Windows 8 Release Preview

Ivan Todorović

Windows 8 Release Preview

Naglasimo još jednom priličnu vremensku distancu između prvog Developer Previewa i aktuelnog izdanja Windowsa 8. Tržište se u međuvremenu promenilo, tablet računari su drastično dobili na popularnosti, a Android uređaji vode tešku bitku sa iPadom oko svetske dominacije. Sve to se odrazilo i na Microsoftov pristup Windowsu 8. Developer Preview izgledao je kao Windows 7 na koji je nezgrapno nakalemljen Metro interfejs, dok je Microsoft pomalo stidljivo najavljivao Metro aplikacije i njihove mogućnosti.

Gotovo godinu dana kasnije jasno je da je đavo odneo šalu i da treba hvatati poslednji voz, pa smo nakon isprobavanja Release Preview-a stekli potpuno jasan utisak da je Metro sada glavni, Metro aplikacije su ono što će korisnici tablet računara koristiti najveći deo vremena, a kompatibilnost sa prethodnim Windowsima uz mogućnost upotrebe starog, „prozornog“ interfejsa ostavljena je tu čisto da bi Microsoft imao keca u rukavu tokom marketinške kampanje, jer će moći da „puca“ i na stare korisnike kojima su potrebne klasične Windows aplikacije. Windows 8 definitivno nije operativni sistem za klasične desktop računare koji se upravljaju isključivo mišem i tastaturom, i to se svojski trudi da pokaže svim svojim osobinama.

S obzirom da smo u prethodna dva susreta temeljno pretresli Developer Preview i Consumer Preview, fokusiraćemo se samo na novitete kako se ne bismo mnogo ponavljali.

Instalacija

Proces instalacije još je jednostavniji nego u prethodnim izdanjima. Možete preuzeti web instaler od nekoliko megabajta i nadograditi postojeći  Windows 7, ili možete preuzeti kompletnu ISO sliku instalacionog diska i podići Windows 8 na čistoj particiji. Iako je Windows 8 najavljen i u verziji za ARM procesorsku arhitekturu, konkretnih uređaja namenjenih „osmici“ još uvek nema u prodaji i dostupne su instalacije samo za 32-bitne i 64-bitne Intel/AMD računare. Pretpostavljamo da će se Windows 8 za ARM (zvanično ime Windows RT) prodavati samo kao preinstaliran uz tablet računare i da nema ništa od samostalnog instaliranja od strane korisnika.

Početni deo instalacione procedure praktično se ne razlikuje od one u Windowsu 7, ne računajući drugu boju pozadine i nešto izmenjen tekst tokom kopiranja fajlova. Boot ekran je promenjen, pa umesto ribice sa balončićima sada imamo crni ekran na kome prosto piše “Windows”, a u dnu se okreću tačkice koje signaliziraju podizanje sistema.

Podešavanje korisničkog imena i imena računara daleko je jednostavnije, a na početnom ekranu umesto ranijih devet boja, moguće je podesiti pozadinu na neku od čak 25 boja, pa se tablet interfejs može prilagoditi po svačijem ukusu. Kao i ranije, pored klasičnog offline korisničkog naloga, moguće je koristiti Windows Live nalog (isti koji upotrebljavate za logovanje na Live Messenger ili Xbox) i tako imati sinhronizaciju podešavanja i podataka između više uređaja, uključujući Windows Phone telefone.

Podrazumevana podešavanja izgledaju kao nešto na šta se prosečan mlađi korisnik pametnog telefona ne bi obazirao, ali nam se ipak ne sviđa činjenica da će se sve naše akcije koristiti za “unapređenje Microsoftovih usluga”, pa preporučujemo da u ovom koraku idete na “Customize” i isključite potencijalno kompromitujuće opcije. Uostalom, detaljno podešavanje drastično je skraćeno u odnosu na prethodna izdanja, pa samo treba da prođete kroz nekoliko ekrana i poisključujete ono što podrazumevano nije isključeno (a većina opcija već jeste).

Ponovni susret sa osveženim Start ekranom pokazuje da je Microsoft ozbiljno shvatio ulogu Metro aplikacija u popularizaciji novog operativnog sistema. Čini se da je sada tu sve od aplikacija koje se najčešće koriste na tablet računarima i pametnim telefonima, uključujući mejl klijent, kalendar, vremensku prognozu, gledanje videa i slušanje muzike, pristup onlajn servisima kao što je SkyDrive, i slično. Očigledno, gigantu iz Redmonda bilo je jasno da ne treba čekati da third-party kuće izgrade upotrebljivi set aplikacija, već je zasukao rukave, koristeći iskustva korisnika Windows Phone uređaja.

Rezultat je za pohvalu – servis za bekapovanje fajlova u cloud sada je deo sistema; mejl aplikacija podržava Hotmail, Gmail i Exchange; aplikacija za audio i video omogućava onlajn kupovinu sadržaja; aplikacija za baratanje slikama integrisana je sa društvenim mrežama kao što su Facebook, Flickr i drugi; kontakti omogućavaju organizovanje vaših poznanstava bilo da se radi o ljudima sa Twittera, Facebooka, LinkedIn-a ili Googlea. Najbitnije – sve pločice Metro aplikacija na Start ekranu su „žive“ i osvežavaju se automatski iz samog programa, pa ćete i bez pokretanja moći da vidite koja je trenutna temperatura, da li imate novih poruka u instant mesindžeru i slično.

Sveukupno, nemamo zamerki na funkcionalnost karakterističnu za mobilne uređaje, s tim što treba znati da oslanjanje na Microsoftove servise znači da morate imati sopstveni Live nalog, ali je velika verovatnoća da ga već imate (ako vam otvaranje predstavlja neverovatan problem, onda ovakav tip uređaja i nije za vas).

Što se tiče Metro aplikacija generalno, setimo se konfuzije iz prethodnih verzija kada korisnici nisu znali ni kako da izađu iz njih. To je sada popravljeno, pa se pomeranjem kursora na vrh ekrana isti menja u „ruku“ kojom je moguće prevući aplikaciju na dno ekrana i tako je suspendovati.

Inače, Metro aplikacije zamišljene su da rade u skladu sa „prećutnom“ konvencijom na mobilnim uređajima, što u prevodu znači da jednom pokrenuta Metro aplikacija ostaje u RAM-u radi brzog vraćanja u aktivno stanje, a njeno isključivanje moguće je samo „nasilno“ putem Task Managera, ili će to učiniti sam Windows ako ponestane RAM-a za novopokrenute programe. U praksi, ništa strašno pošto korisnici tablet računara ionako koriste desetak uobičajenih aplikacija, tako da im zaista znači da njihovo aktiviranje bude trenutno. Takođe, zbog uštede baterije bitno je da se što manje pristupa hard disku ili SSD-u (koji, inače, nije manji potrošač od 2,5-inčnih hard diskova) i da često korišćene aplikacije budu u RAM-u.

Internet Explorer

Kao što znamo iz prethodnih susreta, Internet Explorer 10 ovde postoji u dve varijante – klasičnoj „prozorskoj“ koja se pokreće sa desktopa, i u vidu Metro aplikacije koja radi preko celog ekrana i optimizovana je za upravljanje dodirom. Ono što je bilo karakteristično za Metro verziju Internet Explorera u prethodnom izdanju je odsustvo podrške za programska proširenja (plaginove), jer se Microsoft uzdao u sve veću popularnost HTML5 sajtova.

Ipak, kombinacija korisničke povratne sprege i internih istraživanja u međuvremenu je pokazala da ovo nije najsrećnije rešenje. Sa druge strane, trebalo je onemogućiti da sistem plaginova kompromituje stabilnost i brzinu Internet Explorera u Metro varijanti, jer, ruku na srce, nju će korisnici tablet računara najveći deo vremena i koristiti. Rezultat je kompromisno rešenje – podrška za Flash sada je integrisana u sam web browser (koji i dalje ne podržava plaginove generalno), ali na specifičan način.

Naime, podrška za Flash ne znači da ćete gledati reklamne banere na svakom sajtu koji posećujete, ali će, recimo, standardni Flash video plejer na YouTube-u raditi normalno. O čemu je zapravo reč? Flash će funkcionisati samo na sajtovima koje je Microsoft putem svoje compatibility liste označio kao „pogodne“ (verovatno uzevši u obzir opterećenje uređaja, potrošnju baterije, korišćenje internet konekcije i drugo), dok će na svim ostalima na mestu Flash animacije stojati praznina.

Neki web sajtovi koji se intenzivno oslanjaju na Flash u trenutnoj fazi i dalje nisu „odobreni“, ali se posetom Adobeovoj stranici namenjenoj Flashu dobija informacija kako možete osvežiti compatibility listu (ne naročito udobno – to se mora činiti iz klasične verzije IE). Inače, isključivanje Flasha u klasičnom Internet Exploreru automatski će ga isključiti i u Metro verziji. U krajnjem slučaju, ako vam je Flash apsolutno neophodan, tu je standardni desktop IE, a verujemo da će Mozilla i Google uskoro izaći sa svojim browserima namenjenim Metro interfejsu, ali sa uobičajenom podrškom za plaginove.

Desktop

Klasičan Start meni je otišao u nepovrat u „osmici“ i sa time se treba pomiriti. Istina, na Internetu se mogu naći nezvanična rešenja koja imitiraju Start meni, ali ako baš toliko ne možete bez njega, najverovatnije ste promašili verziju operativnog sistema.

Što se tiče interfejsa u desktop režimu (koji se otvara klikom na „desktop“ pločicu na Start ekranu, ili prosto klikom u donji levi ugao Start ekrana), on je ostao praktično neizmenjen u odnosu na Consumer Preview, uz sitnija unapređenja Windows Explorera. Ono što je jako bitno je da je Release Preview poslednje izdanje koje sadrži transparentni Aero interfejs i prateći podsistem koji se brine o njegovom funkcionisanju. Počev od finalne verzije, desktop interfejs karakterisaće manje boja, jasniji oblici i sveukupno stil daleko bliži Metro interfejsu nego klasičnom Windows 7 izgledu. Da li će se ovo nekome dopasti ili ne, to je pitanje ličnih preferencija, ali ono što definitivno nije pitanje ukusa jeste potrošnja baterije.

Naime, Aero funkcioniše koristeći Direct3D, odnosno 3D akceleratorske sposobnosti grafičkog čipa. Sa jedne strane, x86 procesori nisu šampioni štedljivosti, pa ako se pojave x86-kompatibilni tablet računari, biće potrebno da softver bude ekstremno optimizovan kako ne bi „posrkao“ bateriju u kratkom roku (tu uključujemo i operativni sistem koji „tera“ grafičku karticu da koristi 3D akceleraciju). Sa druge strane, grafički čipovi koji dolaze u okviru ARM uređaja nisu pravljeni sa Direct3D specifikacijom kao smernicom, kao što su pravljeni AMD i NVIDIA grafički čipovi, pa pretpostavljamo da bi portovanje celog Direct3D-a na ARM verziju Windowsa predstavljalo preveliki zalogaj za Microsoftove programere u tako kratkom roku koji je postavljen za izlazak finalne verzije.

Zato, makar iz naše perspektive, postoje dva sasvim čvrsta razloga zašto je Aero morao otići i zašto se Microsoft vraća na klasični 2D-akcelerisani rendering desktopa. S obzirom da korišćenje tablet računara karakteriše drugačija filozofija od korišćenja desktopa, napuštanje Aera nam lično ne pada previše teško, a ako vama pada, a namerili ste se da koristite Windows 8 kao zamenu za Windows 7, moramo još jednom sugerisati da ovo verovatno nije operativni sistem za vas i da je bolje da se držite stare, dobre „sedmice“.

Za kraj

Moramo ponoviti konstataciju sa početka teksta. Od operativnog sistema koji je izgledao kao Windows 7 sa boljom podrškom za ekrane osetljive na dodir, kako nam je Windows 8 izgledao prošle jeseni, novi Microsoftov OS kao potpuno jasan fokus sada ima tablet računare i više ne postavljamo pitanje “oh, šta su mislili sa ovim Metroom, kako li će to funkcionisati na 24-inčnim monitorima?” jer prosto – neće. Windows 8 je očigledan pokušaj prodora na lukrativno tablet tržište i desktop korisnici su ovde, uslovno rečeno, gurnuti u zapećak jer za njih postoji već dovoljno dobar operativni sistem koji će se osvežavati dugi niz godina. Zato svaki put kada vam se neka osobina Windowsa 8 učini nelogičnom i ne budete mogli da se zamislite kako je koristite na svom stonom računaru, samo se setite da vi uopšte i niste ciljna grupa i da treba da se držite “sedmice”.

Za Microsoft se ne brinemo mnogo – ARM verzija Windowsa RT najverovatnije će se prodavati isključivo kao preinstalirana uz tablet računare (isto kao što Android ne možete da kupite samostalno, već ga dobijate uz uređaj), tako da pretpostavljamo da će se uz buduće prenosne uređaje sa touch ekranom nuditi Windows 8, dok će standardnu ponudu na klasičnim desktopima i poslovnim laptopima činiti Windows 7, čime Microsoft pokriva oba tržišta, uzimajući procenat na svaki prodat uređaj. Kada se pritom uzme u obzir da na zapadu prodaja gotovih računara sa preinstaliranim operativnim sistemom apsolutno dominira nad prodajom pojedinačnih komponenti i sklapanjem računara u kućnoj radinosti, u Redmondu nemaju razloga za brigu. Zato prosto treba zaboraviti prvobitne najave o operativnom sistemu “za oba sveta”, jer sve ukazuje na suprotno – Windows 8 u finalnom izdanju neće biti OS sa podrškom za Metro aplikacije, već OS čiji je primarni način upotrebe Metro interfejs, a mogućnost pokretanja klasičnih Windows aplikacija je tu zato što je sistem izgrađen na Windows 7 kernelu i sistemskim bibliotekama (doduše, samo u x86 izdanju).

Što se tiče softverske podrške, dobra vest je da će novi Visual Studio, kojim će moći da se prave Metro aplikacije, i ovoga puta postojati u besplatnom Express izdanju, što će svakome omogućiti da se probije na novo tržište.

Windows 8 možda nema dobru startnu poziciju, jer će Microsoftovi menadžeri i marketing sektor morati da ulože ogroman trud da se proguraju na već zasićeno tržište kojim vladaju Android i iOS. Pomalo brinu najave da Microsoft neće jeftino prodavati ovaj OS, pa makar u startu neće biti jeftinih tablet računara sa “osmicom”. Sa druge strane, ne sumnjamo da Apple, Samsung i drugi za izlazak Windowsa 8 spremaju “čestitku” u vidu talasa jeftinijih modela čija je uloga da u startu zakopaju novi operativni sistem.

Ipak, programerima se mora skinuti kapa, jer je sistem iz verzije u verziju sve brži i odzivniji, a Metro interfejs polako postaje sve udobniji, tako da jedva čekamo da nam padne šaka prvi Windows 8 tablet pa da vidimo kako sve ovo funkcioniše u okruženju kome je zaista namenjeno.  Što se tiče desktop korisnika, nadamo se da će Microsoft u nekom sledećem Service Packu backportovati u “sedmicu” neke od optimizacija zbog kojih je Windows 8 ovako živahan, slično kao što su svojevremeno iz “sedmice” u Vistu backportovane neke mogućnosti koje su joj podigle nivo upotrebljivosti.

Možda nekome ko je mlad i odrastao je na nekim drugim principima korišćenja uredjaja ovo sve možda i neće smetati na način na koji nama bode oči. Nama koji smo uz računare dve decenije ovako drastična promena jednostavno ne prija: da, tačno je, želeli smo izvesne promene, želeli smo nešto suštinski novo ali bojimo se da nismo spremni na promene u ovom obliku. Stvari sada stoje ovako a nadamo se ipak da će i kritike ostatka svetske strucne javnosti biti nalik našim. Nadamo se da će nekome u Microsoftu u poslednji mah pre polaska na RTM put bez povratka, ipak sinuti neka lampica koja će nas makar malo poštedeti muka koje već sada jasno uočavamo. Da će se to zaista dogoditi, svesni smo toga – vrlo je teško poverovati. Naš posao novinara je da damo svoje mišljenje ali bojimo se da će sami korisnici biti još oštriji od nas. Uostalom, videćemo uskoro…