Benchmark Redakcija
Nebojša Todorović
Test: ASUS All-in-One PC ET1612
Računar stiže u povećem pakovanju i to generičkog tipa u kakvom ćete često viđati ASUS-ove notebook, netbook i AiO proizvode. Velike dimenzije ne prati i neka značajna težina, jer je ukupna masa manja od pet kilograma.
Nakon otvaranja, zatekli smo samo računar sa punjačem, bez ikakvih dodataka. Pod tim mislimo čak i na drajvere, uputstva, bilo kakvu dokumentaciju i sl. Periferije kao što su miš i tastatura takođe ne pripadaju standardnoj propratnoj opremi što je zanimljivo, jer smo nekako navikli da čak i uz najjeftinije All in One uređaje dobijemo makar tastaturu i miš sa minimalnim mogućnostima.
Punjač je vrlo malih dimenzija i mase i karakterističan je za “entry-level” laptopove. On nam je dosta rekao o tome šta možemo očekivati u pogledu hardvera koji se našao u ET1612. U prevodu, pretpostavili smo da se radi o štedljivim komponentama, kod kojih su performanse stavljene potpuno u drugi plan. To je verovatno i tačno, jer ovaj AiO računar ima namenu da ne bude glavni računar u kući već više kao prvi PC najmlađeg člana porodice ili recimo kvazi-terminal preko koga bi se pristupalo internetu iz dnevne sobe. Ovo su samo neke od ideja, ali verujemo da shvatate koncept…
Kada ET1612 stavite pored monitora od 27 inča, može se reći da izgleda krajnje simpatično i malo u odnosu na “gigantski” U2711. Naime, ET1612 poseduje monitor dijagonale svega 15,6 inča po ugledu na najpopularniju dijagonalu kod notebook-ova. Debljina okvira nije toliko velika, ali je veća u odnosu na mobilnu braću. Dopada nam se to što je upotrebljena mat plastika koja je daleko “tolerantnija” kada su u pitanju otisci prstiju, ogrebotine i slično.
U donjem desnom ćošku se nalazi taster za paljenje koji je i jedini osvetljen plavim LED-om. Do njega je smešten i “sleep” taster. Ispod donje ivice okvira su smešteni stereo zvučnici solidne snage, dovoljne da ozvuče prosečnu prostoriju ukoliko nema drugih izvora zvuka. Naravno, niski i srednji tonovi su mahom odsutni, ali od ovakvih uređaja zaista ne treba očekivati “HiFi” iskustvo. Za osnovne potrebe sasvim solidno i glasnije od prosečnog laptopa. Ipak, smatramo da su sami zvučnici pozicionirani isuviše blizu jedan drugom, pa je stereo efekat gotovo elminisan, jer imate utisak da zvuk dolazi iz jednog izvora, a ne dva.
Sa druge strane je smešteno još četiri tastera u grupama od po dva koja služe za kontrolisanje osvetljenja i jačine zvuka. Iako možda nije previše bitna zamerka, pomenuli bismo to da nam se ne dopada to što ne postoji nikakva indikacija nivoa na koji ste podesili neku od pomenutih stavki. Jednostavno ćete morati da pretpostavite ili da pogledate slajder na taskbaru. Na levom ćošku sa prednjoj strani se nalaze i dva LED-a koji pokazuju rad WiFi-a i hard diska.
Na levom boku su smeštena dva USB 3.0 porta, što je odlična vest, jer će ovaj interfejs tek u budućnosti dostići svoj vrhunac korišćenja, pa se može reći da je u ovom pogledu ET1612 “future proof”. Pored toga, prisutan je i čitač kartica, koji je kompatibilan sa SD, SDHC i MMC standardima. Memory Stick nije podržan, mada verujemo da neće mnogi žaliti.
Pozadina krije veliki oslonac koji omogućava da postavite ET1612 u vertikalan položaj. Ugao je podesiv iako ne nešto specijalno precizno i čvrsto. Imamo utisak da je isključiva upotreba plastike učinila da ova “noga” ne deluje isuviše uverljivo. Prosto, ovaj pristup se mnogo oslanja na to da će podloga pružati veći otpor i obezbediti da ovaj AiO bude čvrsto pozicioniran. Ipak, kako je prilično lagan, neko kompleksnije rešenje se ASUS-u nije činilo previše racionalno.
Na zadnjoj strani su smeštene praktično sve konekcije koje ovaj uređaj ima, osim onih koje smo pomenuli na levom boku. Pre svega tu se nalazi priključak za adapter, koji će biti prvi koji ćete iskoristiti prilikom puštanja PC-a u rad. Pored toga, ASUS je dodao još dva USB 2.0 priključka koji su idealni za periferije kako biste mogli da ostavite dva USB 3.0 slobodnim za nešto drugo. Iako je prisutan WiFi, ET1612 ima i LAN ulaz, kao i dva COM porta. U pogledu video izlaza tu je sve što bi vam moglo zatrebati, a to su D-SUB i HDMI, dok su za audio predviđeni po jedan 3,5mm audio AUX i Mic.
Hardver i OS
Kao što smo već pomenuli, ASUS za ovaj uređaj nije imao previše ambicija u hardverskom smislu, već su cena i dostupnost imali prednost. Stoga ne čudi izbor Intel Celeron 847 procesora, kao osnove za ova PC. Ovaj CPU se zasniva na SandyBridge arhitekturi i iako to deluje prilično privlačno, treba imati par stvari u vidu. U pitanju je štedljivi model čija maksimalna frekvencija iznosi svega 1100MHz, pa iako ima dva jezgra njegove performanse su ozbiljno kompromitovane niskim taktom.
Celeron 847 možda pripada modernoj arhitekturi, ali je ovaj jeftini procesor “kastriran” u pogledu naprednih tehnologija kao što su TurboBoost i HyperThreading. Kao posledica toga, TDP iznosi svega 17W i prilično je jasno da se u pogledu performansi ne može očekivati mnogo. Tako je i bilo, kada smo krenuli sa klasičnom baterijom testiranja krenuli smo od Cinebench 11.5. Nakon strpljivog posmatranja izvođenja testa smo dobili prilično niske rezultate i shvatili kako ovakav računar nema potrebe testirati na uobičajen način, jer brojke nisu dovoljno visoke da bi bile uporedive sa bilo čim što obično testiramo.
Grafički podsistem se oslanja na procesor, jer je unutar njega implementiran Intel HD Graphics. Ovaj GPU će poslužiti samo za osnovne zadatke i igranje slobodno možete zaboraviti, bez obzira na to koliko vam se nisko nalazi prag tolerancije na nizak frejmrejt. Prosto, osim ukoliko ne želite da se igrate u “slideshow” modu, oslanjati se na integrisani GPU u ovom slučaju nema nikakvog smisla.
Što se memorije tiče, naš model poseduje 2GB DDR3 RAM-a na jednom modulu. Kako Celeron 847 poseduje dva memorijska kanala, moguće je dodati još jedan modul i time povećati količinu memorije. Ipak, treba imati u vidu da bi sve preko 4 ili 6GB bio potpuni “overkill” koji ne biste mogli opravdati ničim što bi imalo praktičnu vrednost. Hard disk je prilično prostran što je odlična vest za one koji bi možda želeli da gledaju filmove na ovom AiO uređaju ili ga koriste za biblioteku muzike. Konkretno sa 320GB bićete prilično dugo obezbeđeni, a u slučaju da želite upgrade treba imati u vidu da se koristi HDD od 2,5 inča kao i kod prenosnih računara.
Na kraju dolazimo i do velikog aduta ET1612 i razloga zbog kog uz njega nisu stigle periferije, a radi se o ekranu. U pitanju je ekran dijagonale 15,6 inča čija rezolucija od 1366×768 piksela nije posebno impresivna. Ipak, radi se o ekranu osetljivom na dodir koji u kombinaciji sa Windows 8 operativnim sistemom radi dovoljno dobro da za neke osnovne potrebe zaista možete da ga koristite bez miša i tastature.
Kako se radi o rezistivnom ekranu, multitač gestovi nisu mogući što je šteta, jer bi dosta olakšali korišćenje. Takođe, smatramo da bi za ovako veliki ekran kapacitivna tehnologija bila bolji izbor. Preciznost smo par puta doveli u pitanje i pomislili da je kalibracija neophodna, ali je većim delom ekran radio sasvim solidno. Zapravo odziv je nekada slabiji zbog slabašnog hardvera, kom treba određeno vreme da procesira zadatak, pa je bitno da se ne pritiska više puta isti link dok recimo surfujete netom.
Utisci u radu
Kao što smo već rekli, merenje bilo kakvih performansi kod ovakvog uređaja ne bi imali nikakvog smisla, jer bi trajalo isuviše dugo, a dobijeni rezultati ne bi nikog učinili mnogo pametnijim. Dovoljno je videti minimalni rezultat koji smo dobili u Cinebenchu da bi ste lako znali u koju kategoriju upada ovaj PC. Kada bismo ga pozicionirali, rekli bisno da je svega par koraka iznad netbook-a, ali na svu sreću to je sasvim dovoljno da osnovne zadatke završava pristojnom brzinom. Dakle, prenećemo vam utiske sa najčešćim aktivnostima za koje se ovaj i slični uređaji najčešće koriste.
Surf internetom – Dovoljno brz uz povremeno zastajkivanje kada je potrebno da se učita neka od zahtevnijih stranica. U odnosu na netbook-ove prilično brže, ali se razlika u poređenju sa klasičnim “non-ULV” procesorima oseti u pojedinim momentima.
YouTube video – Sve do 720p je radilo potpuno glatko, što je sasvim u redu s obzirom na rezoluciju ekrana. Kod FullHD videa se može reći da je variralo od slučaja do slučaja, ali je u principu većina video materijala imala adekvatnu reprodukciju, dok je kod onih sa većim bitrate-om imala pad FPS-a i dešavalo se da se zvuk i video desinhronizuju.
Klasičan video – Ovde se ponavlja priča kao sa YouTube-om. Materijal u 720p je po pravilu radio kako treba, ali smo imali većih problema sa BluRay ripovima koji su imali bitrate veći od 10mbit. Sav materijal smo reprodukovali putem VLC media playera, a probali smo MKV i MP4 fajlove različitog kvaliteta.
Office – Paket Office alata je radio besprekorno, uz naravno nešto veći period koji morate sačekati da se učita aplikacija, ali to je sve. Naravno, rad uz miš i tastaturu je gotovo obavezan.
Skype – Kvalitet kamere nije sjajan, ali u dobro osvetljenim uslovima daje rezultate slične cenovno ekvivalentnim notebook/netbook uređajima.
Igre – Dovoljno je reći da ultra optimizovani Street Fighter IV na minimalnim podešavanjima nije dao dovoljno visok FPS da bi se okarakterisao kao igriv, tako da bilo koji od iole svežijih naslova ne dolazi u obzir. Isto se može reći i za video obradu, 3D modeling odnosno bilo šta od zahtevnijih aplikacija.
Sve u svemu, za osnovne potrebe ASUS ET1612 je više nego dovoljan. Idealan je za prvi susret sa kompjuterom i ulazak u PC svet za sve one ograničenog budžeta i prostora. Na kraju tu je i odlična namena da bude kućni multimedijalni centar, s tim što bi daleko srećnije rešenje bio u slučaju da može da se bez problema izbori sa FullHD-om. Moramo priznati da smatramo da je APU bio odabran umesto Intelovog Celerona, rezultat bi bio neuporedivo bolji. Ipak, ni ovako nije loš i ukoliko vas gore naveden spisak potreba zadovoljava, slobodno uzmite ET1612 u obzir.
Prednosti:
– Cena
– Dimenzije i masa
– Kultura rada
Nedostaci:
– Nedovoljno snage za pojedini 1080p materijal
Uređaj na test ustupio ASUS.
