Opis igre: Virtua Tennis 4

Milan Jović Ono što Virtua Tennis 4 izdvaja je bogat sadržaj sačinjen od gomile modova, aktivnosti, turnira i mini igara u kojima se možete oprobati. Za početak, predlažemo da izgustirate ‘Practice’ mod koji će vas naučiti osnovnim stvarima i spremiti vas za prve okršaje. Pored lika koga ste sami kreirali, u ‘Exibition’ modu možete se oprobati u ulozi jednog od od 18 vrhunskih tenisera, među kojima su Federer, Nadal, Marej, Vilijamsova, Šarapova i, naravno, Novak i Ana Ivanović. ‘Party’ mod je zapravo multiplayer u kome možete da se takmičite sa drugim igračem u gomili pomenutih mini igara.  
 
Glavni i najmasovniji je ‘World Tour’ mod koji čini srž poslednjeg VT nastavka. Ova “kampanja” je zapravo miks mini igara, potezne strategije i, naravno, tenisa, odnosno turnira čijim prelaženjem vaš lik poboljšava svoju igru i penje se ka vrhu liste, što će vam detaljno pojasniti trener koga će vam igra dodeliti na samom početku vaše karijere. Svim dešavanjima se pristupa sa mape na kojoj su prikazane dostupne aktivnosti u vidu povezanih polja (simbola). Ova polja mogu biti prazna, mogu predstavljati turnire, odmarališta (da povratite energiju), kratke mečeve sa profesionalcima, vaše pojavljivanje u javnosti ili neku od gomile mini igara. Međutim, ono što zahteva malu dozu planiranja i strateškog razmišljanja su tri dostpune karte koje vam trener daje nakon svakog meča, a koje vam omogućavaju putovanje od jednog do četiri polja. Međutim, trener vam ove karte daje nasumično, što znači da će vam povremeno kvariti planove, jer će vam davati one kojima ne možete da stignete do željenog turnira, pa su šanse za ostvarivanje vaših planovaravne onim u igri Čoveče ne ljuti se.  
 
Ako vam World Tour zvuči kao vašar i sve što želite je čist tenis, onda predlažemo da se odmah bacite na ‘Arcade’ mod u kome možete učestvovati na četiri turnira, kako u singlu, tako i u dublovima. Dakle, bez mini igara, odmora i sličnog bonus sadržaja.  
 
Brojne mini igre su bizarno koncipirane, a ima ih poprilično – od onih dosadnih, do neverovatno zabavnih. U jednoj morate gađati pokretne mete lopticama koje ispaljuju automati, dok u drugoj treba blokirati loptice podizanjem zidova na mreži koje se aktiviraju pozicioniranjem igrača na jedno od tri obojena polja. U zavisnosti od toga kako su koncipirane, mini igre vas bogato nagrađuju iskustvom koje može poboljšati udarac, odbranu ili taktiku vašeg igrača. Problem je u tome što ovaj sistem napredovanja na papiru izgleda bombastično, dok se u praksi, odnosno na terenu, gotovo i ne primećuje.  
 
Svaki deseti nivo za svaku od pomenutih sposobnosti, donosi po jednu takozvanu ‘Play Style’ specijalnost, odnosno nešto što bi daleko češće trebalo da bude impresivan viner koji je gotovo nemoguće vratiti, a ne samo još jedan udarac propraćen lepim slow motion efektom koji, na žalost, uglavnom samo zbunjuju i remeti tok igre. Ove udarce je moguće izvoditi samo kada napunite ‘Match Monumentum’ skalu, koja se puni forsiranjem određenog stila igre.  
 
Kontrole su standardne i nema neke filozofije oko izvođenja udaraca. Sve što je potrebno jeste da se namestite blizu lopte, zadržite taster za željeni udarac dok istovremeno ciljate deo terena tasterima koje koristite za kretanje. Problem može biti blaga tromost u odzivu kontrola, što je naročito izraženo kod kretanja igrača po terenu. Samo kretanje je poprilično daleko od realnog, jer su igrači previše brzi i čini se kao da nemaju kontakt sa podlogom, za razliku od Top Spin igara. Da je u pitanju prava arkada govori i to da će loptica gotovo uvek završiti u terenu, čak i kada se čupate iz nekih nemogućih situacija. Iako taktiziranje i forsiranje određenog stila mogu uroditi plodom, većinu mečeva je moguće dobiti agresivnom igrom na mreži ili laganom razmenom udaraca sa osnovne linije, što zna da potraje, ali kada će protivnik (usled pada koncentracije) kad tad izbaciti lopticu u aut. AI varira, zbog čega je često nepredvidiv, pa će neretko samo odgledati “laganu” loptu, dok će ponekad praviti vinere iz nemogućih situacija.  
 
Ono što dodatno ubija atmosferu pravog tenisa je to što SEGA nije potrošila ni centa na licenciranje turnira i robnih marki kojima možete oblačiti vašeg lika u zamenu za keš koji ste zaradili. Tako ćete umesto Wimbledon-a morati da se zadovoljite titulom sa fiktivnog English Tennis Classic turnira.  
 
Aspekt igre kod koga je napredak primetan odnosi se na vizuelnu komponentu koja je pretrpela značajna poboljšanja. Jarke boje, jasne linije i prilično detaljni modeli tenisera stoje rame uz rame sa konkurencijom (doduše, sa čudnim efektima znoja na licima). O tome o kakvoj igri se radi govori i prilično upečatljiva loptica (koja je barem duplo veće od prave), koja ostavlja žuti trag za sobom. Prvu manu bi uputili licima poznatih tenisera koja iako detaljna nisu dovoljno verodostojna, barem ne kod svih igrača i ne kao ona u poslednjem Top Spin nastavku. Druga zamerka ide animacijama koje su prilično fluidne, ali kojih je jednostavno moralo da bude više. U pitanju je još jedna sitnica koja vrlo brzo može da pokvari uživanje. Zvučna komponenta na žalost ne može da se nosi sa vizuelnom, zbog vrlo malog broja tehno numera koje ćete ubrzo poželeti da ignorišete, zajedno sa tragi komičnim urlanjem igrača.  
 
Virtua Tennis nije odmakao daleko od prethodne igre. Fensi grafika i par novina nisu dovoljni da opravdaju četvorku u imenu. Raznoliki World Tour može biti zabavan neko vreme sa svim svojim mini igrama, ali ono što će mnoge odbiti je samo prividno napredovanje, neprirodno kretanje igrača, fizika loptice i ponavljanje jednih te istih animacije u nedogled. Iako svesni da je ovo arkada, odnosno igra sa casual etiketom, smatramo da su ovi aspekti mogli biti prilično bolje realizovani a da pritom zadrže jednostavnost i donesu daleko prijatnije iskustvo. Za one koji žele da osete „pravi“ tenis na svom ekranu, izbor je i više nego jasan – Top Spin 4.
 
Ocena: 64  
Kvaliteti:  – Brzo i bezbolno uhodavanje – Gomila originalnih i zabavnih mini igara – Jednostavne kontrole – Poboljšana grafika  
Nedostaci:  – Bez značajnih novina – Kretanje igrača i fizika – Kompletna zvučna komponenta – Nedovoljan uticaj nove, rudimentirane “RPG” komponente
Sajt Platforma: PC/PS3/Xbox360 Minimalni hardverski zahtevi (PC verzija): OS: Windows XP / Vista  / 7 CPU: Intel Core 2 Duo na 2.0 GHz / AMD Athlon 64 X2 3800+ Video karta: Nvidia GeForce 7800GT / ATI Radeon X1800 sa 256 MB RAM: 2 GB
HDD: 3 GB prostora Preporučeni hardverski zahtevi (PC verzija): OS: Windows 7 CPU: Intel Core 2 Duona 2.4 GHz / AMD Athlon 64 X2 4800+ Video karta: Nvidia GeForce GTX 260 / ATI Radeon HD 4870 sa 512 MB RAM: 2 GB HDD: 4 GB prostora Igrano na: OS: Windows 7 x64 CPU: Intel Core i5 2500k na 4.2 GHz Video karta: NVIDIA GeForce GTX 460 1GB RAM: 4 GB Konekcija: Cable, 6 Mbit / 384 Kbit