How to: Formatiranje i menadžment particija hard diska

Nebojša Todorović U skladu sa tim, primenićemo “korak po korak” pristup kako bismo smanjili mogućnost bilo kakve greške na minimum, kao i da bismo što razumljivije demonstrirali da se radi o prilično jednostavnom procesu koga se ne treba plašiti. Naravno, ukoliko planirate da ovo uradite na svom hardveru, preporučujemo vam da radite na novom hard disku ili jednostavno da iskoristite neki na kom nema podataka. Dakle, kupili ste novi hard disk, već ste proučili način kako da ga stavite u računar, naučili ste šta je SATA, a šta naponski konektor i upalili ste računar. Vaš novi hard disk nije formatiran, a uz to, ne biste želeli da napravite samo jednu particiju, već da ih imate nekoliko, kako biste lakše organizovali podatke. Istini, veliki broj korisnika ovo zna da uradi u pola noći, ali su upravo kao i vi, to nekada radili po prvi put. Prvi korak je da odredite koliko particija želite da imate, kao i koliki njihov kapacitet treba da bude, a onda i da se bacite “na posao”. Prvi pravi korak ćete učiniti odlaskom u Control Panela i među njegovim mnogobrojnim opcijama izabrati stavku Administrative Tools u kom se nalazi bogat set alata za podešavanje računara.

Nakon toga, potrebno je posetiti Computer Management i otvoriće se novi prozor koji sa leve strane ima vertikalni spisak podešavanja.

Pod stavkom Storage se nalazi opcija Disk Management koja vam daje mogućnost raznih manipulacija vašim jedinicama za smeštanje podataka. Tu ćete imati pregled svih hard diskova, fleš memorije, pa čak i optičkih uređaja. Oni su prikazani pravougaonim površinama koje simbolišu njihov prostor odnosno kapacitet. Na njima su naznačene i trake različith boja, koje sugerišu status u kome se uređaj nalazi.

Poći ćemo od pretpostavke da u našem slučaju imamo novi hard disk kapaciteta 500GB, koji je tek povezan sa računarom. Kao što vidite, on je obeležen kao “Disk 0”. Kako nije formatiran, nema dodeljeno slovo, a ni particije, obeležen je crnom trakom, jer iako ima 465GB slobodne memorije, ona nije alocirana i računar joj ne može pristupiti.

Dakle, pretpostavićemo da smo unapred odlučili da napravimo dve particije, od kojih će prva imati 160 gigabajta, dok će druga biti napravljena od onoga što ostane, a imajući u vidu da imamo oko 465GB, to znači da će na drugoj particiji biti oko 305GB mesta nakon što je formatiramo. Ono što treba uraditi je kliknuti desnim tasterom miša na površinu koja simboliše željeni hard disk i izabrati opciju “New Simple Volume…”.

Otvoriće se novi box, koji će vam u koracima nuditi različite opcije kako biste lakše prilagodili hard disk vašim potrebama. 
Prvi korak je biranje kapaciteta prve particije, a kako smo odlučili da će to biti 160GB, treba uneti odgovarajuću vrednost. Ukoliko volite da budete precizni imajte u vidu da je vrednost koju unosite izražena u megabajtima, a kako je jedan gigabajt jednako 1024MB, u našem slučaju je potrebno uneti vrednost od 164000 MB i nakon toga kliknuti next.

Nakon toga, potrebno je odrediti slovo koje će biti vezano za novu particiju, a predlog je da to bude sledeće slobodno, što je u našem slučaju “G:”.

Sledi izbor opcija pri formatiranju hard diska, a to znači da ćete biti u mogućnosti da izaberete fajl sistem, odnosno NTFS ili exFAT, od kojih preporučujemo da izaberete prvu, jer je u pitanju modernije rešenje, dok je drugi fajl sistem nešto što treba izabrati samo ukoliko vam je potrebno iz specifičnih razloga. Uz to, ovde možete izabrati i naziv particije koji možete obeležiti po njegovoj nameni, a u našem slučaju to će biti “Particija broj 1”. Ovde se bira i da li ćete raditi brzi ili kompletni format hard diska.

Kada se proces formatiranja završi, vratićete se na ekran Disk Managementa. Deo hard diska koji smo formatirali, dobio je plavu traku i obeležen je kao aktivan, dok je ostali neformatirani deo i dalje obeležen crnom bojom. Nakon toga, kako bismo dobili sledeću particiju potrebno je da ponovo izaberemo “New Simple Volume…” opciju, nakon što smo kliknuli desnim klikom miša na preostalih 305 gigabajta. Naravno, potrebno je ponoviti celu proceduru, kao i za prvu particiju, pa je nepotrebno ponavljati se, a ovaj sistem je potrebno ponoviti za svaku novu particiju koju želite da napravite.

Shrink volume Kada smo sve završili i dobili dve potpuno funkcionalne particije na hard disku, pretpostavićemo da smo se predomislili i da smo došli do zaključka da nam je druga particija prevelika i da nam je potrebna i treća, koja je manja. U ovakvom scenariju nije potrebno sve ponovo raditi, jer Windows nudi mogućnost smanjivanja neke od particija putem opcije “Shrink Volume”. Do nje se dolazi desnim klikom na aktivnu particiju i njenim biranjem.

Kao što se vidi na slici, ponuđena je veličina za koju želite da je smanjite i naravno unosi se u megabajtima. Takođe, kako bi se smanjila mogućnost greške, svi bitni podaci se nalaze na jednom mestu, kao što je veličina pre smanjivanja kapaciteta, koliko maksimalno možete da je smanjite, kao i veličina particije nakon shrink-a. U našem slučaju to je 51000 megabajta, što je oko 50GB prostora koje smo želeli da dobijemo kao odvojeni, treći segment.

Za ovo je potrebno relativno malo vremena i očigledno je da smo dobili nealociranih 50GB obeleženih crnom trakom, koje možemo iskoristiti za pravljenje treće particije. Dobra stvar je što, čak i da ste recimo ponovo pogrešili, opcijom “Extend Volume” možete ponovo “sklopiti” drugu particiju i vratiti kapacitet od 305GB.

Saveti za kraj Daćemo vam i par saveta za kraj. Ukoliko imate podatke na hard disku prilikom ovakvih “operacija” sa njima, generalno vam savetujemo da ih bekapujete, kako ne biste došli do situacije u kojoj ostanete bez podataka na hard disku, jer to može biti jako nezgodno. Takođe, ukoliko ste primorani da smanjujete particiju dok su podaci na njoj, odradite defragmentaciju hard diska, jer će biti manje šanse da nešto pođe naopako, jer je mnogo bolje kada su podaci na hard magnetnim pločama “složeni”. Nadamo se da smo vam pomogli i da sada možete da se oslobodite bilo kakvog potencijalnog “straha”, jer su ovo stvari koje ćete kroz jako kratak period raditi rutinski i iako je svaki početak težak, ovo zaista spada u laku kategoriju korišćenja računara i njegove osnovne mogućnosti. Do sledećeg čitanja!