AMD Ryzen 9 9950X3D2 - test

Ryzen 9 9950X3D2 Dual Edition predstavlja sledeći korak u evoluciji AMD X3D serije procesora, ali i zanimljiv zaokret u njihovoj nameni. Kada je prvi Ryzen 7 5800X3D stigao na tržište, cela ideja 3D V-Cache tehnologije bila je vrlo jasno vezana za gejming. Veća količina L3 keš memorije donosila je konkretan skok u igrama, posebno u scenarijima gde procesor mora brzo da pristupa velikoj količini podataka uz što manje kašnjenje.

Kasnije su Ryzen 9 modeli iz 7000 Zen 4 i 9000 Zen 5 X3D porodice proširili tu ideju na flegšip segment, kombinujući visoke frekvencije, veliki broj jezgara i dodatni keš. Time su postali zanimljivi ne samo igračima, već i zahtevnim korisnicima koji ih koriste za obradu videa, rendering, kompajliranje, simulacije i druge ozbiljne zadatke. Novi Ryzen 9 9950X3D2 ide korak dalje, jer se kao Ryzen 9 model više ne obraća samo gejming publici, već pre svega korisnicima kojima je potreban brz prenos velike količine podataka za procesiranje i što manje čekanja između memorije i procesorskih jezgara.

Ryzen 9 9950X3D2: dvostruki 3D V-Cache menja prirodu X3D procesora

Ryzen 9 9950X3D2 je 16-jezgarni procesor sa 32 threada, zasnovan na Zen 5 arhitekturi i AM5 platformi. Njegova najvažnija razlika u odnosu na klasični Ryzen 9 9950X3D nalazi se u topologiji keš memorije. Dok Ryzen 9 9950X3D ima 3D V-Cache samo na jednom CCD čipletu sa procesorskim jezgrima, Ryzen 9 9950X3D2 donosi dodatni keš na oba čipleta sa jezgrima. Podsećam vas da je kod Zen 5 generacije maksimalan broj jezgara po čipletu – osam. Frekvencija procesora ide do maksimalnih 5,6 GHz u „boost“ režimu, dok je osnovni radni takt postavljen na 4,3 GHz, Koliko će se dugo održati u zoni najviših „boost“ frekvencija zavisi od efikasnosti rashladnog sistema jer je TDP postavljen na vrednost od 200 W ili 30 W više u odnosu na R9 9950X3D. Procesor je naravno, kompatibilan sa  AM5 matičnim pločama. Izrađen je u TSMC 4 nm i to se odnosi na silcijum čipleta i dodatne keš memorije, dok je za sistemski kontroler (IOD) korišćena TSMC 6 nm tehnologija pakovanja tranzistora.

AMD

To znači da oba osmojezgarna čipleta imaju pristup velikoj količini L3 keša, čime se smanjuje problem asimetrije koji je postojao kod ranijih X3D modela sa dvostrukim čipletom. Kod njih je jedan CCD bio „bogatiji” keš memorijom, dok je drugi imao klasičnu konfiguraciju, pa je raspoređivanje zadataka i dalje imalo veliki značaj po performanse. Onaj bez dodatnog keša je obično radio na većoj frekvenciji dok je ovaj drugi imao prednost veće keš memorije. Kod Ryzen 9 9950X3D2 oba čipleta sa jezgrima imaju istu osnovnu logiku rada, što bi trebalo da donese ujednačenije ponašanje u softveru koji intenzivno koristi više jezgara i multicore CPU arhitekturu.

Ukupan L3 keš iznosi 192 MB (64 MB više u odnosu na X3D), dok ukupna količina keš memorije, zajedno sa L2 kešom, dostiže 208 MB. U praksi, poenta nije samo u velikom broju na papiru, već u tome da se veći deo podataka zadržava bliže jezgrima tj smanjuje se kašnjenje u isporuci potrebnih podataka. To je posebno važno u poslovima kao što su kompajliranje velikih projekata, tehničke simulacije, obrada velikih scena, razvojni zadaci, baze podataka, naučni proračuni i softver koji često udara u ograničenja memorijske latencije.

AMD kod ovog modela koristi drugu generaciju 3D V-Cache tehnologije. Za razliku od prvih X3D procesora, kod kojih je dodatni keš bio postavljen iznad silicijuma sa jezgrima, noviji pristup podrazumeva drugačiji raspored slojeva silicijuma, pri čemu se dodatni keš nalazi ispod procesorskih jezgara. Time se glavni izvor toplote, u ovom slučaju silicijum sa procesorskim jezgrima koja rade na frekvencijama preko 5 GHz, direktno naleže na hladnjak, pa procesor lakše održava više radne frekvencije i niže radne temperature.

To je važna razlika u odnosu na prve X3D modele, kod kojih je dodatni keš donosio odlične gejming performanse, ali je često značio niže maksimalne frekvencije i stroža termalna ograničenja. Ryzen 9 9950X3D2 pokazuje da se X3D koncept pomerio iz faze kompromisa u fazu zrelije primene. Ipak, TDP od 200 W jasno govori da se radi o procesoru koji traži ozbiljno hlađenje, veoma kvalitetnu AM5 ploču i ultimativno napajanje, posebno ako se očekuje dugotrajan rad pod punim opterećenjem.

AMD Ryzen 9 9950X3D2 – test sistem

U slučaju naše test radne stanice, Ryzen 9 9950X3D2 se pojavio u glamuroznom ali pre svega moćnom izdanju jednog HEDT sistema: Sapphire Nitro+ X870EA Phantom Link Edition matičnom pločom koja pored moćne VRM jedinice za napajanje procesora sa 16+2+1 fazom, koristi specijalni dodatni mini slot u produžetku glavnog PCIex16 slota grafičke karte za napajanje umesto korišćenja klasičnih kabastih 8-pinskih PCIe rešenja Jednom rečju sjajno, ali pod uslovom da i grafička karta podržava istu funkciju, a što je i bio slučaj u primeru naššeg vrhunskog NITRO+ AMD Radeon RX 9070 XT OC PhantomLink Edition GPU-a. Zahvaljujući dodatnom slotu za napajanje često je “boost-ovao” preko granice od 3 GHz što je sam posebi svojevrstan podvig za Radeon RX 9070 XT klasu grafičkih karti.

Sistem je naoružan sa 64 GB DDR5 RAM-a u konfiguraciji sva 4 rasploživa DIMM slota sa po 16 GBB DDR-5 6000 G.Skil Tridnet Z5 NEO memorije.  Dakle, ukupno 64 GB brze DDR 5 memorije. Hlađenje je povreno proverenom NZXT Kraken Elite 280 mm sistemu vodenog hlađenja koji ima neku svoju vrstu magije hlađenja, obzirom koliko dobro drži temperature u zatvorenom kompaktnom midi tower kućištu. Sistem je zaokružen jednim vrhunskim LianLi  SX1200P napajanjem iz kompaktne serije koje je moralo da bude na visini zuadatka kako bi pratilo performanse vanserijskog centralnog procesora i specijlnog izdanja grafičke karte. U ovom slučaju izlazna snaga od 1200 W sa Platinum sertifikatom je odradila posao bez greške.

Dakle maksimalno opremljen sistem u skladu HEDT značenja.

AMD Ryzen 9 9950X3D2 – performanse

U pogledu performansi, kao što sam ranije rekao većina tj naveći broj nas običnih korinsika čak i oni malo zahtevniji koji se bave pravljenjem sadržaja u kreativnim aplikacijama teško će osetiti razliku o odnosu na klasični Ryzen 9 9950X ili 9950X3D. One su veoma male jer je Ryzen 99950X3D2 je specijalna verzija u osnovi iste arhitekture, koja svoju prednost ostvaruje u usko specifičnim oblastima rada, tamo gde je potreban brz pristup velikoj količini podataka i kratko vreme pristupa podacima. To su scenariji poput treninga AI modela, naučne simulacije i aplikacije prevashodno osetljive na rad memorije, a Photoshop i Lightroom su nešto najpribližnije gde možete naslutiti tu prednost. U većini drugih, skoro i nema razlike. Ona se kreće u granicama od 3.5% – 5,5% pa do maksimalnih 10% koji su izuzetak.

Ako vam je ovo objašnjenje previše apstraktno i neubedljivo, evo konkretnih brojki. U pomenutim Adobe Photoshop i Lightroom aplikacijama prednost u odnosu na klasični R9 9950X iznosi 5.5%, dok u odnosu na R9 7950X je nešto opipljivijih 14%, dok je u odnosu na najnoviji primerak Intel Ultra 7 270K Plus procesora, brži za 22%. U Premiere Pro programu je još manja 3,5% u odnosu na R9 9950X, 6% u odnosu na R9 7950X i skoro je izjednačen sa Intel Ultra 7 270K Plus procesorom koji se odlično snalazi u oblasti rada video obrade.

U aplikacijama koje koriste sirovu snagu procesiranja poput Blendera i Cinema 4D programa, R9 9950X3D2 je brži od R9 9950X modela za 10% čemu doprinosi i bolja optimizacija za AMD Zen5 arhitekturu u najnovijoj Blender verziji pa i to treba imati na umu, u odnosu na R9 7950X prednost raste na 13%, dok je od Ultra 7 270K Plus procesora brži za 19%. U Cinema 4D, razlika je mnogo manja 2.3% u odnosu na R9 9950X, ali je osetnija u slučaju R9 7950X i iznosi 25%, dok je izjednačen sa najnovijim Intel Ultra 7 270K Plus primerkom procesora koji imaju poslovično dobru optimizaciju u Cinema 4D okruženju.

Što se tiče gejminga, a tu posebno skrećemo pažmju da je potpuno pogrešno gledati ovaj procesor kao gejming model jer on jeste nastao na gejming verziji ove arhitekture, ali je otišao u pravcu specifične namene, jer recimo instrukcije u igrama i AI aplikacijama jesu slične ali potpuno različite namene pa tako i uloga ovog procesora. To je samo primer, nemojte pogrešno shvatiti da je u pitanju isključivo AI optimizovani procesor, jer priča nije tako jednostavna kako bi mnogi želeli.

Elem, u gejming scenariju i to u najvećem broju grafički zahtevnih 3A igara, uloga centralnog procesora je relativno mala jer glavni motor performansi je grafička karta. Ipak, 8-jezgarni Ryzen R7 9800X3D i 9850X3D su marginalno brži 3,5-5% zbog veće „boost“ frekvencije samo jednog čipleta, a koji zbog više prostora ima veću toplotnu marginu. Međutim postoje i naslovi koji znaju da iskoriste veći broj jezgara i aktiviranu SMT tehnologiju poput Cyberpunk 2077 igre u kojoj današnji procesor ima prednost od 3.6% ili u CS2 igri gde je još veća i kreće se oko 10%. To su izuzeci, ali ih ima.

Ponašanje u radu

Ponašanje u radu je značajnije popravljeno u odnosu na prve procesore iz X3D serije. Tako u primeru zahtevnog scenarija renderinga, sva procesorska jezgra tokom čitavog perioda opterećenja drže tempo radnih frekvencija od vrlo visokih 5000-5100 GHz čime se praktično izjednačio sa običnim R9 9950X primerkom. Mnogo je brži u odnosu na R9 7950X3D modele koji praktično u sličnim scenarijima nipošto nisu prelazili granicu od 4.7 GHz.

Važno je napomenuti da i L3 keš memorija prisutna u rekordno velikom kapacitetu takođe drži isti tempo frekvencije i prati procesorska jezgra u rasponu od  5-5.1 GHz pa čak i nešto više do maksimalnih 5.4G Hz.

Visoke frekvencije i veći broj tranzistora iziskuju više energije tako da je i potrošnja veća i u slučaju ovako stresnih situacija ide do 250 W, što je 50 W od TDP faktora koji je zapravo predviđena prosečna vrednost. Tada morate imati dobru ploču sa stabilnim VRM modulom za napajanje i vrhunsko hlađenje koje sa tako male površine kao što su čipleti i hladnjak procesora, može preuzeti veliku količinu generisane toplote i efikasno rashladiti ovako kompleksan čip. Ovaj NZXT Kraken je definitivno bio na visini zadatka.

Uostalom to temperature najbolje govore jer procesorska jezgra na tako visokom radnom tempu su se kretala oko 90. podeoka i koji stepen-dva preko na Celzijus skali tj radila su na 96-98% svog toplotnog maksimuma što je ipak uspeh zbog tako agresivno postavljenih radnih parametara. Visoke ali definitvno kontrolisane vrednosti i to u dužem periodu testiranja i korišćenja.

Verovatno vas interesuje i koliki je taj toplotni uticaj dodatnog silicijuma koji uslovno greje čiplet sa procesorskim jezgrima. Zbog jednostavnije arhitekture L3 keš memorije i svakako manjeg broja tranzistora, postignute temperature su znatno niže od procesorskih jezgara iako kucaju na frekvencijama od preko 5 GHz i kretala su se intervalu od 58-64 stepeni Celzijusa. Mnogo manje nego Zen 5 jezgra ali svakako ne treba potceniti njihov termalni uticaj na rad čitavog Ryzen čipa.

U igrama situacija je opuštenija, pa procesor postiže i 200-300 MHz veću frekvenciju i to u zahtevnoj CPU igri kakav je Cyberpunk tj 5.2-5.4-5.5 GHz, pri tome potrošnja ne prelazi granicu od 100 W. Temperatura je na nivou opuštenog proseka od 70 stepeni Celzijusa. Ove brojke su čak u većini drugih igara još manje jer je primer uzet iz svakako jedne od najzahtevnijih igara po pitanju opterećenja centralnog procesora.

AMD Ryzen 9 9950X3D2 – zaključak

Kao što ste mogli videti iz prethodnih podataka, Ryzen 9 9950X3D2 više nije „najbolji gejming procesor koji usput može da se koristi i za ozbiljniji rad“, već veoma skup specijalizovan AM5 „flegšip“ procesor koji je cenovno već zakoračio u prostor u kome se prirodno nameće poređenje sa početnim Threadripper modelima, ali to ne znači da ih treba posmatrati kao direktne rivale. Threadripper i dalje ostaje izbor za korisnike kojima su presudni veći broj jezgara, više memorijskih kanala, znatno komfornija PCIe platforma i ozbiljan rad sa više grafičkih kartica, profesionalnim karticama za obradu, velikim brojem NVMe uređaja na specijalizovanim „storage“ karticama. Ryzen 9 9950X3D2 se, sa druge strane, obraća korisniku koji želi maksimum unutar klasične AM5 platforme i time prođe znatno jeftinije, ali koristi dovoljno specifičan softver da ogromna količina L3 keša zaista ima smisla.

AMD je za Ryzen 9 9950X3D2 naveo preporučenu cenu od 899 dolara, dok evropske cene idu oko 900 – 1000 evra, odnosno više u zavisnosti od tržišta. To ga stavlja vrlo blizu donje granice HEDT razmišljanja, iako i dalje ostaje na AM5 platformi, sa 16 jezgara, dual-channel memorijom i manjim brojem PCIe linija u odnosu na Threadripper. Drugim rečima, on cenom zadire u ozbiljniju profesionalnu teritoriju, ali platformom ipak ostaje desktop procesor.

Običan korisnik teško da će „osetiti“ punu snagu ovog procesora u svakodnevnom radu. Web pregledači, MS Office, povremena obrada fotografija, a naročito gejming, jednostavno nisu scenariji koji mogu da opravdaju ovakav nivo cene, potrošnje i zahteva prema ostatku sistema. Pravi smisao Ryzen 9 9950X3D2 procesora pojavljuje se tek u programima sa vrhunskom multicore optimizacijom, gde veliki broj jezgara mora neprekidno da se „hrani“ podacima, a dodatni keš smanjuje čekanje na sistemsku memoriju i ublažava uska grla u prenosu i procesiranju podataka.

Ryzen 9 9950X3D2 definitivno nije procesor za svakog. Visoka cena, TDP od 200 W, ozbiljni zahtevi po pitanju hlađenja, napajanju i kvalitetu matične ploče jasno ga guraju u usko specifičnu kategoriju korisnika. Za gejmere je ovo pre svega demonstracija maksimuma, ali ne i najracionalnija kupovina ili drugim rečima, ovaj procesor je overkill za gejmere. Za najveći broj igrača Ryzen 7 9800X3D i 9850X3D modeli ostaju logičniji izbor, dok će Ryzen 9 9950X3D2 imati smisla tek za one koji pored igara rade i zadatke u kojima se 16 jezgara, 32 threada i 192 MB L3 keša koriste stalno, a ne samo povremeno.

Sumiramo zaključkom da ovo nije procesor za masovno tržište, već tehnološki most između klasičnog desktop flegšipa i profesionalne HEDT filozofije. Ne nudi moć Threadripper platforme, ali donosi najagresivniju moguću kombinaciju Zen 5 jezgara i 3D V-Cache tehnologije unutar AM5 platforme. Zbog toga je njegova ciljna grupa mala, ali vrlo jasna: korisnici koji znaju tačno koji softver koriste, znaju da taj softver skalira na mnogo jezgara i znaju da dodatni keš nije marketinški broj, već konkretna prednost u njihovom radnom okruženju i poslu.