Benchmark Redakcija
Aleksandar Bjedov Nakon prave “poplave” matičnih ploča zasnovanih na nForce2 čipsetu, koje su u nekoliko varijacija napravili gotovo svi proizvođači, među kojima je naravno i Abit sa svojim odličnim modelom NF7, opet malo iznenađenje. Abit je na svetsko tržište izbacio novi model KV7. Međutim, prevarili ste se ako ste mislili da je to opet neka verzija matične ploče sa nForce2 čipsetom; ne, ovde je reč o VIA KT600 čipsetu. Znamo da se taj čipset nije proslavio, mnogi kažu da je minimalno ili da čak nije uopšte, pomerio performanse na bolje u odnosu na svog prethodnika KT400. Preostaje nam samo da vidimo šta je to Abit napravio ovoga puta i da li je opravdao svoj renome vrhunskog proizvođača. Krenimo redom….
Tradicionalno crno-crvena kutija, jednostavna, bez ikakvih šarenih detalja po pitanju dizajnu, kao da je i sam ABIT svrstao u donji deo sopstvene ponude.
Po otvaranju kutije zatičemo mnoštvo dodataka i naravno, samu matičnu ploču: sve potrebno je tu. Ima proizvođača koji uz matične ploče isporučuju i razne, mogli bismo reći luksuzne dodatke, koji u najvećem broju slučajeva baš i nisu neophodni, ali Abit je po tom pitanju ostao sebi dosledan. Uputstvo za upotrebu se podrazumeva, ali pored njega Abit je isporučio i uputstvo za instaliranje ploče i nalepnicu na kojoj je predstavljen layout ploče i raspored džampera na njoj. Osim navedenog, tu su još i CD sa drajverima i programom za nadgledanje temperature i napona sistema, mala disketa sa SATA drajverima, kabl za floppy disk, IDE ATA 66/100 kabl, dva SATA kabla, jedan USB panel sa dva priključka, pločica za pokrivanje I/O panela po montaži ploče u kućište i Molex adapter sa dva izvoda za napajanje SATA diskova.
Kada smo izvadili matičnu ploču iz anti-statičke kese, malo smo ostali zatečeni njenim dimenzijama. Dimenzije ploče su 30,5×20 cm, dakle izuzetno je mala, ne bi se moglo reći da je mikro ATX formata zbog dužine, ali je vrlo blizu tom formatu. Kako to izgleda posle montaže u jedno prosečno midi-tower kućište možete videti na donjoj slici.
Kao i prethodni model NF7, ploča je izradena na narandžasto lakiranom pertinaksu i nekako, valjda zbog njene veličine, sve na njoj deluje prilično zgusnuto. Ploča je bazirana na već spomenutom VIA KT600 severnom i VIA VT-8237 južnom mostu. Pošto je kolega Stamenković u ranijim testovima predstavio dijagrame i severnog i južnog mosta, nećemo ih ovaj put ponavljati. Treba samo naglasiti da ploča podržava sve do sada proizvedene Athlon procesore, osim naravno najnovijih Athlona 64 :-). Čipset podržava magistralu procesora od 400 MHz i DDR memoriju PC3200 koja radi u Single Channel modu i to je glavni hendikep ovih ploča u odnosu na matične ploče čiji rad se zasniva na nForce2 čipsetu . Na ploči se nalaze tri ležišta za memorijske module i po fabričkim specifikacijama podržano je do 3 Gb DDR 266 ili do 2Gb DDR 333/400 sistemske memorije. Na ploči se takođe nalazi i pet PCI slotova i AGP 4x/8x slot, a takođe su prisutni i jedan FDD konektor, dva ATA 133 i dva SATA 150 konektora.
Ono što spada u jednu od najvažnijih stvari na jednoj matičnoj ploči, a to je napajanje procesora, Abit je u svom maniru uradio kao i uvek do sada, beskompromisno. Onako, kako smo i navikli od ovog proizvođača. Trostepeno napajanje sa poslednjom generacijom MOS-FET tranzistora i gomila najkvalitetnijih kondenzatora japanskog proizvodaca Rybicon, koji će sasvim sigurno ovoj ploči omoguciti dugacak radni vek, tu su da procesoru daju dovoljnu količinu “ispeglanog” napona u svakom trenutku. Pored ATX konektora za napajanje tu je sada i već standardni četvoropinski 12V konektor, a odmah iza njega džamper koji služi za kontrolu PS2 portova. Naime, njime omogućavamo ili onemogucavamo uključivanje matične ploće preko tastature ili pritiskom na taster miša. Oko samog podnožja procesora moglo bi se reći da ima relativno dovoljno prostora za montažu velikih kulera, ali nam se čini da neki egzotičniji modeli ekstremnijih dimenzija ipak ne bi mogli da se montiraju. Relativno blizu socketa nalazi se ATX konektor za napajanje ploče, a i nekoliko kondenzatora je tu u blizini. Mi smo bez nekih vecih problema montirali Thermalright SLK800 koji spada u klasu “gabaritnijih” kulera. Kod ovog modela matične ploče izbačena je iz upotrebe termalna dioda za očitavanje temperature procesora i ona se očitava direktno iz jezgra. Abit nas ni ovaj put nije izneverio, pa je oko socketa ostavio četiri rupe za montažu ekstremnijih sistema za hlađenje procesora. Medutim, opet im se potkrala stara greška, pa se u blizini dve rupe opet nalaze čipovi koji bi uz malo neopreznosti prilikom montaže sistema za hladenje mogli da se oštete.
Severni most je aktivno hlađen, a za kuler koji se nalazi iznad njega moglo bi se reći da je veoma solidan i da sa svojih 4500 o/min dobro obavlja zadatak koji mu je namenjen. Ono što nam se nikako nije svidelo jeste prilično loš položaj ATX konektora za napajanje matične ploče. Kada se prikači snop kablova za napajanje, oni ili prelaze preko kulera za napajanje procesora ili preko kulera severnog mosta, a time i u jednom i u drugom slučaju, smetaju pravilnom dovodu svežeg vazduha. Uz neke manje izmene u layoutu ploče, adekvatnije mesto bi mu po našem mišljenju bilo iza memorijskih slotova u pravcu IDE konektora. Kada smo već kod njih, mođe se reći da su odlično pozicionirani, na samoj ivici i umesto uspravno, postavljeni su vodoravno u odnosu na ravan ploče, pa se samim time lakše manipuliše i kablovima. Za FDD konektor važi suprotna priča, veoma je loše postavljen. Nalazi se iza petog PCI slota i čini nam se da gore mesto nije moglo da mu se dodeli. Namerno smo stavili modem u peti slot i kabl od FDD jedinice je morao da ide preko njega, što možete da vidite i na priloženoj slici kucišta. Da li nas i ABIT to indirektno navodi da se odreknemo upotrebe starog, dobrog “flopića”? Sledeca zamerka ide na račun tro-pinskih konektora za priključenje fan-ova. Konektor fan-a severnog mosta zavučen je iza drugog memorijskog slota, a konektor od sistemskog fana nalazi se između jednog kondenzatora i ATX konektora za napajanje ploče. Na priključivanje fan-a na njega, ljudi velikih šaka mogu da zaborave, dakle u obzir dolaze samo tanki prsti i doza strpljenja. Osim ova dva spomenuta, postoje još dva dodatna konektora koji se nalaze odmah pored FDD konektora. AGP slot je kod ove ploče dovoljno odmaknut od memorijskih slotova i bez problema je moguće manipulisati memorijskim modulima kada je instalirana video kartica. Ako bi trebali da nađemo još neku zamerku, ima je i ovde. Osigurač ili da kažemo “bravica” koja osigurava video karticu u slotu izuzetno je nepristupačna kada se kartica nalazi na svome mestu. Kada rešite da oslobodite karticu i izvadite je iz slota, ponovo će vam trebati strpljenje i tanki prsti…
Kao što na gornjoj slici možete videti, između ATX konektora, socketa i I/O panela nalaze se još dva džampera. Njihova uloga je kontrola uključivanja sistema preko uređaja koji su vezani na USB portove na I/O panelu. Jedan džamper kontroliše dva USB porta. U gornjem levom uglu ploče nalazi se dvomegabajtni čip Phoenix BIOS-a, a odmah pored njega je Winbond W83697HF I/O kontroler za monitoring sistema. Tu su i dva audio konektora. Jedan za priključenje CD uređaja, a drugi za priključenje prednjeg audio panela ako ga posedujete. Pored audio konektora nalaze se dva zelena džampera kojima regulišete koji ćete audio panel koristiti, prednji na kućištu ili zadnji na ploči, odnosno I/O panelu. Zvuk na ploči je izveden preko šestokanalnog AC 97 kodeka, a podržan je i optički S/P DIF izlaz za digitalne uređaje.
U donjem levom uglu ploče pored južnog mosta VT8237 koji se nalazi izmedu drugog i trećeg PCI slota, skoncentrisano je na malom prostoru još šest priključaka ne računajući one koji služe za povezivanje prekidača i dioda na kućištu. Izmedu trećeg i četvrtog PCI slota nalaze se dva USB konektora za priključenje dva dodatna panela, za četiri USB uređaja. Pored same CMOS baterije, sa leve strane se nalazi CMOS džamper za resetovanje sistema, a sa desne strane dva SATA konektora. Da napomenemo i da je kroz južni most generički omogućena RAID 0/1 funkcija. Poslednja dva od šest konektora su već ranije spomenuti tropinski konektori za dodatne fan-ove i nalaze se pored FDD konektora.
Na kraju nam još ostaje da osmotrimo zadnji I/O panel koji je izmenjen u odnosu na prethodni model NF7S. Redom, s leva, na desno, tu su dva PS2 konektora, jedan paralelni i samo jedan serijski port, zatim konektori za prikljucenje 5.1 sistema i S/P DIF konektor, četiri USB 2.0 konektora i mrežni 10/100 Mbit konektor. Onaj kome baš nedostaje IEEE – 1394 firewire konektor, moraće da izbaci ovu ploču sa spiska za kupovinu ili pak da potraži rešenje u vidu ove vrste kontrolera kao nezavisnog uređaja.
BIOS
Standardno kada je Abit u pitanju, na ploči se nalazi Phoenix AWARD BIOS sa implementiranom Abit-ovom SoftMenu III tehnologijom. U pitanju je najsvežija, 1.1 verzija BIOSA. Kao što smo već navikli, Abit nas ni ovoga puta nije izneverio sa mogućnostima podešavanja sistema. Pojavile su se i neke nove stavke u BIOS-u, i zaista do sada se nismo sreli ni sa jednim drugim BIOS-om koji ima ovakvo obilje opcija za podešavanje. Brzina sistemske magistrale pored fabrički definisanih vrednosti za svaki procesor može naravno i ručno da se podešava do maksimalnih 250 MHz-a u koracima po jedan MHz. Ono što nam se izuzetno svidelo je da ne morate da koristite tastere PgUp ili PgDn za povećanje ili smanjenje brzine FSB, već jednostavno otkucate određenu vrednost i potvrdite je pritiskom na taster Enter.
Odnos brzine sistemske, AGP i PCI magistrale moguće je podesiti na jedan od četiri definisana moda, poslednji od njih koji podržava odnos 6:2:1, uveden je prvi put sa ovim novim čipsetom. Pošto ploča podržava 200 MHz brzinu magistrale, to znači da će PCI uređaji raditi na predviđenih 33MHz-a. Za procesor je omogućeno maksimalno podešavanje množioca do 22,5 puta. Omogućeni napon za napajanje procesora je vrlo visok i dozvoljava vrednost do 2.325V, što je i više nego dovoljno čak i za one najekstremnije entuzijaste.
Napon AGP sekcije sa standardnih 1.5V moguće je podići do 1.65V u koracima po 0.05V. Napon memorijskih modula koji je pored napona procesora overklokerima najbitniji, ovde je ograničen na 2.8V. Ovakva vrednost napona rekli bi smo, automatski diskvalifikuje ovu ploču iz reda omiljenih u overklokerskim krugovima. Jednostavno napon je isuviše mali za neke vrhunske domete i ako ploča daje 2.85V kada je u BIOS-u podešena na maksimalnu vrednost od 2.8V. Lepo je što je Abit omogućio i podešavanje napona severnog mosta do čak 2.95V, to bi u kombinaciji sa naponom memorije od npr. 3.1V bila dobitna kombinacija, ali ovako….
Opcije za podešavanje memorijskih modula spadaju u najobimnije i zaista nije se lako snaći u njima. Brzina memorije moze da se isčitava iz modula onako kako je fabrički podešena ili je možemo podešavati ručno da radi na 133, 166 ili 200 MHz. Latencija memorije može da se podešava od 1.5 do 3 u koracima po 0.5. Vrednost od 1.5 je tu čak i suvišna, jer takve memorijske module još ni jedan proizvođač nije napravio, a koliko nam je poznato nisu ni u najavi.
Takođe je omogućeno i dosta obimno podešavanje tajminga memorije. Rasponi podešavanja su znatno veći nego na ranijim modelima ploča na kojima su se nalazile prethodne generacije VIA čipseta. Primetili smo samo da su neke nama standardne oznake, odnosno nazivi, ovde promenili. RAS precharge ovde je imenovan kao Precharge to Active, RAS to CAS ovde je imenovan kao Active to CMD. Da spomenemo još za one manje vične podešavanjima, da što se postave niže brojke ( u ovom slučaju 2-6-2), to će se povećati memorijski transfer, odnosno, memorija će raditi agresivnije. Naravno da ova podešavanja zavise od kvaliteta i vrste memorijskih modula koje posedujete.
Postoji još stavki za podešavanje memorije, ukratko ćemo ih pomenuti. Komanda DRAM Burst Length određuje količinu podataka koji će biti zapisani ili pročitani u burst modu rada. Ovo je jedina komanda kod koje važi mala kontradiktornost u odnosu na sve ostale, što veći broj podesite (u ovom slučaju 8) to će biti agresivniji rad. Komande Dramm Command Rate, Write Recovery Time i DDR400 tWTR timing control uvode manja ili veća stanja čekanja između specifičnih komandnih stanja. Da ne bismo preterano širili priču i ovde važi pravilo, što niža setovanja, to je rad memorije brži. Jedan od važnijih ekrana u BIOS-u svakako je onaj koji prati napone i temperature kompletnog sistema. Među opcijama u ovom panelu možemo da podesimo da se sistem ugasi kod zadate vrednosti za temperaturu procesora i da nas sistem upozori kada procesor dostigne zadatu vrednost za temperaturu. Tu je takođe i opcija gašenja sistema ako kuler na procesoru ne radi kako treba i mogućnost podešavanja zvučnog upozorenja ukoliko dođe do problema u radu kulera na procesoru ili na severnom mostu, zavisi za koji odredimo upozorenje. Prvi put kod ove ploče Abit je uveo i jedan novitet. Naziv ove opcije je CPU FanEQ Speed Control i služi za usporenje obrtaja fan-a na kuleru shodno opterećenju procesora. Dakle, sistem je sposoban da u okviru procentualno zadate vrednosti od maksimalnog broja obrtaja fan-a, smanji ili poveća njegovu brzinu. Manje opterećenje, manji broj obrtaja, automatski i manja buka koja dolazi iz kućišta.
133 MHz
166 MHz
200 MHz
Na gornjim slikama možete da vidite kako program WCPUID iščitava vrednosti magistrale. Ovde je došlo do jedne pojave koja baš i nije karakteristična za Abit-ove ploče. Radi se o tome da koju god smo vrednost sistemske magistrale podesili iz BIOS-a ovaj program je ocitavao veću vrednost za dva do tri MHz-a, dok je sam sistem kod podizanja iščitavao tačno podešene vrednosti. Isti slučaj se ponovio i kod korišćenja programa CPUZ I SiSoft Sandra.
Overclocking U samom radu na predviđenih 166 i 200 MHz-a sistemske magistrale ploča se posle dugačkog i obimnog testiranja pokazala veoma stabilnom i sigurnom. Nije dolazilo do bilo kakvih usporenja, zaglavljivanja ili padova sistema, pa bi se moglo reći da je Abit na tržište izbacio veoma dobro odrađen proizvod. U toku svih testiranja na 166 i 200 MHz-a sisitemske magistrale, memorijski moduli su bili podešeni na najagresivnije vrednosti CAS2 2-6-2 1T. Naravno, da ne bismo remetili reputaciju ovog sajta i da se ne bismo zamerili znatiželjnim overklokerima koji se okupljaju i učestvuju u njegovom radu i radu foruma, preostalo nam je još da utvrdimo maksimalne domete ove ploče.
Ploča je bez problema podizala operativni sistem na 230 MHz-a u sinhronom radu memorije, već na 231 MHz sistem je nekada podizao Windows, a nekada ne, dok smo na 232 MHz-a mogli samo da posmatramo plave ekrane. Na 230 MHz-a naravno nije bilo ni govora o nekoj stabilnosti u testovima, pogotovu ne u 3D testovima koji važe za najzahtevnije. Potpuna stabilnost je postignuta na 225 MHz-a sistemske magistrale uz veoma “labave” tajminge memorije i tu se vraćamo na onaj deo priče o naponima za memorijske module. Veoma je očigledno da ova ploča ima izuzetno velike potencijale za overklok, ali da ograničenje u naponu memorije koči te potencijale i prava je šteta što Abit nije omogućio veću vrednost napona od maksimalnih 2.8V. Sa sigurnošču možemo da tvrdimo pogotovu zbog primenjenog delioca 6:2:1 da bi ploča bez problema radila na preko 230 MHz-a samo da memorijski moduli mogu to da podrže.
SiSoft Sandra je na magistrali od 225MHz-a izmerila relativno skroman memorijski transfer, ali obzirom na veoma slabe memorijske tajminge CAS2,5 3-7-3 2T, nije se mogao ni očekivati neki bolji rezultat, znajući koliko sistemima sa VIA čipsetom znači što niža vrednost tajminga i latencije memorijskih modula. Sistem daje malo bolji memorijski transfer upotrebom samo jednog modula i to je stara boljka VIA čipsetova.
Test setup
CPU
–
AMD Athlon Thorougbred B core, 1700+
Mainboards
–
ABIT KV7 –
ABIT NF7S rev.2.0
Memory
– 2 x 256 MB Corsair XMS3500
VGA card
–
MSI GF4 Ti4200 64Mb
Hard drive
–
Maxtor DiamondMax +9 60Gb
Cooling
–
Thermalright SLK800 + TT SmartFun II
OS, drivers
– Windows XP Professional (SP1, DirectX 9) -Detonator 40.72 WHQL
Posebni komentari testova nisu potrebni, jer iz priloženih tabela sve može lepo da se vidi. Nesumnjivo je da se nForce2 čipset pokazao bržim od VIA KT600 i samim time ostvario bolje rezultate u svim testovima. Nisu to neke dramatične razlike, mada u nekim testovima ipak jesu, poput Quake3 ili Super Pi, ali postoje i lako su uočljive u testovima.
Rezime…
Za kraj, moglo bi se reći da je Abit uspeo da napravi po pitanju performansi ne vrhunski, ali svakako vrlo dobar proizvod, veoma stabilan i solidno brz u radu. Ploča će sasvim zadovoljiti, pa čak i više od toga, nekog prosečnog korisnika. Onima koji teže najekstremnijim performansama sigurno da ne možemo preporučiti ovu ploču pored već postojećih modela NF7 i NF7S sa nForce2 čipsetom, ali oni koji ne teže vrhunskom, sa ovom pločom će dobiti jedan vrlo dobro izbalansiran proizvod. Pored izuzetnog, veoma “user friendly” BIOS-a, tu je i solidan 5.1 zvuk, 100Mbit mrežni priključak i SATA RAID, dakle, sve što treba, tu je. Osim nepostojanja firewire priključka i nekih sitnijih manjkavosti u layoutu ploče, odnosno rasporeda nekih priključaka na njoj, nemamo šta da joj zamerimo. Po maloprodajnoj ceni od oko 85 € možemo da kažemo da je ova ploča dobra kupovina. Zahvaljujemo se firmi “Bel Computers”, distributeru ABIT-a za SCG, na ustupljenoj matičnoj ploči za potrebe ovog testa
