Benchmark Redakcija
Kada neko pomene mali desktop računar, prva asocijacija većine korisnika će verovatno biti Mac Mini ili Intel NUC, dok će entuzijasti i geekovi verovatno pomisliti na Raspberry Pi.
Ovaj minijaturni računar osmišljen kao edukacioni alat, a čija se prva verzija pojavila još 2012. je postao pravi fenomen i okupio veliku zajednicu koja razvija softver, pruža podršku i čini korišćenje Raspberry Pi-a vrlo interesantnim, pa i zabavnim iskustvom.Šta je zapravo Raspberry Pi?
Pa, u pitanju je jedna štampana ploča dimenzija oko 8.5x 5.5 cm, a na kojoj se nalazi procesor, memorija i svi potrebni portovi.
Na našem testu se ovog puta našla aktuelna četvrta generacija ovog single-board računara, odnosno Raspberry Pi 4 B, koji je opremljen Broadcom-ovim BCM2711B0, 64-bitnim quad-core ARM Cortex-A72 procesorom na 1.5 GHz, Broadcom VideoCore VI grafikom i 4GB RAM memorije. Inače, Pi 4 B se trenutno prodaje u tri verzije, sa 2, 4 ili 8GB RAM-a i ono što je glavna fora, je što bi trebao koštati 35, 55 i 75$ zavisno od količine memorije. Ovakva cena, naročito za bazični model ga čini jako interesantnom opcijom za razne vrste upotrebe, poput kućne automatizacije i raznih programerskih i elektronskih eksperimenata, malih meteoroloških stanica i još puno toga.
Upotreba je praktično ograničena samo vašom maštom i umećem, obzirom da 40-pinski GPIO konektor pruža mogućnost povezivanja sa raznim eksternim uređajima, kao i sa raznim HAT dodacima koji se postavljaju na sam konektor, poput kamere, TV tunera, ekrana, raznih senzora i sl.
Mi smo danas rešili da vam predstavimo par scenarija upotrebe koji će biti korisni većini kućnih korisnika – Raspberry Pi kao dodatak TV-u za KODI i gledanje multimedijalnih sadržaja, kao mini konzola za emulaciju klasičnih konzolnih i arkadnih igara, kao Android box za TV i kao minijaturni kućni računar. Najbolja stvar je što će vam jedan Raspberry Pi praktično služiti kao sve ovo, što investiciju u njega čini znatno isplativijom i korisnijom.
Najpre, da vidimo šta vam je sve potrebno. Pored samog Raspberry Pi 4, neophodno je imati i strujni adapter, a kako se on napaja na 5V i bar 3A putem USB Type-C konektora, možete koristiti i neki od postojećih punjača za telefon sa tom specifikacijom, ili kupiti baš originalni Raspberry adapter.
Kako ne biste pločicu držali na otvorenom, dobra ideja je da Raspberry Pi upakujete u neko od kućišta koja su dizajnirana upravo za njega. Mi smo ovom prilikom izabrali Cooler Master Pi Case 40, koji je vrlo dobro osmišljen i ima višestruku ulogu, kako u zaštiti, tako i u hlađenju i poboljšanju performansi.
Kućište se sastoji iz dva dela, plastične baze koja poseduje gumirane stopice za sprečavanje klizanja po stolu, i gornjeg dela koji je izrađen od metala, sa delom na unutrašnjoj strani koji je izliven tako da naleže na procesor, sprovodi toplotu ka gornjoj površini kućišta gde je oslobađa i na taj način hladi uređaj. Iako je sam Raspberry Pi 4 B mali potrošač, postoje određene funkcije tokom kojih se može prilično ugrejati, pa je hlađenje itekako korisno kako bi se izbeglo snižavanje takta i održale performanse. Takođe, za one koji žele da izvuku dodatne performanse, moguć je i overklok, kako procesora, tako i grafike, sa bazičnih 1.5GHz i 500Mhz, na čak 2.1GHz i 700MHz, pa i više, pa je kućište koje poboljšava hlađenje svakako dobra ideja.
Cooler Master Pi Case 40 je poput nekih eksternih hard diskova gumiran na obodu i delu gornje površine, što ga čini robustnijim i za nošenje u rancu, a na sebi poseduje i taster za uključivanje, kao i otvore za sve konektore kako bi vam omogućio lak pristup. Na prednjoj strani vas očekuju dva USB 2.0 i dva USB 3.0 porta i jedan Gigabitni LAN port pune brzine, dok su na boku tu USB Type-C za napajanje uređaja, dva HDMI 2.0 konektora u Micro formatu, kao i 3.5mm izlaz za zvuk, koji interesantno može služiti i kao kompozitni video izlaz, zahvaljujući fleksibilnoj programabilnosti same platforme. Na drugom boku je tu poklopac koji krije 40-pinski GPIO konektor, dok se na zadnjoj strani, takođe iza gumiranog poklopca krije slot za MicroSD karticu.
Upravo microSD kartice su jako bitna komponenta ovog računara, jer možete pri ruci imati više komada pripremljenih za različite svrhe, pa jednostavnim ubacivanjem druge kartice promeniti ulogu ovog računara – skoro kao na nekim računarima i konzolama sa ubacivanjem kertridža. Zapravo, butovanje operativnih sistema je moguće kako sa kartica, tako i sa USB flash diskova i USB SSD-ova, a što brži disk ili kartica, to i brži rad. Mi smo ovog puta koristili nekoliko različitih UHS3 kartica i brzina rada je bila sasvim zadovoljavajuća.
Treba pomenuti i da Raspberry Pi nije samo za eksperte i napredne korisnike, jer je instalacija svega izuzetno jednostavna. Dovoljno je sa zvaničnog sajta skinuti Raspeberry Pi Imager aplikaciju, ubaciti microSD karticu u čitač na računaru i izabrati neki od operativnih sistema sa liste, ili image file po želji i pustiti aplikaciju da spremi karticu. Posle je samo ubacite u Raspberry Pi i to je to, jednostavno radi.
Sa pomenute liste, mi smo probali nekoliko različitih opcija. Najpre, Raspberry Pi OS koji je zapravo klasična Linux distribucija, odnosno operativni sistem baziran na Debianu., koji je verovatno i najjednostavniji Linux za korišćenje ako ste relativni početnik. U njemu možete raditi praktično sve za šta inače koristite računar, od pregledanja internet sadržaja, rada u office i drugim aplikacijama do nekih igara koje su dostupne za Linux.
Ne očekujte baš neke spektakularne performanse za zahtevnije aplikacije, ali za većinu oubičajenih zadataka Raspberry Pi 4 B sasvim pristojno obavlja posao.
Inače, putem micro HDMI kabla je moguće povezivanje sa do dva monitora istovremeno, podržana je rezolucija do 4K30,, a ako želite 4K u 60 slika u sekundi, neophodno je aktivirati posebni mod, koji pored većeg zagrevanja uređaja ograničava drugi izlaz na Full HD. Glavna zamerka je što chipset ovog računara ne podržava hardversko dekodovanje nekih naprednijih formata, pa npr. Youtube u 4K baš i nije opcija, već je poželjno držati se nižih rezolucija. Pomenuli smo već da Raspberry Pi 4 B podržava gigabitni Ethernet, a na raspolaganju vam je i WiFi sa ac standardom, Bluetooth 5.0, kao i povezivanje svih periferija putem USB-a.
Druga zanimljiva opcija koju smo probali je LibreELEC, operativni sistem koji je skrojen minimalno kako bi pokretao popularni KODI. To je ujedno i sve što radi, jer će vas pri svakom pokretanju odmah dočekati KODI, u kome možete pregledati razne multimedijalne fajlove, ili uraditi ono što svi rade sa KODI-em – instalirati neki od dodataka koji ga pretvara u platformu za strimovanje raznih legalnih i ne baš legalnih sadržaja, poput raznih TV programa, filmova, serija i sl. Nećemo baš ulaziti u detalje oko instalacije tog dela, ali na Youtube-u i netu postoji dosta vodiča za instalaciju balkanskih KODI distrubucija, pa potražite, definitivno vredi.
Pored KODI-a u ovom izolovanom formatu, na Raspberry Pi možete instalirati i puni Android TV, odnosno LineageOS 17.1 Android TV, koji izgleda i ponaša se kao i bilo koji televizor sa preinstaliranim Androidom i omogućuje vam korišćenje svih android aplikacija. Svakako zanimljiva alternativa raznim Android Box uređajima, iako moramo naglasiti, ne baš jednakih performansi kao neki napredniji modeli.
Najzabavniji OS na Raspberry Pi je svakako RetroPie, odnosno sistem koji je pravljen samo za emulaciju igračkih konzola i raznih retro arkadnih mašina. Podržana je emulacija preko 50 različitih konzola, uključujući npr. NES, Sega Mega Drive, Playstation 1 i 2, Nintendo64, kao i Atari, Amiga, Apple, Spectrum, Commodore i drugih retro računara.
Treba napomenuti da sam RetroPie dolazi bez igara, pa ćete za same romove igara morati da se snađete, mada na internetu postoji dosta sajtova koji nude mogućnost downloada. Instalacija se vrši putem USB flash diska koji ubacite u Pi 4, sačekate desetak sekundi da napravi potrebne foldere, ubacite flash na računar, iskopirate romove na njega, i ponovo ga ubacite u Pi i ne dirate ništa dok flash indikacija ne prestane da trepće, jer se kopiranje vrši automatski. Naravno, na Raspberry Pi možete povezati gamepad, USB ili Bluetooth i uživati u retro igrama na pravi način.Sve ovo je naravno samo delić mogućnosti ovom minijaturnog računara, pa vam on može služiti i za Steam link, kao mrežni ruter, NAS uređaj i još koješta – praktično se konstantno pojavljuje neka nova varijanta upotrebe.
Zanimljiva spravica, pa ako vam je nešto od svega ovoga delovalo zanimljivo, potražite Raspberry Pi i Cooler Master Pi Case 40, jer verujemo da vam uz njega neće biti dosadno.
