AMD Athlon XP 1500+

Aleksandar Božović Od samog pojavljivanja pa sve do danasnjih dana AMD Athlon procesori ne prestaju
da izazivaju paznju sirokog kruga racunarskih korisnika. Ovo je prva generacija
procesora koja je uspela da znacajnije uzdrma “image” i interese svemocnog Intel-a.
AMD Athlon XP je treca generacija, sada vec slobodno mozemo reci, izuzetno uspesne
AMD Athlon serije procesora koja nema premca u “advanced user” trzisnom segmentu.
Brzina, snaga kao i dodatna rezerva kojom ovi procesori raspolazu su ga ucinili
jednim od najprimamljivijih izbora. Duron kao oslabljeni clan, takodje se pokazao
superiornim u odnosu Celeron, glavnog konkurenta iz Intel-ovog tabora. Vreme brzo
prolazi, tako da jesenji dani vec tradicionalno postaju period u kome se izbacuju
noviteti koji svoj vrhunac dozivljavaju za vreme Bozicnih praznika. Takav je slucaj
i sa procesorima. Ovog puta u glavnoj ulozi je AMD Athlon koji u zadnjoj evoluciji
nosi oznaku XP. Slucajno ili ne, odabrana je skracenica koja asocira na takodje
nedavno promovisani Windows XP operativni sistem. Skracenica “XP” dolazi od fraze
“extreme performance” sto treba da ukaze na maksimum performansi izvucenih iz
sadasnjeg nivoa tehnologije u 0.18 mikrona.

Sustinski se nije nista radikalno promenilo u odnosu na Athlon Thunderbird arhitekturu,
vec se samo islo na “izostravanje” performasi tamo gde je postojalo prostora za
poboljsanje, kao i otklanjanje osnovnih zamerki prethodne verzije procesora. To
nikako ne treba da shvatite u pogresnom smislu, naprotiv, promena ima dosta i
prve impresije u radu pokazuju da je AMD Athlon XP pun pogodak i jos jedna veoma
precizno odapeta strela u pravcu Intel-ove ahilove tetive. Prvi testovi pokazuju
da je AMD Athlon XP u najmanju ruku nadmocan u odnosu na glavnog konkurenta Intel
Pentium 4 Willamete core. To je imalo za posledicu zaostravanje konkurentske borbe
jer je AMD postao vrlo preteci, tako da Intel uzurbano radi na novoj verziji Pentium
4 procesora sa Northwood jezgrom koje donosi napredniji tehnoloski proces izrade
u 0.13 mikrona, SSE2 napredne instrukcije, dugo ocekivanih 512Kb L2 kesa i podrsku
DDR memorijskom standardu. Medjutim, kako stvari trenutno stoje, nema sumnje da je AMD dobio jos jednu trku.
Slobodno mozemo reci da je Athlon XP trenutno najbolje resenje za “advanced desktop”
radne stanice. Pogledajmo osnovne karakteristike i unapredjenja koje donosi Athlon
XP generacija procesora. Srce procesora cini jezgro organizovano u vise segmenata sposobnih da u jednom
ciklusu obave vise x86 instrukcija. Tu je i 128KB prvostepenog kesa organizovanog
u dva dela: 64KB za ulazno/izlazne operacije i 64KB za instrukcije. Velicina drugostepenog
kesa iznosi 256KB sto je sve ukupno 384KB “full speed” kesa. Kes je organizovan
na principu DDR memorije koja prakticno udvostrucuje radni takt sistemske magistrale.
Ona u slucaju Athlon XP procesora radi na 266MHz i omogucava maksimalni transfer
podataka od 2.1GB/s na sistemskoj magistrali. Ovde se krije i najvece unapredjenje
u arhitekturi AMD Athlon XP procesora koje utice na skok performansi. Nova organizacija
kes memorije se od strane AMD-a oznacava kao “Quanti Speed” arhitektura. Ona donosi
unapredjenu devetosegmentnu mikroarhitekturu dizajniranu u cilju povecanja broja
izvrsenih instrukcija u ciklusu. U sklopu objasnjenja visesegmentne arhitekture
procesora cesto cete se sretati sa terminom “pipeline tj. superpipeline architecture”..
Sta je ustvari pajplajn arhitektura? To je proces u kome se izvrsenje jedne slozene
instrukcije deli na vise prostih. Izvrsenje prostih tj. “razbijenih” instrukcija
obavljaju razliciti resursi procesora. Ovakva arhitektura direktno povecava broj
izvrsenih instrukcija u ciklusu (Instruction Per Clock Cycle – IPC). Objasnjenje
ovih pojmova je od velike vaznosti da bi shvatili snagu procesora. Snaga procesora
direktno zavisi: od broja instrukcija koje obavi u ciklusu (IPC) i ucestanosti
koja oznacava broj ciklusa u vremenskoj jedinici, a iskazuje se frekvencijom procesora. Performanse procesora = IPC * frekvencija Narocito naglasavamo znacaj IPC kategorije. Zasto? Zato sto je u vremenu apsolutne
dominacije Intela kao vodeceg dizajnera i proizvodjaca procesora (286, 386, 486),
IPC kategorija takodje postojala ali je bila konstanta jer su ostali proizvodjaci
kopirali dizajn odnosno proizvodili “klonove”.. Onog trenutka kada su se Cyrix
pa potom i AMD drznuli da udju u “zabranjenu zonu” i kada im je Intel uskratio
licencu za procesore klase Pentium, oni su bili primorani da eksperimentisu sa
novom arhitekturom procesora. Prakticno od tada IPC kategorija dobija na znacaju.
Do tada je kljucni pokazatelj povecanja performansi bila radna frekvencija ali
od tog trenutka IPC kategorija postaje takodje bitna kod utvrdjivanje stvarnih
performansi centralnog procesora. Tada se javljaju i prvi “Procesor-rating” indexi
kako bi se olaksalo poredjenje performansi procesora drugih poizvodjaca sa Intelovim
proizvodima koji su bili i ostali referenca za manje proizvodjace. Drugi novitet se ogleda u potpunoj podrsci Intel SSE instrukcija koje AMD oznacava
terminom “3D Now Professional”. Konkretno to znaci da je Athlon XP osposobljen
sa dodatne 52 instrukcije koje uticu direktno na ubrzanje izvrsenja odredjenih
multimedijalnih aplikacija. Matematicki koprocesor (FPU) doziveo dodatna poboljsanja
u vidu obavljanja veceg broja instrukcija u ciklusu u odnosu na prethodni model.
Rezultat toga je cinjenica da AMD Athlon XP poseduje jednu od najmocnijih FPU
jedinica danasnjice. Sledece poboljsanje se ogleda u unapredjenu “Hardware data prefetch” mehanizma.
To je jedinica koja vrsi predvidjanje potrebnih podataka na osnovu instrukcija
koje centralni procesor trenutno obavlja. Ti prognozirani podaci se smestaju u
L1 prvostepenu kes memoriju gde im procesor po potrebi moze vrlo brzo pristupiti.
Krajnji rezultat jeste ubrzanje prilikom izvrsenja aplikacije jer se drasticno
povecava broj izvrsenih instrukcija u ciklusu (IPC). Jednom recju ovaj mehanizam
obezbedjuje podatke i pre nego sto su potrebni centralnom procesoru. Da kojim
slucajem ove jedinice nema, procesor bi nakon provere u L1 kes memoriji, morao
da uputi zahtev za zeljenim podatkom preko sistemskog kontrolera ka sistemskoj
memoriji a to znaci mnogo posrednika tj. gubitak vremena i smanjenje broja izvrsenih
instrukcija u ciklusu, sto direktno utice na pad performansi u izvrsenju aplikacija.
AMD Athlon XP procesor poseduje dodatnu optimizaciju “Translation Look-aside Buffer”
(TLB) memorije. TLB je dodatna kes memorija koju centralni procesor koristi prilikom
prevodjenja virtualnih memorijskih adresa u fizicke adrese koje su neophodne da
bi se dobio zeljeni podatak iz sistemske memorije. Kada procesor zeli da pristupi
odredjenom podatku on prvo proverava da li mu moze pristupiti preko TLB kes memorije.
Ukoliko ne moze (desava se u manje od 5%) slucajeva, to mora da obavi manuelno
sto ga kosta dodatno vreme jer mora da ceka zeljeni podatak da doputuje iz sistemske
memorije preko sistemskog kontrolera. Dakle osnovni zadatak TLB kes memorije jeste
u boljoj organizaciji kesiranih podataka koji su od kljucne vaznosti za izvrsenje
aplikacije. U slucaju Athlon XP procesora optimizacija TLB kes memorije je ucinjena
na tri nivoa: Prvo, tako sto je kod L1 DataTLB memorije, povecan broj upisa podataka
sa 32 na 40. Veci broj podataka oznacava i vecu mogucnost pogodaka i brzi pristup
neophodnom podatku.

Drugo, L2 InstructionTLB i L2 DataTLB kes memorija koriste unapredjenu organizaciju
skladistenja podataka. To konkretno znaci da se iskljucuje mogucnost dupliranja
istih podataka u rezlicitim segmentima kes memorije sto rezultuje oslobadjanjem
prostora za druge podatke kriticne vaznosti i vecim procentom pogotka ocekivanih
podataka.

Trece poboljsanje se ogleda u mogucnosti procesora da vrlo brzo predvidi i kreira
mapu kriticnih podataka po izvrsenje jedne aplikacije. Naime, za instrukcije koje
vise puta koriste iste podatke, na istoj adresi, dovoljno je da procesor samo
jednom uputi zahtev i da taj podatak bude ponovo ucitan za razliku od prethodne
generacije koja je svaki put morala da uputi zahtev za pristup adresi vise puta
koristenog jednog te istog podatka. Na taj nacin procesor je svaki put morao da
ceka vec jednom koristeni podatak.

Jedna od najvecih zamerki upucenih na racun Athlon Thunderbird jezgra jeste totalno
odsustvo zastite od pregrevaja procesora. Intelov-a serija procesora je standardno
imala ugradjenu termosondu koja je uz odgovarajucu podrsku na maticnoj ploci sprecava
procesor da pregori usled visoke radne temperature. Sonda bi momentalno detektovala
znacajno povecanje radne temperature da bi odmah oborila radnu frekvenciju i potom
ugasila sistem.. Takvog mehanizma zastite na AMD Thunderbird i Duron procesorima
nije bilo, tako da su u slucaju nestrucnog montiranja kulera tragicno zavrsavali
svoj radni vek. Termistori i termo sonde na maticnim plocama su jednostavno receno
bile prespore i one ne mogu nadomestiti nedostatak procesorskih termosondi. AMD
Athlon XP poseduje termosondu u samom procesorskom jezgru a ocitavanje temperaturne
vrednosti se vrsi pomocu dve procesorske nozice tj. anode i katode. One se koriste
u kombinaciji sa eksternom elektronikom cime se zaokruzuje kompletan sistem zastite
od popularno receno “termalne smrti procesora”. Veliki problem jeste promeniti
navike samih proizvodjaca maticnih ploca koji su navikli da u slucaju ploca namenjenih
podrsci AMD procesorima jednostavno izostavljaju dodatnu elektroniku koja koristi
procesorsku termo sondu. Upravo ova cinjenica je podigla veliku buru polemika
koju je pokrenuo Dr. Tom. Koristeci plocu koja nije posedovala elektroniku za
ocitavanje temperature i reakcije u slucaju pregrevanja, izveden je zakljucak
da AMD termosonda presporo reaguje i da procesor ne prezivljava “toplotni udar”..
Istina je u stvari drugacija. Glavni krivac je bio proizvodjac maticne ploce koji
nije ugradio pratecu elektroniku i na taj nacin nije podrzao sve mogucnosti koje
Athlon XP generacija procesora poseduje. Reagovao je i sam AMD, a proizvodaci
maticnih ploca bi trebalo da daju podrsku ovoj naprednoj mogucnosti na novijim
modelima kao standardnu opremu! Bez obzira na nameru da se diskredituje novi AMD-ov
proizvod celokupan efekat je pozitivan jer ce naterati proizvodjace maticnih ploca
da vise racuna povedu prilikom dizajniranja monitoring sekcija. Prema tome ne
bi bilo lose, pre nabavke nove ploce, raspitati se kod lokalnog prodavca da li
vasa ploca poseduje ovaj mehanizam zastite ili ne!

Sto se tice vizuelnih razlika nove generacije AMD Athlon XP procesora one su vidiljive
vec nakon prvog pogleda. Athlon XP procesori ne koriste keramicko kuciste vec
plasticno, istovetno onome koje ste imali prilike da vidjate na Intel Celeron
i Coppermine procesorima. Umesto zelene boje u AMD slucaju je upotrebljena braon
boja kucista. Novo pakovanje se obelezava terminom Organic Pin Grid Array (OPGA).
Osim vizuelne promene, novo pakovanje utice na smanjenu visinu procesora cime
se smanjuje nepotrebna sila prilikom montiranja hladnjaka na povrsinu procesorskog
jezgra. Tih par milimetara manjka u visini je omogucilo lakse monitranje masivnih
kulera i smanjeni procenat ostecenja procesorskog jezgra kod ceste montaze i demontaze
kulera. Kod “starih” AMD Athlon TBird i Duron procesora je bila gotovo pravilo
situacija da prilikom montiranja velikih kulera sa jakim mehanizmom klipsa, gotovo
obavezno okrunite deo ivice procesora. Ponovljanje ove situacije u slucajevima
cestog skidanja kulera je dovodilo do trajnog ostecenja porcesora. Kod novog procesora
Athlon XP generacije to vise nije slucaj. Na vrhu OPGA kucista se uocava procesorsko
jezgro. Ono je i dalje u direktnom kontaktu sa telom kulera kako bi se obezbedio
najefikasniji kontakt a samim tim i disipacija toplote koja nastaje tokom rada.
Kriticni faktor jeste sila kojom telo kulera naleze na povrsinu procesorskog jezgra.
Ona mora da bude ravnomerna kako na sredisnjem delu tako i u uglovima. Novo pakovanje
i par tehnoloskih unapredjenja u procesu proizvodnje procesorskog jezgra su uticali
na znacajno smanjenje “temperaturnog koraka” izmedju procesora u “idle” i “full
load” stanju. Athlon Thunderbird serija procesora je imala termalni skok od cak
20 stepeni dok je u slucaju XP procesora prepolovljna i u ekstremnim situacijama
iznosi maksimalnih 10 stepeni. Druga vizuelna razlika u odnosu na AMD Thunderbird
jezgro jeste obelezavanje brzine procesora. Po drugi put AMD uvodi takozvani “P-rating”
index cija je uloga da Vam ukaze na snagu AMD modela u poredjenju sa konkurentskim
Intel procesorima. Nakon AMD K5 serije procesora ovaj nacin obelezavanja usvojen
je i za novu Athlon XP seriju procesora. Jedan od kljucnih razloga jeste i cinjenica
da je Intel sa generacijom Pentium 4 procesora ucinio korak unazad kada je u pitanju
broj izvrsenih instrukcija u ciklusu. Naime IPC kod Pentium 4 procesora je manji
nego kod Pentium III (Coppermine, Tualatin) generacije procesora. Intel je svakako
zaigrao na kartu neobavestenosti kompjuterske populacije i u prvi plan izbacio
radnu frekvenciju procesora koja je znacajno povecana. Stvarna situacija je da
su Pentium 4 procesori inferiorni u “takt za takt” poredjenju sa AMD Athlon XP
procesorima. Sve to je nagnalo AMD na korak uvodjenja P-rating indexa. To prakticno
znaci da Athlon XP 1500+ radi na manjoj frekvenciji tj.1,33GHz ali postize jednake
i bolje performanse od Intel Pentium 4 procesora na 1,5GHz. Radi vase lakse orijentacije
i snalazenja prilikom pravilne identifikacije AMD Athlon XP procesora dajem Vam
tabelu trenutno raspolozivih verzija AMD Athlon XP procesora:

Model procesora:

Stvarna radna frekvencija

Athlon XP 1500+

1333MHz

Athlon XP 1600+

1400MHz

Athlon XP 1700+

1467MHz

Athlon XP 1800+

1533MHz

Athlon XP 1900+

1600MHz

Pored
spomenutih vizuelnih i razlika u oznacavanju procesora pohvalno je spomenuti i
uklanjanje elemenata SMD stampe sa gornje povrsine procesora. Ona se sada kao
i u Intel slucaju premestila na donji deo procesora. L1 kontakti koji su kljuc
promene radnog multiplikatora procesora su ostali na istoj poziciji ali je overkloking
znacajno otezan zbog cinjenice da je AMD u slucaju Athlon XP procesora maksimalno
otezao spajanje L1 kontakt sekcije. Kao sto smo vec ranije spomenuli, radikalnih
promena u arhtiekturi procesora nema tako da su mnoga pitanja korisnika upucena
na racun kompatibilnosti “starih” VIA KT-133A baziranih maticnih ploca i novog
Athlon XP procesora. Medjutim, NEKOMPATIBILNOST POSTOJI !!! Tako da pre nabavke
Athlon XP procesora obavezno proverite da li je vasa ploca kompatibilna sa novim
procesorom. Zasto, kada je arhitektura u sustini ne promenjena a i radni napon
procesora je ostao ne promenjen (1.75V) u odnosu na prethodnu generaciju AMD Thunderbird
procesora? Jedan od potencijalno najvecih krivaca jeste klok generator chip. Mnogi
proizvodjaci su na pojedine verzije maticnih ploca ugradjivali clock generator
chipove starije generacije koji imaju unapred predefinisane vrednosti generisanja
takta sistemske magistrale i multiplikatora. Oni su definisani tako da preko Processor
ID mikrokoda prepoznaju i podrze Thunderbird i Duron seriju procesora koji su
imali maksimalni umnozak od 10.5X za magistralu od 133MHz. Sve preko toga nije
preporucljivo. Tako da Vam se moze desiti na Vasa ploca savrseno radi sa Athlon
XP 1500+ i 1600+ modelima iako se nalaze na listi nekompatibilnih modela. Pod
kompatibilnim modelom se podrazumevaju samo oni koji podrzavaju kompletnu liniju
XP procesora.

Slucaj delimicne nekompatibilnosti srecemo na ASUS A7V modelu rev. 1.04 koja ce
bez problema raditi sa XP 1500+ procesorima. Neophodno je jedino unaprediti BIOS
na ver. 1007. ASUS A7V133 ver 1.04 poseduje ICS 94215AF (ver. UA030944) chip klok
generator koji poseduje podrsku za AMD Thunderbird Athlon procesore. Ova verzija
klok generatora datira iz vremena kada jos nisu bile poznate radne specifikacije
Athlon XP procesora. Posledica toga jeste besprekoran rad sa XP 1500+ i 1600+
procesorima dok XP 1700+ i jaci izazivaju tesku havariju Windows operativnog sistema.
Ploca se jednostavno buni kada postavite kombinaciju multiplikatora preko 10.5X
i sistemske magistrale na 133MHz. Ploca ce podici procesor na definisanoj frekvenciji
ali je radna brzina nestabilna i dovodi od velikih greski tokom podizanja operativnog
sistema. Restart sistema i ploca vas automatski vodi u BIOS sekciju za podesavanje
radnih parametara procesora gde vam na ovako visokim multiplikatorima nudi definisanu
brzinu sistemske magistrale na 100MHz. Rad sa ovim delimicno kompatibilnim plocama
moze predstavljati pravu nocnu moru. Veoma su cudljive i taman kada pomislite
da vam se sreca osmehnula i pomislite da ste srecnik kome je “upao” dobar primerak
kod sledeceg ukljucenja sistema ploca se ponasa totalno drugacije u odnosu na
prethodnu situaciju stavljajuci vas sistem i podatke u situaciju totalnog iskusenja,
teskog ostecenja operativnog sistema i podataka na hard disku. Zbog toga ne eksperimentisite
mnogo vec poslusajte savet proizvodjaca i ukoliko ste se vec odlucili za AMD Athlon
XP model nabavite jedan od modela sa liste preporucenih od samog proizvodjaca
maticnih ploca. Primer je ASUS A7V133 ver 1.05 koja poseduje unapredjenu verziju
ICS 94215AF (ver. UJ160122) clock generator chipa koja u potpunosti podrzava radne
parametre AMD Athlon XP serije procesora i u potpunosti je kompatibilna sa ovim
procesorima. Susta je suprotnost ver 1.04 i savrseno stabilna u radu sa celom
linijom AMD Athlon XP procesora (1500~1800+). Slicnu situaciju srecemo i kod ABIT
KT7/A serije maticnih ploca koja tek od ver. 1.3 poseduju potpunu kompatibilnost
sa XP procesorima. Dakle greska nije do AMD-a vec do samih proizvodjaca maticnih
ploca. Takodje imate slucaj proizvodjaca koji su ugradjivali programabilne clock
generator chipove i uz unapredjenje BIOS revizije takve ploce su potpuno kompatibilne
sa celom generacijom XP procesora (Chaintech 7AJA2). Odgovornost samih proizvodjaca
maticnih ploca je samo delimicna, jer onog trenutka kada su bili upoznati sa specifikacijama
novog proizvoda oni su poceli sa ugradnjom novih komponenti sposobnih da prihvate
prozivod sa novim specifikacijama! Jednostavno to je cena tehnoloskog napretka
koju placaju krajnji korisnici. Da bi izbegli neprijatne situacije ovog tipa i u potpunosti izvukli maksimum performansi
i mogucnosti nove XP generacije AMD procesora, toplo preporucujem nabavku VIA
KT-266 DDR platforme!

Test sistem – Windows Millenium

CPU

– AMD Athlon Thunderbird AXIA core 1.33 GHz – AMD Athlon XP 1500+ (1.33GHz) – Intel Pentium 4 1,5GHz. S423

Maticne ploce

– ASUS A7V133 ver. 1.04 – EPoX 8KHA+ – ASUS P4T

Memorija

– 256MB DDR PC2100 Crucial Technology – 256MB (2X128MB) RDRAM PC-800 SAMSUNG

Video-karta

– SVGA ASUS V7700 Pro/T

Hard-disk

– HDD 15GB IBM DTLA UATA 100

Hladjenje

– Alpha PAL6035T Pro

Power Supply

– 350W ENERMAX EG365P-VE

ZD Winbench 99

U ovoj grupi testova AMD Athlon procesor se pokazao potpuno nadmocnim
kada je u pitanju poredjenje sa Intel Pentium 4 konkurentom. Cak ni RAMBUS memorijska
kombinacija nije spasila Pentium 4 od ubedljivog poraza. Kada je u pitanju poredjenje
Athlon XP-a i T`Bird-a uocava se blaga prednost u korist XP procesora narocito
u radu sa diskom i grafickim podsistemom. ZD Content Creation Winstone 2001

Ovaj sinteticki test dao je prve opipljivije rezultate koje bi
ukazali na stvarno stanje stvari i razlike u performansama. Jos jednom ubedljiv
trijumf Athlon XP procesora, koji je pokazao da nema pravu konkurenciju u Intel
P4 procesoru. Razlika od 22.9% u korist AMD XP procesora je ubedljiva i bolna
po Intel. Jos vise boli saznanje da bi ova razlika bila jos veca da smo kojim
slucajem koristili standardnu kombinaciju P4 + i845 + SDRAM a koja je cenovno
identicna Athlon XP + DDR konfiguraciji. Sa druge strane Athlon XP je takodje
potukao i starijeg T`Bird brata sa razlikom od 4.63%. SiSoft Sandra 2001

Ovo je jedina grupa testova u kojoj je Intel P4 platforma bila
superirna u odnosu na AMD Athlon. To zahvaljuje pre svega RAMBUS memorijskoj
tehnologiji. Medjutim, da je kojim slucajem koriscena kombinacija Intel i845
chipseta i SDRAM memorije dobijeni rezultati bi bili upola losiji!
3D Mark 2001

I jos jedna pobeda AMD Athlon XP procesora sa prednoscu od 8% u odnosu na Intel
Pentium 4. Photoshop 6.0 Bear resize test

Mrtva trka izmedju Pentiuma 4 i Athlon XP procesora se zavrsila skromnom prednoscu
Intelovog favorita sa razlikom od 0.2 sec. Vise nego ubedljiva jeste nadmoc VIA
DDR kombinacije u odnosu na VIA SDRAM resenje gde se i vidi prednost DDR memorijske
tehnologije. Athlon XP procesor se i u ovom testu pokazao boljim od Thunderbirda
ostvarivsi prednost od 10%. NAPOMENA: manja vrednost oznacava bolji rezultat. 3DMax & Bryce 4.0

Testovi u kome se najbolje vidi snaga FPU jedinice. Potpuna nadmoc AMD Athlon
procesora nas sa setom podseca na vremena kada su Intelovi proizvodi na tom polju
bili nenadmasni. AMD je ocitao pravu lekciju narocito u zahtevnijim scenama gde
je Athlon XP bio brzi u odnosu na Intel Pentium 4 za minut i 40 sec. Bez komentara.
Razlike izmedju Athlon XP-a i TBirda nije bilo. Verovatno se pitate zasto kada
je i FPU jedinica Athlon XP procesora dozivela znacajna unapredjenja. O tome cemo
malo kasnije u zakljucku ovog teksta. NAPOMENA: manja vrednost oznacava bolji rezultat. Mercedes Benz Truck Racing

Nas omiljeni DirectX game test je jos jednom dao ubedljivu prednost AMD Athlon
XP-u od skoro 30% u odnosu na Intel Pentium 4 platformu. Istovremeno se Athlon
XP pokazao brzim i u poredjenju sa starijim T`Bird modelom. Razlika nije toliko
drasticna kao u P4 slucaju ali ipak postoji (2.5%). Quake3

I jos jedna glatka pobeda Athlon XP-a i tacka na pricu o tome ko je trenutni lider
na trzistu desktop performance CPU resenja. Pentium 4 bez sumnje gubi trku sa
novim AMD pulenom ali mu za utehu ostaje da je u Quake-u ipak bio brzi od T`Bird
platforme sto ponovo moze da zahvali RAMBUS memoriji. Zakljucak Nakon
svih testova zakljucak nikada nije bilo lakse izvesti. AMD je odradio SJAJAN posao.
Sva prica sa pocetka ovog teksta nije uzaludna. Poboljsanja su zaista ucinjena
i sto je jos lepse ona uticu na dodatno poboljsanje performansi.. Ono sto je takodje
evidentno u Athlon XP slucaju jeste da je reorganizacija kes memorije ucinjena
pre svega u pravcu poboljsanja performansi CPU jedinice dok je taj ustupak na
racun FPU jedinice nadoknadjen implementacijom dodatnih 52 instrukcije u obliku
3D Now Professional & SSE podrske. AMD Athlon XP je trenutno najbolji procesor
za desktop racunare visokih performansi. Platforma je dovoljno zrela tako da nema
ni reci o nekoj nestabilnosti koja bi narusila image pouzdanosti ove kombinacije.
Intelu ostaje vruc krompir u rukama i ukoliko im ne uspe trik sa visokom radnom
frekvencijom koji bi trebao da zavede manje upucene korisnike, nacice se u vrlo
nezavidnoj situaciji. Na kraju, mirne savesti i bez trunke sumnje, dodeljujemo
EDITOR`s Chioce AMD Athlon XP procesoru.