HP Pavilion 20-b013w

Nebojša Todorović

HP Pavilion 20-b013w

Pavilion 20 stiže u prilično masivnoj kutiji, što je i očekivano imajući u vidu da se radi o modelu sa ekranom dijagonale 20 inča. Ipak, kako se radi o relativno jeftinom modelu, očekivali smo da će kutija i njen sadržaj biti lakši. Na kutiji smo saznali, skoro sve osnovne informacije o PC-u i njegovoj konfiguraciji, jer ih je HP naveo na vidljivom mestu, a ovu praksu bi trebali da uvedu i drugi proizvođači.

Raspakivanjem smo otkrili prilično bogatu dodatnu opremu, koja podrazumeva dokumentaciju, strujni adapter, a nisu izostali ni miš i tastatura. HP je zaista želeo da opravda All-in-one naziv, pa je Pavilion 20 zaista kompletan i ništa vam više neće biti potrebno da bi ovaj računar bio u potpunosti funkcionalan. Ovo je jako korisno za one koji ne žele da žrtvuju mnogo prostora, a ujedno preferiraju da sa jednom kupovinom kompletiraju sve što im je potrebno.
 

Tastatura koja se dobija predstavlja bazični model uz neke dodatne funkcije, ali je više nego pristojan izbor. Pored osnovnih tastera, tu su i tri dodatna koji služe za kontrolu zvuka (pojačavanje, smanjivanje i gašenje zvuka). Ostalim dodatnim funkcijama pristupate putem “Fn” tastera, što eliminiše potrebu za dodatnim prekidačima. Tastatura ima metalni HP logo, što je zanimljiv i simpatičan detalj, a jedino bismo zamerili odsustvo većeg odmorišta za dlanove. Priznajemo, nekima će se upravo ova kompaktnost tastature dopasti, pa ovu zamerku shvatite kao uslovnu.
 

Optički miš je kao i tastatura, žičnog tipa. Simetričan je, tako da će odgovarati svima, a njegove dimenzije su takve da je u svakom smislu univerzalan. Tasteri su odlični, kao i točkić, a jedino nam se nije dopao srednji klik koji je u našem slučaju bio izuzetno mekan i osetljiv. Ne znamo da li je “problem”, samo do našeg konkretnog primerka, jer je to sasvim moguća opcija. Osetljivost optičkog senzora nije deklarisana, niti smo uspeli da nađemo precizne podatke. Naš utisak je da se radi o nekih 800dpi, a miš jako prijatno klizi i uz dobru podlogu je sve što će vam zatrebati, tako da ne verujemo da ćete želeti da ga menjate, osim ukoliko niste navikli na back i forward tastere, poput autora ovog teksta.
 

Adapter je prilično mali, što ne treba da vas čudi. Razlog je, pre svega, štedljivi hardver, s obzirom na to da implementirani AMD-ov APU ima zaduženje za grafičke i procesorske poslove, a pritom je deklarisan na svega 18W. Stoga, sasvim je očekivana upotreba adaptera od 90W kakav se često viđa uz prosečan 15-inčni notebook. Toliko o propratnoj opremi, pređimo na sam uređaj.
 

Pavilion 20-b013w od samog starta izgleda prilično kvalitetno čak i ukoliko ga ne posmatramo kroz prizmu niske cene. Jednostavno, ovakvo kućište i završnu obradu bismo pre očekivali na skupljim uređajima. U tome i ima istine, jer identičan ovaj model sa snažnijim hardverom košta gotovo šest stotina evra. Upravo tada postaje jasno da je HP sa namerom iskoristio kućište više klase i upario ga sa najosnovnijim hardverom koji je mogao da nađe.
 

Okvir oko ekrana je izrađen od crne i sjajne plastike, koja iako podložna otiscim prstiju i prašini uz pravilno održavanje može učiniti ovaj kompjuter prilično atraktivnim. U sredini se nalazi ekran dijagonale 20 inča koji ima rezoluciju od 1600×900. Iako smo zagovornici “više je bolje” teorije, kada su ekrani u pitanju, u ovom slučaju treba reći da je ekran prilično dobar. Pored nešto krupnijeg piksela, mana gotovo i da nema. Jasno je da se radi o TN panelu, ali uglovi gledanja su izuzetno dobri bez obzira na to da li govorimo o vertikalnim ili horizontalnim. Promena kontrasta i boja je daleko manja u odnosu na bilo koji drugi uređaj ove vrste. Koliko smo često bili razočaravani Pavilion laptopovima u ovom domenu, toliko nas je Pavilion prijatno iznenadio.
 

Ispod ekrana su locirani zvučnici, koji se kriju iza plastičnog rupičastog poklopca koji na sebi nosi metalni HP logo. Njihvo kvalitet je takođe iznenađujuće dobar. Ne u smislu da predstavlja neko posebno HiFi rešenje, ali pri maksimumu ne izobličavaju zvuk, dok su niski tonovi pokriveni prilično dobro. Kod AiO rešenja, nižeg cenovnog ranga, to je sve što možete poželeti. Priča o pokrivenosti srednjih tonova je u ovakvim modelima izlišna, tako da smatramo da je HP implementirao zvučnike koji su iznad proseka za ovu klasu.
 

HP Pavilion 20-b013w – Nastavak

Na gornjoj ivici ekrana implementirana je web kamera. Rezolucija upotrebljenog senzora je je svega jedan megapiksel što za današnje pojmove nije mnogo. Kvalitet snimka je vrlo dobar, a u nižim rezolucijama je potpuno tečan. Dopada nam se to što se senzor jako dobro snalazi i kada ima nešto manje svetla na raspolaganju. Kvalitet fotografije je pri maksimalnoj rezoluciji od 1280×800 upotrebljiv, ali ništa više od toga. Kamera u kombinaciji sa stereo mikrofonom će učiniti da komunikacija putem Skype i sličnih programa bude zaista udobna i bolja nego na mnogim notebook-ovima slične cene.
 

Što se tiče konenkcija, prednju stranu karakteriše odsustvo bilo kakvog slota, konektora i sl. Desni bok je takođe bez detalja, jer je na toj strani smešten samo DVD-RW koji je poput onih na prenosnicima, Slim tipa.
 

Duž leve ivice je smešten veliki broj konektora. Pre svega, tu su dva audio priključka od 3.5mm, kao i dva USB 3.0 porta što je za svaku pohvalu. Iznad njih je ugrađen i čitač kartica, mada nam se njegova lokacija nije previše dopala. Naime, ukoliko nemate direktan pristup levoj strani uređaja, sve su šanse da ćete na slepo nabadati karticu dok ne pogodite slot, a to, složićete se, nije baš sjajno rešenje. Na kraju tu su i dva LED indikatora rada bele boje.
 

Na samom vrhu levog boka je smešten taster za paljenje koji je izrađen od transparentne plastike koja je takođe osvetljena belim LED-om.
 

Na zadnjoj strani ostavljen je prostor koji poseduje četiri USB 2.0 porta, gigabitni LAN, kao i ulaz za strujni adapter. Ukoliko ste povezali dobro napajanje, bela LED indikacija iznad priključka će to i potvrditi, što je zanimljiv i koristan detalj.
 

Dolazimo i do hardvera koji kod Paviliona 20-b013w nije jača strana. Njegovu osnovu čini AMD E1-1200, a reč je APU-u koji poseduje dva fizička jezgra. U osnovi E1-1200 predstavlja blago overklokovani E-300 koji radi na 100MHz više. Dakle, ovo je APU namenjen netbook-ovima i jeftinim notebook-ovima, što znači da poseduje visoku energetsku efikasnost, ali ne i performanse za jedan stoni računar. U prilog tome govori TDP od svega 18W, ali i rezultati koje možete videti u tabelama na narednoj strani. Cinebench je dao rezultat od svega 0.5 poena za CPU što je daleko ispod bilo kakvog proseka za desktop komponente. Primera radi, najslabiji APU za desktop, A4-3300, daje oko tri puta veće rezultate.
 

Konkretno, da ne bismo išli u apstraktno sa sintetičkim programima daćemo par primera iz realnog života. Pre svega, kompresija instalacionog fajla putem WinRar aplikacije je potrajala četiri minuta na E1-1200 uz zauzeće oba jezgra između 90 i 100 procenata, dok je Core i5 procesoru bilo potrebno svega 20 sekundi da završi isti zadatak. Takođe, kada smo putem YouTube-a pustili muzički spot Gangnam Style u FullHD režimu, reprodukcija je konstantno zastajkivala uz redovno “pucanje” zvuka što je potpuno neupotrebljivo. Sa druge strane, već 720p je radio glatko, ukoliko nismo imali nikakvu drugu aktivnost (čak i pomeranje kursora).
 

Kako je reč o najslabijem E modelu, AMD je imao jednostavnu ideju na umu. Radi se o implementaciji akceleracije od strane integrisanog GPU-a, koji nosi oznaku Radeon HD 7310 i koji poseduje 80 Stream procesora. Upravo to je razlog zašto je ovaj slabašni AiO sposoban da pušta 720p video materijal bez većih problema. Upravo tu leži i najveća uloga kvalitetnog integrisanog GPU-a. Iako nije dovoljan da biste se iole ozbiljnije igrali, on će učiniti da brojne multimedijalne aktivnosti budu glatke ukoliko je softver optimizovan. Takođe, sada postaje jasno zašto je HP ugradio ekran rezolucije manje od FullHD-a. Prosto na ovaj način je eliminisana potreba za reprodukcijom FullHD video materijala sa kojim bi ovaj uređaj de facto imao problema.
 

U pogledu ostalog hardvera zaista nemamo zamerki. Ugrađen je hard disk kapaciteta 500 GB, što je više nego dovoljno za prosečne korisnike, a RAM je obezbeđen na duže staze upotrebom jednog modula od 4 GB. Dodatna proširivost je moguća zamenom istog, jer Pavilion 20 poseduje samo jedan so-dimm DDR3 slot. Ugrađeni WiFi sa podrškom za n standard je sjajno radio i nismo imali nikakvih problema sa konekcijom tokom rada.
 

Specifikacije, rezultati i zaključak

Specifikacije

HP Pavilion 20-b013w

Procesor

AMD E1-1200 @ 1400MHz

RAM

4GB DDR3 1066MHz

VGA

AMD Radeon HD 7310

Hard disk

Hitachi 500GB 7200RPM

Optika

DVD-RW

Ekran

20″ 1600×900

Ostalo

WiFi 802.11 b/g/n

Operativni sistem

Windows 8 64bit

Cena

oko 380

Rezultati

HP Pavilion 20-b013w

PCMark 7

Final Score

1.223

Lightweight Score

1.147

Productivity Score

660

Creativity Score

2.026

Entertaintment Score

1.119

Computation Score

2.107

System Storage Score

1.608

7-Zip 9.20 x64 kompresija / dekompresija [KB/s]

1.568 / 26.808

x264 HD Benchmark 4.0 pass1 / pass2 [s]

15.05 / 2.69

3DMark 11 Entry Preset (1024×600)

Final Score

E 456

Graphics Score

439

Physics Score

602

Combined Score

376

HD Tune Pro 5.0 Read [MB/s] – HDD

Cinebench R11.5 x64 OpenGL [fps]

7.44

Cinebench R11.5 x64 CPU [pts]

0.51

TrueCrypt [AES / TwoFish / Serpent]

1600×900 0xAA 0xAF

Street Fighter IV (low) [fps]

29.3

Resident Evil 5 (low) [fps]

13.1

AvP DX11 (DX11, low) [fps]

8.9

Lost Planet (DX11, low) [fps]

4.3

Utisci i zaključak

Pavilion serije 20 je, imajući u vidu cenu, jako kvalitetno izrađena jedinica. Pre svega, masivnost i odsustvo bilo kakvih očiglednih ušteda u završnoj obradi zaista idu na ruku reputaciji koju HP ima. Nažalost, kod našeg testnog modela hardver zaista nije u skladu sa prethodno pomenutim utiskom. Prosto, štedljva tehnologija je odlična stvar, ali smatramo da sve ima svoju namenu. Problema sa zagrevanjem nije bilo, kao što smo i očekivali, mada moramo da primetimo da je automatski režim ventilatora bio nešto “agresivniji” nego što smo želeli. Iako APU nije prelazio 40ak stepeni celzijusove skale, kuler je bio nešto bučniji i nije obarao brzinu. Verujemo da će to biti ispravljeno kroz neki od narednih verzija BIOS-a.

E1-1200 nikako nije nešto što bismo nazvalim odličnim izborom za kućni PC. Prosto, ograničenje hardvera jasno dolazi na videlo čim je potrebno pokrenuti neki iole zahtevniji softver. Za najosnovnije potrebe koj se ograničavaju na rad u Office paketu, slušanje muzike i pokretanje manje zahtevnih video klipova, ovaj APU će se snaći, ali van tih granica zaista ne briljira. Naprotiv, mnoge uobičajene aktivnosti kao što je rad sa arhivama, mogu da potraju poprilično dugo. Mogućnosti, kada govorimo o igranju, su takođe prilično oskudne. Jasno nam je da ovo nije ni namena, ali ipak smatramo da treba da pomenemo da dalje od PopCap-a nećete mnogo dalje stići.
 

Sve ovo je u redu ukoliko ste korisnik koji, ama baš, nema nikakve posebne potrebe i želje, ali verujemo da je ta ciljna grupa prilično uska. Prosto rečeno, mnogima koji vide ovaj uređaj kao idealan za sebe, vrlo verovatno sve svoje potrebe mogu da zadovolje i sa tabletom osim ukoliko rad u Office paketu nije apsolutni prioritet. U suštini radi se o prilično dobrom uređaju u osnovi koji je ostavljen na “cedilu” zbog slabašnog hardvera. Dobra vest je da pored ovog modela postoje i verzije sa jačim hardverom, pa u slučaju da vam se model kao model dopada, postoji mogućnost prilagođavanja sopstvenim potrebama.
 

Prednosti:

– Dobar ekran
– Izrada za svoju klasu
– Zvučnici

Nedostaci:

– Najslabiji APU u aktuelnoj generaciji
– Generalno slab hardver
– Mogao bi biti tiši