Gigatron Stardust

Filip Majkić
Igračke konfiguracije će verovatno još dugo ostati segment tržišta gde će dominirati desktop računari, ako ničim drugim a ono svojim kvalitetom i raznovrsnošću, pošto omogućavaju svojim korisnicima brzu i laku izmenu komponenti i efikasno nadograđivanje. Aktuelni tokovi nameću potrebu nadmetanja kvalitetnim završnim proizvodima, što u praksi ne mora biti poistovećeno sa gomilanjem najskupljih i najkvalitetnijih (makar u teoriji) komponenti u računar. Poznavanje materije i kreiranje konfiguracije u skladu sa tim je esencijalna stvar, koja u neku ruku govori i o zrelosti firme. Imali smo prilike da isprobavamo “igračke” konfiguracije sa kartama srednje klase i najsnažnijim procesorima, kao i neke slične slučajeve. Takođe, kriterijumi se podižu iz godinu u godinu, iz generacije u generaciju, a sa njima neretko i cena. Ono što je pre samo koju godinu bila super mašina danas nam je bučno poput usisivača, ono što bismo nekada karakterisali kao više nego dovoljno danas nam je nedovoljno i na srednje, a kamoli na duže staze. Tu su i novi monitori visokih rezolucija. 20” ili 22” widescreen monitori “maltene Full HD rezolucije” od 1680 x 1050 piksela su praktično standard za igračku mašinu, a da ne pričamo o entuzijastima i ambicioznijim korisnicima koji se opredele za neki od brojnih i sada već vrlo povoljnih 24” monitora rezolucije 1920 x 1200 piksela, gde treba pošteno “preznojiti” ljubimca samo da bi sve išlo kako-tako u native rezoluciji. Ovakve tendencije će i kod nas postajati sve izraženije kako vreme bude proticalo, usled pada prosečne cene komponenti, a naročito monitora. Danas za manje od 300 evra možete kupiti 24” monitor, a za malo više od 400 evra imate gomilu modela za biranje. Kako sve to ispratiti? Prodavci moraju da se prilagođavaju i “liberalizuju” svoju ponudu, nema više mesta za uštogoljen pristup i uskraćivanje garancije za svaku sitnicu, a korisnici svakako imaju daleko veći izbor nego nekada. Jedna od firmi koje su tome doprinele i koje vredno rade jeste i Gigatron, koji nam je poslao konfiguraciju oznake Stardust. Pogledajmo šta nam Zvezdana Prašina donosi…
 

Gigatron je za kućište ovog računara odabrao LianLi PC-P80 Armorsuit. Kompanija LianLi nije toliko poznata na našem tržištu, ali se radi o dobro poznatom imenu sa dalekog istoka, koje je okrenuto entuzijastima, overklokerima i igračima. Radi se o tajvanskoj kompaniji čiji se proizvodi odnedavno mogu u većim količinama nabaviti u Srbiji. LianLi je tako doprineo poboljšanju kvaliteta ponude u nas, zahvaljujući orijentaciji kompanije ka isporučivanju vrhunskih performansi za relativno pristojnu sumu novca. Naravno, kućište je prilično individualna stvar, verovatno najdiskutabilnija kada su desktop računari u pitanju, ali u svakom slučaju je lepo videti da Thermaltake ima veoma ozbiljnu konkurenciju kod nas od “bratske” kompanije. Samo kućište, da tako kažemo, izaziva strahopoštovanje. Velikih je dimenzija (633 x 610 x 222 milimetara) i u njemu ima sasvim dovoljno mesta za obilje komponenti. Kućište podržava priključavanje čak dva sistema vodenog hlađenja i zvanično se u njega mogu staviti čak četiri dual-PCB grafičke karte. Podržava deset PCI slotova. Izrađeno je od aluminijuma visokog kvaliteta i crne je boje, što se da “osetiti pod prstima”. Na prednjoj strani su vratanca (premda je čudno upotrebiti deminutiv za tako masivna vrata jednog kućišta, čije dimenzije ipak ne prati velika težina) koja je moguće zaključati. Tu se nalaze tri ventilatora prečnika 140 milimetara, dok je na zadnjoj strani kućišta smešten jedan 120-milimetarski ventilator. Na gornjem delu se nalazi mesto za još jedan eventualan ventilator. Prednji ventilatori ubacuju vazdh, dok zadnji ventilator izbacuje vazduh, a svi se vrte na maksimalnih 1200 rpm i poseduju plave LE diode, zahvaljujući kojima svetle – što ipak nije preterano izraženo, pošto ih pokriva mrežasta površina kućišta, tako da su svetla prigušena i to daje određeni utisak diskretnosti. Brzina obrtanja ventilatora se može podešavati obrtnim kontrolerom, a sve površine kroz koje se vazduh ubacuje su pokrivene odgovarajućim filterima za prašinu. Gornji deo se može ukloniti, a na njemu se nalazi i I/O panel, na kome se nalaze četiri USB 2.0 priključka (u 2×2 konfiguraciji), po jedan FireWire i eSATA konektor, a tu su i audio konektori. U podnožju se nalaze gumena postolja koja sprečavaju svaki pokret i drže kućište u mestu.

Kućište ne podržava tool-free dizajn i komponente je neophodno ručno pričvršćivati šrafovima, što se može uzeti kao mana u globalu, ali to donekle zavisi i od tačke gledišta. Mnogi entuzijasti upravo vole da koriste oprobanu metodu umesto da koriste neki specijalan sistem. Armorsuit poseduje dva modularna kaveza za hard diskove, koji nisu zarotirani za 90 stepeni ka strani sa koje korisnik ima direktan pristup, što je postalo uobičajena praksa u kućištima visoke klase, ali ovde ne smeta zbog izuzetne prostranosti. Deo na koji se stavlja matična ploča je uklonjiv, podržano je priključivanje napajanja dužine do 22 centimetra, što znači da je moguće i korišćenje dužih napajanja velike snage. Sve u svemu, kućište omogućava dostizanje visokih performansi i lake egzibicije sa komponentama u slučaju da se poželi menjanje ili nadograđivanje. Dve stvari su nam donekle zasmetale. Deluje nam da je prednja strana prenatrpana ventilatorima, koji pak nedovoljno efikasno ubacuju vazduh, usled međuobjekata. Deluje nam da se isti efekat mogao postići sa manjim brojem ventilatora uz blagi redizajn sa efikasnijim hlađenjem. Problemčić bi mogao predstavljati i nivo buke, koji nikako nije alarmantan, ali koji je jasno viši  nego u slučaju da su kuleri implementirani “sa druge strane”, odnosno da se ne nalaze nakačeni na vratanca već unutar kućišta. Prosto rečeno, ukoliko želite nečujno kućište, to se sa LianLi Armorsuit-om ne može postići. Nivo buke je nizak i može se spustiti na gotovo bešuman, ali se treba imati u vidu da ako ste ljubitelj apsolutne tišine to neće biti moguće ostvariti bez dodatnih modifikacija. Ono što ipak doprinosi prenebregavanju ove stavke jeste to što se unutra nalazi snažan i – neminovno – bučan GeForce sa kojim nema ultra-tihe mašine, kako god da okrenemo. Sve ovo ne treba da nam skrene pažnju sa suštine – kućište je generalno odlično, jednostavno i raspolaže odličnim performansama. Najozbiljnija mana bi bilo izostavljanje adekvatnog uputstva. Možda je stoga i srećna okolnost što kućište karakteriše jednostavan dizajn, ali svejedno – bilo bi veoma lepo da postoji uputsvo koje bi detaljno opisalo sve mogućnosti i korisniku jasno objasnilo metode i postupke baratanja sa unutrašnjošću kućišta. Naravno, radi se o gotovoj konfiguraciji i možda cela priča stoga deluje deplasirano, ali polazimo od toga da je konfiguracija namenjena entuzijastima i igračima, te da će stoga češće nego što je uobičajeno biti vršena dopuna i izmena hardvera, a kako je kućište visoke klase za očekivati je da će se duži niz godina naći u domu korisnika, te da će “prevaliti preko glave” više od jednog PC-ja. Zaključili bismo omiljenom rečenicom naprednih korisnika kada se susretnu sa kvalitetnim kućištem – “da sam zrno prašine pa da se uvučem unutra”. Čestitke Gigatronu na izboru sa tim u vezi.

Posao oko spoljašnosti računara nam je donekle olakšan time što se uz dobijenu konfiguraciju ne isporučuje komplet periferija, te nam stoga sa te strane ne ostaje ništa za opisivanje. Korisnicima preporučujemo neki kvalitetniji komplet periferija, bez obzira da li se radi o Logitech uređajima ili omiljenoj kombinaciji autora ovih redova – Razer miš i Microsoft tastatura. Naravno, izbor je na vama, a samo imajte na umu da u cenu periferije nisu uključene. Ono što je najlepše kod desktop mašina jeste što kod hardvera uglavnom nema iznenađenja. Performanse mašine se uglavnom jasno vide kada se osmotre njeni delovi, bez posebnih izleta, osim ukoliko ne dođe do problema. Takav je slučaj i ovde – već iz samog pogleda na komponente se može videti usmerenje računara i jasno naslutiti kakvim performansama isti raspolaže. Kako ne ostati impresioniran komponentama Gigatron Stardust računara? Za osnovu se koristi Asus P5K Premium/WiFi-AP matična ploča visoke klase. Radi se o ploči koja se, pored performansi, izdvaja po integrisanom WiFi čipu koji omogućava lako bežično povezivanje. Tu su i dva Gigabit LAN porta, veliki broj USB portova, FireWire i dva eSATA porta i sve one mogućnosti za povezivanje koje se očekuju od vrhunske matične ploče, odnosno sve ono na šta nas je Asus navikao u godinama koje su za nama. Ploča je zasnovana na P35 (northbridge) i ICH9 čipsetovima (southbridge). Poseduje tri PCI, dva PCIe x1, kao i dva PCIe x16 slota i spremna je za CrossFire režim rada (mogućnost korišćenja više grafičkih karti kompanije AMD u sinhronom radu). Konfiguraciju dobijate sa overklokovanim procesorom, na koji se kao takav dobija garancija. Koristi se Core 2 Duo E8500 procesor, 45-nanometarska iteracija Core 2 Duo modela, sa 6 MB L2 keš memorije i sa FSB-om na 1333 MHz. Umesto na podrazumevanom radnom taktu od 3.16 GHz, procesor radi na 4 GHz, pa su i testiranja vršena tako.

Grafička karta je posebna stavka, pošto se koristi trenutno najbrže rešenje kompanije Nvidia – GeForce 9800 GX2. Radi se o karti koja je do pre samo par dana, odnosno do predstavljanja GeForce 280 GTX grafičke karte nove generacije bila najbrža na svetu, a prvi testovi kažu da se i dalje može takvom smatrati, jer ako nije brža, a onda je tu negde sa novim rešenjem. Pošto se radi o igračkoj konfiguraciji, osvrnućemo se malo detaljnije na grafički podsistem. GeForce 9800 GX2 predstavlja dual-PCB dual-GPU rešenje. Za slabije upućene objasnićemo o čemu se radi u par rečenica. Pretpostavljamo da vam je poznato da SLI i CrossFire tehnologije označavaju upotrebu više grafičkih karti kompanija Nvidia i AMD (do skora dve, od skora dve ili više) kako bi se ubrzali 3D naslovi. Kako je postizanje brzih performansi od krucijalnog značaja, u pauzama između uvođenja novih generacija sada je već neka vrsta tradicije da Nvidia i AMD koriste priliku da predstave karte koje poseduju dva grafička čipa na sebi u sklopu jednog uređaja. GeForce 9800 GX2 je upravo tako nastao – tako što su se spojila dva PCB-a (print circuit board, štampana ploča) sa dva G92 grafička čipa, od kojih je svakom dodeljeno po 512 MB GDDR3 memorije (ukupno 1 GB, ali svakom čipu ostaje dostupno njegovih 512 MB) i to objavljeno kao jedinstvena grafička karta. U praksi, ovakvo rešenje nema duplo brže performanse od upotrebe jedne karte koja bi bila upotrebljena referentna, ali su performanse dovoljno brže. Praksa ukazuje i na još nešto – u zavisnosti od drajvera, igre, podrške, iskorišćenosti, negde će dobici upotrebom ovakvog rešenja biti izraziti, a negde gotovo jedva primetni – nema pravila. Stoga više volimo upotrebu single-PCB single-GPU rešenja, dovoljno snažnog da ispuni prohteve najzahtevnijih igrača.Kako je u međuvremenu stigla nova generacija, za očekivati je da će Gigatron reagovati na pravi način i ponuditi korisnicima GeForce GTX 280 ili neki sličan model visoke klase, bez obzira da li dolazi iz kompanije Nvidia ili AMD – uostalom, 9800 GX2 je i ubačen u mašinu kao do tog trenutka najbrža dostupna grafička karta, što je princip za koji se nadamo da će i nadalje važiti. To ne znači da GeForce 9800 GX2 ne impresionira na svakom koraku u igrama, a rezultate dobijene u testovima možete da vidite na narednim stranicama. Tu je i HDMI priključak, uz dva DVI-ja. Imajući u vidu da je ova mašina namenjena onima koji jednostavno žele samo najbrže i najbolje – od nas samo pohvale. Generalno raduje da je baš na grafičku kartu otpao najveći trošak, što je vrlo pohvalno kada se radi o konfiguraciji koju proizvođač namenjuje igračima. Kada bi svi tako radili…

Uz računar dolazi 4 GB DDR2 memorije. To je više nego dovoljna količina na duge staze i korisnici sa te strane ne treba da brinu. Postoji mala začkoljica zbog operativnog sistema, ali o tome uskoro. Hard disk potpisuje Samsung i on poseduje sve karakteristike koje, usuđujemo se reći, karakterišu modele više klase južnokorejskog giganta – brz je, malo se greje i veoma je tih. Njegov kapacitet iznosi 1 TB. Iskoristićemo ovu priliku da sugerišemo da možda ne bi bilo loše da se korisnik opredeli za konfiguraciju sa dva hard diska. Kao što narodna poslovica kaže – dve magnetne glave su pametnije od jedne. Radi se o tome da jednostavno postoje određene situacije kada i najbrži hard diskovi postaju uska grla tokom rada koji jednostavno može biti daleko udobniji ukoliko se koristi više diskova. Sa te strane ide i naša sugestija kompaniji Gigatron, koja bi mogla da u svoje računare uvrsti ovakav vid ponude. Takođe, ne bi bilo od zgoreg da se nađe mesto i za RAID konfiguraciju, imajući u vidu trenutne cene diskova. Naravno, sve ovo što napominjemo ne predstavlja manu konkretne konfiguracije, već više naše sugestije korisnicima kakve bi modifikacije mogli da naprave i samoj kompaniji za eventualno unapređenje ponude novim, raznovrsnijim modelima. Optiku čine DVD pisač (dobro poznata komponenta) i – Blu-ray pisač! On je u stanju da čita Blu-ray diskove, ali i da piše po njima, pa ćete tako imati priliku da uživate u video zapisu visoke definicije, a u perspektivi (kada cene budu postale malo pristupačnije, pošto se trenutno kreću od 13 evra pa naviše) i da snimate svoje sadržaje na praznim Blu-ray medijima. Ovakav potez nas je oduševio, naročito ukoliko se ima u vidu da konfiguracije sa Blu-ray pisačima ne predstavljaju svakodnevicu i na daleko bogatijem zapadu (dok je ponuda računara sa Blu-ray čitačima daleko bolja). Za zvuk je zadužen integrisani ADI SoundMAX Digital HD audio i to je jedina stvar za koju možemo reći da nam se eksplicitno ne dopada. Ne zato što je zvuk ispod konkurentskih rešenja, već zato što se u sklopu ovakve konfiguracije jednostavno mora naći mesto za klasičnu zvučnu kartu koja bi predstavljala neuporedivo bolje rešenje, ne samo za audiofile, već i za sve druge naprednije korisnike. Ako ništa drugo, svoje MP3 pesme enkodovane u iole višem bitrejtu biste slušali daleko udobnije. Ali dobro, šta da se radi. Ne sumnjamo da će postojati i dovoljan broj korisnika koji će reći da im kvalitet zvuka uopšte nije toliko bitan, te koji će pozdraviti odluku da se u konfiguraciju ne uključi zvučna karta kao svojevrsnu uštedu. Konačno, za kraj smo ostavili još jednu izvanrednu stvar – napajanje! Ono dolazi u vidu Corsair 750 TX rešenja, koje raspolaže snagom od 750 W. Ne samo da se radi o sjajnom i proverenom napajanju prestižne kompanije, već i o izuzetno efikasnom uređaju koji će biti u stanju da zadovolji sve “gladne” komponente, sertifikovanom za SLI i CrossFire. Napajanje radi izuzetno tiho i sa visokim stepenom efikasnosti. Nije sve u deklarisanoj snazi. Pomenuto Corsair napajanje (kao i sva druga ove kompanije) je jedan od omiljenih izbora overklokera i entuzijasta širom sveta. Čestitamo na odabiru ove komponente!

Uz računar se ne isporučuje operativni sistem. Naša preporuka radi iskorišćavanja potencijala ove igračke mašine jeste instalacija Windows Vista OS-a. Imajte samo na umu da u slučaju instaliranja 32-bitne verzije nećete moći da iskoristite memoriju maksimalno, pošto 32-bitni operativni sistemi nisu u stanju da pravilno adresiraju puno više od 3 GB (konkretno, 3.12 GB u slučaju Viste) RAM memorije, tako da u slučaju korišćenja veće količine memorije (koja danas košta izuzetno malo, a koje u konkretnoj konfiguraciji ima 4 GB) neće sva biti na raspolaganju. Na nama je da vas uputimo kako da maksimalno iskoristite potencijal mašine.. Ruku na srce, za gejming je pomenuta količina više nego zadovoljavajuća. Windows Experience Index iznosi 5.8, odnosno po segmentima 5.8 za CPU, i po 5.9 za RAM, grafiku, gaming grafiku i hard disk. Ocena od 5.9 je istovremeno maksimalna ocena koju daje ovaj sistem, koji treba da pomogne korisniku ukazivanjem na to šta može očekivati od računara i gde su slabe tačke. Kao što se vidi, slabe tačke nema, a to potvrđuju i utisci o radu. Mašina radi besprekorno, što i ne treba da čudi imajući u vidu da je sastavljena od manje-više najbržih trenutno dostupnih komponenti. Najveća “grejalica” je grafička karta, što je i razumljivo imamo li u vidu o kakvom se “monstrumu” radi. Ipak, zahvaljujući prostranom, dobro provetrenom kućištu sa dosta ventilacije i adekvatnim hlađenjem, štetan uticaj zagrevanja ne postoji, jer se višak toplote efikasno uklanja. Temperature procesora, grafičke karte i hard diska od 50-ak, 60-ak i 30-ak stepeni Celzijusa jesu nešto sasvim regularno i uobičajeno i ne treba se bojati da će višak toplote izazvati neke neželjene posledice. Ista priča važi i za temperaturu grafičkih čipova u radu, koja se kreće između 80 i 85 stepeni. 

Gigatron Stardust

Proizvođač

Gigatron (www.gigatronshop.com)

Naziv računara

Stardust

Procesor

Intel Core 2 Duo E8500 (3.16 @ 4 GHz, 6 MB L2, FSB 1333 MHz, 45-nm

Matična ploča

Asus P5K Premium/WiFi-AP

Grafička karta

Nvidia GeForce 9800 GX2 (2 x 512 MB GDDR3)

Sistemska memorija

4 GB DDR2, Kingston Hyper-X, PC2-6400 (400 MHz)

Hard disk

Samsung HD103UJ (1 TB, 7200 rpm)

Optički uređaji

PIONEER BD-RW BDR-202 PIONEER DVD-RW DVR-215D

Kućište i napajanje

Lian Li PC-P80 Armorsuit, Corsair 750 TX

Operativni sistem

Bez operativnog sistema

Cena

1600 evra (moguća kupovina na 36 rata)

Garancija

36 meseci

Gigatron Stardust

PCMark 05

Score

9533

CPU

9537

Memory

7934

Graphics

14151

HDD

6958

Cinebench 10

OpenGL / CPU rendering

3313/4912

NuclearMC

13059

wPrime v1.63

32M (speed test)

19.078 sec

1024M (stability test)

613.471

SiSoftware Sandra Pro XII v2008.1.12.30

CPU Benchmark

35330/26037

Multimedia

246224/113778

Memory Bandwidth

8205/8085

Memory Latency

72 ns

Cache & Memory

32292 MB/s, 35.10

Multicore Efficiency

11643 MB/s, 24 ns

HDDDrive Index

81 MB/s

3DMark06

3D mark score

17100

CPU score

3454

HD Tune 2.54

Average Transfer Rate

90.4 MB/s

Access Time

21.7 ms

Burst Rate

159.3 MB/s

CPU Usage

2 %

Super PI

1M

12 sec

Igra i podešavanja (1680 x 1050 rezolucija)

Broj frejmova u sekundi

Crysis (very high, 0xAA, 0xAF)

53 fps

Call of Duty 4 (max, 4xAA, 16xAF)

86.7 fps

Unreal Tournament 3 (max, 0xAA, 0xAF)

127 fps

Fear (max, 4xAA, 16xAF)

99 fps

World in Conflict Demo (max, 0xAA, 0xAF)

55 fps

Company of Heroes: Opposing Fronts (max, 4xAA, 16xAF)

54.8 fps

Gigatron Stardust košta 1600 evra. Na njega se daje garancija u trajanju od tri godine, a moguća je i kupovina na 36 mesečnih rata po 47.5 evra uz učešće od 20%. Za taj iznos se dobija najefikasnija igračka konfiguracija koja se može kupiti. Može li se staviti još brži procesor Extreme serije? Može. Da li bi nečemu doprineo? Naravno da ne. Može li se staviti DDR3 konfiguracija? Može, koštala bi puno više, ničemu ne bi doprinela. Naravno, ovo sve govorimo u ograničenjima koja nameće igrački svet. “Što jača grafička karta, o ostalom brinimo nakon toga”, moto je kojim se rukovode u ovom tržišnom segmentu, i moto je koji je Gigatron više nego ispoštovao, naročito nas prijatno iznenadivši u “nakon toga” segmentu. Izuzetno kvalitetna ploča, odlično i stabilno napajanje, impresivno kućište sa dosta prostora, brz i prostran hard disk praktično besprekorno ispunjavaju zadati cilj – brutalno brzo teraju najnovije igre. Jedini kompromis koji biste napravili se odnosi na zvuk (naravno, tek pod uslovom da imate nešto veće zahteve po tom pitanju), ali se i to da lako rešiti, a ni doplata nije preterano velika imajući u vidu cenu konfiguracije – izbor je na vama. Ukoliko imate novca i želite najbolju i najefikasniju igračku i multimedijalnu mašinu, ne morate tražiti dalje. Gigatron Stardust je pravi računar za vas.

Prednosti: – Odlične performanse – Udobno igračko iskustvo – Kvalitetne komponente – Provetreno i prostrano kućište – Blu-ray pisač Nedostaci: – U konfiguraciji ovog tipa želimo da vidimo kvalitetnu zvučnu kartu – (Uslovno) Periferije i monitor birate sami
Konfiguraciju na test ustupila kompanija Gigatron