruženja. No, nesporno je da je Killzone 2 doneo nekoliko novina, od kojih su neke revolucionarne. Pre svega, tu je bila fantastična fizika i kretanje “sa osećajem težine”, kako su ga mnogi zvali. Zatim, neverovatno dobra grafika u kombinaciji sa gotovo perfektnim dizajnom. Jedinstveno je bilo i korišćenje zaklona u okršajima. Konačno, multiplej režim je doneo nekoliko jednostavnih, a opet tako upotrebljivih i simpatičnih novina, od kojih je najznačajnija bila promena moda igranja i ciljeva u toku same partije, sa dramatičnim posledicama na stil igranja i pristup, što je opet rezultovalo uvećanjem dinamičnosti.  

 
No, dosta o prethodnicima. Killzone 3 je stigao, kao što možete videti iz priloženog. Posvetimo se novom biseru Guerilla Games-a. Šta nam donosi Killzone 3 i koliko je razvojna kompanija poslušala korisnike (ne kažemo ni da je dobro slušati ih uvek)? Pogledajmo najpre listu onoga što Killzone 3 deklarativno donosi. Šta je novo Killzone 3 obećava isto što i olimpijski moto – brže, više, jače, bolje! U ovoj sekciji ćemo razmotriti šta Killzone 3 donosi, koristeći kao referencu Killzone 2 koji, u principu, nije tako davno izašao. Koliko se napredovalo i u kom pogledu? Da li je svaka izmena bila nabolje? Dosta zavisi i od vašeg ukusa, naravno. Ono što je nezavisno od istog, pak, jeste dodavanje podrške za 3D tehnologiju. Nažalost, nismo imali adekvatnu opremu da isprobamo Killzone 3 na ovaj način, pa nam ostaje da verujemo na reč svetskim sajtovima koji listom bez izuzetka hvale ovaj režim igranja kao fantastično i neponovljivo vizuelno iskustvo. Uostalom, Killzone 3 je odneo brojna priznanja na ranije održanim sajmovima, ali i na raznim sajtovima, za najbolju i najimpresivniju implementaciju 3D tehnologije. O samoj tehnologiji smo pisali u više navrata, ali nam je i dalje utisak da se radi o potpuno specifičnom doživljaju, koji ne mogu zameniti ni bolje teksture, niti veliki broj poligona, niti bilo šta drugo od tehnikalija.  

 
Jedna od velikih primedbi igrača kod prethodnika je bila jednoličnost okoline. Killzone 2 se odvija na ekološki devastiranoj i negostoljubivoj planeti Helgan, bogatoj resursima i industrijski brutalno eksploatisanoj. Vojna invazija je u toku, pa nije ni čudno što su okruženja tamna, mračna, tmurna. No, neki su želeli i drugačija okruženja. Guerilla Games u trojci izlazi u susret pa sada imamo razna okruženja (i dalje devastirana ratom), od kojih se najviše ističu smrznuti krajevi, a na spisku se nalaze razne čudne udoline i mesta koja nisu tako tmurna kao do sada. Ovo se prenosi i na multiplej. Ispravka malog laga kontrolera je takođe bitna stavka, naročito za one koji igraju multiplej. Killzone 2 je “izašao” sa njime, pri čemu je on najvećim delom uklonjen nakon jedne od zakrpa. Razvojna kuća je navela da je fokus za Killzone 3 eliminisanje laga uz zadržavanje osećaja težine i inercije. Kada govorimo o kontroleru, treba svakako spomenuti podršku za Playstation Move kontroler, o kojoj ćete naše utiske moći čitati nešto kasnije. Takođe, na spisku obećanja su i žustriji, dinamičniji okršaji, brutalnije mogućnosti ubijanja neprijatelja hladnim oružjem, “poboljšana fluidnost”, i sveukupno još brutalnije i ubitačnije ratište. Dosta toga smo videli u Killzone 2 naslovu, ali ovde je sve dignuto na još viši nivo.  

 
Kako bi sve bilo još “ubitačnije”, uvedene su i neke novine koje će možda i zasmetati konceptualno nekima (poput, recimo, autora ovih redova) kada ih vide na papiru. Prethodnik je potpuni akcenat bacao na okršaje “prašinara”, ljudi protiv ljudi (udarao junak na junaka). Sada je tu jet-pack, odelo koje omogućava letenje (naravno, neće biti dostupno kroz celu igru), kao i mogućnost vožnje određenih vozila. Da budemo fer, i Killzone 2 je pred kraj terao igrača da stane u oklop velikog mehanizovanog robota, ali ovde ima više vozila i mogućnosti, koje se protežu i van režima igranja za jednog igrača. Iako će autor reći da je bio veoma skeptičan kada je ove stvari video na papiru, i plašio se da ćemo dobiti još jedan FPS sa na silu ubačenim “raznoraznim elementima tako da bude zastupljeno sve pomalo”, krajnji utisak je da je sve izvedeno sa merom i u funkciji obogaćivanja esencija Killzone igre, fantastičnih okršaja pešadijskih jedinica. Novitet je svakako i kooperativni prelazak kampanje. Nažalost, ne i preko online opcije, što bi bilo pravo zadovoljstvo. Ovo je moguće učiniti samo u “lokalu”, gde dodate još jedan kontroler i igrate zajedno sa prijateljem preko podeljenog ekrana. Sve je izvedeno odlično, ali bi uključivanje prijatelja preko online opcije bilo veoma poželjna opcija. I dalje postoje dva tipa kontrolne šeme, koji se mogu aktivirati iz menija. U principu, razlike su male i svode se na menjanje položaja za tri komande (od dvanaestak), koje nakraće rečeno predstavljaju kontrolnu šemu kako su ljudi iz Guerilla Games-a procenili da je najpovoljnija (Standard) i postavljenu tako da bude nalik na druge FPS igre (Alternate). Vaš autor preferira Alternate, ali izbor je na vama. Single play, kampanja, priča Svojevremeno je Guerilla Games objavio da će jedna od stvari u fokusu za nove nastavke biti “bogatije predstavljanje Helgasta, pozadinskih elemenata, priče vezane za njih”. Istina je da je Killzone vrlo specifična igra i po tome što glavna atrakcija nisu heroji, već neprijatelji, što na naslovnicama i promotivnim materijalima ne gledamo marince Interstelarne Alijanse, već Helgaste sa prepoznatljivim crvenim prorezima za oči na njihovim maskama. Neverovatno da je svaka naslovnica i reklama fokusirana na Helgaste kao antiheroje, da su “zloće” na naslovnicama, a ne “dobri momci”, za razliku od drugih igara. Helgasti su prikazani kao svojevrsna diktatura nalik na kombinaciju proletarijata i nacional-socijalizma (iako su ti koncepti u svojoj biti nekompatibilni, jer se prvi fokusiraju na eliminisanje klasnih razlika i internacionalizam, a drugi na rasnu segregaciju i ekstremni nacionalizam u kome socijalna pravda važi samo za jednu rasu i/ili naciju). Međutim, upravo kao takvi fasciniraju publiku. Da li je matična kuća ispunila obećanje da će predstaviti bogatiju priču sa mnogo više pozadinskih elemenata? 

 
Naš odgovor je “i da i ne”, a opšti zaključak bi vrlo lako mogao biti “očekivali smo više”. Najprostije rečeno, ovde imamo klasičan primer igre gde okruženje (ili setting, kako bi angloamerikanci rekli) drastično nadjačava ispričanu priču. Može biti da je dobar deo toga usled koncepta igre u režimu za jednog igrača, u kome vodite marinca Interstelarne Alijanse, dobro poznatog kaplara Sevčenka, kraće zvanog Sev. Iako ćete se kroz igru u raznim animacijama sretati sa Helgast liderima, koji se bore za prevlast nakon smrti svog voljenog vladara (na kraju Killzone 2 igre), utisak nam je da je to odrađeno na vrlo površnom nivou. Jednostavno, mišljenja smo da bi igra trebala držati pažnju i pričom. I to ne pričom kakvu nam serviraju spin-doktori masovne produkcije poslednjih godina, gde se 10% radnje odmota na početku, 5% radnje kroz igru i 85% na samom zaključku, već da postoji relativno ravnomerna raspodela. Tada se drži pažnja, omogućava značajno kvalitetnija kulminacija i jednostavno ostaje potpuniji utisak. Killzone 3 je jednostavno ostao nedorečen po tom pitanju, uprkos pokušajima da se učini nešto više, pa ćete tako neke deonice igrati čak kao Helgast (kao kamuflirani ISA marinac, dabome, ali sa specifičnim vizirom). Prosto, sve je i dalje na nivou prethodnika u ovom domenu, ili malo bolje. I dalje se igra oslanja na gejmplej da “vuče igrača” kroz kampanju. Srećom, radi se o fantastičnom gejmpleju koji ostavlja bez daha. Očekujte desetak sati brutalnih okršaja (premda će vreme prelaska značajno varirati u zavisnosti od težine igranja), sa gomilom fantastičnih video sekvenci urađenih u sjajnom endžinu igre. Spomenimo i ovde da je možete prelaziti u kooperativnom modu sa drugarom, ali samo u lokalu na podeljenom ekranu, ne i preko interneta. Ako Killzone 3 kampanja i nema naročitu narativnu dubinu, našminkana je vrhunski. Gejmplej Kako pređete nekoliko deonica i oduševite se kroz šta ste prošli, slede novi uzdasi zadovoljstva. Jednostavno, borba je predobra, a akcije ima na sve strane! Neprijatelji neće padati kao snoplje, već će itekako uzvraćati, što će vas činiti ponosnim nakon svakog osvojenog metra. U tom smislu, Killzone 3 je otelotvorenje čiste ekstaze za sve one koji žele da osete intenzivnu i brutalnu borbu u virtuelnom svetu.  

 
Killzone 3 je vrhunski FPS. Igrate sa pogledom iz prvog lica i probijate se kroz more neprijatelja. Verovatno nema potrebe pričati previše o tome. Igru posebnom čini fenomenalan dizajn u funkciji gejmpleja. Dizajn nivoa, dizajn svake sekcije, osmišljavanje različitih prepreka i neposrednog okruženja, sve to omogućava da Killzone 3 ponudi vrhunsku akciju, u kombinaciji sa tehničkim aspektima o kojima ćemo više govoriti nešto kasnije. Killzone 3 i dalje koristi cover sistem, odnosno sistem zaklona. Igra je specifična po tome što je jedan od retkih naslova koji izrazito uspešno implementira korišćenje zaklona u režimu igranja iz prvog lica. Njihovo korišćenje donosi prevagu na bojnom polju, a na visokim nivoima težine je pametno korišćenje ovog sistema apsolutno esencijalno samo zarad preživljavanja, a kamoli napredovanja.  

 
Svako oružje se ponaša drugačije, ima specifičan sistem “rasipanja”, i pogodnije je za primenu u različitim uslovima. U zavisnosti od toga ćete menjati i svoj stil igre, što će vas dobro pripremiti za multiplej okršaje. Naravno, i dalje je tu “verna ljuba”, prepoznatljiva puška iz “dvojke” koja je odlično univerzalno oružje – M82 Assault Rifle. Zapazili smo da u Killzone 3 daleko više ulazimo u melee situacije nego ranije, i svakako se možemo zahvaliti dizajnerima za to. Postoji nekoliko načina za borbu prsa u prsa, od zarivanja noža u leđa, preko klasičnog udaranja kundakom, do nekih vrlo specifičnih (i brutalnih) poteza poput zarivanja noža kroz lobanju i slično. Svakako nije za one sa slabijim srcem. Killzone je takav da nikada ne znate baš sa sigurnošću odakle će izbiti naredna pretnja. Mogućnosti za dobro pozicioniranje i vas i protivnika je mnogo. Uvek ćete se boriti protiv značajnijeg broja neprijatelja, a iako takvih deonica ima, zaboravite na “koridor šutere”. To je stvar prošlosti koja se verovatno nikada neće vratiti, osim u retkim, specifičnim igrama, makar kada govorimo o vrhunskim naslovima. Gigantska skala je sve. Otvorenost prostora, brojnost neprijatelja, pucnjava sa svih strana, pametni neprijatelji koji vrše manevre okružavanja i ne čase ni časa da vas zaspu vrelim olovom brzinom Teksa Vilera, ili da vas izudaraju kundakom grđe nego Zagor svojom sekirom, to je ono što čini pravi užitak. Animacije, fizika, sve je upravo u toj funkciji. Na naše zadovoljstvo, Killzone sukobi su sada još suroviji, još brutalniji, još napetiji, još intenzivniji. Samim tim, gejmplej je još bolji. Multiplej Spadate u one koji žele da izvuku maksimum iz svoje kupovine? Želite da oprobate svoje veštine naspram drugih igrača? Odlično, Killzone 3 ima pravu stvar za vas. To je upravo…Error 901: The World is full, not possible to join…Error 901: The World is full, not possible to join…Error 901: The World is full, not possible to join. Ah, prokletstvo! Ovu grešku smo nažalost prečesto dobijali, ali tako to ide kada igrate od starta kada je najveća navala i kada se naknadno vrši optimizacija servera. Nema sumnje da će svi problemi sa “prenaseljenošću” servera u dogledno vreme biti otklonjeni (to je gotovo redovna pojava kod velikih i iščekivanih naslova), a nas to nije moglo sprečiti da uživamo u Killzone multiplej režimima, jer smo prilično uporni. I ova sekcija igre je pretrpela određene izmene.  

 
Multiplej nudi tri osnovna režima igranja. To su Guerilla Warfare, Warzone i Operations. Multiplej Killzone 2 je doneo jednu fantastičnu novinu – menjanje modova igranja u partijama u letu. Pet minuta igrate Bodycount (timski Deathmatch), da bi se potom cilj promenio u Assassinations koji zahteva likvidiranje tačno određenog igrača protivničkog tima, pa potom uloge bivaju obrnute i sada prvi tim mora da brani lokaciju da je drugi tim ne zauzme…sve to unutar iste partije! Ovo je neizmerno doprinosilo dinamici i raznovrsnosti igranja. Dobra vest je da nešto slično imamo i ovde. Ali, krenimo redom.  

 
Guerilla Warfare je klasičan timski Deathmatch, bez previše razmišljanja ili sofisticiranih menjanja modova o kojima smo govorili. Unutar određenog vremenskog limita pobeđuje onaj tim koji ima više ubistava i tako u krug. Jasno, prosto i jednostavno. No, preporučujemo igranje ovog režima, naročito onima koji su novajlije u Killzone svetu. Kroz njega se možete navići na okruženje, mape, a pošto nema nikakvih ciljeva vezanih za lokacije možete na miru da razgledate mape i prepoznajete taktički značajne položaje razbacane po mapi, bez frke i panike dok sat odbrojava limit unutar koga, na primer, morate postaviti bombu. U ovom režimu se, prosto rečeno, možete na miru navići na igru. Warzone je klasičan Killzone multiplej režim kakvog smo opisali dva pasusa iznad. Postoji nekoliko vrsta ciljeva, koji se menjaju u letu unutar jedne partije. Ovaj mod igranja je zahtevniji i traži poznavanje mapa, taktičkih potencijala, ciljeva, kao i prilagođavanje igranja na pojedinačne zadatke koji se očas posla mogu promeniti. Čas ćete čuvati saigrača da ga protivnik ne likvidira, čas ćete jurišati kako biste postavili bombu, pa raditi potom nešto treće – za svaku od ovih izmena ciljeva potrebno je prilagođavanje celog tima i odgovorno igranje, ili se neće uspeti u izvršavanju zadataka. Operations je novina koju donosi Killzone 3. Reč je o specifičnom modu koji pomera granice multipleja, da ne kažemo o multiplej režimu budućnosti u AAA naslovima. Radi se o narativnom modu, koji takođe podrazumeva menjanje zadataka u letu, ali je takav da ih povezuje u logičku celinu. Umesto prostog vrtenja ciljeva na mapi, ovde imate operacije povezane u logički sklad i celine, tako da se stvori sistem kontinualne operacije, odnosno neke vrste story-driven multiplej akcije. Na primer, napadači imaju cilj da unište fabriku. To će učiniti tako što će najpre voditi bitku za određenu lokaciju na mapi koja daje kontrolu nad gasom. U sledećoj sekciji će se probijati prema kontrolnoj sobi, a u trećoj i poslednjoj imati za cilj da je dignu u vazduh i pobegnu sa lica mesta na bezbednu lokaciju pre isteka roka. Protivnicima je, naravno, cilj da to ne dozvole. Svaki od segmenata se nadovezuje na prethodni, kreirajući kompleksnu celinu i stvarajući utisak ciljanog okršaja, a zanimljivo je da se prate najuspešniji potezi igrača. Između sekcija se pravi video sa najuspešnijim potezima ili se ističu igrači koji su imali najbolje rezultate. Operations mod igranja donosi novi kvalitet u Killzone svet.  

 
Sam multiplej sistem priključivanja u partiju je redizajniran. Igrači više ne traže servere, nego postoji matchmaking sistem. Stoga, ako spadate u onaj tip igrača koji voli da igra sa prijateljima ili igrate u klanu, menadžment istih vršite pre nego što se priključujete u partije. Istovremeno, igrači i timovi će biti uparivani sa onima čije su veštine slična njihovoj. Turniri, klanovi, timovi, sve to Killzone 3 i dalje podržava, i to je jedna od bitnih stvari za ovu konzolnu pucačinu – odličan sistem okršaja za one koji žele da se posvete igri daleko detaljnije. Statistike i klase su i dalje tu. Igrači mogu da napreduju kroz pet klasa, sa šest oružja i šest sposobnosti po svakoj klasi. Na veliku žalost vašeg autora, nema više “običnog” vojnika! Nažalost, Guerilla ga je izbacila, što je šteta, jer su obični vojnici itekako bili korisni na bojnim poljima i nisu bili inferiorni u odnosu na druge klase, makar ne u toliko značajnoj meri. No dobro, šta je tu je. Ovakav sistem karakterišemo dobrim jer drži pažnju igraču i tera ga da nastavi sa igranjem, a opet nije takav da se otključava milion raznih stavki i ne čini novopridošlog igrača baš inferiornim u odnosu na onoga ko duže igra. Ono što takođe moramo istaći jeste da igrači ne otključavaju samo ono što je unutar klase sa kojom igraju kada prikupe iskustvene poene, već ih troše slobodno na unapređenje onoga čega žele. Da li vam se ovo dopada, ostavljamo vama da procenite. Botovi Botzone je i dalje tu. Sve što postoji u multiplej režimu možete isprobati i na ovaj način, igrajući protiv botova. Na taj način se možete upoznavati sa mapama, lokacijama, strateško-taktičkim pozicijama i slično. Istovremeno, možete se trenirati za predstojeće okršaje. Naravno, imajte u vidu da veštačka inteligencija jednostavno ne može da simulira čoveka. Botovi su još jedna fina dodatna vrednost ove igre, koju mnogi razvojni timovi zanemaruju. U svakom slučaju, ovu opciju je uvek lepo videti i uvek je dobrodošla, naročito za one kojima je previše napadan i kompleksan ulazak u kompleksne multiplej svetove kakvi su danas u trendu u najvećim naslovima.  

 
DLC-ovi Killzone 3 podržava osvežavanja putem DLC (Download Content) paketa. Ove stavke svakako treba očekivati u budućnosti. Odmah se pojavio DLC paket sa “prepoznatljivim” mapama iz igre Killzone 2, transponovanih u novo okruženje, odnosno novi naslov. Naravno, većina ovih sadržaja se plaća (makar onog koji je vredno imati). Očekujemo da se u budućnosti pojavi puno DLC paketa za Killzone 3.  

  Move kontroler Nažalost, nismo imali previše vremena pre objavljivanja ovog prikaza da se detaljnije poigramo sa Move kontrolerom i detaljnije ispitamo kakav sve uticaj na gejmplej ima. Jedno je sigurno – Move je značajno drugačiji od klasičnog džojpeda i zahteva prilagođavanje i drugačiju percepciju kontrola generalno. U zavisnosti od nivoa težine, dostupne su vam različite pomoći za Move, poput automatskog nišanjenja i slično. Naravno, na višim nivoima težine pomoći je sve manje ili su potpuno isključene. Move kontroler funkcioniše tako što palicu sa svetlećom kuglom uperite u ekran i njome rukujete kao sa pištoljem/puškom, dok u drugoj ruci držite Navigation kontroler (ili običan džojped, koji držite za njegovu levu stranu). Aktivirate kontroler biranjem posebne opcije u meniju. 

 
Apsolutno najbitnije jeste da dobro kalibrišete Move kontroler! Od toga će značajno zavisiti iskustvo igranja! Budite što precizniji sa tim, jer Killzone 3 neće praštati greške u tom smislu. Okršaji su brutalni, zahtevni i traže puno od igrača. Najbitnija razlika u odnosu na “tipičan” kontroler jeste što se Crosshair, tj. nišan, ne nalazi uvek u sredini. Ako koristite Move, nišan može “šetati” po ekranu donekle, bez da se igrač rotira, kao što je to slučaj kada se koriste miš ili džojped. Ako ga pomerite značajnije u nekom pravcu, tek će onda vaš karakter početi da se okreće. Jednostavno, drugačiji je sistem. Da li je bolji ili superiorniji? Nažalost, moramo da više vremena provedemo igrajući na ovakav način. Sigurno je da traži dosta navikavanja, ali i da pruža značajno drugačije iskustvo. Da li je bolje nego sa klasičnim džojpedom – ne možemo odgovoriti precizno bez dužeg isprobavanja. Osim toga, pretpostavljamo da većina korisnika neće želeti da se navikava i da će želeti da što pre uroni u sadržaje koje pruža Killzone 3, te će stoga koristiti klasičan način igranja. No, mi vam toplo savetujemo – probajte i Playstation Move, ako ga posedujete. Doživećete nešto sasvim novo, to je sigurno. Tehnikalije, audio i video podloga Grafika, fizika, audio podloga – sve deluje gotovo nestvarno. Killzone 3 je grafički jedna od najboljih igara na bilo kojoj platformi. Autor mora reći da je bio donekle skeptičan nakon učestvovanja u multiplej beti, gde je pad frejmrejta bio jasno prisutan. Srećom, u finalnoj verziji toga nema. Eksplozije su fantastične, modeli su perfektni, animacija je gotovo savršena. Fizika “realnosti” i “težine” je i dalje prisutna i dodatno doprinosi jedinstvenom osećaju koji pruža Killzone 3, i koji vas sprečava da makar i pomislite da ste Rambo. Najbolje je što je sve napravljeno tako da bude u funkciji gejmpleja. Animacije će vam fantastično dočaravati svet, a posebno su vredne spominjanja animacije pokreta neprijatelja i brojne animacije smrti, koje zavise od toga na koji način likvidirate protivnike, gde ih pogađaju meci i slično. One čine značajan udeo stvaranja utiska, a ovde su one zaista u funkciji igrivosti, obezbeđujući zajedno sa fizičkim modelom da “osetite” metak. Fantastično osmišljena okruženja jesu raznovrsnija nego ikada, ali je dobro što im je i dalje zajednička stavka totalna opustošenost i razorenost brutalnim ratom. Ponovo i ovom prilikom ne možemo a da se ne osvrnemo da dobar deo tog osećaja uranjanja u svet igra duguje konceptu rata između dve frakcije čovečanstva. Da su protivnici nekakvi vanzemunci™ hibridi, nikada ne biste zastali između urušenih zgrada i zapitali se da li je moguće da se sve ovo dešava i koliko je ljudi tu stradalo, bez obzira što se radi o virtuelnom svetu, kao što se to nama dešavalo dok smo prelazili Killzone 3.  

 
Audio podloga je skoro savršena. Oružja odlično zvuče, glasovi su fenomenalni, zvuci su bogati generalno. No, jednu stvar autor ovih redova ne može da oprosti – Helgast narator u multipleju je promenjen! Zašto, za ime sveta? Povremeno ćete slušati razne melodije prilagođene za pojedine trenutke, bilo da se radi o ingame animiranim delovima, bilo tokom samog igranja. Zaključak Verovatno ste već uvideli da smo oduševljeni Killzone 3 igrom. Vaš autor mora biti iskren i reći da nije pristupao ovoj igri sa nepodeljenim oduševljenjem još pre nego što ju je isprobao. Naime, fantastičan utisak koji je svojevremeno ostavio Killzone 2 ga je naterao da se zapita “Pa dobro, koliko to može bolje, hoće li vredeti, hoće li biti “još istog” ili će doneti neke izmene i unapređenja”. Takođe, prve najave developera su autoru zvučale maltene kao da će pokušati da od Killzone univerzuma stvore nekakav Call of Duty u svemiru. Srećom, strahovanja se nisu obistinila!  

 
Killzone 3 spada u fenomenalne naslove, koje mora odigrati svako ko raspolaže odgovarajućom platformom. Kako se radi o PS3 ekskluzivi, Killzone 3 smatramo obaveznim štivom za sve one koji poseduju “trojku”. Kao što smo već rekli, radi se o jednom od najboljih naslova na bilo kojoj platformi, fantastičnoj pucačini, sa odlično osmišljenim multiplej sistemom, bogatoj sadržajima, načičkanoj tehnološkim novinama. Ovo je igra za sve one koji vole dobru, kvalitetnu akciju, koja će dugo, dugo držati igrače prikovane za ekran. Takođe, za pohvalu je što Killzone 3 donosi unapređenja u odnosu na prethodnika u praktično svakom svom elementu. To ne znači da su unapređenja uvek velika, ali je izuzetno značajno što postoje u svakom elementu, što opet ukazuje da je igri posvećena velika pažnja i da se nije išlo pristupom gde se veliki broj elemenata zadržava na istom nivou, tako tipičnom za nastavke. Cena koja se traži za ovaj naslov na našem tržištu nije mala. Ona iznosi 8000 dinara. Međutim, mišljenja smo da se radi o odličnoj kupovini, i takvo bismo mišljenje imali bez obzira da li bi ovaj naslov koštao pet hiljada dinara manje ili više. Ovakav sadržaj gotovo da nema cenu. Stoga Killzone 3 dodeljujemo Value for Money priznanje, a svima iskreno preporučujemo da se posvete ovom naslovu, koji nikoga ne može ostaviti ravnodušnim, a garantujemo da će na brojne korisnike ostaviti efekat nabujalih emocija. Ne samo da vredi svake pare uložene u njega, već vredi i svakog minuta provedenog uz njega. U današnjem “brzom” vremenu, ovo drugo je sasvim sigurno daleko bitnije.  
Ocena: 92
Kvaliteti: – Fenomenalna akcija – Unapređenja u svakom pogledu u odnosu na prethodnika – Odlične novine u multipleju – Fantastično okruženje – Dizajn, animacija, fizika… – Jedna od najlepših (i najbrutalnijih) igara na bilo kojoj platformi Nedostaci: – Priča u kampanji nije na naročito visokom nivou, već je daleko ispod okruženja – (Individualno) Hoćemo da kampanju u Killzone 4 igramo iz ugla Helgast vojnika – (Uslovno) Neki bi možda želeli više stvari za “otključavanje” u multiplej režimu Sajt: http://www.killzone.com Platforma: PS3 Cena: 7,999 dinara Igru na prikaz ustupio GMC 2010. Zahvaljujemo se kompaniji Computerland na pomoći prilikom realizacije prikaza.  

Ostani u toku

Prijavi se na newsletter listu i jednom nedeljno cemo ti poslati email sa najnovijim testovima i vestima iz sveta tehnologije.

Hvala!

Uspešno ste se prijavili na na naš newsletter! Proverite vaš email nalog kako bi potvrdili prijavu.

Možda vam se svidi