Benchmark Redakcija
Aleksandar Bjedov ABIT nije među proizvođačima koji prodaju najviše matičnih ploča, ali je pažljivim
projektovanjem i inovacijama koje unosi u svoje proizvode sigurno na vodećem
mestu u svetu. ABIT-ovi inženjeri su prvi primenili već legendarni Soft Menu,
koji omogućava kompletno podešavanje svih parametara matične ploče iz BIOS-a.
Jedan od njihovih specijaliteta koji su takođe prvi primenili je trostepeno
napajanje procesora, koje ima izuzetan značaj za stabilan rad celog sistema.
ABIT ploče
su uvek bile meta kupovine entuzijasta koji su tražili vrhunske performanse
i koji su želeli da iscede i poslednji megaherc iz svog sistema. Njihove ploče
su uvek bile spartanski opremljene i kao da su bile opredeljene samo za “overklokere” koji
nisu ni marili za to. U poslednje vreme ABIT je promenio politiku i priklonio
se ostalim proizvođačima uvodeći razne dodatke integrisane na ploču, poput zvuka,
mreže, SATA kontrolera, firewire priključaka itd. Ovim potezom verovatno je želeo da pridobije i one “obične” korisnike kojima nije važna samo brzina, već i određeni komfor u radu. Međutim za ABIT KD7-E i ako je potpuno nova ploža, ne važe ova nova pravila.
U pakovanju smo pored matične ploče dobili kablove (jedan za FDD jedinicu
i jedan ultra ATA 100/133 kabal), dodatni priključak za dva USB uređaja, CD
sa pratećim software-om, metalnu zaštitnu pločicu za kućište i knjižicu sa
detaljnim uputstvom, koja nekim proizvođačima može da posluži za primer.
Ploča je projektovana sa skoro istovetnim layout-om kao i KX7-333 uz par izmena.
Izražena je u punom ATX formatu i nema ništa integrisano na sebi, samim tim ne
prati modne trendove svoje sabraće sa KT400 čipsetom. Na ploči se nalazi 6 PCI
slotova, 1 AGP (podržan AGP 4X) slot, jedan konektor za priključenje FDD jedinice,
dva konektora za priključenje do 4 ATA-133 uređaja i 4 DIMM memorijska slota.
U zavisnosti od vrste, PC 1600/2100/2700 i da li je unbuffered ili registered,
ploča može da podrži do 3.5Gb memorije. Reklo bi se da je iz ABIT-ovih pogona
ponovo izašao jedan pravi overklokerski proizvod. Nemamo odgovor na pitanje šta
je ABIT nagnalo da proizvede jednu ovakvu ploču sa uslovno rečeno zastarelim
KT333 čipsetom. Da li su i oni zaključili da još nije vreme da se ovaj VIA čipset
penzioniše, jer mora se priznati da njegov naslednik KT400 nije doneo ništa novo.
Može se slobodno konstatovati da je KT333 uz rame, a u pojedinim situacijama
i brži od novijeg KT400. VIA je odavno najavila promociju KT400A čipseta, ali
on nikako da ugleda svetlost dana, šta je razlog kašnjenju, znaju samo u VIA razvojnim pogonima. No, vratimo se na našu test ploču.
Na ploči se nalazi Award – Phoenix 2Mb Flash Mamory čip novijeg datuma. Znatno
je manji nego prethodne verzije, koje smo navikli da gledamo na prethodnim modelima
ploča. Svim potrebnim parametrima na ploči upravlja Soft Menu III i jedina dva
džampera koja srećemo su za pražnjenje CMOS-a i još jedan koji služi za sakrivanje
opcije CPU Fast Command Decode u biosu.
Ploča kroz BIOS omogućava maksimalnu magistralu od 250MHz u koracima po jedan MHz. Maksimalni delilac FSB:AGP:PCI je 5:2:1 što znači da AGP magistrala radi na 2/5 brzine procesorske magistrale, a PCI magistrala na 1/5 brzine prosesorske magistrale. Maksimalni mogući množilac za procesor je 22.5, a sa ovom verzijom BIOS-a koju smo zatekli na ploči, ona prepoznaje procesore do modela XP 2800+. U BIOS-u je zadržana opcija Enhance for Benchmark, koja kada se uključi podiže sistemsku magistralu za jedan MHz. Maksimalni omogućeni napon za procesor je 2.325V što je malo i preterana vrednost po našem mišljenju, jer uz malu neopreznost u rukovanju lako može da dođe do spaljivanja procesora.
Dozvoljeni napon za memoriju je 3.25V, što je sasvim dovoljno za napajanje bilo koje memorije koja može danas da se nađe na tržištu. Ono što nam se nije svidelo je što je u odnosu na KX7 ploču
izostavljena mogućnost povećanja napona samog čipseta. Ovaj potez nam nije baš najjasniji, jer znamo da se povećanjem napona doprinosi stabilnosti u radu na visokom FSB-u, a i sam čipset ima aktivno hlađenje, pa sigurno ne bi dolazilo
do njegovog pregrevanja. Takođe bi se mogla uputiti i zamerka na nedostatak opcije za povećanje napona AGP-a. Ako je malo zatajio u prethodno navedenim opcijama, u delu BIOS-a posvećenom podešavanju memorije skoro da bi smo mogli da kažemo da je ABIT preterao sa mogućnostima. Toliko obilje opcija za fino podešavanje i izvlačenje maksimuma iz memorije je dostupno, da prosečan korisnik računara, pa čak i neki iskusniji, može samo da se zbuni. Za razliku od modela KX7 koji je temperaturu procesora očitavao preko sonde koja se nalazila ispod procesora, kod ovog modela je očitavanje rešeno direktnim iščitavanjem temperature iz samog procesora, pa se u BIOS-u mogu videti vrednosti temperature samog jezgra i površine procesora. Inače, za kompletan monitoring celog sistema zadužen je Winbond W83697HF I/O kontroler.
Umesto ranijih verzija kulera za hlađenje čipseta, koji se nisu proslavili svojim
kvalitetom, na ovoj ploči ABIT je postavio, bar nam se tako čini, kvalitetniji kuler, a ako ništa drugo mora se priznati da je lepši i da deluje atraktivnije. Konektor za napajanje ploče nalazi se na pristupačnom mestu, ali nam se ni malo nije svidelo
što se oko njega nalazi gomila kondenzatora, od kojih su neki priljubljeni uz sam konektor, pa treba biti obazriv kod priključivanjai i skidanja konektora za napajanje matične ploče. Ploča poseduje i četiri konektora za priključenje fan-ova, jedan je naravno predviđen za fan na kuleru koji hladi procesor. Oko samog podnožja procesora ima dovoljno mesta za montažu i najvećih kulera koji se na tržištu mogu pronaći, i tu upućujemo sve pohvale proizvođaču. Nije izostala ni folija kod Socketa koja štiti provodnike na ploči od oštećenja prilikom montaže kulera.
Kao i kod prethodnika modela KX7, i ovde je primenjeno trostepeno napajanje procesora,sa tri para MOSFET tranzistora poslednje generacije. Novitet u odnosu na prethodnika je dodatak takozvanog P4 konektora koji direktno dovodi struju u deo za napajanje procesora. U delu za kontrolu napona srećemo se sa dva čipa, starim znancem HIP6301 i pridodatim HIP6602 koji u sadejstvu brinu o besprekornom napajanju. Najjednostavnije rečeno, HIP6602 brine o ulaznom (dovodnom) naponu, a HIP6301 o izlaznom (procesorskom) naponu. Samo filtriranje napona rešeno je sa četiri aluminijumska Nichicon kondenzatora, jednim manjim od 470mF i tri veća od 1200mF, a uz njih je pridodato još pet kvalitetnih
Rubycon kondenzatora od 3300mF koji se nalaze oko Socketa procesora. Može se zaključiti da su ABIT-ovi inženjeri uradili dobar posao i isprojektovali zaista odlično napajanje, koje je najbitniji faktor za besprekorno stabilan rad ploče
na visokim taktovima magistrale.
Na ploči srećemo isti klok generator koji je bio primenjen i na modelu KX7, radi se o proverenom programabilnom Realtek RTM560-266R. Kroz BIOS je omogućen maksimalni delilac od 1/5 za PCI magistralu, ali je sasvim sigurno podržan i 1/6 koji se uključuje automatski, jer ni jedan podsistem ne bi izdržao brzine magistrale veće od 166MHz. Na ploči uočavamo još jedan programabilni klok generator – Realtek RTM580-255R i on generiše DIMM/PCI/AGP klok. Odmah pored njega na ploči se nalaze i Richtek RT9173A DDR BUS naponski regulator i HIP6521CB čip za kontrolu napona
memorijskih modula.
Severni most je naravno VIA KT333 kao i kod modela KX7. On podržava 200/266 FSB prema procesoru, AGP 4X i memorijski bus od 200/266/333 MHz. Južni most VT8233A, zamenjen je novijim VT8235. Ovaj južni most donosi podršku za USB 2.0
i 8X V-Link koji ima 133MHz quad-pumped bus i omogućava efektivni transfer od 533Mb/s između severnog i južnog mosta, što je duplo brže u odnosu na VT8233A.
Ovaj southbridge takođe podržava i do četiri ATA-133 uređaja, a mogućnost podržanog AC’97 2.2 standarda u kombinaciji sa kompatibilnim kodekom koji podržava šestokanalni audio na ovoj ploči nije iskorištena. Na samoj ploči osim dve USB 2.0 “utičnice” postoje još dva dodatna priključka i kada ih povežemo sa dva dvostruka razvodnika
koji se postavljaju na kućište, možemo koristiti ukupno do šest USB 2.0 uređaja.
Na ovom modelu ABIT je primenio AGP slot koji poseduje mehanizam za zaključavanje VGA kartice i to bi bila jedna od novina u odnosu na model KX7. Ono što nam se nikako nije svidelo na prethodnom modelu ploče, a nije ispravljeno ni na ovoj, je blizina
AGP i memorijskih slotova. Kada se grafička kartica nalazi u slotu skoro da je nemoguće manipulisati sa memorijskim modulima. Tačno je da se sa
memorijom ne barata baš previše često, ali je malo besmisleno vaditi grafičku karticu da bi se ubacio ili izvadio memorijski modul. Ovo se inače odnosi na
sve modele ploča iz KD7 serije i nadamo se da će pri projektovanju i izradi neke naredne serije ploča i ovo biti otklonjeno.
Test setup – Windows XP Professional
CPU
– AMD XP1700+ Thoroughbread B
Matične ploče
– ABIT KD7-E KT333 – ABIT KX7-333 KT333
Memorija
– 2X256MB Corsair XMS PC3200 C2
Video-karta
– ABIT Siluro GF4 Ti4200 64Mb
Hard-diskovi
– Maxtor Diamond Max 8+ 30Gb ATA133
Hlađenje
– Thermaltake Volcano 6Cu+
Prilikom testiranja smo koristili kvalitetnu memoriju koja je bila podešena na najoštrije tajminge, CAS2 2-5-2 1T kod modela KX7-333, a CAS2 2-6-2 1T kod modela KD7 -E. Sve ostale vrednosti osim uključenog 4way interleavinga ostavljene su na default vrednostima. Ovakvim podešavanjima smo želeli da izvučemo neki relativni maksimum performansi i memorijskog transfera. Dužni smo da damo još jednu napomenu, kod testiranja na magistrali od 166MHz-a, procesor je radio na 1494MHz (9X166), što je 27MHz-a više u odnosu na default magistralu od 133MHz, kada procesor radi na 1467MHz. Ovo svakako nema uticaj na krajnje rezultate testova jer su obe ploče
testirane pod jednakim uslovima.
Kao što sa slike možete da vidite, ploča je veoma tačna po pitanju clocka, za razliku od ploča nekih drugih proizvođača, koji vole “malčice” da dodaju, od 0.5 do 1Mhz-a. To povećanje kada se pomnoži sa množiocem za procesor daje nekoliko MHz-a “viška”, a to opet donosi prednost na testovima. Kod ABIT-a za to služi već pomenuta opcija u BIOS-u – Enhance for Benchmark.
Test memorijskog transfera iz omiljene nam Sandre dao je po malo neočekivane rezultate. Obe ploče su brze i tu nemamo šta da prigovorimo. Ono što nas je iznenadilo, kao što možete sa slike i sami da vidite, odnosi se na memorijski transfer na default
i na 200Mhz sinhronoj magistrali; stariji model ploče se pokazao bržim, dok je na 166MHz sinhrone magistrale, brži bio KD7-E. Nekoliko puta smo ponavljali test i uvek smo dobijali iste rezultate.
Deo testa koji se bavi brzinom procesora, pokazao je ujednačene rezultate. Na default magistrali malu prednost je imao KX7, dok su snage bile potpuno izjednačene na 166MHz FSB.
Unreal CPU test, daje na default magistrali malu prednost KX-u, a na bržoj magistrali
već možemo da vidimo opipljiviju prednost u korist modela KD7-E.
U PC Mark testu praktično nije bilo nikakvih iznenađnja, potvrdilo se ono što e izmereno “u Sandri”, dakle KX7 je radio brže sa procesorom i imao je bolji memorijski transfer, dok je KD7-E briljirao u radu sa hard diskom.
Noviji model je pokazao minimalnu prednost kada su u pitanju ZD-ovi testovi realnih aplikacija. Vreme koje je proteklo od izlaska prethodnog modela, bilo je dovoljno da se maksimalne performanse fino doteraju…
Opet mala prednost novog modela…
Quake 3 nam je doneo zaista neočekivane rezultate. Tu su se i potvrdila naša prethodna merenja memorijskog transfera u kojima je KD7E model odneo pobedu na 166 MHz FSB-u. Međutim, ovolika prednost iskazana u Quake-u nas je malo ipak zatekla.
UT je ipak dao prednost starijem modelu…
Završni komentar
Posle serije testova, možemo reći da je ABIT ponovo uspeo da napravi jednu izuzetnu ploču, vrlo dobrih performansi, odličnog kvaliteta izrade, izuzetne stabilnosti i vrlo pristojnih mogućnosti za overkloking. Legendarnom modelu KX7-333 su upućivane zamerke na nepostojanost kvaliteta izrade; naime, neki primerci ploča su sa lakoćom
radili na magistralama većim i od 220MHz, a neki primerci nisu radili stabilno ni na 190Mhz. Za vreme testa isprobali smo dva primerka KD7-E i oba su radila na 205MHz stabilno i bez ikakvih problema; već na 207MHz dolazilo je do nestabilnosti u radu sistema. Na 210Mhz obe ploče su odbile svaku saradnju. Tu se vraćamo na zamerku ABIT-u, što je onemogućio podešavanje napona čipseta, u protivnom bi ploča sigurno radila na višim magistralama bez ikakvih problema. Sudeći po ova
dva primerka moglo bi se naslutiti da je kvalitet izrade standardizovan i da neće biti većih oscilacija od +/- 5MHz po pitanju dostizanja maksimalnog mogućeg FSB-a. Dakle, overklokeri i entuzijasti koji ne vole integrisana rešenja na ploči, sigurno će se obradovati ovom proizvodu. Najviše će ih svakako obradovati povećani naponi za napajanje procesora i memorijskih modula. Jedino što korisnicima koji kupe ovu ploču preostaje, jeste nabavka kvalitetnih memorijskih modula ukoliko žele
da maksimalno iskoriste sve njene potencijale, koji nisu mali. Oni korisnici koji vole razne integrisane dodatke ili su im potrebni u svakodnevnom radu, a
pri tom ne spadaju u overklokere, verovatno neće biti oduševljeni ovim proizvodom. U svakom slučaju, ovo je neki vrhunac koji može da se dobije sa KT333 čipsetom i po na{em mišljenju ABIT nije pogrešio napravivši ovu ploču; sasvim sigurno će biti dosta njenih kupaca, naročito zbog toga što je cena prilično umerena za jedan ovako dobar proizvod. Matičnu ploču na test ustupio “Bell
Computers“
