Apple iMac G4

Delimir Tasić

Apple iMac G4

Predstavljanjem prvog iMac računara, Apple se u velikom stilu vratio u tržišnu utakmicu. Veliki problemi koji su pretili da poznatu kompaniju presele u istoriju, ublaženi su zahvaljujući velikom uspehu iMac računara.

Prvi iMac predstavljen je sredinom 1998. godine i bio je baziran na Motorola PowerPC 750 procesoru koji je radio na 233 MHz. Kako su se tržišne prilike promenile, a Wintel konkurencija neprekidno diktirala tempo, tako je i iMac iz meseca u mesec dobijao još jači hardver. Hard diskovi su postajali sve veći, da bi na kraju iMac SE dostigao radni takt od 700 MHz, što je bio maksimum za G3 seriju procesora kada su komercijalni računari u pitanju.

Svega dve godine nakon predstavljanja prvog iMac-a usledila je i promocija Motorola PowerPC 7445 – G4 procesora što je bila prilika da se tržištu ponudi novi iMac. Kako je sa svakim predstavljanjem novog procesora od strane Motorole/IBM-a, Apple promovisao i nove verzije svojih računara to je bila dobra prilika da se iMac kompletno redizajniran. Novina je bila kompletno napuštanje CRT ekrana i prelazak na TFT-LCD, pa se novi iMac popularno nazivao iMac Flat Panel. Prva revizija iMac G4 Flat Panel računara radila je na 800 MHz i imala ekran od 15“. Nalik, starom iMac-u nije bilo USB 2.0 portova, što je pridodato kod modela koji vam ovog puta predstavljamo.

Dizajnom koji podseća na stonu lampu iMac G4 je opet uveo revoluciju u domenu računarskog dizajna, a fama koja prati Apple računare živi i na raznim poluzvaničnim sajtovima na kojima se često pre promocije novih Mac računara mogu videti koncepti kako će izgledati neki budući Mac. Ipak, često se dešava da je reč samo o glasinama i nepotvrđenim informacijama, jer Apple svoje planove drži u tajnosti kako bi izbegao „napad klonova“.

Baš tako je bilo i sa iMac G5 računarom koji je predstavljen pre par meseci. Apple je još jednom ponudio potpuno drugačiji iMac, ali ovog puta nismo bili u prilici da vidimo ništa preterano revolucionarno niti preterano originalni – računara koji su u potpunosti smešteni iza TFT panela bilo je na tržištu i pre iMac G5. Ipak, na neki način G5 predstavlja povratak izvornom iMac dizajnu, jer je posebno kućište i odvojen ekran koji odlikuje iMac sada zamenjen kompaktnom celinom koju sačinjava monitor implementiran u na kućištu računara.

Sa druge strane, promocijom druge verzije iMac-a, Apple je odlučio da ovu seriju računara pozicionirao u srednju cenovnu klasu, pa su cene novih iMac-ova osetno više nego što je to bio slučaj sa njihovim prethodnicima. Baš zato pojedini korisnici su skloni da kao pravog naslednika popularne bundevicu tj. prvog iMac-a okarakterišu eMac (slika dole)

Takvo mišljenje osim sličnosti u dizajnu ima uporište i po pitanju cenovne politike kompanije Apple, jer eMac (educational Mac) predstavlja veoma jeftino rešenje koje je prvobitno bilo namenjeno za obrazovne ustanove, polje u kome Apple po tradiciji ima, kada su SAD u pitanju, jako uporište. Ipak, velika potražnja za ovakvim računarom, uslovila je da Apple delimično modifikovan eMac ponudi i širokom tržištu.

Motorola PowerPC 7455

PowerPC G4 procesor predstavlja ne baš nov proizvod, ali zahvaljujući svojoj arhitekturi i velikoj podršci kompanije Apple, koja je manje-više uslovljena objektivnim okolnostima, i dalje je veoma aktuelan.

Ipak, promocija novog iMac računara učinila je da u trenutnoj gami Apple Macintosh računara, PowerPC G4, kako ga je zarad simplifikacije krstio niko drugi nego Steve Jobs i kompanija Apple, obitava još samo u prenosnim Mac računarima. Takva odluka iznuđena je problemima u prozvodnji G5 procesora i nemogućnosti njihovog prilagođavanja prenosnim računarima. Veoma mala potrošnja (retko kada prelazi 30-tak W) koja karakteriše G4 čini ih, uz solidne performanse, odličnim izborom za prenosne računare. Ipak, kako su Motorola i IBM frekvencije G5-ice uspeli da “napumpaju” na čak 2.5 GHz (trenutno najjači PowerMac G5 koristi dva takva procesora), radne frekvencije G4-ki, a koje ne prelaze ~1.5 GHz, ne deluju nimalo atraktivno.

Interna arhitektura G4 procesora ima, u izvesnim domenima, dodirnih tačaka sa aktuelnom x86 linijom procesora.

Prva osobina koja G4 čip čini sličnim Athlon i Pentium 4 procesorima je specijalni set instrukcija za rad sa multimedijalnim sadržajima što je koncept koji je, da podsetimo, Intel promovisao sa svojim Pentium MMX procesorom. Kod Motorola-inog procesora tj. procesora kompanije “ Freescale Semiconductor's” (bivši “Motorola Semiconductor Products Sector”) set instrukcija tog tipa naziva se popularno “Velocity Engine” (terminologije kompanije Apple) odnosno AltiVec SIMD set instrukcija. Ove instrukcije obuhvataju 32 hardverska 128-bitna registra i preko 160 dodatnih instrukcija što “Velocity Engine” čini rešenjem koje je rame uz rame sa SSE(2) ili 3DNow! SIMD rešenjima. Posebna pogodnost uslovljena je dužim tržišnim prisustvom ovog procesora, pa je tako Mac OS X (Jaguar/Panther/Tiger) doneo potpunu podršku za nove instrukcije. PowerPC G4 7455 podržava izvršavanje do dve AltiVec SIMD instrukcije u isto vreme.

Ono po čemu je nova verzija G4 procesora, u koju spada PowerPC 7455 koji se nalazi unutar testiranog iMac računara, karakteristična jeste produženi pipeline. Međutim u poređenju sa dubinom pipelinea koju ima npr. P4, PPC 7455 je “malo dete”. Sedmostepeni pipeline je razlog zašto po performansama G4 i dalje može da se nosi sa G5-icama višeg radnog takta. Starije verzije G4 procesora, koje su radile na znatno nižem taktu, imale su pipeline u četiri koraka što je teorijski najmanja moguća vrednost (operacije: Fetch, Decode, Execute i Write). Dodatni podstrek poboljšanju performansi i IPC broja kod novijih revizija G4 procesora je i izmeštanje L2 keša u samo jezgro. Tako kod G4 7455 procesora 256k L2 keša radi na punoj brzini procesora, a moguće je dodati i do 2048kb eksternog L3 keša. U slučaju da procesor ima eksterni L2/L3 keš to znači da se dodatna keš memorija nalazi izvan jezgra i kao takva najčešće radi na nižem taktu u odnosu na procesor, dok u situaciji kada procesor koristi interni L2/L3 keš, dodatna keš memorija je unutar samog jezgra procesora i kao takva mora raditi na punoj brzini procesora, što daje značajno bolje performanse. Sličan postupak primenili su Intel i AMD prelaskom sa Slot 1/Slot A pakovanja na socket verzije svojih PIII odnosno Athlon procesora. Danas, retko koji desktop procesor ima interni L3 keš dok skoro svi koriste interni L2 keš. Interni L3 keš imaju npr. Pentium 4 procesori iz Extreme Edition familije, ali prema nekim nezvaničnim informacijama buduće verzije ovih čipova neće više koristiti L3 keš.

Naravno, testirani iMac računar nije imao L3 keš, već su takve konfiguracije procesora predviđene za zahtevne serverske primene.

Iako je reč o 32-bitnom procesoru maksimalno je podržano zahvaljujući 36-bitnom adresiranju 64 GB memorije, što je slična tehnika prevazilaženja 4 GB limita koju Intel primenjuje kod Xeon serverskih procesora, a AMD je u potpunosti eliminisao 64-bitnim adresiranjem koje za današnje uslove omogućava praktično neograničeno adresiranje memorije. Ipak, treba imati u vidu da se nekada i 640k memorije činilo veoma velikim kapacitetom, a danas čak i mobilni telefoni imaju višestruko više memorije.

Podrška za SMP konfiguracije (multiprocesiranje) kod G4 procesora izvedena je tako što svaki procesor ima mogućnost zasebne komunikacije sa memorijom, ali i mogućnost pristupu keš memoriji drugog procesora. Time se efektivna veličina keš memorije koja je na raspolaganju procesorima uvećava i postiže se znatno efikasnije iskorišćenje L2 ili L3 keša.

G4 procesor danas se proizvodi upotrebom Freescale 180nm HiPerMOS SOI procesa. Zanimljivo je da se SOI proces (silicijum na izolatoru) koristi takođe i prilikom izrade Athlon 64 procesora. AMD je ovu tehniku razvio u saradnji sa kompanijom IBM koja SOI primenjuje upravo u proizvodnji PowerPC G5 procesora. Kako je Motorola/Freescale imala izvesnih problema u proizvodnji PowerPC procesora, danas ne igra tako veliku ulogu kao na početku njihovog razvoja, a kompletnu produkciju G5 procesora preuzeo je na sebe IBM koji procesore izrađuje i za potrebe AMD-a, pošto AMD-ove fabrike za sada nisu u stanju da izađu u susret potrebama tržišta za Athlon procesorima.

Inače, G5 je otklonio jednu od velikih boljki G4 procesora – uzanu sistemsku magistralu. Naime, za današnje uslove, G4 koristi prevaziđenu magistralu koja radi na 166 MHz. Ne radi se o Double Data Rate magistrali, kao kod Athlon XP procesora (poznati Alpha EV6 protokol) već o magistrali nalik onoj koju smo imali prilike da vidimo kod PIII procesora. Razlika je u tome što kod G4 procesora sistemska magistrala radi na 33 MHz višem taktu, ali je to za današnje uslove ipak prevaziđeno čak i za mobile segment procesora (Pentium M koristi 4x Data Rate magistralu). Stoga i ne čude lošije performanse Apple G4 Mekintoša u zabavnom i multimedijalnom softveru.

Kod G5 procesora primenjen je postupak po kome je sistemska magistrala jednaka polovini radnog takta što je i dalje dovoljno da isprati na adekvatan način količinu podataka koja pristiže iz memorije. Tehnološki lider na tom polju je svakako AMD sa svojim integrisanim memorijskim kontrolerom kod Athlon 64 procesora. Time je sistemska magistrala (ne treba mešati sa brzinom HT linka) po brzini jednaka taktu procesora. Mogli bismo rezimirati da Athlon 64 ima najbolje rešenu sistemsku magistralu, iza njega sledi G5, P4 (Quad Pumped bus), pa na kraju dolazi G4. Ipak, sistem bus kod G4 je dosta inferiorniji nego kod P4 procesora i to je jedna od glavnih zamerki ovim procesorima, mnogo veća nego niži radni taktovi na kojima ovi procesori rade. Ako se ima u vidu da su upravo multimedijalne performanse najviše zavisne od takta sistemske magistrale tj. brzine kojom procesor komunicira sa memorijskim podsistemom, onda ne treba da čude toliko bolje performanse Athlon 64 procesora u odnosu na konkurente. Sasvim izvesno Athlon 64 će i dalje zadržati dominantnu poziciju čak i kada se Intel bude vratio procesorima sa kraćim pipelineom, jer će kod njih memorijski kontroler i dalje biti inkorporiran u čipset.

Na kraju ovog dela koji se odnosi na tehnološki aspekt PowerPC G4 procesora, a pre nego što se vratimo na iMac sa testa, prezentiramo vam tabelu sa svim G4 procesorima i njihovim karakteristikama…

Revizija

Takt

FSB

L1

L2

L3

Mikrona

P jezgra

Tranz. (mil.)

Socket

Radni napon

W

(max.)

G4

(7400 / 7410 / Max)

350

100

64KB

max. 2MB (externi)

*

0.18

83

10.5

360-pin CGBA

1.8

*

G4

(7400 / 7410 / Max)

400

100

64KB

max. 2MB (externi)

*

0.18

83

10.5

360-pin CGBA

1.8

11.5

G4

(7400 / 7410 / Max)

450

100

64KB

max. 2MB (externi)

*

0.18

83

10.5

360-pin CGBA

1.8

*

G4

(7400 / 7410 / Max)

500

100

64KB

max. 2MB (externi)

*

0.18

83

10.5

360-pin CGBA

1.8

12.5

7441

(low-power 7450/51)

600

100

64KB

max. 2MB (externi)

*

0.18

83

10.5

360-pin CGBA

1.5

*

7441

(low-power 7450/51)

700

100

64KB

max. 2MB (externi)

*

0.18

83

10.5

360-pin CGBA

1.5

*

G4e
(7450 / 7451 Voyager)

533

133

64KB

max. 2MB (externi)

*

0.18

83

10.5

360-pin CGBA

1.6

17

G4e
(7450 / 7451 Voyager)

600

133

64KB

max. 2MB (externi)

*

0.18

83

10.5

360-pin CGBA

1.6

17.5

G4e
(7450 / 7451 Voyager)

667

133

64KB

256K (interni)

max. 2MB (externi)

0.18

106

33

483-pin CGBA

1.6

19

G4e
(7450 / 7451 Voyager)

733

133

64KB

256K (interni)

max.2MB (externi)

0.18

106

33

483-pin CGBA

1.6

*

G4e
(7450 / 7451 Voyager)

800

133

64KB

256K (interni)

max.2MB (externi)

0.18

106

33

483-pin CGBA

1.6

*

G4e
(7450 / 7451 Voyager)

867

133

64KB

256K (interni)

max.2MB (externi)

0.18

106

33

483-pin CGBA

1.6

*

G4e
(Apollo – HIP 6.0 – SOI – 7455)

800

133

64KB

256K (interni)

max.2MB (externi)

0.18

106

33

483-pin CGBA

1.6

*

G4e
(Apollo – HIP 6.0 – SOI – 7455)

933

133

64KB

256K (interni)

max.2MB (externi)

0.18

106

33

483-pin CGBA

1.6

*

G4e
(Apollo – HIP 6.0 – SOI – 7455)

1000

133

64KB

256K (interni)

max.2MB (externi)

0.18

106

33

483-pin CGBA

1.6

30

G4e
(Apollo – HIP 6.0 – SOI – 7455)

1250

166

64KB

256K (interni)

max.2MB (externi)

0.18

106

33

483-pin CGBA

1.6

30

G4e
(Apollo – HIP 6.0 – SOI – 7455)

1425

166

64KB

256K (interni)

max.2MB (externi)

0.18

106

33

483-pin CGBA

1.6

30

7447

1000

166

64KB

512K (interni)

*

0.13

*

*

360-pin CGBA

1.3

*

7447

1250

166

64KB

512K (interni)

*

0.13

*

*

360-pin CGBA

1.3

*

7447

1333

166

64KB

512K (interni)

*

0.13

*

*

360-pin CGBA

1.3

*

7457

(Sa L3 kešom)

1000

166

64KB

512K (interni)

max.2MB (externi)

0.13

*

*

483-pin CGBA

1.3

*

7457 (L3 cache support)

1250

166

64KB

512K (interni)

max.2MB (externi)

0.13

*

*

483-pin CGBA

1.3

*

7457 (L3 cache support)

1333

166

64KB

512K (interni)

max.2MB (externi))

0.13

*

*

483-pin CGBA

1.3

*

* U svim slučajevima se L1 keš sastoji od 32k instrukcijskog i 32k data keša, slično Pentium 4 i Athlon procesorima

* Podatak koji se odnosi na površinu jezgra izražen je u kvadratnim milimetrima

iMac G4 na testu

Pošto smo se upoznali sa internom arhitekturom G4 serije procesora, osvrnućemo se i na računar koji je predmet ovog testa. Baziran na već spomenutom G4 procesoru radnog takta 1.25 GHz predstavlja jedan od najbržih iMac G4 računara na tržištu.

Kako računar pokreće Mac OS X 10.3.1 (moguće ga je besplatno updateovati na 10.3.5 skidanjem kumulativnog updatea sa sajta kompanije Apple) odabir 256 MB memorije je dobar ukoliko nemate na umu zahtevne primene. Rad u MS Office 2004 okruženju je komforan, a slično važi i za ostale manje zahtevne operacije kao što su: DivX reprodukcija (MPlayer), MP3 kompresija i reprodukcija (iTunes), pregled i prostija obrada slika (ACDSee ili iPhoto) itd.

Ipak, intenzivna upotreba u Photoshop-u ili sličnim grafičkim programima nameće kao realnu potrebu još 256 MB memorije. Problem se javlja što se za proširenje memorije ne koriste standardni DDR moduli, već DDR moduli nalik onima koji se koriste u notebook računarima. To implicira nešto višu cenu memorijske nadogradnje, ali ko ima novca za iMac imaće verovatno i za jedan skuplji DDR modul.

Za rad sa grafikom pobrinula se kompanija nVidia, a GeForce FX5200, ali u Ultra varijanti, smo već videli kod PowerMac-a G5. Ostalo je manje više uobičajeno, a pohvalili bismo prisustvo DVD rezača koji se u terminologiji kompanije Apple naziva SuperDrive. Kako za svoje potrebe Apple, kao i svaka druga kompanija koristi pogone drugih kompanija tj. participira u OEM programima, proizvođač SuperDrive-a je Sony DW-U10A. Reč je o uređaju brzinske specifikacije 4x u delu koji se odnosi na snimanje DVD-R diskova i 2.5x kada su u pitanju DVD+R diskovi. Obični CD-ovi se mogu narezivati brzinom od 24x.

Hard disk od 80 GB, radi na 7200 obrtaja u minuti i ima za današnje uslove nedovoljnih 2 MB keša. Ipak, na testovima je postigao solidne rezultate. Bežično umrežavanje kao što su Bluetooth i WiFi su izostali, tj. predstavljaju opciju, a kao i u slučaju memorije dodavanje ovih opcija vrši se otvaranjem slota sa donje strane računara.

Jedna od osobenosti novijih serija iMac G4 računara je prisustvo i USB 2.0 portova, pored FireWire 400 priključaka. Do pojave ovih računara niže klase mašina iz Apple-a su kao jedini izbor ukoliko imate potrebu za brzim portovima ostavljale upotrebu Firewire interfejsa. Inače pre izvesnog vremena predstavljen je i poboljšani Firewire interfejs sa oznakom Firewire 800.

Ugrađeni Apple 56k modem u potpunosti podržava V92 specifikaciju, pa je moguće koristi opcije kao što je modem na čekanju i slično, a svaka od ovih opcija se vrlo lako može iskonfigurisati posredstvom Preferences panela ili upotrebom čarobnjaka. Pored modema implementiran je i 10/100 MBps mrežni adapter, pa po tom pitanju nema poboljšanja u odnosu na prvobitni iMac.

Na tržištu se, kada su iMac G4 računari u pitanju, mogu naći tri tipa panela. Najmanji koji ima dijagonalu od 15“, kao i veći modeli sa Wide proporcijama slike tj. modeli sa panelima od 17“ i 20“. Testirani primerak imao je panel rezolucije 1440 x 900 sa dijagonalom od 17“. Sam panel je kvalitetan, ali ni po čemu nije bolji od novih generacija TFT-LCD monitora kakve imamo na našim stolovima. Odličan horizontalni ugao uz nešto slabiji vertikalni ugao gledanja zahvaljujući fenomenalnom nosaču panela se veoma lako prevazilaze u kom god da ste položaju nalazite.

Procesor

Motorola PowerPC 7455 1.25 GHz

Memorija

256 MB DDR333

Hard disk

Seagate 80 GB, 7200 RPM, 2 MB keša

Grafika

nVidia GeForceFX 5200, 64 MB

Optički uređaj

Apple SuperDrive (Sony DW-U10A)

Modem

Apple 56k/V92

Mrežna podrška

Apple 10/100 MBps

Konektori

3xUSB2.0, 2xUSB1.1,2xFirewire400

Monitor

17″ Wide Screen, 1440×900

Cena (€)

1850 + 60 (tastatura)

Kontakt

CT Computers

Dizajn i kvalitet izrade

Kao što to i priliči Mac računarima kućište je u celosti izrađeno od veoma kvalitetne plastike, dok je prednja površina okvira ekrana prevučena pleksiglasom što daje jedinstven vizuelni utisak. U donjem-desnom delu okvira ekrana nalazi se ispod plastike skrivena LE dioda, tako da se bele svetlost koju emituje dok je računar u stand by režimu jedva nazire i ne narušava sklad vizuelnog identiteta računara.

Nosač panela je posebna priča i definitivno je deo koji nam se na iMac-u najviše dopao. Izrađen od metala, nosač se veoma lako pomera u bilo kom smeru pošto ima na sebi dva zgloba. Dakle, moguće je podešavati i visinu panela, ali i udaljenost od korisnika. Pored toga zglob na koji je montiran panel se može okretati i oko svoje ose, pa se npr. razni grafikoni mogu prikazivati većem broju korisnika.

Za užitak tokom gledanja DVD/DivX filmova pobrinuo se nečujan sistem hlađenja. Kako se ceo računar napaja internim adapterom snage svega 160w, izostala je potreba za većim brojem ventilatora, pa se jedini ventilaor nalazi pri vrhu polulopte u koju je smešten celokupni računar. Taster za uključivanje se za razliku od starijih verzija iMac-a nije našao na samoj tastaturi, pa ćete pomalo nezgodno računar morati da uključujete sa zadnje strane, gde su smešteni i svi priključci.

Izostao je čak i taster za otvaranje vratanca DVD uređaja, pa ćete tu funkciju koristiti pritiskom na poseban taster koji je za tu svrhu implementiran na tastaturi.

Miš je proizveo švajcarski Logitech, a pored nešto manje mase odlikuje ga solidna optika. Ako vam se dizajn veoma dopao, razočaraćete se kada saznate da spomenuti miš ima samo jedan taster. Na računar se povezuje posredstvom slobodnog USB porta, a dva USB 1.1 priključka nalaze se na tastaturi. Ipak, dok je stari iMac imao ove priključke na bokovima tastature, ovog puta oni su izmešteni na središni deo zadnje ivice. To pomalo povećava gužvu koju stvaraju kablovi. Ali, u ponudi je i bežični set periferija za Apple računare, a može se koristiti i bilo koji model predviđen za PC. Kada govorimo o periferijama valja napomenuti da i pored veoma visoke cene, uz računar se ne isporučuje tastatura, pa ćete za nju morati doplatiti šezdesetak eura. Inače, tastaturu je proizveo Mitsumi.

Valja na kraju obratiti pažnju i na fenomenalne Harman-Kardon zvučnike koji i pored relativno malih dimenzija obezbeđuju glasnu i veoma čistu reprodukciju, dosta bolju nego kod prvog iMac-a. Kako je reč o širokopojasnim drajverima sa gumenim membranama reprodukcija niskih tonova je iznenađujuće dobra i bez preterivanja reč je o verovatno jednim od najboljih stereo sistema za računare koji zvuče podjednako dobro kao jeftinije mini linije. Nažalost, nije ih moguće povezati na PC računar pošto, osim toga što je reč o pasivnim zvučnicima, imaju nestandardni audio konektor.

U kancelarijskim uslovima, ukoliko nemate mogućnosti upotrebe dodatnih zvučnika, možete koristiti i zvučnih koji je ugrađen u kućište računara, a koji se aktivira čim isključite eksterne zvučnike.

Testovi i zaključak

Apple iMac 1.25

PowerBook G4 1.5

Athlon XP 3200+

CineBench 2003

Rendering Single CPU

108 CB-CPU

137 CB-CPU

279-CB CPU

C4D shading

131 CB-GFX

165 CB-GFX

315 CB-GFX

OpenGL SW-L

327 CB-GFX

439 CB-GFX

1334 CB-GFX

OpenGL HW-L

556 CB-GFX

817 CB-GFX

2070 CB-GFX

OpenGL SpeedUp

4.25x

4.96x

6.57x

Xbench 1.1.3

CPU Test

149.57

180.25

*

Memory Test

106.19

131.28

*

OpenGL

115.34

118.23

*

User Interface

156.79

222.41

*

Disk test

114.21

63.71

*

Haxial Benchmark 1.000

Average Speed

227.9 MB/s

276.2 MB/s

*

Memory Copy

211.7 MB/s

236.1 MB/s

*

Memory Fill

559.1 MB/s

616.2 MB/s

*

Svakako je reč o jedinstvenoj seriji računara. Spoljašnji izgled definitivni je rezultat velikog dizajnerskog umeća, bilo da je reč o estetskoj strani ili o ergonomiji. Kvalitet izrade je fenomenalan. Panel je izuzetno dobro fiksiran za kućište, pa nema vibriranja ekrana dok kucate na tastaturi. Po sveukupnoj izradi, autora teksta je iMac panel najviše podsetio na Sony HS seriju monitora.

Ipak, sa cenom koja skoro dostiže cifru od 2000 eura teško je preporučiti ovakav računar. Brzinske rezultate ne treba ni komentarisati – računar koji je više nego duplo jeftiniji (Athlon XP 3200+, nForce2 ploča, 512 MB DDR400 memorije, GeForce FX5900 kartica, TFT-LCD 17“ monitor), jer u radu sa grafikom bio više nego osetno brži. Treba imati u vidu da Mac koristi specijalno prilagođen operativni sistem, ali ni to nije garancija 100% stabilnog rada…

Mora se priznati da je Apple uspeo da izgradi jedinstven imidž i da su Mac-ovi najpoželjniji računari na tržištu i pored enormno visoke cene. Samim tim mogu se svrstati u svojevrsni statusni simbol IT tržišta, jer imati Mac nije više stvar potrebe: sve što može da se uradi na Mac-u na manje-više isti način može i na PC-ju. Ipak, ukoliko vam je dosadio PC kome malo-malo zariba kuler, koji se greje kao furuna (dobro za zimu, ali samo ako nemate CG 🙂 ), koji je potrebno stalnu updateovati i čistiti od virusa onda ćete biti veoma zadovoljni Mac-om bilo da ga koristite za slušanje muzike, gledanje filmova i Internet ili za mnogo ozbiljnije stvari. Uostalom, računar je tu zbog vas i ne bi trebalo da vi opslužujete računar kao što se to često dešava sa PC mašinama sumnjivog kvaliteta.

Računar za potrebe testa ustupio CT Computers