Benchmark Redakcija
Branko Maksimović i Filip Majkić
Vodič za kupovinu računara i komponenti, Q2 2010.
Benchmark vodič za kupovinu računarskih komponenti je jedan od onih tekstova koji bi trebalo da pomogne manje iskusnim korisnicima, ali i onima koji malo više prate IT tržište – da donesu bolje odluke pri izboru komponenti koje će odgovarati njihovim potrebama i uklapati im se u budžet. U ovim tekstovima, koje će naši čitaoci moći da čitaju početkom svakog novog tromesečja, trudićemo se da preporučimo najbolje matične ploče, procesore, RAM memorije, grafičke kartice, magnetne i SSD diskove, kućišta i napajanja i to po sistemu najbolje od najboljih, ali i, što je mnogo bitnije, najbolje komponente koje se prodaju po „razumnoj“ ceni, kao i one koje su i zvanično najisplativije. Bez daljeg ulaženja u detalje – krenimo od sistemskog procesora.
CPU naš nasušni
Sasvim je jasno da svaka kupovina računara kreće od izbora procesora i najčešće se i on budžetom uklapa u ostatak sistema koji bi trebalo da ga prati. Svakako, odluka o tome da li će on biti nešto brži ili sporiji u okviru jednog budžeta donosi se prema tome kakva će biti namena budućeg računara – hoće li se koristiti za posao, zahtevne operacije kakve su Photoshop, AutoCAD, obrada video materijala i rendering ili će se sistem češće (i isključivo) koristiti za “standardne” taskove kakvi su browsing, multimedija i igranje. U poslednje vreme se sve češće vodi polemika o tome da li je potrebno kupiti skuplji procesor, sa više jezgara i keš memorije ili je možda bolje uzeti jeftiniji, a onda dodatni novac uložiti u skuplju grafičku karticu ili, ako se već ne igrate, u SSD drajv! Bez obzira na to što je CPU danas možda manje bitan nego ranije, mi ipak ne bismo preporučili model bez četiri jezgra (ili bar onaj kod koga se ne-aktivna jezgra mogu aktivirati kada su AMD procesori u pitanju). U najnižoj klasi, to je procesor koji jeste već gotovo godinu i po dana na tržištu – Phenom II X3 720 Black Edition, ali košta oko 90 evra. Za 20-30 evra više, kada su AMD procesori u pitanju, možete dobiti značajno brži procesor, jer serija 900 stiže sa četiri aktivna jezgra i 8 MB keš memorije, pa je samo pitanje da li ćete se odlučiti za Phenom II X4 920 ili 925. Za one koji ne vole mnogo da se igraju sa overklokingom, tu je Phenom II X4 955 i 965 Black Edition, koji rade na 3.2 odnosno na 3.4 GHz, ali sa ovim potonjim već ulazimo u reon cene od 150 evra, a onda je već red da pogledamo šta Intel ima u ponudi.
Iako smatramo da Core 2 procesori itekako još imaju šta da ponude, pogotovo jer ni Phenom II konkurenti “po kloku” nisu efikasniji (iako su, ako gledamo čitavu cenu platforme, obično isplativiji), za sada bismo se usudili da ne preporučujemo “Merom” tehnologiju, kada je Intel već odlučio da nas počasti Nehalem tehnologijom i u nižim segmentima (od kako su se početkom godine pojavili Core i3 i Core i5 procesori). Ako krenemo, otprilike tamo gde smo “stali” sa srednjom kategorijom Phenom II procesora i korisniku koji želi da kupi novu Intel tehnologiju, a raspolaže sa oko 100-ak evra za procesor preporučimo entry Core i3 procesor, jer smatramo da je bolje uložiti u moderniju arhitekturu, izbor pada na Core i3 530 koji radi na 2.93 MHz i ima dva jezgra. Neko će reći da može da istovremeno radi na četiri thread-a, ali mi smatramo da je u ovom cenovnom rangu i dalje bolji izbor neki Phenom II X3 koji će nakon otključavanja imati četiri fizička jezgra, nego da tokom 2010. godine kupuje dvojezgarni CPU. Igre i zahtevne aplikacije su sve bolje multi-threading optimizovane, a procesor, koliko god ga je lako zameniti za brži, ipak predstavlja mozak vašeg sistema i na njemu ne bi trebalo štedeti baš u toj meri, osim ako radite baš na laganim operacijama. Core i3 procesori imaju dva fizička jezgra, ali bi njihov benefit za korisnike koji ne rade sa zahtevnim aplikacijama trebalo da bude i integrisano grafičko jezgro. S obzirom na to da odgovarajuće ploče ipak nisu jeftinije od onih za AMD procesore istih cena, te korisnike i ne zanima da li je jezgro na ploči ili procesoru, ali je ipak vrlo merljivo to što je integrisana Radeon grafika brža od Intel-ove. Zbog toga ne možemo tako lako preporučiti jeftinije Core i3 i Core i5 procesore, a Core i5 procesori serije 600 se fenomenalno overklokuju, ali i dalje imaju dva fizička jezgra, uključujući i Core i5 670, koji košta kao i Core i7 920. “Problem” sa Core i7 920, koji je i dalje best buy u višoj klasi je što je za njega neophodno nabaviti neku Intel X58 ploču, a znamo da su one skuplje od P55 modela koji takođe nisu jeftini. Ipak, Core i5 700 seriju procesora možemo preporučiti, ali koliko ga više platite od modela Core i7 920, toliko ćete uštedeti i na ploči. Ruku na srce, sa Core i5 ćete opet bolje proći kada je cena u pitanju, jer ne morate ići na tripple channel memoriju. Takođe, novija serija Core i5 procesora je izrađena u 32-nm procesu. Za višu klasu ćemo još ovaj put preporučiti Core i7 920, ali ga do sledećeg “vodiča” verovatno već i neće biti u prodaji. Kada su procesori skuplji od 250 evra u pitanju, smatramo da je opravdanost takve investicije samo ako se bavite izuzetno unosnim poslom koji može da opravda nesrazmerno višu cenu – Extreme Edition Core i7 procesori su toliko skupi da se nekad isplati uzeti još jednu čitavu mašinu za razliku u ceni i postaviti je na mrežni render.
Kada su CPU kuleri u pitanju, ako ne overklokujete procesor, zadržite se na Box kuleru. Ako želite apsolutnu tišinu, možete se častiti odličnim Xigmatek Thor’s Hammer-om, koji može pasivno hladiti procesore, a montira se na sva podnožja. Ako mu pridružite dva bolja ventilatora, dobićete moćan CPU kuler koji je u rangu sa najboljim Thermalright Ultra modelima. Ako želite najbolje, za 60-a evra ćete dobiti fenomenalni Prolimatech Megahalems, od čega u klasi air-cooler-a verovatno ne postoji ništa bolje, a i za više novca ćete već moći da se pozabavite nekim vodenim blokom i sve što ide uz jednu takvu egzibiciju.
Matične ploče
Verujemo da ste čitali naš uporedni test P55 matičnih ploča, ali one svakako nisu prva stvar od koje bi trebalo krenuti u ovakvom tekstu. Naravno, nećemo preskočiti odličan AMD890GX čipset koji i sa trojezgarnim Phenom II procesorima “čini čuda”. Naime, pogledajte test ASUS M4A89GTD Pro/USB3 matične ploče i biće vam jasno na šta konkretno mislimo. Kada je reč o nešto jačim konfiguracijama ili onim koje su bazirane na Core i5 procesorima, smatramo da je za iste najbolje rešenje neka H55 matična ploča nego model kakav je MSI H55M-E33. Nije u pitanju najbolja Intel H55 matična ploča, ali se odlično uklapa u koncept ovog čipseta i njegove tržišne pozicije. Istina, ASUS P7H57D-V EVO jeste moćnija ploča, ali svojom cenom “konkuriše” boljim P55 modelima, a onda i nema (mnogo) smisla pazariti je, zar ne?
Kada je prvi talas matičnih ploča baziranih na P55 čipsetu u pitanju, smatramo da smo već bili dovoljno jasni kada smo rekli da je Gigabyte P55-UD3 naš apsolutni best-buy favorit. ASUS Maximus III Gene je još jedna odlična P55 ploča koja nam se “užasno” dopada. Ipak, ako već dajete ekstra novac za matičnu ploču (blizu i preko 200 evra), možda je bolje da uzmete neki noviji P55 model koji u sprezi sa novim tehnologijama kakve su USB 3.0 i SATA 6Gbps ili NVIDIA NF200 čip, zaista pružaju nove mogućnosti i sigurno će obezbediti da vaš “hardver” bude nešto duže aktuelan. Neke od takvih ploča su Gigabyte P55A-UD7 i fenomenalni MSI BigBang Fuzion. Ako ste se još u prethodnom pasusu odlučili za Core i7 920 i shvatili da ovaj CPU ima odličan odnos cene i performansi – naša preporuka za ploču na koju ga možete udomiti je novi ASUS Maximus III Extreme. Ima li šta bolje od ploče koja ne samo što je pravi Švarcerneger, već ume da komunicira i sa mobilnim telefonom?
Još RAM-a, još…
Standardna količina memorije danas iznosi 4GB, sviđalo se to nekima ili ne. Da, i u notebook računarima od 450-500 evra nalazimo DDR3 module ukupne količine od 4GB. Dual Channel kit-ovi nisu obavezni, pogotovo ako kupite vrhunsku memoriju kakvu mi u srednjoj klasi i preporučujemo, a to je modul od 2GB, koja radi na 1600MHz. U pitanju su DDR3 moduli iz HyperX serije (KHX12800D3/2G) i koštaju oko 50 evra po modulu od 2GB. Ako smatrate da možete bitno da uštedite na memoriji, znajte da DDR3 moduli istog proizvođača koji rade na slabih 1066 MHz i pripadaju Value seriji koštaju svega 6 evra manje po modulu. Da li je onda bolje dodati desetak evra više i uzeti vrhunski HyperX više srednje klase? Po našem mišljenu, jeste! Kada je tripple channel u pitanju, smatramo da korisnicima koji sastavljaju ovakvu mašinu neće biti dovoljno 3GB memorije, ali za samo 90-ak evra možete pazariti sjajne Patriot module (PVT33G1600ELK) koji takođe rade na 1600 MHz. Za 6GB morate izdvojiti 130 evra, a preporučujemo Patriot Viper (PVT36G1600ELK) kit. Za 30-ak evra možete pazariti i za overkloking značajno bolje Geil module (3x2GB kit – GU36GB2000C9TC) koji u startu rade na 2000 MHz, ali se mogu naterati i na nešto više, ako vas posluži sreća sa primerkom procesora. Istina, od preporučenih modula postoje i značajno bolji, pogotovo u domenu dual channel modela, kod kojih se može naći dosta 1600 MHz primeraka koji su izuzetno dobri za overkloking, a da bi se raspitali o kojim se tačno memorijama radi i koje serije treba “juriti”, posetite naš FORUM.
Storage
Kada je storage u pitanju, u srednjoj klasi nema mnogo razmišljanja – smatramo da Samsung F3 kapaciteta od 1TB pun pogodak za vas. Ako možete potrošiti još 100-ak evra, bilo bi lepo da operativni sistem instalirate na Kingston SSDnow V Series disk od 30GB. U višoj klasi, za storage preporučujemo dva F3 drajva u RAID režimu, a kao početni storage, najbolje je odlučiti se za Kingston SSD V seriju druge generacije. Ako se još malo možete “protegnuti”, uzmite model iz V+ serije ili nedavno predstavljen Mushkin SSD drajv koji se pokazao kao prilično brz.
Video i 3D
Grafičke kartice su oduvek bile možda i najzanimljiviji deo core komponenti u računarima, jer kako se (3D) grafika razvijala, tako se menjao i gornji limit onoga što je moguće izvesti, videti i iskusiti na personalnom računaru, a danas i na malim i ličnim handheld uređajima kakvi su mobilni telefoni, na kojima grafika kao da evoluira „u malom“, nalik njenom razvoju na PC računarima od pre nešto manje od jedne decenije. Peta generacija Radeon HD familije kartica, peta generacija grafičke DDR memorije, peta generacija Shader Model-a unutar podrazumevanog grafičkog API-ja najpopularnijeg operativnog sistema današnjice – mnogo toga se izmenilo samo u prethodne tri godine, da bi pisanje o video akceleraciji i pripadajućim modelima i familijama kartica od pre samo šest godina delovao kao pluskvamperfekt. I ko se onda seća Riva TNT i Matrox Mystique kartica i toga šta su one mogle i kakve su igre prikazivale? Ne, vratićemo se u sadašnjost i reći da je za osnovnu upotrebu računara, čak i akceleraciju video sadržaja visoke definicije sasvim dovoljna i integrisana grafička kartica, bila ona u procesoru ili „severnom mostu“ na matičnoj ploči. Te matične ploče sasvim verovatno imaju i HDMI, a neretko i graphics port, pa povezivanje sa LCDTV, plazma TV uređajem ili desktop monitorom neće biti problem. Ipak, za aktivnije igranje se podrazumeva da sebi nabavite karticu bar iz klase Radeon HD5750 modela, gde su naši favoriti ASUS EAH5750 Formula i Sapphire Radeon HD5750 Vapor-X. Ako želite da uštedite, pogledajte i malo referentniji Gigabyte Radeon HD5750 koji takođe ima odličan rashladni sistem, ali je za nijansu jeftiniji od dve prethodno pomenute kartice. U višoj klasi bismo preporučili, ni manje ni više nego Radeon HD5830. Istina je da je HD5770 i po ceni i po mogućnostima negde između ova HD5750 i HD5830 modela i istina je da je za njega potrebno imati i jače napajanje (bar zdravih 650W), ali ako želite ozbiljan FullHD gaming, ispod ovoga ne bi trebalo ići. Ako je vaša ciljana rezolucija bliska modu 720p (1280 x 800 i sl.) možete da pređete na sledeći pasus.
Za najzahtevnije igrače, optimum bi bio Radeon HD5850, ali ako ne želite da ono malo što fali sreću kvari, mi bismo uvek preporučili fantastični Radeon HD5870. Na tržištu je već neko vreme i provereno je dobar. Smatramo da bi bilo previše preporučiti DualGPU model – ljudima koji su se na njega nameračili nije potrebna preporuka – oni dobro znaju šta rade i šta im je potrebno. Ista situacija je i sa GeForce GTX480 i GTX470 modelima – mi se jesmo igrali sa njima, ali ih još neko vreme neće biti na tržištu, pa ih za sada ne možemo preporučiti. Ako ipak odlučite da ih sačekate, naoružajte se ventilatorima i spremite neko opasno napajanje!
Monitor
Možda bi za nas bilo previše jednostavno da kažemo da se vratite na naš uporedni test Full HD monitoraod pre nekoliko nedelja ili da pogledate koji su modeli bili aktuelni pre gotovo godinu dana, ali to nikako ne bi bilo pogrešno. Jer, novi modeli su samo lepši i jeftiniji, retko će doneti bitan dodatni kvalitet kada je prikaz u pitanju. Možda je pretenciozno da kažemo da preporučujemo samo Full HD modele, ali takvi se danas mogu naći i za 150-ak evra, na dijagonali od 21.5 inč i svakako smatramo da je dobro da sebe častite nečim tako lepim kao što je dobar i kvalitetan displej. Ne, ne mislimo da njegov dizajn mora da bude fantastičan, već pod lepim podrazumevamo to da sve više korisnika sebi priušti ekran ovakve rezolucije. Uostalom, zar u ekran ne gledate sve vreme? Čemu brza grafika, puno RAM-a, četiri jezgra i osam thread-ova ako sve posmatrate u 1366 x 768 piksela?
Od novijih modela mi bismo preporučili Acer V223HQbb koji košta tek 130 evra i pruža Full HD rezoluciju! Ako vam je 22 inča malo, za svega 25 evra više možete sebe častiti odličnim BenQ G2411HDA modelom dijagonale od 24 inča! Naša odavno data preporuka za Samsung-ove modele T220, P2350, P2370još uvek stoji, a ako želite malo bolji TN, morate dodati par desetina evra i ići na neki od XL modela. Samsung F2380 pripada nešto višoj klasi jer ne koristi TN film, nego jeftiniju verziju PVA matrice (neki je još nazivaju cPVA, verovatno od cheap PVA), a kod nas se još uvek teže nabavlja. Nismo ga još testirali, pa nismo sigurni koliko su istinite tvrdnje mnogih vlasnika da ima izuzetno primetan ghosting i lošije boje, kao i povremeno loše skaliranje i prikaz videa. Sve ovo pišemo jer vlada veliko interesovanje za ovaj model, pa smatramo da je najbolje još sačekati, ako ne na sam test, onda bar da stigne novija revizija ovog modela, koja je, kako nezvanično saznajemo, već krenula u proizvodnju. Lako bismo mogli da preporučimo i Samsung P2470H, ali smatramo da za TN monitor ne vredi dati više od 200 – 220 evra, koje god dijagonale bio i iza toga stojimo i sada. U ozbiljnoj klasi preporučujemo model HP LP2475w iako se radi o nešto starijem modelu, a slična preporuka važi i za Samsung SyncMaster 245T
Kućište
Odelo ne čini čoveka, ali odavno je prošlo vreme kada su kućišta smatrana samo za “kante” za koje nije bitno kako izgledaju. I ne samo to, sada je jako bitno i kako su dizajnirana iznutra, koliko dobro hlade, kakvu zvučnu izolaciju imaju, kakva je završna obrada i da li se u njega lako smešta neki veći kuler ili grafička kartica. U nižoj klasi, naš favorit je svakako NZXT Beta EVO. To je atraktivno kućište za koje bi mnogi teško poverovali da košta pedesetak evra. Da, pogledajte i iznutra i shvatićete na šta sve mislimo kada to kažemo. Za dvadesetak evra više, mlađim kupcima će se najviše svideti ThermalTake Xaser VI MX VH9000 ili po konstrukciji (ali ne i spoljašnjem dizajnu) dosta sličan model Shark VA7000. Za ozbiljnije, tu je, naravno stari dobri CoolerMaster Centurion 5. Za desetak evra više, možete ići već i na Centurion 590, mada bismo mi, u ovoj klasi, uvek pre uzeli neko gamer rešenje kakav je odlični CoolerMaster Scout .
U višoj srednjoj klasi Antec i dalje ima odlično rešenje – lepši je od prethodnika, a nije ništa lošiji kada je “rashlađivanje” u pitanju. Reč je, naravno, o modelu Nine Hundred Two, ali i njemu za vratom diše CoolerMaster HAF922. Ako za kućište planirate da date čak 150 evra, mi nismo sigurni da li bismo preporuku dali modelu HAF932, koje je odlično za overklokovane mašine (High Air Flow) ili tihog-ubicu, Storm Sniper. Za one koji vole prefinjen dizajn, tu je neki od Cosmos S modela, ali treba znati da je za jake i po pravilu vrele mašine CoolerMaster HAF932 ipak bolje rešenje.
Napajanje
Preporuke ćemo dati samo za napajanja koja pružaju više od 500W realne snage na izlazu. U nižoj klasi, naš favorit je svakako NZXT Simple Power 500W, koji košta svega 35 evra. Naravno, od ovakvog napajanja ne treba očekivati čuda, ali je reč o proverenom proizvođaču, iako ovo napajanje ne treba postavljati u mašinu koja ima komponente zbirne cene veće od 500-ak evra. Možda je čitava ova konstrukcija cena-potrošnja pomalo gruba, ali verujemo da ste nas razumeli. Ako želite, ipak, napajanje slične izlazne snage, ali sa jačim pedigreom, naš izbor bi bio CoolerMaster Extreme Power 500W. Istina, košta 22-23 evra više, ali verujemo da ćete tu doplatu prežaliti čim ga uzmete u ruke. Ne deluje kao napajanje od 500W, već i na prvi pogled uliva poverenje kao da je 30% jače! U klasi napajanja od 650W, prvi izbor bi bio Chieftec APS-650C, mada bismo mi proverili i da li vam “završavaju posao” i sledeća dva modela: Xigmatek GoGreen 600W 80Plus ili OCZ StealthXStream 600W koje takođe ima 80Plus sertifikat. Ova napajanja koštaju između 70 i 80 evra.
Kada su napajanja od 800-ak vati u pitanju, naš izbor pada na Chieftec APS-850C i CoolerMaster Silent Pro M 700W. U klasi najjačih napajanja, preporuka je jednostavna – CoolerMaster UCP900 i 1100W, mada ne bi trebalo zaboraviti ni na 2.5 godine star model RealPower Pro 1250W, koji je i dalje fantastično napajanje (ali obavezno proverite da ne stoji baš dugo na stanju). Takođe, Antec Quattro 1000W je jedno od najprestižnijih napajanja i može se pazariti i kod nas, a ako želite CM napajanje iz Real Power serije, tu su i novi modeli Real Power M 1000W, dok su u pristizanju i novi modeli iz “gaming” serije…
Mobilni računari
Jednim delom, izuzetno je nepogodan trenutak za egzaktnu preporuku u domenu mobilnih računara. Nalazimo se usred tranzicionog perioda, kada do naše zemlje polako (ili nešto brže, zavisno od proizvođača) dolazi talas modela nove generacije kada govorimo o platformi kompanije Intel, a početkom narednog kvartala, ista priča će nas čekati i kada govorimo o notebook modelima koji će se bazirati na AMD čipovima. Verovatno ste u toku sa pričom o tome da Intel želi da što više notebook računara od kojih se traže određene performanse, odnosno koji će biti korišćeni za nešto više od mainstream computing-a, budu bazirani na Core procesorskoj platformi. Kompanija je početkom godine predstavila nove procesore Core i3, Core i5 i Core i7, nadovezujući ih na Core i7 modele namenjene visokoj klasi, a koji su se pojavili još tokom prošle godine. Na taj način je zaokružena ponuda po celoj vertikali, ali proći će još neko vreme – rekli bismo i dosta vremena – dok nova platforma koja kombinuje pomenute procesore i PM55 i HM55 čipsetove ne potisne staru. Sve je dodatno „začinjeno“ grafikom integrisanom u procesor na novim Core i3 i Core i5 modelima, ali neka vas to ne zbunjuje dodatno. Integruša je integruša, i odmah da kažemo nema razloga da mozgate da li je integrisana u procesor ili čipset, odnosno da tu ne trebate tražiti rešavanje dileme i eventualne prednosti jedne ili druge platforme.
Sa druge strane, platforme koje su namenjene ultra-mobilnom segmentu su „tu da ostanu“, i tu neće biti značajnijih izmena u narednom periodu, bez obzira da li govorimo o mobilnim platformama Intela ili AMD-a. Uslovno rečeno, u slučaju da vam treba dvanaestica ili trinaestica, kod koje je trajanje baterije ili mogućnost lakog prenošenja daleko bitnija stavka od toga da li može da pusti Full HD film ili ne, „manje ćete lupati glavom“ i nema bojazni od koje mnogi kupci zaziru, odnosno da će u bližoj ili daljoj budućnosti ta platforma biti zamenjena novom. Potpuno ista priča važi i za netbook računare, ali ne zato što tu nije bilo smene generacija. Naprotiv, i tu je u toku zamena generacija, za razliku od ultra-mobilnih notebook-ova koja je usledila u drugoj polovini prošle godine, ona je još uvek u toku. Međutim, kako Intel Pine Trail platforma nije donela značajnije suštinske pomake, nema potrebe da jurite nove modele misleći da će doneti značajan napredak u performansama, odnosno da zamenjujete stare netbook računare novima.
Dakako, imajte u vidu da smena generacija nije loša stvar sama po sebi, te da ima i svoje pozitivne i negativne stvari. Stižu nove platforme, ali se cene, koje se najčešće spuštaju tokom određenog perioda, vraćaju na stari nivo, ili skoro na njega. Samo smo želeli da kažemo da nam otežava posao oko preporuke, odnosno da nije lako dati adekvatan savet, jer uvek u situaciji čišćenja lagera i groznice dolaska novih stvari možete „ubosti“ računar koji je baš po vašoj meri, a nije preterano skup, ili popust koji baca potpuno drugačije svetlo na odnos cene i performansi, ili jednostavno možete proceniti da vas je subjektivno nova generacija razočarala, te da se gotovo iz inata opredelite za stariji, a jedva nešto sporiji notebook. To su sve faktori o kojima trebate voditi računa i koje morate imati u vidu. Neki segmenti su im podložniji, neki manje podložni, ali na gotovo sve segmente utiču promene o kojima smo govorili. Pređimo na egzaktne kategorije.
Netbook kategorija
Već smo se dotakli ovog pitanja u opštem delu – na netbook sceni i ima i nema novosti. Naši testovi prvih modela baziranih na Pine Trail platformi, jednog Eee PC modela kompanije Asus, kao i Wind netbook-a kompanije MSI, su pokazali da nova platforma jednostavno nije donela puno toga novog. Sa jedne strane, osnovni procesori su nešto ubrzani (1,66 GHz naspram 1,6 GHz), diskovi su nešto veći (250 GB i više će uglavnom biti standard), a svakako ima izmena i u dizajnerskom smislu donekle. Glavna novina je što je grafika sada integrisana u CPU umesto u čipset, zajedno sa memorijskim kontrolerom, te što sada „ispod haube“ postoje dva, umesto tri čipa. No, to je nešto što je zanimljivo kreatorima i firmama koje proizvode ovakve računare, a krajnji korisnik ne može da očekuje previše boljitaka. U praksi, novi netbook računari su brži oko 10-15% na našim testovima od starih modela. Ipak, kako je polazna osnova prilično niska, ne radi se o unapređenju koje bi donelo značajan kvalitativan boljitak i neku novu mogućnost korišćenja. Reference radi, uputićemo vas na uporedni test netbook računara, koji smo radili u drugoj polovini prošle godine, a koji maltene važi i danas.
Sve u svemu, postojeći korisnici netbook računara nemaju previše razloga da pohitaju da zamenjuju svoje ljubimce novim modelima, što se može posmatrati i pozitivno, zavisno od tačke gledišta. Ipak, sa tačke gledišta potencijalno zainteresovanih za ovu kategoriju naprava, a one koji nemaju netbook uglavnom najviše odbijaju relativno slabe performanse, novi korisnici svežom platformom sigurno neće biti privučeni, što je zaista šteta. Baš kao i samo saznanje da netbook ostati ograničen na ono što je mogao i pre dve godine, te da će takav ostati ne samo danas, već i barem u narednih godinu dana. U situaciji kada i najsporije mašine većih dimenzija bez problema puštaju 1080p filmove, stiče se utisak da se stvorio jaz. Taj jaz je verovatno ono što se želelo postići kada govorimo o proizvođačima hardvera, pošto su netbook računari poprilično ugrozili prodaju laptopova u jednom periodu. Naravno, to ne znači da očekujemo da će prodaja netbook računara pasti ili trpeti nekakve posledice, ali će uređaji biti jasnije profilisani. Nova dizajn rešenja, te razgranata ponuda će biti nešto na čemu će proizvođači i dalje insistirati.
Value/budget računari
Odmah u startu – glavobolje. Ova i naredne dve kategorije, kao kategorije generalnog usmerenja koje pokrivaju širok dijapazon raspoloživih računara, će pretrpeti značajne turbulencije u narednom periodu. Verovali ili ne, ali situacija se delimično izmenila i tokom samog pisanja ovog teksta (koji, naravno, nije nastao iz „cuga“) a ne smemo ni da zamislimo šta će se desiti dok on ne dođe do vas, naših čitalaca. Već smo spomenuli razlog – Intel je izbacio nove procesore namenjene mainstream kategoriji, od kojih će neki možda biti i ovde upotrebljeni, ali će sasvim sigurno pogurati nadole cene laptopova koji su doskora pripadali ipak nešto višoj klasi. Stoga ćemo se zadržati na opštim mestima i preporukama.
Value računari uglavnom imaju neki od Celeron/Pentium/Core 2 Duo procesora niže klase, koriste DDR2 memoriju, i najverovatnije integrisanu grafiku. Analogno važi i za modele bazirane na AMD procesorima, s’tim što je u toj varijanti integrisana grafika daleko upotrebljivija i može da posluži za još nešto sem rudimentarnog pokretanja Prozora, pretvarajući laptop u multimedijalnu mašinu niže kategorije. Danas svi laptopovi stižu sa barem 3, neretko i 4 GB memorije, mada u ovoj kategoriji, usled uštede, mogu da se sretnu i modeli sa 2 GB. Veličine hard diskova idu od 160 GB (stariji modeli), preko 250 GB do oko 320 GB, a ponekad ćete sresti diskove većih kapaciteta. Cena ovih laptopova se kreće do oko 50 hiljada dinara, ali ovaj podatak treba uzeti sa rezervom, imajući u vidu da smena generacija uzrokuje značajna cenovna pomeranja.
Vašoj pažnji bismo preporučili uporedni prikaz notebook računara cene do 50 hiljada dinara, mada su se određene stvari od tada promenile. Dosta toga zavisi od vaših potreba. Kvalitet izrade je stavka kojom se Value laptopovi ne mogu pohvaliti, ali da li vam zaista tako nešto znači u meri da biste izdvojili značajnu sumu novca za aluminijumsko kućište umesto plastičnog? Da li računar koristite za kuckanje, e-mail, socijalne mreže, internet browsing? Šanse su dobre da će vas širok spektar računara ove klase zadovoljiti, a u ponudi se mogu naći i zanimljivi modeli – recimo, sa 17-inčnim ekranom rezolucije 1600 x 900 piksela, za one kojima je potreban jeftin desktop replacement, i slično. I ovde se osećaju aktuelni trendovi prelaska na 16:9 ekrane. Ukoliko niste previše izbirljivi, a spadate u nezahtevne korisnike, veliki broj ovih računara će zadovoljiti vaše potrebe. Sa druge strane, naša preporuka je – sačekajte još malo. U ovom trenutku, stanje je takvo da su turbulencije zaista velike, a za očekivati je da će strpljenje onih koji budu želeli još malo da sačekaju u dogledno vreme biti nagrađeno bilo novim modelima boljih performansi, ili pak pojeftinjenim verzijama starih modela više klase, koji bi opet bili bolji izbor. Ili jednostavno, možete dobiti računar kakav biste već danas uzeli po primetno povoljnijoj ceni na nekoj akcijskoj ponudi. Izbor je na vama.
Mainstream notebook računari, Multimedijalni/Media Center laptopovi
U principu, radi se o dve kategorije, ali smo ih ovom prilikom spojili u jednu, jer bismo se samo ponavljali. Ove kategorije računara će najviše osetiti izmene i dolazak novih platformi, jer će direktno biti izmenjene, i to u značajnoj meri. Dolazak Core i3/i5/i7 procesora i raskid sa dosadašnjim Core 2 Duo modelima, zamena DX10 za DX11 generaciju diskretne grafike kada govorimo o AMD rešenjima, odnosno DX10 za DX10.1 kada govorimo o Nvidia rešenjima, jesu karakteristike ovih modela, a izmene su tim značajnije ako imamo u vidu da se radi o laptopovima koji uglavnom koriste diskretna grafička rešenja, pa je time procena kada je došlo pravo vreme za kupovinu dodatno otežana. Da sve bude još komplikovanije, tokom aprila AMD osvežava svoju ponudu čipova za ove segmente. Opet bismo rekli – sačekajte! Za ove kategorije to važi više nego za druge. Svesni smo da će ono što je napisano u ovom trenutku kroz svega par nedelja verovatno biti neadekvatno, ali ovaj savet može biti od velikog značaja za korisnike koji mnogo puta premere pre nego što preseku, a Srbija je takvih, na sreću ili na žalost, puna. Situacija će se raščistiti u sledećih mesec-dva i do tada bismo vam toplo preporučili da sačekate, izuzev ako ne nekoj akciji ne naletite na ponudu koju je teško zaobići.
Sa druge strane, ako ne možete da čekate, preporučujemo vam naš nedavni prikaz odabranih modela notebook računara od 50 do 85 hiljada dinara. Tu možete naći detaljniji pregled nekih od zanimljivijih modela na našem tržištu. Ipak, imajte u vidu da i dalje važe naše preporuke iz gornjeg pasusa. Osveženja idu veoma postepeno, i trebaće barem još par meseci da se sve raščisti.
Biznis/workstation laptopovi
U ovoj klasi se uglavnom srećemo sa ekstremnim razlikama, u zavisnosti od potreba samih preduzeća. Neke će biti zadovoljene laptopovima koji spadaju u mainstream, a nekima će trebati izuzetno napredni modeli sa Quadro/FireGL profesionalnom grafikom, snažnim procesorima, 8 i više GB RAM memorije, brzim hard diskovima, uključujući i 7200 rpm modele, modele sa hardverskom enkripcijom i slično. Stoga je veoma teško dati konkretnu preporuku. Ono što, međutim, možemo konstatovati, jeste da je ponuda računara prevashodno namenjenih biznis korisnicima sve veća i bogatija. Sa jedne strane, gotovo da se više i ne srećemo sa modelima koji imaju manje od 3 ili 4 GB RAM memorije (manje imamo samo u modelima namenski kreiranim tako da budu što jeftiniji), a baš kao i u dobrom broju ostalih kategorija, i ovde je aktuelan trend prelaska na Core arhitekturu. Treba spomenuti i da „ozbiljniji“ biznis laptopovi stižu sa podrškom za bolju zaštitu, poput skenera otisaka prstiju Trusted Platformu modula, antišok zaštitom za hard disk, podrškom za docking station i tako dalje. Posebno su zanimljivi modeli koji se „ukrštaju“ sa ultra-mobilnom kategorijom, odnosno „dvanaestice“ i „trinaestice“, ali su oni priče za sebe, i uglavnom se radi o laptopovima baziranim na štedljivim ULV platformama, neretko i dodatno ojačanim, prilagodljivim za nošenje, terenski rad i sa velikom autonomijom.
Ono što može radovati one kojima ne trebaju previše snažni notebook računari za firmu jeste da će za kancelarijski rad savršeno poslužiti i modeli prethodne generacije, sa Core 2 Duo procesorom, DDR2 memorijom i PM45 čipsetom, pa i integrisanom grafikom. Evo linkova ka prikazima nekoliko modela koje smo imali prilike da isprobamo u mesecima koji su za nama: HP ProBook 4515s, Toshiba Portege R600, HP Compaq 615, Toshiba Portege M800, pa i MSI X-slim X600, koji lako može da posluži upravo za ovakve svrhe. Takođe, u uporednom testu ultra-prenosivih notebook računara možete pronaći modele biznis kategorije. Uskoro ćete moći da čitate na našim stranicama i prikaze novih modela HP EliteBook i ProBook serija.
Igrački laptopovi
Kod gejming laptopova, situacija je prilično jasna. Oni moraju imati tip-top hardver, uvek poslednju generaciju, i to je utoliko izraženije ukoliko znamo da se, kada govorimo o laptopovima, ipak radi o fiksnom hardveru koji se ne može menjati, te je veoma bitno da se u startu pribavi mašina na duži rok, sa takvim specifikacijama koje će garantovati udobno igranje i nakon dužeg perioda. Ovaj segment notebook računara posmatramo iz perspektive onoga čemu je namenjen, te je u startu vrlo jasno na šta trebate da obratite pažnju – laptop treba da ima što snažniju grafičku kartu. Još jedna stavka koju obavezno treba imati u vidu jeste da se grafičke karte za notebook tržište itekako mogu razlikovati od grafičkih karti za desktop tržište, uprkos identičnoj oznaci. Tako imamo za primer da je trenutno najsnažnija karta, ATI Mobility Radeon HD 5870 otprilike nešto jača od Radeon HD 5770 modela za stone računare. Grafika je za igranje najbitnija, a ono što vam možemo sugerisati jeste da je u ovom trenutku AMD varijanta jednostavno bolje rešenje. Jednostavno, trenutno imaju brže čipove od konkurenata iz Nvidije, a oni podržavaju i nove tehnologije, kao što je DX 11, o čemu Nvidia modeli mogu samo da sanjaju. Takođe, pazite se laptopova koji se deklarativno svrstavaju u gaming kategoriju, a dolaze sa grafičkim kartama niže klase. Iako bi u toj varijanti ostatak konfiguracije i dalje bio vrhunski, još jednom ponavljamo da je kod ovakvog računara grafička karta srce sistema.
Brz procesor, dosta RAM memorije, uz stavke koje se redovno ubacuju da bi impresionirale korisnike, kao što su bogata oprema, ekstravagantan dizajn i slično, garantuju užitak u radu, koristili svoj moćni notebook za igranjeili nešto drugo. Ako tražimo preporuke, skrenimo pažnju na dva skorašnja testa. Jedan od njih, Asus G73J je dobio najveće priznanje našeg sajta – Editor’s Choice, impresionirajući autora izvanrednim karakteristikama, koje bi trebale biti praćene od strane sasvim prihvatljive cene. Laptop bi trebao da polako postaje dostupan u prodavnicama dok vi čitate ovaj tekst. Tu je i MSI GT740X, koga će uskoro ispratiti i srodni modeli G serije. Naravno, vodite računa i o tome da ovi laptopovi po prirodi stvari prilično koštaju, te da je tempo „gubljenja na vrednosti“ najizraženiji upravo kod njih, što ostavlja priličan utisak u svetu u kome se hardver osvežava maltene na svakodnevnoj bazi.
Ultra-prenosivi računari
U domenu ultra-prenosivih računara, u koje ubrajamo modele sa ekranima dijagonala manjih od 13 inča. Dijagonalu od 13 inča uzimamo kao graničnu, ali ne svrstavamo sve trinaestice u ovu kategoriju. Postoje mainstream modeli sa snažnijim hardverom, deblji i masivniji, poput Toshiba Satellite U500 modela, na primer, dok sa druge strane imamo tanke i lake 13-inčne računare, koje možemo ovde ubrojati. U ovom segmentu je bilo dosta novina i promena u drugoj polovini prošle godine. Intel sa svojom CULV (Consumer Ultra Low Voltage) i AMD sa svojom Congo platformom su, svaki iz svojih, različitih pobuda, „napali“ ovaj segment tržišta, potpuno mu izmenivši „lični opis“.
Na trenutak se moramo vratiti par godina unazad – svaki, pa i najslabiji model sa ekranom od – recimo – 12 inča, je morao koštati veoma mnogo, a sume su obavezno imale četiri cifre. Danas se računari ultra-mobilnih karakteristika mogu naći po ceni od svega 40-45 hiljada dinara, dok svoju visoku cenu u ovoj kategoriji drže još samo posebni modeli, uglavnom namenjeni biznis korisnicima, ili pak specijalno dizajnirani, ekstravagantni modeli kakve ćete teško naći kod nas.
Najbolja preporuka bi bila da pročitate relativno skorašnji uporedni test ultra-prenosivih notebook računara, i steknete jasnu predstavu šta možete da očekujete od računara ove kategorije. Eventualno bismo toj preporuci za „lektiru“ dodali i Asus Eee PC 1201N, koji bismo okarakterisali notebook-om pre nego netbook-om, tim pre što se bazira na Nvidia ION platformi, zatim ViewSonic ViewBook VNB-130, vrlo interesantan model poznatog novajlije na tržištu notebook računara, koji ima velikih ambicija, što potvrđuje i ViewBook VNB-120 modelom, koji je takođe bio predmet prikaza na našem sajtu. Ukoliko se nadate da ćete i u ovom segmentu videti neki od moćnijih Core i3 procesora, ili pak drastično ubrzanje hardverske platforme u nekom narednom periodu – na to možete komotno da zaboravite, do toga neće doći u skorije vreme. Određenih osvežavanja će biti, ali ništa što bi odložilo vašu kupovinu ukoliko ste odlučili da vaš naredni notebook bude pripadnik upravo ove klase.
Kada su ovo tromesečje i naše preporuke u pitanju – to bi bilo to. Srećno i oprezno u kupovinu, a mi se „vidimo“ za tri meseca!
