Uvod
Brand name računari u našoj zemlji i dalje nemaju toliko rasprostranjenost. Razloga za to ima više, a glavni su viša cena i slaba informisanost potencijalnih kupaca o samom proizvodima. Cena, sama po sebi, je očekivano viša zbog nekih sitnica na koje do sada nismo navikli – stručna i tehnička pomoć od strane prodavca, legalan softver koji pristiže uz računar, kao i veliki garantni rok (najčešće 3 godine). Sa druge strane, oglasi su prepuni bombastičnih najava o jeftinim računarima, koji prilično lako privuku čitaoce, što još više utiče na upoznavanje sa drugačijim opcijama u obliku kompjutera svetski poznatih kompanija. Često se desi da kupac gleda dva aspekta – finansijski i čisto hardverski, ne brinući o detaljima koji tek kasnije postaju daleko očigledniji. Po prvi put na Internet sajtu Benchmark predstavljamo računare koji su u svetu poznati pod imenom Corporate Desktop, a time po prvi put predstavljamo klasičan desktop računar potpisan od strane svetski poznate firme. Corporate Desktop je većini čitalaca ili nepoznat, ili malo poznat izraz, a podrazumeva jeftinije računare namenjene radu u velikim firmama ili korporacija. Najčešći slučaj je da su ti kompjuteri umreženi u lokalnu mrežu i da rade na na jednoj, eventualno više aplikacija, pri čemu se neretko koristi klijent-server postavka. Šta su najbitnije stvari kod ove klase računara?
Donedavno, računari potpisani od strane takvih firmi, poput Della, IBM-a, Fujitsu-Siemens-a, HP-a i sličnih, su bili pravi raritet kod nas, ponajviše zbog bojkota našeg tržišta (da ne širimo priču zašto), kao i zbog jako slabe platežne moći kako fizičkih, tako i pravnih lica. Pojavom većih i platežno sposobnih kompanija, ideja o računarima sa pomenutim “brand name” prefiksom je postala sve popularnija. Prvenstveno, to je cena, jer nije sve jedno ako je cena viša ili niža za 50 evra, pošto se ovi kompjuteri ređe nabavljaju pojedinačno, već na količine od po pet, deset , pa i preko sto komada (ne treba da čudi i da ta brojka postane četvorocifrena u bližoj budućnosti). Dalje, za kompanije je bitan i kvalitet održavanja – računari moraju uvek biti operativni, i ako se desi da neko od njih otkaže, potrebno ga je osposobiti za rad u minimalnom roku, koji se isključivo meri satima. Ovo smo naveli iz razloga što radnik koji čeka na opravku kompjutera ne radi, a radno vreme mu se plaća. Kako će to uskoro biti situacija i kod nas (plaćanje po satu, sasvim normalna pojava u svetu), za nekog vlasnika je nedopustivo da taj radnik bude plaćen ceo dan, ako ne i više dana, a da mu je produktivnost ravna nuli. Baš zbog toga, ovakav tip računara mora biti više nego pogodan za servis, tj. njegovo kućište mora biti prostranije i vrlo praktično za zamenu komponenti. Treba razumeti da u ovom slučaju performanse samog kompjutera nisu toliko presudne, pogotovo ako je u pitanju klijent-server konfiguracija sistema, gde server odrađuje sirovi procesorski posao, a klijent više služi kao terminal.
Za početak, odlučili smo se za računar jedne od najstarijih IT kompanija na svetu, IBM-a, čuvenog “Velikog Plavog” koji se bavi Corporate Desktop sistemima već više od decenije, ako ne čak i više od dve! Zašto IBM? Ova kompanija trenutno nije najveći prodavac računara na svetu, ali ima najveće iskustvo u ovakvim poslovima. Izabrali smo jedan od njihovih modela koji čine standardnu ponudu, a svrstan je u višu klasu. Radi se o ThinkCentre A50p kompjuteru, zapakovanom u pravi raritet današnjice – desktop kućište. ThinkCentre serija je naslednik poznatog NetVista brenda, i označava IBM-ove desktop računare. A50p je trenutno njihov najjači kompjuter na našem tržištu, i dali smo mu prednost ispred jeftine A30 varijante.
Kućište i periferije
Ako pogledate podnaslov iznad, videćete da pričamo o kućištu i periferijama, i da je očigledno da nedostaje monitor. Iako prosečan kupac u Srbiji i Crnoj Gori vizuelnp podrazumeva konfiguraciju u sastavu kućište, miš, tastatura, i monitor, to nije slučaj u visoko razvijenim zemljama. Naime, monitor se uvek stavlja kao poseban izbor, ukoliko to nisu već predefinisani desktop/multimedia modeli, jer se uzima prema potrebi, a potrebu određuju zahtevi posla – nekad je potreban i običan 17″ CRT monitor, a nekad je potrebno imati i 21″ LCD, tako da se on uvek stavlja po strani, a tako je i u ovom slučaju, dakle dobili smo računar bez displeja. Pogledajmo kako samo kućište izgleda :
Prva impresija o A50p je da je ovo pravi pravcati IBM – autor ovog teksta je stekao utisak da je sličan kompjuter (tačnije sličnog dizajna) video i 80-tih godina prošlog veka i da je to bio tadašnji “zmaj”, IBM XT! Ova kompanija spada u grupu najkonzervativnijih na tržištu, što se vidi i po dizajnu A50p – prilično monumentalan dizajn, koga se IBM jako dugo drži. Kućište je mat sive boje, izrađeno od čeličnog lima, sa poklopcem koji prekriva celu gornju površinu sa levom i desnom stranicom. Prednja maska je izrađena od vrlo kvalitetne plastike. Iako se nekima desktop kućište čini zastarelim rešenjem, nekad kupci insistiraju na njemu zbog ergonomskih rešenja (mala visina, često se na njega postavi monitor). Pogledajmo detaljnije :
Sa leve strane vidite prekidač, i dve LE diode, koje označavaju da li računar radi i rad IDE podsistema. Ispod toga se nalaze dva stickera – Intel Inside (da se zna čiji je procesor unutra 😉 ), kao i koji je operativni sistem instaliran (u ovom slučaju Windows XP). Na slici desno, nalazi se prorez sa 3.5-inčni floppy drive, kao i oznaka proizvođača i serije računara.
Na slici iznad se vidi da kućište ima 2 prostora za 5.25-inčne komponente, gde je gornji popunjen CD-om (u ovom slučaju). Ako uveličate sliku, videćete i dva USB 2.0 porta u donjem desnom uglu.
Ovo je pogled na kućište sa njegove desne strane – kao što vidite, ne postoji ama baš ni jedan ukras, što govori o samoj kompaniji (i pomenutom dizajnu). Na donjem desnom uglu vidimo nalepnicu sa šifrom za Windows XP OS, a sa druge strane je dugme preko koga se otvara poklopac.
Pogled od pozadi govori nekoliko stvari, a nama je odmah zapalo za oko da postoji izlaz za samo 4 kartice, što znači da kućište podržava matične ploče isključivo microATX formata (slika dole levo)..
Ako pogledamo desnu sliku videćemo jednu rešetku gde cirkuliše vazduh, dok zadnji panel pokazuje nešto što viđamo na većini desktop računara sa integrisanom matičnom pločom – dva PS/2, jedan LPT, jedan RS-232, jedan D-Sub, šest USB 2.0, jedan RJ-45 i tri konektora za mikrofon/line-in/speaker-out. Posebno pohvaljujemo šest USB 2.0 portova, a primetićemo da nema TV-out konektora, što je logično, jer računar nije namenjen multimedijalnoj upotrebi.
Napajanje spolja – slika iznad. Jedan džek za struju, menjanje voltaže 110/230V, i cela strana izgleda kao saće, zbog bolje disipacije toplote. Ono što nam se ovde nije svidelo što nije bilo prekidača na samom napajanju. Kontra tome je da je u razvijenim zemljama pravo čudo da nestane struja, pa da ovo dugme ima neku praktičnu namenu, a i ovi računari se ni ne transportuju – jednom prilikom kada se uključe ostaju tu do daljnjeg, tj. rashodovanja, ili eventualnog kvara.
Pre nego što pređemo na sam opis unutrašnjosti, pogledajmo tastaturu i miša :
Sama tastatura je iste boje kao i kućište, krajnje je jednostavna i povezuje se sa računarom preko PS/2 porta. Primetićemo da su oba Enter tastera tamno plave boje, što može nekad da pomogne, ukoliko korisnik ne zna slepo kucanje. Takođe, napomenućemo da ovo nije klik tastatura, i da je bila krajnje prijatna za rad, iako na prvi pogled spada u jeftine. IBM za sada ništa ne prepušta slučaju…
Kada smo videli miš, usledilo je prvo veliko razočarenje – jednostavno, smatramo da ovaj konfiguraciji treba dodati kvalitetnije rešenje od kugličnog miša. Model koji je stigao uz A50p zaista spada u najosnovnije – dva dugmeta, bez scroll točkića, kuglica, tanji i kraći kabl, stvar koja definitivno neće oduševiti većinu korisnika.. U eri jeftinih i kvalitetnih optičkih miševa gurati tehnologiju odavno prevaziđenu nam izgleda prilično čudno. Naša je preporuka da ukoliko kupite ovaj računar za firmu, obavezno promenite miša, jer ukoliko to ne uradite odmah, uradićete za par meseci.
Ispod haube
Poklopac se, kao što smo naveli, otvara preko dugmića sa leve i desne strane, i ceo postupak je jako kratak. Nakon otvaranja, dočekala nas je ova slika :
Moramo priznati da odavno nismo videli ovako uredno pakovanje, IBM je jednostavno maksimalno uštedeo relativno mali prostor iznutra. Svi kablovi su vidno označeni, što maksimalno olakšava snalaženje, a primetili smo ono što sve brand name firme rade – plastičnim steznicima vezuju komponente za kućište ili međusobno, čime se onemogućava demontaža, a da se oni ne pokidaju. Samo kidanje znači i gubitak garancije, tako da smo odustali od planirane akcije “kupusanja” ovog računara! Ovakav raspored je prilično bitan, jer se za kratko vreme delovi mogu zameniti i time osposobiti kompjuter za dalji rad. Zato neka integrisana rešenja poput barebonea nisu toliko popularna u ovom delu IT tržišta, jer je suviše vremena potrebno za demontažu i ponovnu montažu.
Odmah smo bacili oko na srce sistema – matičnu ploču. Ona je izrađena na PCB-u boje proizvođača – tamno plave. Proizvođač je po ovome IBM (a revizija je 2.4), ali vrlo je moguće da je pravi proizvođač neka od velikih IT firmi, specijalizovana za matične ploče. Radi se o modelu baziranom na Intelovom i865G čipsetu, što znači da je u njemu integrisan Intel Graphics Extreme 3 grafički čip. Verovatno su svima poznate mogućnosti ovog skupa čipova, ali ponovićemo ga još jednom : podrška za Pentium 4/Celeron procesore sa 400/533/800 MHz FSB-om, takođe su podržani procesori sa Hyper Threading tehnologijom, a i nove serije Pentium 4 CPU-ova sa Prescott jezgrom. Grafički čip ima slabe 3D funkcije, ali i odličan 2D, tako da će odraditi sve office poslove kojima je praktično i namenjen. Odabir CPU-a je u ovom slučaju Pentium 4 na 2.66GHz, sa 533MHz FSB-om. Ako se zapitate zašto baš ovaj procesor, odgovor je njegova praktičnost – on je više nego dovoljan za rad, nije preterano skup, a sama ploča podržava Pentium 4 do 3.4 GHz, pa ukoliko postoji potreba za većom procesorskom snagom, uvek se može zameniti jačim modelom.
Kao što smo pretpostavili, ploča je microATX formata, ima 1 AGP 8X i 3 PCI slota. Napajanje CPU-a je trofazno, što je sasvim dovoljno čak i za najjače Socket 478 procesore.
Kuler na Northbridge-u je pasivan, i bio je skoro hladan tokom rada. Kuler na procesoru je izrađen od aluminijuma, nije nešto preterano velik i vrti se na nekih 2400 rpm. Primetili smo da je izuzetno tih, što je jako pohvalno.
Southbridge je očekivani ICH5 čip, bez ikakvog hlađenja, a primetili smo da je posle višesatnog rada i on mlak, još jedna stavka koju pohvaljujemo. Na desnoj slici dva neiskorišćena Serial ATA 150 konektora, pored kojih je jedan potpuno neidentifikovani 30-pinski konektor (takođe neiskorišćen u ovom slučaju). Zvučna karta je ovom prilikom SoundMAX 6-kanalni audio codec i spada u red običnih integrisanih rešenja. Velika je verovatnoća da se ovaj codec nikada ni ne koristi, pogotovo ako je reč o većim firmama. Naravno, tu je još jedna neophodna stavka – mrežna karta. Ona je u ovom slučaju Intel(R) PRO/100 VE, sa 10/100MBit sertifikatom. Ovaj model važi za jako pouzdan i kvalitetan, mada ga nismo mogli proveriti u nekoj velikoj mreži zbog objektivnih nemogućnosti. Mreža sa drugim računarom je pokazala prosečni protok od nekih 4.9MB/sec, što se uzima kao jako dobar rezultat.
Pogledajte kako je sve prilično zbijeno, ušteda mesta je zaista poprilična. Malo nas je začudilo kako IBM nije prešao na rounded IDE kablove, ali ovde se ponavlja opet priča o njihovom konzervativnom pristupu. Inače, svaki kablić i komponenta su vezani, pa je bukvalno nemoguće bilo šta uraditi. Takođe, obraćamo pažnju na postojanje 4 DIMM slota, tako da ploča može imati do 4 GB memorije. Podržani moduli su non-buffered DDR266/333/400, a u ovom slučaju u kompjuteru je bilo 256 MB Samsungove DDR 333 memorije sa sledećim latencijama : 2.5-3-3-7-1T. Kako Intel Graphics Extreme 3 čip koristi deo sistemske memorije za svoje potrebe (od 8 do 64MB), mi smo koristili minimum (8MB), jer smo želeli što bolje performanse u ne-3D testovima, što znači da je raspoložive sistemske memorije bilo 248MB.
Iako se to na slikama ne vidi, matična ima 2 ATA 133 porta, kao i standardni floppy port. Izbor IDE podsistema je sledeći : HDD je potpisan od strane Seagatea, kapaciteta je 40GB i vrti se na 7200 rpm, i skoro se ne čuje u radu. CD uređaj je LG-jev 52x CD-ROM, što je sasvim dovoljno za računar ove namene.
Na kraju, ostaje napajanje, a ono je potpisano od strane firme Hipro, i snage je 230W. Hipro je nama nepoznata firma, ali kako ga koristi i Fujitsu-Siemens u svojim mašinama, očigledno je da je ova kompanija vrlo pouzdana u radu i da ne spada u red čuvenih “kung-fu” napajanja. Njegova snaga je sasvim solidna, jer daje 13A na +12V, 15A na +5V, i 12A na +3.3V. Ovakve specifikacije (minimalno jače) ima, na primer, jedno popularno Chieftec napajanje od 300W.
Softver i oprema
Kao što smo videli, operativni sistem je poveren Microsoftovom Windows XP-u, što je u ovom slučaju Professional edicija. U Corporate Desktop računarima jednostavno nećete naći Home Edition, jer ova verzija OS-a ne podržava rad u domenu, što je primarno kod kompjutera ove namene. Ako ga kojim slučajem vidite, znajte da to nije Corporate Desktop mašina, ili prodavac računara ne poznaje materiju. Kako su ovo sve iskusni “vukovi” na ovom polju, u brand name računarima se neće potkrasti ovakva greška. Očekivano, ovaj Windows XP je imao instaliran Service Pack 1, sa jednim Hotfix-om. Uz to, bili su instalirani alati poput IBM Tools-a, Norton AntiVirus 2003 (antivirus programi su neophodni u ovakvim sistemima), kao i ne tako korisna PC-Doctor aplikacija. U praksi, više softvera za neku Corporate Desktop mašinu nije ni potrebno – firewall najčešće stoji na serveru (ako mašina uopšte ima izlaz ka Internetu, ukoliko je u LAN-u, za njime nema potrebe), ovaj virus-killer radi svoj posao, a sitni alati se neće mnogo ni koristiti. Na ovakav kompjuter se instalira radna aplikacija(e), i imate potpuno funkcionalnu mašinu koja će služiti duži vremenski period.
Uputstvo je nešto kraće, ali potpuno informativno, i tu je neizbežni kabl za napajanje…
U trenutku kada budete upalili računar dočekaće vas ovaj desktop :
Iako je to često slučaj, msconfig ThinkCentre A50p mašine nije izgledao prebukirano (leva slika), dok sav instalirani softver možete updateovati preko IBM-ovog specijalnog softvera (slika desno).
Računar je prilično siromašan sa softverom, ali to smo i očekivali, jer je IBM praktično instalirao tačno ono što je jednoj Corporate mašini i potrebno. Sve preko toga diže cenu…
Rezultati
Pogledajmo tabelu sa rezultatima :
Rezultati
SiSoft Sandra 2004 Pro
Dhrystone ALU (MIPS)
6853
Whetstone FPU (FLOPS)
1948
Integer iSSE2 (it/s)
16539
Float iSSE2 (it/s)
20705
Drive Index (MB/s)
41
RAM Bandwidth Int (MB/s)
1909
RAM Bandwidth Float (MB/s)
1911
PC Mark 04
CPU Score
3419
Memory Score
2612
HDD Score
3546
HD Tach 2.7
Maximum read (MB/s)
62.2
Average read (MB/s)
48.8
Minimum read (MB/s)
35.4
Random access time (ms)
12
CPU Utilisation (%)
6.2
Business Winstone
Score
14.6
3DMark 2001 SE
1024x768x32
2175
Prvo što nam je upalo u oko je nešto slabiji rad sa memorijom, prvenstveno zbog odsustva drugog memorijskog modula, čime bi se dobio dvokanalni rad memorijskog kontrolera. Treba naglasiti sasvim solidne rezultate Seagateovog HDD-a, kao i loše 3D performanse, što ne utiče na krajnu ocenu. Rezultat u 3D Mark2001 SE testu smo stavili čisto informativno, tako da čitaoci mogu uvideti mogućnosti integrisanog grafičkog čipa. U ovoj tabeli je trebao da se nađe rezultat testa Content Creation Winstone 2004, ali smo odustali zbog greške u samom testu koja se ponavlja na praktično svim računarima na kojima smo probali.
Overclocking praktično u ovoj kategoriji računara ne postoji kao pojam. Jednostavno, iako je to moguće, uopšte nismo uzimali u obzir tu mogućnost, jer je tako nešto među Corporate Desktop kompjuterima nedopustivo. Velike firme ne zanima da li ova ploča može da radi na 220 ili 230 MHz, jednostavno, ako se javi potreba za jačom mašinom uzeće se jači procesor, a “igranje” sa dizanjem magistrale je ipak za nas, kućne korisnike. Ovom prilikom pomenućemo da BIOS skoro ni ne podržava takve funkcije, već je krajnje jednostavan i odrađuje neophodan posao.
Jedan od bitnih faktora je buka – ova mašina “pati” od tišine, ako se nalazite u iole bučnijoj prostoriji, imaćete utisak da ne radi. To se i autoru dogodilo, pa je gledao LE diodu da utvrdi da li je računar upaljen ili ne. Moramo priznati da odavno nismo čuli ovako tihu mašinu i sa njom je bilo pravo uživanje raditi.
Zaključak
Kada se nešto prvi put testira, uvek je teško dati krajni zaključak, jer nema sa čime da se uporedi. Ovako, opšta impresija o IBM ThinkCentre A50p je dobra, a drugačiji ishod bi nas realno začudio, jer je ipak reč o pioniru u IT industriji. Neobično nam je bilo i što smo imali desktop rešenje za kućište, konačno mala promena u odnosu na more towera sa kojima se svakodnevno srećemo. Kao što smo rekli, performanse u ovoj kategoriji su u drugom planu, a IBM je pogodio sve bitne tačke za Corporate Desktop – ergonomsko i praktično kućište, pogodan operativni sistem, i prilično prihvatljiva cena od 767 evra. Ako vam se ovo čini skupo, računajte da sam Windows XP Professional košta 155€, Norton AntiVirus 40€, gde dolazimo do cifre od ispod 600 evra za jedan brand-name kompjuter (bez monitora naravno). Naša opaska za miša stoji, definitivno nije za ovako kvalitetnu konfiguraciju, pa savetujemo da se odmah zameni. Uz sve to, kao šlag na tortu, ide i potpuna trogodišnja garancija, što retko ko daje u našoj zemlji. Pri tome, napomenućemo da firme mnogo ređe menjaju računare ili rade upgrade, tako da je samim kompanijama ovo mnogo bitnija stavka nego nama, običnim korisnicima, koji često izmenjamo kompletan računar za godinu dana.
Nadamo se da smo ovim tekstom približili potencijalnim kupcima pojam Corporate Desktop filozofije, jer ona donosi ubedljivo najveći promet i profit u celokupnoj industriji kompletnih računara. Iako nam se to čini nemogućim, ovaj segment drži više od polovine broja svih prodatih konfuguracija u svetu, tako da iza njega stoji veliki biznis. Zato ne treba da vas čudi što na Williamsovim bolidima u Formuli 1 vidite veliki HP-ov znak. Naravno, u narednom periodu trudićemo se da predstavimo što više brand-name mašina, gde ćemo imati prilike da vidimo kako neke druge poznate firme vide ovu problematiku i kakva su njihova rešenja. IBM je bio prvi u većini stvari, pa smo njemu dali prednost pri odabiru kompanije čiji smo kompjuter predstavili.
Računar je za potrebe testa ustupila kompanija PIN Computers