Benchmark Redakcija
Delimir Tasić
ASUS DigiMatrix
Na upravo završenim “ASUS Danima” koji su održani u Beogradu, tajvanska kompanija ASUS predstavila je našem tržištu novi mini barebone, tj. SFF računar, sistem pomalo stereotipnog naziva – DigiMatrix. Iako naziv nije baš previše originalan, ono što taj naziv oličava svakako jeste. Trend proizvodnje SFF računara otpočeo je velikim uspehom koji je kompanija Shuttle imala na tom polju. Usvojene dimenzije za takve računare, uz održan najveći deo funkcionalnosti daleko većih računara su ono što je privuklo pažnju u početku, ali da sve to ne bi bilo kratkog daha morale su se polako implementirati nove funkcije koje će od ” malog i simpatičnog PC računara ” napraviti nešto sasvim novo. Danas skoro svaki veći proizvođač hardvera ima u ponudi svoj mini-barebone sistem. Ipak, kako se razlikovati ? Sigurno da to nije lako u situaciji kada veliki broj proizvođača nema vremena/mogućnosti/kapaciteta da krene u kreiranje autentičnog proizvoda i tržištu ponudi nešto sasvim novo. Prva kompanije koja je uspela da svoj proizvod izdigne iz mase sličnih jeste veliki rival kompanije ASUS, tajvanski Microstar. Iako se dimenzijama nije izdvajao od Shuttle, Creative, pa i ABIT barebone sistema, obilje funkcija su od Mega PC računara načinili sasvim novu klasu uređaja koje bismo mogli nazvati multimedijalni mini-barebone sistemi.
ASUSTek se dugo držao po strani kada su ovi uređaji u pitanju što je za ovu izuzetno uspešnu i fleksibilnu kompaniju bilo pomalo neuobičajeno. Iako je bilo u ponudi barebone sistema kao što su npr. modeli Panduit i Terminator, koji su dostupni i na našem tržištu, nismo imali pravu multimedijalnu mašinu koja se razlikuje od klasičnog PC računara na koji smo se navikli. Pod pravom multimedijalnom mašinom pri tome podrazumevamo multifunkcionalni sistem koji ima mogućnost rada nezavisno od operativnog sistema, ali koji “ispod haube” krije i celokupni PC računar koji čeka da ga aktivirate kada se javi želja da pogledate neki DVD, DivX ili krstarite prostranstvima globalne mreže. Tajvanski elektronski kraljevi (ASUSTeK – “ASUS Taiwan Electronic Kings ” kako, pomalo u šali, vole da kažu u kompaniji ASUS) su ipak predstavili deo svog portfolia koji se odnosi na novi koncept multifunkcionalnih multimedijalnih računara. Digimatrix je pred nama i odlikuje se do sada neviđeno malim dimenzijama, odlično implementiranim multimedijalnim funkcijama, ali i obiljem dodatne opreme koja ga stavlja visoko na lestvicu mini-barebone sistema.
ASUS DigiMatrix – sasvim novi izgled
Iako smo bili upoznati sa dimenzijama ASUS-ovog novog računara, a i par kolega nas je u više navrata slikovito informisalo da je u stvari u pitanju vrlo mali uređaj, pomalo smo ipak bili iznenađani kada smo iz kutije dosta većih dimenznija izvadili uređaj koji je veličine prosečnog DVD plejera ili satelitskog risivera. Natpis “Powered by ASUS ” na prednjoj masci, ipak je nedvosmisleno potvrdio da nismo greškom i dobili u kutiji DVD plejer, već ono što smo i tražili – novi ASUS-ov barebone sistem .
Pogled na specifikaciju koja je krupnim slovima ispisana na kutiji, kaže da je visina celog uređaja svega 5.3, a dužina 29 cm. Jasno je da projektovanje funkcionalnog PC računara tako malih dimenzija predstavlja pravi izazov. Prvi kompromis kojem se moralo pribeći kada je dizajn u pitanju, jeste “izbacivanje” ispravljača van kućišta. To predstavlja nesumnjivu prednost iz prostog razloga što će transformator zračiti toplotu van skučenog kućišta smanjujući na taj način mogućnost pregrevanja sistemskih komponenti, a što je opet gledano iz drugog ugla, vrlo važno za pravilan i stabilan rad računara. Sam ispravljač podseća na one koje smo imali prilike da vidmo prilikom brojnih prikaza notebook računara i izašao je iz pogona kompanije LiteOn.
Druga posledica upotrebe tankog, tzv. slim kućišta, jesu masivni ventilacioni otvori na gornjoj strani aluminijumskog poklopca . Naime, specifičan sistem hlađenja koji je primenjen u ASUS Digimatrix sistemu, hladan vazduh uvlači upravo kroz ove otvore tako da je preporučljivo da iste ne pokrivate. Kada već govorimo o poklopcu, samo kućište je izuzetne čvrstine i kvalitetno je izrađeno. Nismo sigurni da će izdržati neki 21″ monitor na sebi, ali je sasvim lepo podnelo Samsung 153T TFT-LCD monitor koji smo koristili prilikom testiranja. Jedino o čemu treba voditi računa, a što smo već spomenuli, da postolje monitora ne stoji na ventilacionim otvorima. Kako su postolja za TFT-LCD monitore dosta manja u odnosu na njihove CRT pandane to nije teško ispoštovati u slučaju da se odlučite za ovaj tip monitora.
Sistem hlađenja koji se brine za održavanje centralnog procesora u “dobroj formi” je veoma neuobičajen i pomalo podseća na notebook rešenja. Preko centralnog procesora naleže klasični heatsink izrađen u potpunosti od bakra sa veoma tanko profilisanim “listićima” kao što je to slučaj kod najskupljih kulera poznatih kompanija. Veći fan koji se nalazi na njemu ima zadatak da pri manjem broju obrtaja, odvede toplotu. Ono što ne uspe da ohladi taj prvi fan, preko heat-pipe tehnologije se odvodi do drugog heatsinka koji je takođe aktivno hlađen, a koji se nalazi ispod drugog ventilacionog otvora. Na taj način će se Pentium 4 procesor do brzine od 2.4 GHz održavati na prihvatljivoj temperaturi. Ukoliko temperatura ipak pređe bezbednu granicu, pomoću ASUS-ove tehnologije Q-Fan (reguliše se iz BIOS-a matične ploče) ventilatori će se ubrzati, a ako ni to ne pomogne na scenu će stupiti ASUS C.O.P. tehnologija pomoću koje će se računar u potpunosti ugasiti i time izbeći veće havarije, kako procesora, tako i matične ploče.
Poklopac koji se nalazi na prednjoj strani računara, a kroz čiji otvor se može videti LED displej malih dimenzija, krije ispod sebe obilje konektora. Pored nekoliko LE dioda koje signaliziraju rad računara, tu je i masivni potenciometar, sličan HiFi uređajima, a kojim možete kontrolisati jačinu zvuka dok računar vrši reprodukcju audio sadržaja. Ispod poklopca ćete naći nekoliko tastera za kontrolu audio reprodukcije – kao i kod klasičnih audio uređaja. Ono što klasični audio uređaju nemaju a Digimatrix ima, jeste čitač sedam tipova memorijskih kartica; već spomenuti Firewire/IEEE1394 portovi (obe verzije: jedan 4-pinski i jedan 6-to pinski) i čak četiri USB2.0 porta. Konektori za slušalice i mikrofon takođe su izvedeni na prednjem panelu ispod lepo dizajniranog poklopca. Kako biste kontrolu reprodukcije mogli obavljati i dok je poklopac zatvoren, a kada računar izgleda veoma lepo, play/skip/stop/pause tasteri izvedeni su i na samom poklopcu baš kao i power taster.
Displej koji je ugrađen na ovom sistemu je u skladu sa celokupnim dimenzijama računara. Ne odlikuje se preteranom vizuelnom atraktivnošću već je tu pre svega da vas informiše o trenutnom režimu rada uređaja i ponudi neke bazične povratne inoformacije toka reprodukcije. Tako ćete na njemu moći da očitate nivo jačine zvuka, redni broj muzičke numere na MP3/AudioCD disku, ali i temperaturu procesora u slučaju da je aktiviran “PC mod”. U slučaju da je uređaj ugašen (dakle, nije aktivna ni PC ni Audio sekcija DigiMatrixa) na displeju će biti ispisivano trenutno vreme. Naša zamerka ide na nemogućnost prikazivanja ID3 tagova, tako da će jedina informacija o reprodukciji MP3 numera sa diskova biti njihov redni broj u slučaju da ne koristite monitor.
Sa zadnje strane računara krije se, razumljivo, još više priključaka. Antenski konektori preko kojih ćete dovesti TV i radio signal su prisutni, a isto važi i za: audio konektore, video ulaz, Ethernet i Gigabit LAN portove, PS/2, VGA i DVI priključke za monitore, četiri USB 2.0 porta (dakle ukupno osam!) i HDTV izlaz. Da, Digimatrix je prvi verovatno prvi računar sa podrškom za televiziju visoke rezolucije, koja se tek uvodi u Severnoj Americi, a uveliko eksploatiše u Japanu. Ništa manje zanimljiv nije ni eksterni IDE port. Iako nismo sigurni da bi dodatni HDD radio podredstvom ovog konektora (mada je sasvim logično da bi, ali javlja se problem napajanja), sigurni smo da on služi za povezivanje dodatnog kućišta koje u sebi nosi dodatne hard diskove, optičke uređaje, a pri tome se savršeno uklapa u opšti izgled uređaja kako dizajnerskim rešenjem kućišta, tako i njegovim dimenzijama.
Svim funkcijama možete upravljati pomoću daljinskog upravljača koji se dizajnom baš i ne uklapa u liniju koju nameće uređaj. Svi potrebni kablovi poput onih za povezivanje na 5.1 sisteme, HDTV adaptere, S-Video kalbić pa čak i SCART-to-CHINCH konvertor su u paketu, tako da nećete biti ostavljeni na cedilu koji god uređaj da nameravate da povežete na DigiMatrix, što je svakako pohvalno. Takođe i standardna radio antena je uključena u paket tako da će i radio funkcija biti operativna u potpunosti kada kupite računar.
Za razliku od prethodno testiranog računara ovog tipa kod koga smo imali HiFi taster kojim smo aktivirali režim u kome, bez startovanja OS-a, možemo slušati muziku i radio, kod ASUS-a se to zove AudioDJ. I dok kod Mega PC-ja HiFi mod radi isključivo uz pomoć ugrađenog displeja, kod DigiMatirxa u pomoć uskače i monitor/televizor. Iako nam se ideja da sve vreme držimo upaljen i monitor ne čini kao najbolja, veoma dobro rešenje može biti upotreba TV-a na kome će se jasno, krupnim slovima, ispisivati sadržaj foldera, frekvencija radio stanice koju slušamo ili sadržaj audio CD-a koji se trenutno okreće u optičkom uređaju. Ipak, moramo uputiti zamerku baš u ovom delu. I dok je očigledan napor da se sve više izbegava arhaični “DOS prikaz” na ekranu ubacivanjem raznoraznih boot logotipa u BIOS-e matičnih ploča (a u čemu je jedan od pionira bio baš ASUS!), ASUS se kod jednog ovakvog uređaja odlučio baš za meni koji se ne odlikuje previše atraktivnim dizajnom. Ipak, funkcionalnost je na zadovoljavajućem nivou, tako da će npr. sadržaj MP3 diska biti odmah pretražen i automatski će otpočeti reprodukcija po ubacivanju diska u drajv. Na ekranu će se ispisivati sadržaj diska, ali pomalo nedostaje neki efekat vizuelizacije. Ono što je jako dobro, a što je posledica toga da i u AudioDJ modu najveći deo računara radi, jeste mogućnost puštanja i MP3 fajlova sa hard diska što je zaista dobrodošla mogućnost. Na taj način ćete na jednom jeftinom HDD-u reda veličine 80 GB imati na desetine hiljada muzičkih numera koje će biti raspoložive nezavisno od kućnog PC računara npr. u sklopu kućnog HiFi sistema, a verujemo da ne treba objašnjavati šta to znači i do kojih granica dovodi vaš kućni HiFi centar. Podržano je razvrstavanje muzike po folderima, pa tako možete napraviti određene grupe fajlova i sortirati muzičke numere npr. po žanru ili izvođaču. Dakle, naše prethodna zamerka na nemogućnost prikazivanja ID3 tagova na ugrađenom displeju se donekle kompenzira upotrebom televizora ili monitora. Da su i u kompaniji ASUS imali u vidu baš ovaj način upotrebe svedoči i slika sa ambaže na kojoj je na stalku, sličnom onima koji se koriste za HiFi komponente, postavljen ASUS DigiMatrix, a iznad njega se “smeška” veliki plazma TV. Verujemo da je to scenario koji svako od vas priželjkuje u svom domu, ali će zbog cene plazma ekrana taj “modni detalj”, nažalost, ostati van domašaja većine korisnika ne samo kod nas već i u svetu.
Radio sekcija u okviru AudioDJ moda je manje-više uobičajena. Imate mogućnost pretrage frekvencija u potrazi za radio stanicama koje će se automatski memorisati na predviđena mesta, a na vama je da vršite izbor pomoću daljinskog upravljača ili pomoču tastera na prednjem panelu. Kao što smo već napomenuli, mogućnost reprodukcije audio diskova pored MP3 formata je takođe odlika DigiMatrix sistema, a korisnički interfejs u režimu kada nije aktivan operativni sistem je identičan MP3 reprodukciji.
Moramo napomenuti da, iako grafički nije previše atraktivan, korisnički interfejs je sasvim zadovoljavajuće funkcionalnosti tako da ćete posle lakog privikavanja, sasvim normalno kontrolisati reprodukciju audio sadržaja: bilo preko daljinskog upravljača ili posredstvom tastera na samom uređaju. Naravno, ko voli “šareniš” može uvek pokrenuti PC režim u kome je za sve ove opisane zadatke predviđen ASUS HomeTheater softver, a o kome će biti reči u narednom delu…
ASUS HomeTheater softverski sistem je deo trenda koji je promovisao Microsoft lansiranjem svog specijalnog izdanja Windows XP sistema namenjenog multimedijalnim PC računarima kojima se između ostalog, upravlja pomoću daljinskog upravljača, a koji upravo kao i Digimatrix, integrišu računarske tehnologije u kućni centar zabave. Kompanija InterVideo ima veliko iskustvo na polju multimedijalnog softvera, pa je i ovog puta angažovana od strane jedne velike kompanije da upriliči korisnički interfejs za naprednu multmedijalnu mašinu kakva je ASUS Digimatrix. Da podsetimo da je i konkurentski model baziran baš na tehnologiji ove kompanije.
Kao i u slučaju prethodno testiranog modela računara, i ovde po instalaciji možete odabrati da li će se HomeTHeater softver pokretati svakog puta kada se bude bootovao operativni sistem Windows, ili će se ta operacija obavljati na zahtev korisnika. Po incijalnom pokretanju imate mogućnost izbora između par generalnih podešavanja, a koja se tiču: prikaza na ekranu, izvora TV i radio signala, izvora zvuka i načina zvučne reprodukcije, načina prikaza slika itd…
Glavni ekran HomeTheater aplikacije se odlikuje veoma preglednim menijem koji u sebi sadrži šest stavki koje se tiču implementiranih funkcija koje se mogu koristiti na Digimatrix sistemu. To su već spominjane opcije slušanja radio programa, gledanja DVD diskova, gledanja TV programa, ali i pregleda slika i ostalih multimedijalnih sadržaja. Za razliku od MSI Mega PC-ja, ovde nije omogućeno pokretanje drugih aplikacija iz ovog korisničkog interfejsa.
Radio funkcija izvedena je na manje-više standardan način, a izostanak RDS radio prijema nas je pomalo razočarao, jer smo od ovakvog uređaja očekivali radio najviših mogućnosti. Bilo kako bilo, TV funkcija nije razočarala, jer je implementirana i podrška za teletext, a izlaz po HDTV standardu je u našim uslovima tu, kako bi mogli da se pohvalimo komšijama koje i ne znaju šta je to HDTV, ali je sigurno bolje nego TV (jer ima prefix HD 🙂 ). Naravno mogućnost programiranog snimanja, time shiftinga i grebovanja statičnih TV ekrana je kod internih TV kartica već standard, pa zašto to ne bi postojalo i kod jednog računara kome je mutimedija “u krvi “? Tom logikom su se verovatno vodili i u kompaniji ASUS kada su odlučili da sve te funkcije implemeniraju u softver.
Možemo reći da je softver koji su ASUS i MSI predvideli za svoje multimedijalne mini-barebone računare sasvim uporedivih mogućnosti što je sasvim pohvalno, jer je funkcionalnost ovih rešenja na visokom nivou. Naravno, uvek je lakše reprodukciju zvuka obavljati bez posredovanja operativnog sistema, ako ni zbog čega drugog onda zato što je to praksa i na kućnim HiFi uređajima. Iz tog razloga bi smo, kada je MP3 reprodukcija u pitanju, pre koristili AudioDJ sekciju nego glomazan HomeTheater softver…Valja napomenuti da smo primetili i izvesnu nekonzistentnost u ponašanju HomeTheater aplikacije prilikom repordukcije MP3 formata, a koja se manifestovala povremenim “rušenjem” same aplikacije. Nadamo se da će to u narednim revizijama biti otklonjemo pomoću nekog patch-a ili update-a softvera. Takođe, treba imati u vidu da smo na test dobili tzv. sample primerak.
ASUS Digimatrix kao PC
Dakle, kao što smo već rekli, Digimatrix se razlikuje od MP3 ili DVD plejera baš po tome što u sebi inkorporira i celokupni PC računar. Baziran na SiS 651 skupu čipova, jasno je da Digimatrix nije tu da bi “očitao lekciju” najbržim konfiguracijama, već da bi obezbedio udobnost multimedijalne upotrebe PC računara, a za šta se pobrinuo ASUS implementiranjem novih načina upotrebe, a koje smo već opisali. Dva DIMM podnožja, koliko je ASUS implementirao na ugrađenoj “P4SQ” ploči je dovoljno za maksimalno memorijsko proširenje od 2 GB DDR333 (PC2700) memorije. Kako se radi o ploči sa SiS 651 skupom čipova jasno je da nema ni govora o dvokanalnom tj. 128-bitnom režimu rada sa memorijom tako da će vrhunske performanse zaobići ovaj uređaj, ali to nije ni bio cilj prilikom njegovog projektovanja. Južni most koji sačinjava celinu kontrolerske logike na ASUS P4SQ ploči nosi oznaku SiS962L. Sufiks ” L ” označava podršku za IEEE1394 komunikaciju sa spoljnim uređajima, a kod ovog računara ona je oličena u spomenuta dva takva porta na prednjem panelu.
I dok je rad sa diskovima sasvim zadovoljavajući kada je SiS čipset u pitanju, performanse ugrađene grafike to svakako nisu. Veoma niski rezultati koji su postignuti na 3D testovima kojima smo podvrgli Digimatrix, tj. SiS301 grafički adapter, samo su malim delom posledica sporog Celeron 2.4 procesora koji se nalazio u test primerku. Integrisano grafičko jezgro ima mogućnost upotrebe do 64MB sistemske memorije za potrebe 3D prikaza, ali smatramo da je za jedan DirectX 7 “akcelerator” ovakvih mogućnosti, to ipak previše. Za ono za šta je namenjena, a to je 2D grafika i reprodukcija multimedijalnih sadržaja, ugrađena grafika će biti veoma upotrebljiva i sa mnogo manje od 64 MB, a “višak” memorije će više značiti ako se stavi na rapsolaganje ostatku sistema, nego ako ostane “zarobljen” u grafičkom adapteru skromnih mogućnosti. Jedna od mogućnosti bez koje ne bi bila izvodljiva realizacija napredne TV podrške Digimatrix sistema, a koja je karakteristika baš SiS grafičkog čipa je upravo podrška za HDTV.
Rezultati testova:
SiSoft Sandra 2004 Standard Edition
CPU
6130/ 1747(3223)
Multimedia
14791/17432
Memory
1973/1942
HDD
34179
PC Mark04
System
2182
Memory
2086
HDD
—
Graphics
597
CPU
2699
HDD Tach 2.7
Transfer max/min
64.0/14.7
Prosecan transfer
47.5
Vreme pristupa
17.3
Optercenje procesora
8.7%
3D Mark 2001SE
640x480x16
1963
1024x768x32
1217
Quake III – The Arena v1.17
640×480 Fastest
55.2
1024×768 Quality
27
Optički uređaj koji stiže sa računarom je slim DVD/CD-R combo drajv, a na sebi nosi oznaku SD-R6112. Radi se o proizvodu koji je za potrebe kompanije ASUS, proizveo japanski gigant Toshiba, a to se vidi po ASUS logotipu na nalepnici, nedaleko od natpisa Toshiba SD-R6112. Radi se o najmodernijem tipu optičkih uređaja – DVD rezaču. Sam uređaj ima mogućnost rada u brzinskom režimu 2X kada je narezivanje DVD-R/RW diskova u pitanju, dok će CD-R/RW diskovi biti narezani po brzinskoj specifikaciji koja odgovara oznaci 16x odnosno 10x kada je reč o rewriteable CD medijima. Dakle, nije u pitanju dualni drajv već uređaj koji podržava “-” standard. Sve u svemu jasan je trend da se kao standard nametne DVD recording uređaj umesto do skoro dominantnog CD-R. Inače, slim drajv je jedini tip optičkih uređaja koje možete ubaciti u ovako malo kućište, tako da to treba imati u vidu. Cena takvih uređaja je nešto viša od klasičnih, budući da se proizvode u manjim serijama i prevashodno se ugrađuju u notebook računare. Specifikacija ovakvih drajvova je nešto inferiornija u odnosu na klasične optičke uređaje jer su podređeni niskoj potrošnji. Ipak, Digimatrix već stiže sa preinstaliranim optičkim drajvom tako da nećete morati da tražite ovu retku robu kod domaćih distributera. Dakle, spisak komponenti koje uobičajeno “nedostaju” kod barebone sistema je kraći za jednu stavku (spomenuti optički uređaj) i obuhvata: Intel Socket 478 procesor, DDR-SDRAM memoriju i IDE hard disk. Periferije i tastatura se kao i kod klasičnih PC računara biraju “po želji”. Dakle, ukoliko se odlučite za Pentium procesor, morate koristiti neki od modela iz Pentium 4 porodice, a kada su Celeron procesori u pitanju to mogu biti modeli bazirani na NetBurst arhitekturi koji imaju 128k keš memorije i koji su ustvari derivati Pentium 4 procesora uz osetno niže performanse, ali i cenu. Naravno, podrška za FSB 533 kada su Pentium 4 procesori u pitanju nije izostala, dok Celeroni još uvek ne koriste tu brzinu sistemske magistrale. Iako bismo voleli da vidimo i model sa podrškom za AMD procesore, ovog puta to nije toliko neophodno, jer mašina ne pretenduje na brzinski tron, pa će i upotreba Celeron tipa procesora sasvim opravdati svrhu ovog računara, uz održavanje niske cene krajnjeg sistema.
Što se tiče ostalih elemenata PC komponente nema se šta mnogo reći, a da se ne ponavljamo. Impozantan skup raznih mrežnih standarda i mogućnosti za priključivanje periferija je ostavio pozitivan utisak na nas. Ono što je bilo žrtvovano, kako bi se postigao ovaj nivo kompaktnosti jesu PCI i AGP slotovi. Dakle, na ugrađenoj P4SQ ploči ne postoje standardni PCI slotovi tako da ćete sva eventualna proširenja obavljati pomoću USB 2.0 ili Firewire interfejsa. Interni port za proširenja, izveden u vidu mini PCI slota je popunjen Asus-ovom 802.11b wireless LAN karticom. Kartica je bazirana na Ralink čipu oznake RT2460P, a antena je interna.
Zvučna podška je izvedena preko adaptera na samoj ploči, a čiji drajveri imaju nešto više podešavanja nego što je to uobičajeno za standardni ALC650 ili CMI codec koji srećemo na najvećem delu jeftinih matičnih ploča. Omogućeno je, slično nVidia Soundstorm zvuku, koji nalazimo na najskupljim nForce2 pločama, pozicioniranje zvuka, EAX ekstenzije, ali i razna druga podešavanja, a šo se može videti sa sledećih slika…
Od ostale “egzotične” opreme koja se krije ispod haube računara izdvojili bismo svakako TV tuner, radio tuner, gigabitni lan (3Com Marvell 940) i ethernet LAN adapter (uobičajeni Realtek RTL8201BL), ali i spomenuti wireless mrežni adapter koji ima i mogućnost emulacije tj. rada u SoftAP režimu, kada će se adapter ponašati kao Access Point uređaj, što je ekvivalent mrežnom switchu kod klasičnih, kablovskih, mreža.Takođe, ne postoji mogućnost upotrebe brže grafičke kartice zbog nepostojanja AGP slota.
Primetili smo, prilikom testa da kada se računar poveže sa LCD-TFT montorom preko analognog izlaza, daje nešto mutniju sliku nego što bi to u praksi trebalo da bude. Displeji sa kojima smo vršili testiranje su bili visoka klasa kompanije Sasmung sa oznakama 153T i 152MP. Na oba je ta pojava bila izražena, na modelu sa oznakom T nešto više, a na multimedijalnom modelu iz MP serije nešto manje. Da li je problem do našeg sample primerka ili je to generalna karekteristika tekuće revizije Digimatrix-a nismo mogli da utvrdimo, jer nismo imali mogućnost da isprobamo više primeraka. Naravno, DVI priključak je prisutan, a kod njega su ove anomalije neizvodljive tako da će, ukoliko se problem javi, on biti rešiv na lak način (pod uslovom da kupite TFT sa DVI ulazom, a koji je osetno skuplji od modela koji ima samo anlaogni priključak). Pored toga sa DVI konekcijom dobićete i verniji prikaz boja, ali i odustvo eventualnih deformacija na slici koje su posledica interferencija.
Na kraju…
…možemo reći da je ASUS uspeo da “uhvati priključak” na tržištu barebone sistema u svom stilu. Sasvim je jasno zašto ASUS nije pre ponudio svoje viđenje mini-barebone sistema – iz prostog razloga što kopiranje tuđih rešenja nije ono na šta nas je ovaj gigant navikao. Malim dimenzijama i vrhunskim kvalitetom izrade Digimatrix će biti dobar izbor za korisnike kojima treba multimedijalna mašina, koju će pored njene osnovne namene (MP3, audio CD, DVD…) koristiti i za povremeno kucanje teksta u Word-u, pregled WWW stranica ili čitanje elektronske pošte. Pokretanje zahtevnih 3D igara nije primena u kojoj će se ovaj uređaj pokazati u pravom svetlu i to je ono što treba imati u vidu.
Možemo rezimirati da je napor da se ponudi nešto drugačije uspeo i da smo dobili do sada najbogatije opremljen barebone sistem koji pored svih mogućnosti koje nudi konkurencija, nudi i par prednosti kao što je gigabitni lan ili TV tuner. Da li su vama te funkcije potrebne nije toliko bitno jer je pretpostavka da, ako se odlučite za kupovinu jednog ovakvog sistema, ozbiljno računate i na te elemente. Druga stvar koju treba imati u vidu je da je ASUS do sada, kada su barebone sistemi u pitanju, bio izuzetno cenovno konkurentan, pa se nadamo da se ta praksa neće promeniti ni sada kada je u njihovom portfoliu Digimatrix. Preinstalirani DVD-RW uređaj će ipak uticati na finalnu cenu ovog interesantnog proizvoda i to moramo naglasiti…
Ako posmatramo sa aspekta naprednih korisnika onda ovaj uređaj neće biti previše interesantan zbog svojih hardverskih ograničenja na koja se moralo pristati kako bi projekcija jednog ovako malog uređaja uopšte i bila moguća. Performanse se svakako mogu poboljšati. Ukoliko bismo hteli AMD baziranu mašinu voleli bi smo, kao kod skoro prikazanog modela nForce2 čipset, a za Intel platfromu ATi je promovisao skoro svoj R9100IGP čipset solidnih performansi. Ipak, osnovni cilj je ispunjen: dobili smo multifunkcionalnu mašinu, veoma malih dimenzija, a koja pri tome može da veoma uspešno zameni nekoliko uređaja i tako pomeri granice kućne zabave. Uostalom, PC je odavno prestao da bude samo alatka za “ozbiljan rad”..
