Benchmark Redakcija
Nebojša Todorović
Što se pakovanja tiče, nije bilo bitnih izmena. Zapravo, nije ih bilo uopšte. To znači da novi model stiže u kutiji koja ništa ne govori o samom proizvodu. Ne pominje se ni naziv uređaja koji se nalazi unutra, tako da će korisnik videti samo slogan kompanije Asus i ništa više od toga. Prošli put smo se pitali da li je možda razlog za to činjenica da je u pitanju bila verzija namenjena novinarima. Ipak, kako smo dobili ovaj uzorak direktno iz lokalnog šopa, sada više nema mesta sumnji. Asus je jednostavno upotrebio generičko pakovanje.
Unutra pronalazimo u prvom redu opširnu dokumentaciju koja pokriva sve bitne aspekte ovog proizvoda. Izdvojeno je grafičko uputstvo za montažu PC-a putem VESA nosača koji se takođe isporučuje u okviru standardnog pakovanja. Uz metalni nosač tu su i dva seta šrafova, a dopada nam se to što šrafovi koji nose VivoPC imaju gumene odbojnike za redukciju vibracija. Kako ovaj model ima klasičan hard disk i ventilatore to će svakako biti od koristi zbog pokretnih delova.
Na kraju, tu je i naponski adapter. Dizajn je tipičan “Asusovski”. Minijaturna “kockica” je deklarisana na 65 W što je više nego dovoljno da zadovolji potrebe VivoPC-a, s obzirom na to da koristi ULV procesor sa modernom Haswell arhitekturom.
Sam računar je veoma dobro izrađen, ne samo u smislu izrade, već i po pitanju dizajnerskog aspekta. Na prvi pogled deluje isuviše pravilno i simetrično da bi se pričalo o “nekoj lepoti”, ali ubrzo smo shvatili da ga upravo to čini privlačnim. Što se tiče same izrade, prvo što se da primetiti jeste metalni poklopac koji je izrađen od brušenog aluminijuma. Bočne stranice su izrađene od izuzetno kvalitetne plastike. U toliko velikoj meri, da smo na ovu temu diskutovali poduže vreme, zaključujući da je ipak reč o plastici.
“Donji postroj” je od tipične plastike kakvu Asus koristi za donje stranice velikog broja svojih laptopova. Sa te strane se nalazi veliki broj otvora kroz koje se obavlja strujanje vazduha. Upravo na ovaj način je Asus uspeo da obezbedi da sa svih drugih strana VivoPC ima ravne unifromne površine. Osim na zadnjoj strani, nigde nema nikakvih detalja osim “štrafte” koja predstavlja LED osvetljenu indikaciju rada. LED je bele boje i odlično se uklapa u kompletan imidž, a posebno nam se dopada što svetli čitavom dužinom dok PC radi.
[modul]specifikacija=8330[/modul]U odnosu na prethodni model, zadnja strana krije prava unapređenja ili je možda još bolje da kažemo – unapređenje. Umesto dosadašnje upotrebe odavno prevaziđenog analognog D-Sub video izlaza, tu je sada DisplayPort. Ovo možda nekima deluje kao mala nadogradnja, ali svima koji koriste monitor sa rezolucijom većom od 1080p, DisplayPort je primarni vid konekcije koji koriste.
Osim toga, nema drugih izmena, što znači da je VivoPC i dalje daleko superiorniji na polju konektivnosti u odnosu na Intel NUC, Gigabyte Brix i slične koncepte. Tu je čak šest USB portova, što je za svaku pohvalu. Mnoge matične ploče poseduju isti broj ovih priključaka, tako da VivoPC prednjači u odnosu na minijaturne računare poput Intel NUC-a, a ujedno se nalazi rame uz rame sa klasičnim desktopovima. Pored DisplayPorta, implementiran je i popularni HDMI koji će većina koristiti.
Naravno, HDMI možete, uz odgovarajući adapter, možete pretvoriti u DVI ukoliko vam je ovaj vid konekcije potreban. Gigabitni LAN je takođe tu i iza njega stoji Intelov kontroler, tako da možete unapred računati na zavidne performanse. Za one koji preferiraju bežično, tu je WiFi sa podrškom za N standard.
Kao i ranije, tu je i S/PDIF, dok se mesta našlo i za tri klasična analogna audio konektora od 3.5mm. Pohvalili bismo i implementaciju čitača kartica koji je kompatibilan sa SD i MMC standardom, iako njegova pozicija realno gledano nije baš idealna. Naime, čitač kartica daleko više smisla ima kada se nalazi napred, jer ukoliko smestite VivoPC na policu, sve su šanse da će pristup čitaču biti otežan.
Nije velika zamerka, ali može da oteža upotrebu korisne mogućnosti i pritom Asus je do sada trebao da uvidi ovaj nedostatak, s obzirom na to da je prošlo dve godine. Na zadnjoj je smešten i prekidač za paljenje, kao i otvor za hlađenje. Ipak, to nije jedini prorez, jer se po gotovo celoj donjoj strani nalaze otvori za cirkulaciju vazduha.
Ispod haube
Poklopac se lako skida tako što se otključa bravica sa zadnje strane koja se nalazi kod konektora. Nakon toga potrebno je pogurati aluminijumski poklopac prema zadnjoj strani i došli ste do unutrašnjosti VivoPC-a.
Drugu novost u smislu dizajna pronalazimo u metalnom kavezu koji krije hard disk od 2.5 inča. U ovom kavezu se nalaze dva SATA 6 Gbps konektora, tako da možete da dodate još jedan 2.5-inčni uređaj. Nama na pamet pada idealna kombinacija u vidu velikog hard diska poput ugrađenog Hitachi-ja od 500 GB (5400 RPM) uz jedan SSD od 120 ili 240 GB koji bi predstavljao sistemski disk. Ovo bi VivoPC učinilo odličnim multimedijalnim sistemom, gde biste lako mogli da instalrate torent klijent i da se bacite u gomilanje (legalnih) video materijala.
Drugo rešenje koje VivoPC nudi je da izvadite kavez i ugradite klasičan 3.5-inčni hard disk koji vam je višak, mada u tom slučaju, bolje je da jednostavno kupite model koji nema hard disk fabrički i time uštedite novac.
Ispod možemo da pronađemo i poklopac iza koga se krije RAM, a VivoPC koristi SO-DIMM module DDR3L tipa koji rade na nižoj voltaži od standardnih. Fabrički je ugrađen jedan Samsung modul kapaciteta 4 GB, a tu je podrška za još jedan što čini da ovaj PC može da iskoristi prednosti Dual-Channel konfiguracije što većina NUC, Brix i sličnih rešenja ne mogu.
Od ostalih specifikacija, ovaj model karakteriše procesor baziran na Haswell arhitekturi. Radi se o Intel Core i5 4200U procesoru koji je namenjen prenosnim i štedljivim konfiguracijama. Ovaj 22-nanometarski CPU je deklarisan na tipičnu potrošnju od svega 15 W. On raspolaže sa dva fizička jezgra i uz HyperThreading tehnologiju ga sistem vidi kao Quad-Core procesor. Ukratko, reč je o odličnom procesoru kakav se retko sreće u računarima ove vrste i namene. U našem slučaju, najčešće smo se sretali sa Celeronima, Atomima, dok je jedino Gigabyte Brix upošljavao nešto ozbiljniji Core i3. Sa druge strane, ovaj VivoPC krije pristojan broj konjskih snaga ispod svoje alumijumske haube.
[modul]specifikacija=8330[/modul]
Rezultati
Asus VivoPC VM62 – G029M
Gigabyte Brix GB-XM1-1007
Shuttle DS57U
7-Zip 9.20 x64 kompresija / dekompresija [KB/s]
3.194 / 77.708
2.910 / 32.969
3.183 / 35.551
WinRar Benchmark [KB/s]
1.202
1.520
1.576
x264 HD Benchmark 4.0 pass1 / pass2 [s]
20.5 / 240
39.2 / 7.1
44.3 / 8.01
Cinebench R15 x64 OpenGL [fps] / CPU [cb]
20.5 / 240
n/a
17.91 / 116
AIDA 64 4.5 Extreme Memory Benchmark
Read [MB/s]
11.905
10.214
12.079
Write [MB/s]
11.955
8.641
12.369
Copy [MB/s]
11.279
10.790
10.634
AIDA 64 4.5 memory latency [ns]
66.8
69.3
80.6
TrueCrypt [AES / TwoFish / Serpent]
1400 / 226 / 125
132 / 98.1 / 60.5
145 / 104 / 65
Futuremark PCMark 8
Creative Suite [pts]
2.152
n/a
2.183
Work Suite [pts]
3.074
n/a
2.903
Home Suite [pts]
2.158
n/a
n/a
Futuremark 3DMark
IceStorm Extreme [pts]
30.319
n/a
15.864
Cloud Gate [pts]
3.844
n/a
2.385
Sky Diver [pts]
2.220
n/a
1.381
1920×1080 / 1366×768 0xAA 0xAF
Street Fighter IV (DX10, Low) [fps]
44.7 / 60.5
32.1 / n/a
41.1 / 59.1
Resident Evil 5 (DX10, Low) [fps]
27.1 / 38.3
19.6 / n/a
19.9 / 27.3
Dark Void (DX11, low) [fps]
22.4 / 33.2
14.1 / n/a
16.4 / 25.7
Utisci u radu i zaključak
Tokom korišćenja došli smo do nekoliko zaključaka, od kojih su neki pozitivni, a neki ne. Naime, prvi utisak je da nam se sistem nakon instalacije OS-a ponašao nekako usporeno. Najbolji opis bi bio da je jednostavno operativni sistem bio trom. Razlog za to je korišćenje 2.5-inčnog hard diska čije se magnetne ploče vrte na 5400 o/min. Neko možda to i ne bi toliko primetio, ali nama se ovaj utisak “zalepio” od samog starta. Razlog za to je činjenica da je nedavno testirani Shuttle DS57U sa daleko manjom procesorskom snagom ponašao primetno življe zbog upotrebe SSD-a.
Takođe, autor ovog teksta koristi laptop sličnih karakteristika (sa Core i5 4300U procesorom) koji se takođe ponaša znatno živahnije od VivoPC-a upravo zahvaljujući SSD-u. Pouku koju možemo da izvučemo iz ovoga, jeste da kupce posavetujemo da pri kupovini ove verzije VivoPC-a odmah pripreme sistemski SSD – makar u pitanju bio neki rezervni od 30 ili 60 GB koji vam skuplja prašinu u fioci. Jednostavno, veliko pristupno vreme hard diska ne može da se kompenzuje bilo kakvim hardverom. U prevodu, Hitachi HDD koji stiže u VivoPC-u je idealna “storage” jedinica, ali ne i sistemski disk.
Sada prelazimo na dobre strane VivoPC-a, a prva stavka su zvučnici. Ovaj mali PC je opremljen Sonic Master tehnologiju i stereo zvučnike sa 2 + 2 W snage. Zbog kućišta koje ima veću zapreminu od laptopa, ovi mali zvučnici mogu odlično da posluže ukoliko vam VivoPC nije glavni kompjuter u kući ili ga koristite u kancelariji. Za neobavezno kancelarijsko slušanje muzike, gledanje klipova (ne baš i kompletnih filmova) i slične potrebe ovi zvučnici su sasvim dovoljni.
Moramo da pohvalimo Asus i da ukažemo ostalim proizvođačima na ovaj propust, jer nijedan drugi mali PC koji smo sreli nije imao zvučnike. Softverski je moguće podesiti nekoliko modova, ali u praksi će se to svesti da izaberete jedan koji vam najviše odgovara i više ga nećete menjati.
Druga odlična strana nešto većeg kućišta (osim podatka da može da se ugrade dva manja ili jedan veliki HDD), je to što je hlađenje hardvera mnogo bolje. Rezultat toga je da tokom kompletnog testa nismo videli temperaturu Core i5 procesora koja je viša od 67 stepeni Celzijusove skale. Pritom, sve ostale komponente su dostizale niske maksimalne temperature. Možda vam ove temperature ne deluju rekordno niske, ali odlična vest je to što su postignute uz minimalan trud ventilatora koji predstavlja aktivnu komponentu hlađenja. To znači da je količina buke neznatna, pa čak i tokom najvećih opterećenja nismo uspeli da ga nateramo da se “zavrti” na većem broju obrtaja. Pretpostavljamo da je Asus podesio kritičnu temperaturu na 70 ili više stepeni, nakon čega bi mala turbina povećala svoj broj obrtaja u minuti.
Da sumiramo, Asus VivoPC nije najmanji “mali PC” na tržištu. Ovaj kompromis mu donosi podršku za dva hard diska ili SSD-a od 2.5″ ili jedan HDD od 3.5″ što ga čini prilično jedinstvenim. Ujedno, to čini i rashladni sistem vrlo rasterećenim. Tu su i ugrađeni zvučnici, gde je Asus uspeo da ode jedan korak dalje u odnosu na konkurenciju. Jedini potencijalni problem može da bude implementacija sporog hard diska koji u slučaju da se ne upari sa SSD-om rezultuje tromim radom operativnog sistema.
Prednosti: – Prostor za jedan 3.5″ ili dva 2.5″ diska – Veliki broj konekcija – Provetrenost – 3 Audio konektora i S/PDIF Nedostaci: – (Uslovno) Nešto veće dimenzije – Spor HDD- Drajveri na CD-u
Uređaj na test ustupio ASUS.
