AMD ATI Radeon HD3800 round-up

Branko Maksimović

AMD ATI Radeon HD38x0 round-up (x11)

Uvod

Za krajnje kupce računarskih komponenti, zdrava konkurencija je veoma poželjna stvar, a to se u poslednjem tromesečju prošle i u prvoj polovini tekuće godine najbolje oslikalo kroz borbu dva grafička čipa (i na njemu baziranih video kartica): ATI RV670 i NVIDIA G92. Da se Radeon HD3850 i HD3870 nisu pojavili na tržištu, NVIDIA bi sigurno postavila svoje čuvene GeForce 8800 GT i GTS akceleratore na “nešto” više cenovne pozicije. Grafička divizija kompanije AMD je u ovom periodu poslovala vrlo dobro, izdržavši i napade koji su usledili i kada je G94 ugledao svetlost dana. Zapravo, cene Radeon HD3870 i HD3850 kartica su dobile malo atraktivnije cene, tek malo korigovane, kako bi ovi sjajni akceleratori mogli da se odupru pritisku zvanom GeForce 9600 GT. I zaista, ako pogledamo krajnje cene, za trenutak ćemo saznati da jedan Radeon HD3870 renomiranog proizvođača, sa čitavih 512MB GDDR4 memorije može da se pazari za 132 evra u maloprodaji. Naravno, ovo jeste najbolja cena koju smo pronašli, ali ni narednih nekoliko nisu mnogo više, pa se za oko 155 evra, mogu izabrati i overklokovani modeli ili primerci sa atraktivnijim i efikasnijim rashladnim sistemom. U našem uporednom testu GeForce 8800 (G92) kartica, namerno smo zadržali i rezultate dvoglavog Radeona – modela HD3870X2, najpre zbog fenomenalnih rezultata koje pruža, ali i činjenice da ni novi GeForce 9800 GTX, koji je tek za nijansu brži od 8800 GTS 512 modela i koji je pomenutoj “X2” kartici cenovno najbliži, ne može da dostigne performanse starijeg konkurenta. Do trenutka kada se na tržištu pojavio GeForce 9800 GX2, AMD je na tržištu, posle dugog perioda ponovo bio prisutan sa najbržim akceleratorom koji se može kupiti. Tehnološka superiornost je takođe na strani AMD-a: RV670 ima odlične termalne karakteristike i dobar odnos peerformansi po utrošenom vatu, a Crossfire je već sazrela tehnologija; zbog čega ne napraviti karticu koja će koristiti dva ovakva GPU-a? Jedini „problem“ ovakvog sistema je što se memorija mora duplirati – jedan gigabajt na „dvoglavoj“ kartici je efektivno 512MB, ali je i brza GDDR3 memorija postigla prihvatljivo nizak odnos cene i performansi i koristi se i kod kartica koje koštaju tek nešto više od stotinak evra (GeForce 8600 GTS i Radeon HD3850). Zapravo, nakon samo malo razmišljanja i uzevši u obzir odlične cene Radeon HD3870 akceleratora i ranije smo mogli doći do zaključka da „dvoglava“ RV670 podržava i novu verziju DirectX 10 API-ja (10.1) i Shader Model 4.1, a poseduje i odlične termalne karakteristike.

Zbog toga se AMD i odlučio na kreiranje dual GPU rešenja, kako bi i korisnici matičnih ploča koje nemaju CrossFire mogućnosti mogli da u većim rezolucijama i sa višim nivoom detalja da igraju zahtevne igre kakav je Crysis. Trenutna ponuda Radeon HD3000 generacije kartica broji mnoštvo različitih modela, pa su tako “pokriveni” i kupci kojima je potreban “oštar 2D”, “HD video akceleracija”, ali i oni kojima je “gaming u krvi”. U klasi od oko 35 do 40 evra, vladaju “64-bitni” Radeon HD3400 modeli; ove kartice takođe podržavaju DirectX 10.1 i XHD video akceleraciju i predstavlja odlično za tihe kućne home multimedia sisteme (kartice su pasivno hlađene), jer poseduje HDMI (poneke i display port) priključke i AVIVO HD video engine poslednje generacije, koji, pored svih prednosti sa kojima smo se već upoznali i o kojima smo pisali, poseduje i mogućnost reskaliranja 1080p signala na XHD rezoluciju tj. mod od 2650 x 1600 piksela. ATI Radeon HD3450 i HD3470 akceleratori imaju samo 64-bitnu memorijsku magistralu, a koštaju između 40 i 50 evra. Kod jačeg modela, GPU radi na 800, a kod slabijeg na 600 MHz. I dok Radeon HD3470 stiže sa 256MB DDR3 memorije na 950 MHz, slabiji će imati DDR2 čipove na 500 MHz. Radeon HD36x0 modeli zauzimaju cenovni rang od 50 do 90 evra na našem tržištu i ovim modelima ćemo se posvetiti u posebnom uporednom testu. Ove kartice su prisutne u dve osnovne varijante (mada, kao i uvek, partneri umeju da budu maštoviti i menjaju specifikacije, često na bolje, osim ako kartica ima neobično mnogo memorije): sa DDR2 i DDR3 memorijom. Grafički čip u svakom slučaju radi na 725 MHz, a memorijska magistrala je 128-bitna. U zavisnosti od toga da li je na kartici DDR3 ili DDR2 memorija, radne učestanosti se kreću oko 800 (1600 MHz) ili 500 (1000 MHz). Brže verzije će imati 256MB VRAM-a, dok će DDR2 varijante stizati sa 256, 512 ili čak 1024MB memorije. U cenovnom segmentu od stotinak do 150 evra, uselili su se Radeon HD3850 akceleratori, ali se oni međusobno dosta razlikuju. Najjeftiniji su modeli sa 256MB memorije i nešto nižim VRAM “klokovima” (koriste se sporiji 1.4 ns DDR3 čipovi), do drugu krajnost predstavljaju overklokovani modeli čiji je “core” brz koliko i onaj kod HD3870 kartica, a memorija, iako GDDR3 i nominalno nešto sporija od GDDR4 memorije na HD3870 karticama, ipak ne nudi mnogo niži efektivni bandwidth od “četvorki”, pre svega zbog oštrijih latencija. AMD Radeon HD3870 kartice imaju maloprodajne cene koje se kreću od 133 do 185 evra (sve navedene cene su date okvirno, na dan 19.04.2008.), dok Radeon HD3870X2 možete nabaviti po cenama koje počinju od 322 evra sa uračunatim porezom na dodatu vrednost. Kada smo krajem prošle godine i u januaru tekuće godine pisali o Radeon HD3870 i HD3870 X2 akceleratorima, naveli smo i sledeću rečenicu koju prenosimo u neizmenjenom obliku: Segment od 200 do 360 evra nije popunjen, ali se može kreirati pomoću dve Radeon HD3850 kartice, pa nam je na pamet odmah pala ideja o nekom single-board Radeon HD3850 X2 akceleratoru koji bi koštao oko 290 evra. Hipotetički HD3850 X2 akcelerator je nezvanično najavljen dva meseca nakon što smo ovo napisali, a već sada se može naći kod domaćih prodavaca. Na našem testu se našlo desetak Radeon akceleratora iz klasa: HD3850, HD3870 i HD3870 X2. Pogledajmo šta nove kartice nude i kako se mogu uporediti sa akuelnim G92 i G94 baziranim akceleratorima.

U centru pažnje – RV670 (sve na jednom mestu)

RV670 je novi grafički procesor koji je dizajnirao AMD-ov novi tim iz grafičke divizije, nekada samostalna kanadska kompanija ATI Technologies. Izrađen je u poslednjem proizvodnom procesu koji je TSMC krenuo da razvija tek nedavno. 55-nanometarska litografija, interno nazvana “55GT” predstavlja tzv. optičko umanjenje postojećeg i već razrađenog 65-nanometarskog procesa. Ako se setimo R600, koji ima oko 700 miliona tranzistora i površinu od 408 kvadratnih milimetara, zvučaće impresivno kada saopštimo da RV670, sa svega ~34M tranzistora manje (666 miliona :)) “zauzima” površinu od 192 kvadratna milimetra! Optimizacija i unapređenje postojeće arhitekture su dva najkraća termina koji opisuju ono kroz šta je prošao RV670 na svom razvojnom putu, ali bez obzira na manje jezgro i kompleksnije jedinice koje sada podržavaju sve novine DirectX 10.1 API-ja, kao i kompletan video engine preuzet od HD2600 grafičkog čipa, treba istaći da HD3800 GPU ima bar istu, ako ne veću moć procesiranja od svog glomaznog prethodnika (da, tu mislimo na broj shader, TMU, render back-end i ostalih jedinica). Nov grafički čip donosi i niz poboljšanja, ali i tehničkih rešenja preuzetih iz RV610 i RV630 procesora, koji se, kako neki navode, mogu takođe smatrati DirectX 10.1 kompatibilnim. Bez detaljnije analize, kao i samog API-ja, koji bi Microsoft trebalo da “izbaci” putem prvog servisnog paketa za Windows Vista operativni sistem, mi se ne bi smo upuštali u diskusiju, pre svega zato što bi predstavljala spekulaciju. Ono što je najavljeno i što smo testirali pomoću AMD-ovih Non Qualification Sample kartica su Radeon HD3850 – single slot akcelerator i Radeon HD3870 koji više podseća na HD2900 XT. Obe kartice su bazirane na RV670 čipu, a jedina razlika je u količini memorije i radnoj učestanosti. Jezgro je kod jačeg modela brže za stotinak MHz, memorija za oko efektivnih 600 MHz, ali je kompletan GPU u oba slučaja potpuno funkcionalan.

Upoznavanje sa Radeon HD3800 serijom kartica ne može da prođe bez priče o novom načinu označavanja. Izbačeni su sufiksi koji su često umeli da zbune potrošače – recite zbogom XTX, XT, XT PE, Pro, XL, GT, GTO nastavcima, jer nove oznake dosta liče na one koje se koriste za obeležavanje procesora. Prva cifra predstavlja generaciju i ovo je treća “HD” generacija (Radeon 1xxx su prvi koji su imali hardversku podršku za Avivo), mada će naredne verovatno da se “broje” kroz podršku za novu verziju DirectX API-ja. Druga cifra označava familiju u okviru generacije: 8 označava performance i enthusiast segment i trenutno je “vezana” za RV670 GPU, dok poslednje dve cifre označavaju “varijantu” – 50 je nešto kao “Pro”, a 70 kao XT. Ovo je poslednji put da se pozivamo na takva poređenja, jer verovatno i AMD želi da svi što brže prihvatimo novu “nomenklaturu”, tim pre što će se i procesori označavati na sličan način.

Sam RV670 grafički procesor je interno organizovan na isti način kao i R600, pa bi smo vas stoga zamolili da detaljno proučite naš inicijalni test Radeon HD2xxx familije kartica. U isto vreme, učinjeno je dosta na povećanju efikasnosti određenih jedinica, pa je uz više radne učestanosti i bržu memoriju, logično očekivati i bolje performanse. Najveća novina je novi tehnološki proces, ali mu po “važnosti” konkuriše i podrška za DirectX 10.1 GPU. Jedno je sigurno, AMD više ne kaska za konkurencijom kada su “tehnikalije” u pitanju. Kada je sirova snaga u pitanju, RV670 još uvek poseduje 320 stream “procesora”, te 16 teksturnih unit-a i 16 render back-end jedinica. Memorijski kontroler i dalje prati provereno efikasnu RingBus filosofiju, s tim što je uočeno da će se, u ovoj klasi bolje pokazati 512/256-bitna magistrala (interno / prema memoriji), ali u posmatrano kroz prizmu isplativosti; činjenica je da se tako pravi ušteda na ukupnom broju osnovnih poluprovodničkih elemenata i kreira manji čip koji će raditi na višim radnim učestanostima, koji na kraju zahteva jeftiniji i jednostavniji layout PCB-a, što ostavlja više prostora za bolje hlađenje, konkurentnije cene ili nešto treće…

Dakle, R600 je imao 1024/512-bitni RingBus, dok je ovaj kontroler kod RV670 dva puta uži. No, u međuvremenu su se pojavile neke brže memorije, a dosta je učinjeno i na optimizaciji kompresionih algoritama, te će sam protok podataka kroz ovaj bus biti malo drugačiji. Jedna od konkretnih promena je izvršena i na samom RingBus-u koji se sada ne sastoji od osam 64-bitnih memorijskih “stanica”, ali ni od četiri, kao što bi u prvi mah mogli da predpostavite, već od takođe osam – 32-bitnih, što je, bar po matematici koju su, ne sumnjamo, u AMD-u apsolvirali, znatno efikasnije od prostog odstranjivanja polovine. Konkretne izmene su izvršene i kada su posvećene bafer memorije koje pohranjuju ili čuvaju pakete podataka za različite jedinice koje čine GPU u pitanju, čime je maskirana i minimizovana latencija. Najveći broj optimizacija učinjenih tokom R670 projekta, realizovan je minimalizovanjem “grešaka” ili bolje rečeno, pogrešnih procena učinjenih sa R600. Poseban softver tačno određuje koji je podsistem pipeline-a i koliko opterećen, odnosno koji je više u idle stanju, pa su učinjene adekvatne promene. Svakako, RV670 nije kreiran od nule, te ne treba očekivati da je GPU neuporedivo efikasniji, niti postoji stvar kao što je “savršen 3D procesor”, tim pre što je sam softver vrlo raznolik. Novine koje ćemo opisati su podrška za PowerPlay, PCI Express 2.0, CrossFireX, novi-stari video engine (UVD) itd.

Već poznata DX10.1 tehnologija

RV670 je poslednji, aktuelni grafički procesor koji je dizajnirao AMD-ov tim iz grafičke divizije. Izrađen je u poslednjem proizvodnom procesu koji je TSMC osvojio. U pitanju je 55-nanometarska litografija, interno nazvana “55GT”, koja predstavlja tzv. optičko umanjenje postojećeg i već razrađenog 65-nanometarskog procesa. Ako se setimo R600, koji ima oko 700 miliona tranzistora i površinu od 408 kvadratnih milimetara, zvučaće impresivno kada saopštimo da RV670, sa svega ~34M tranzistora manje (đavolski dobrih 666M osnovnih poluprovodničkih elemenata) “zauzima” površinu od 192 kvadratna milimetra! Optimizacija i unapređenje postojeće arhitekture su dva najkraća termina koji opisuju ono kroz šta je prošao RV670 na svom razvojnom putu, ali bez obzira na manje jezgro i kompleksnije jedinice koje sada podržavaju sve novine DirectX 10.1 API-ja, kao i kompletan video engine preuzet od HD2600 grafičkog čipa, treba istaći da HD3800 GPU ima bar istu, ako ne veću moć procesiranja od svog glomaznog prethodnika (da, tu mislimo na broj shader, TMU, render back-end i ostalih jedinica). Nov grafički čip donosi i niz poboljšanja, ali i tehničkih rešenja preuzetih iz RV610 i RV630 procesora. Ono što je najavljeno i što smo testirali (Radeon HD3850 i Radeon HD3870, a sada i DualGPU Radeon HD3870 X2 ) bazirano je upravo na RV670 GPU-u.

Kao što smo već naveli, Radeon HD3800, HD3600 i HD3400 serije kartica stižu i sa novim načinom označavanja. Izbačeni su sufiksi koji su često umeli da zbune potrošače (XTX, XT, XT PE, Pro, XL, GT, GTO), a nove oznake dosta liče na one koje se koriste za obeležavanje procesora. Prva cifra predstavlja generaciju i ovo je treća “HD” generacija (Radeon 1xxx su prvi koji su imali hardversku podršku za Avivo), mada će naredne verovatno da se “broje” kroz podršku za novu verziju DirectX API-ja. Druga cifra označava familiju u okviru generacije: 8 označava performance i enthusiast segment i trenutno je “vezana” za RV670 GPU, dok poslednje dve cifre označavaju “varijantu” – 50 je nešto kao “Pro”, a 70 kao XT. Ovo je poslednji put da se pozivamo na takva poređenja, jer verovatno i AMD želi da svi što brže prihvatimo novu “nomenklaturu”, tim pre što će se i procesori označavati na sličan način.

Sam RV670 grafički procesor je interno organizovan na isti način kao i R600, pa bi smo vas stoga zamolili da detaljno proučite naš inicijalni test Radeon HD2xxx familije kartica. U isto vreme, učinjeno je dosta na povećanju efikasnosti određenih jedinica, pa je uz više radne učestanosti i bržu memoriju, logično očekivati i bolje performanse. Najveća novina je novi tehnološki proces, ali mu po “važnosti” konkuriše i podrška za DirectX 10.1 GPU. Jedno je sigurno, AMD više ne kaska za konkurencijom kada su “tehnikalije” u pitanju. Kada je sirova snaga u pitanju, RV670 još uvek poseduje 320 stream “procesora”, te 16 teksturnih unit-a i 16 render back-end jedinica. Memorijski kontroler i dalje prati provereno efikasnu RingBus filosofiju, s tim što je uočeno da će se, u ovoj klasi bolje pokazati 512/256-bitna magistrala (interno / prema memoriji), ali u posmatrano kroz prizmu isplativosti; činjenica je da se tako pravi ušteda na ukupnom broju osnovnih poluprovodničkih elemenata i kreira manji čip koji će raditi na višim radnim učestanostima, koji na kraju zahteva jeftiniji i jednostavniji layout PCB-a, što ostavlja više prostora za bolje hlađenje, konkurentnije cene itd.

Dakle, R600 je imao 1024/512-bitni RingBus, dok je ovaj kontroler kod RV670 dva puta uži. No, u međuvremenu su se pojavile neke brže memorije, a dosta je učinjeno i na optimizaciji kompresionih algoritama, te će sam protok podataka kroz ovaj bus biti malo drugačiji. Jedna od konkretnih promena je izvršena i na samom RingBus-u koji se sada ne sastoji od osam 64-bitnih memorijskih “stanica”, ali ni od četiri, kao što bi u prvi mah mogli da predpostavite, već od takođe osam – 32-bitnih, što je, bar po matematici koju su, ne sumnjamo, u AMD-u apsolvirali, znatno efikasnije od prostog odstranjivanja polovine. Novi memorijski kontroler je, kako bi rekao Richard Huddy – more bursty, ali ćete o tome imati prilike da čitate u intervjuu koji smo sa njim sproveli još prilikom lansiranja Spider platforme. Konkretne izmene su izvršene i kada su posvećene bafer memorije koje pohranjuju ili čuvaju pakete podataka za različite jedinice koje čine GPU u pitanju, čime je maskirana i minimizovana latencija. Najveći broj optimizacija učinjenih tokom R670 projekta, realizovan je minimalizovanjem “grešaka” ili bolje rečeno, pogrešnih procena učinjenih sa R600. Poseban softver tačno određuje koji je podsistem pipeline-a i koliko opterećen, odnosno koji je više u idle stanju, pa su učinjene adekvatne promene. Svakako, RV670 nije kreiran od nule, te ne treba očekivati da je GPU neuporedivo efikasniji, niti postoji stvar kao što je “savršen 3D procesor”, tim pre što je sam softver vrlo raznolik. Novine koje ćemo opisati su podrška za PowerPlay, PCI Express 2.0, CrossFireX, novi-stari video engine (UVD) itd.

DirectX 10.1

Nova podverzija Microsoft razvojnog okruženja, tj. interfejsa, direktno je kreirana oko specifikacije RV670 grafičkog čipa. ATI je ponovo radio sa programerima softverskog giganta, koji obećava da će nova verzija biti spremna do kraja januara, period u kome će se desiti još neke bitne stvari za AMD (kao što je novi drajver sa podrškom za CrossFireX). Najbitnije novine su podrška za cube map arrays koji omogućava poziv i upisivanje više cube map tekstura tokom jednog rendering ciklusa – funkcija koja je krucijalna za brži rad sa scenama u kojima je primenjeno globalno osvetljavanje (realtime global illumination), a koji izuzetno i značajno podiže realnost renderovane scene. Kontrola nad nezavisnim, hardverskim izvršavanjem antialiasing-a, koji je ATI predstavio na Xenos čipu, sada se direktnije kontroliše od strane same aplikacije upravo preko DirectX-a, što je stvar za koju je (ako nas pitate) bilo čudno što ranije nije bila podržana! Takođe, dodate su podrške za: ambient occlusion, gather 4, cube map arrays, sample pattern selection, pixel coverage mask i separate per-MRT (multiple rendering targets) blend modove. Ono što isto tako smatramo bitnim je i mogućnost da svaka aplikacija bude povezana sa posebno kreiranim antialiasing filterima (kao što developeri rade kada kreiraju igre za Xbox360) koje će Catalyst tim, nesumnjivo, obezbediti za bitnije / atraktivnije igre. Pa ipak, podrška za DirectX 10.1 za veliku većinu, još neko vreme neće predstavljati bitan razlog zbog koga bi se odlučili baš za Radeon grafičku karticu. Potrebno je vreme da se DX10 igre “odomaće”, ali ipak smatramo da će prelazak na novu podverziju biti transparentniji i sa hardverske i sa softverske strane posmatrano. Radeon HD3850 i HD3870 (X2) koriste isti GPU, pa je logično da imaju isti feature-set tj. u ovom slučaju, podršku za Shader Model 4.1, tj. obavezni 32-bitni floating point filtering. OpenGL 2.0 API je takođe potpuno podržan. RV670 donosi podršku za dvostruko preciznije izvršavanje tipskih floating-point paketa podataka, što povećava efikasnost u određenim scenarijima, trenutno korisnim za GP-GPU projekte kakav je protein folding. Razlog zbog koga je RV670 dobio ovu mogućnost je i plan da se ovaj GPU implementira u processing kartice kakav je već najavljeni AMD FireStream.

PowerPlay

Živimo u vremenu u kome je briga koju kompanija poklanja ekologiji jako bitna za njen ugled, a jedan je aspekt ove “zelene nauke” i ušteda energije. Nakon Cool&Quiet tehnologije, kao i PowerPlay implementacija kod Radeon Mobility serije kartica, ovaj sistem je najavljen i izveden kod novih desktop akceleratora i to kao deo “standardne opreme”. Zapravo, sve funkcioniše baš kao Cool&Quiet ili SpeedStep. Poseban čip-kontroler prati parametre rada command buffer dela grafičkog procesora i tako utvrđuje njegovo prosečno opterećenje. Prema tim podacima, kontroler može da pozove neko od predefinisanih “stanja” ili, ako hoćete, profila. Logično, ako je GPU opterećen minimalno i izvršava akceleraciju Vista Aero interfejsa, jasno je da svih 320 shader jedinica ne moraju da rade punom parom. Zapravo, deo čipa tada ne funkcioniše uopšte, kao što neki V12 motori na skupim automobilima u gradskom režimu, često i automatski, isključuju šest cilindara radi uštede goriva. Pod punim opterećenjem, mikrokontroler će u istom kloku, aktivirati ceo GPU. Zanimljivo je da je AMD “definisao” i međustanje koje naziva “nezahtevno ili lako igranje”, kada je GPU aktivan u većoj meri nego u stanju “slabe aktivnosti”, ali je i manji potrošač nego u slučaju “kompletne aktivnosti”. AMD navodi da se ne radi samo o pukom isključivanju shader, TMU i back-end jedinica, već i skaliranju radnih učestanosti i napona. Ovaj kontroler komunicira sa drajverom pa se opterećenje GPU-a može lako očitati i u Control Panel-u Catalyst drajvera. Nas je, inače, zanimalo da li PowerPlay utiče na efikasnost procesora i koliko se brzo “uspavani” deo čipa budi – što smo i pitali gospodina Richard Huddyja, čije ćete odgovore moći da vidite u najavljenom intervjuu.

Avivo HD i Unified Video Decoder (UVD)

Kao što već znamo, G84 i G86 GPU i nova familija Radeon HD2000 i HD3000 akceleratora ima posvećeni video processing engine – Unified Video Decoder. U odnosu na AVIVO, UVD je napredovao koliko i PureVideo HD druge generacije u odnosu na rešenje iz GeForce 7 familije, a nakon njegovog izostanka ili nefunkcionalnosti kod R600 kartica, našao je svoje mesto kod aktuelne HD3800 serije. AMD tvrdi da je smanjenje CPU utilizacije pri posmatranju H.264, a posebno VC-1 video formata (koliko su oni u upotrebi, možete videti na priloženim slikama), koji su postali standardni video kodeci za BluRay i HD-DVD naslove. Prilikom obrade HD video signala, pred grafičkom karticom stoji izazov koji se ne završava samo na procesiranju bar 6x više informacija u odnosu na video signal standardne definicije. Jednostavno rečeno, grafičke kartice poseduju specijalnu logiku koja im objašnjava kako da brojne shader jedinice iskoriste za obradu video signala. Pošto su GPU-ovi sve moćniji, zbog čega stati na 1080p rezoluciji? AMD je proširio podršku i za XHD rezolucije, što nam nije teško da zamislimo jer, ako ove kartice bez problema rade sa stotinama tekstura visoke rezolucije koje “lepe” na hiljade poligona u 3D igrama, zbog čega ne bi mogle da, tridesetak puta u sekundi, nalepe jednu “teksturu” na jednu površinu na ekranu. Naravno, jasno je da se na tu “teksturu” primenjuju malo zahtevniji algoritme od običnog trilinear ili anisotropic filtera, brinuti o daljem toku podataka, korekciji i kompenzaciji pokreta, de-interlacing-u i tome slično, ali je sve to, složićete se, i dalje daleko manje kompleksno od grafike u Crysis-u.

Početne BitStream i Entropy Decode faze se sada izvršavaju od strane GPU-a. UVD je kreiran da u potpunosti dekodira i najzahtevnije (i najnaprednije) video kodeke kakvi su VC-1 i H.264, uključujući i bitrate od 40 Mbps ili više i koristi već postojeća, programabilna SIMD jezgra, odnosno Stream Processors jedinice. Ono što novi Radeon HD3800 GPU-ovi podržavaju, za razliku od aktuelnih rešenja konkurencije je podrška za full-speed CABAC i CAVLC dekodiranje u okviru H.264 i VC-1 kodeka. Sav postprocessing se obavlja unutar shader jedinica, uz primenu filtera koji su ništa drugo do namenski kreirani shader programi koji se u potpunosti izvršavaju in hardware. HDMI, odnosno High Definition Multimedia Interface je u potpunosti podržan od strane RV670 GPU-a, zajedno sa obaveznim HDCP (High-bandwidth Digital Copy Protection) sistemom zaštite od kopiranja. Osim digitalnog signala, HDMI konektor “prenosi” i više kanalni audio zvuk, koji RV670, kao i prethodnici, podržava. U pitanju je višekanalni, HD surround zvuk (5.1, 16-bit PCM Stereo ili kompresovani AC3 5.1 više kanalni audio-stream po Dolby Digital i Dolby DTS standardima), o kojima smo takođe pisali u prethodnim testovima Radeon HD2900, 2600 i 2400 akceleratora.

CrossFireX

Vreme je i za novu generaciju PCI Express magistrale. Nakon AGP i PCI Express 1.0 slotova, nove matične ploče sa Intel X38 i AMD 790 setovima čipova stižu sa PCI Express 2.0 podrškom. Ovoga puta, novi standard je u potpunosti kompatibilan unazad. Kada kažemo u potpunosti, to i mislimo, jer je i ranije bilo jasno da će AGP4x kartica raditi u AGP8x slotu, ali AGP8x kartica nije radila u većini AGP4x ploča, a kamoli prvih verzija ovih “magistrala”. Sada je moguće da PCI Express 1.0 kartice rade na pločama sa PCI Express 2.0 slotovima, ali i nove PCI Express 2.0 kartice će raditi na starim PCI Express 1.0 pločama. PCIe 2.0 je bitan zbog AMD-ovih planova vezanih za CrossFireX, mod koji će na novim matičnim pločama omogućiti vezivanje tri ili čak četiri grafičke karte u multi GPU režim i uz, kako se obećava, fantastično povećanje performansi, odnosno dobro skaliranje. Novi CrossFire konektori imaju dvostruko veću propusnu moć, baš kao i sama PCI Express 2.0 magistrala, a AMD sa ponosom konstatuje da je vreme AGP8x kartica obeležila i generacija jednojezgarnih procesora, single data rate memorije i jednoj akceleratora po sistemu, PCI Express 1.0 generaciju je ispratila pojava CrossFire odnosno DualGPU konfiguracija, double data rate (2) memorije i dvojezgarnih procesora, dok je sada, tom logikom vreme za PCI Express 2.0 i prave četvorojezgarne (Phenom) procesore. Pomenućemo još i da je PCIe 2.0 tačno 2x brži od prethodnika, uz teorijski maksimalni bandwidth od 5 gigabajta po sekundi. Kada jednom bude spreman, tj. kada drajveri za CrossFireX ugledaju svetlost dana, što se najavljuje za januar 2008. godine, biće moguće i overklokovati svaku grafičku posebno.

Međutim, Radeon HD3870 X2 kartica ne koristi PCI Express 2.0, već PCI Express 1.1 bridge za internu komunikaciju između GPU-ova, o čemu će više biti rečeno kasnije. Od drugih noviteta, tu su Custom Filter antialiasing – moguć do “nivoa” od 24x, mada verujemo da će to biti upotrebljivo i korisno tek kada se pojavi CrossFireX, kada će u većini situacija bez ovako visokog nivoa umekšavanja ivica, CPU biti usko grlo u sistemu.

U trenutku kada ovo pišemo, već postoji veliki broj spekulacija o novoj Radeon HD4000 familiji akceleratora, tj. novom RV670 čipu, koji bi trebalo da donese veći broj shader jedinica (480 po AMD-ovom sistemu brojanja, što znači da će broj 5-way scalar+vec4 unit-a biti povećan sa 64 na 96), više radne učestanosti (jezgra i memorije) i, nadamo se, dovoljno više performanse da bi se ugrozila tržišna pozicija G9x baziranih modela. I ovoga puta će, čini se, AMD preduhitriti kompaniju NVIDIA, kao što je to ranije učinio sa RV670, koji se pojavio pre prvih G92 (GeForce 8800 GT) kartica. No, ceo prethodni pasus možete smatrati spekulacijom, s obzirom na to da ne volimo previše da diskutujemo o nenajavljenim proizvodima (počinjemo da zvučimo kao PR-ovi nekih kompanija, zar ne? :))

Kartica na testu – ASUS EAH3850 TOP

Čuvena kompanija ASUS u ponudi ima čak šest Radeon HD3850 akceleratora, od kojih su dva bazirana na referentnom dizajnu, čiji ćete opis moći da čitate na primeru jedne od kartica sa narednih strana, i još četiri kartice bazirane na kraćem, “ih house” PCB-u koji su razvili partneri kompanije AMD/ATI kako bi ovaj akcelerator mogli da ponude po nižim cenama i kako bi novac mogli da preusmere na implementaciju boljih rashladnih rešenja i tome slično. Naime, ASUS-ova ponuda EAH3850 kartica se svodi na referentni model sa oznakom EAH3850/G/HTDI/256M, koji stiže sa igrom Company of Heroes: Opposing Fronts i koja ima niže radne frekvencije od modela sa 512MB memorije (kao što vidite po oznaci, navedeni model ima 256MB GDDR3 memorije). Drugi model, EAH3850 TOP/G/HTDI/256M, je samo ubrzana verzija prethodno linkovanog – njegove radne učestanosti su na nivou “default” modela sa 512MB memorije. ASUS EAH3850/G/HTDI/512M je prvi u nizu modela koji ne koristi referentni PCB, a samim tim ni rashladni sistem, već stiže sa poznatim “Glacinator” kulerom o kome smo već pisali u testu GeForce 8800 kartica (koriste ga modeli EN8800 GS, GS TOP, GT TOP, GT 1024MB itd.). Bez ponavljanja opisa, reći ćemo da se radi o veoma efikasnom hladnjaku, koji uspeva da ohladi i deo kartice koji direktno ne dodiruje (rashlađuje vazduh iznad memorijskih čipova, što je jako bitno, jer ima efikasan 75 mm ventilator). Upravo zbog toga ASUS tvrdi da je ovaj model i do 20 stepeni Celzijusa hladniji od referentnog HD3850 modela. ASUS EAH3850 TOP/HTDI/512M nije 20 stepeni hladniji, ali je i do 12% brži od genričkih HD3850 kartica, jer su mu “klokovi” podignuti sa 670 / 1660 MHz na čak 730 / 1900 MHz i upravo smo ovaj model i mi imali na našem testu. Hardverski je identičan “ne TOP” primerku koji ima “Glacinator” kuler, osim što ima brže memorijske čipove (0.8 ns nalepnica je istaknuta i na samoj ambalaži). Modele EAH3850 OC GEAR/HTDI/512M i EAH3850 SMART OC/HTDI/1G nismo viđali na našem tržištu, a oni su bazirani na modelu EAH3850 TOP/HTDI/512M i imaju dodatak u vidu 5.25″ OC GEAR modula na kome se mogu pratiti radni parametri kartice, kontrolisati brzine obrtaja i temperature (ali i naponi). I ne samo to, pomoću ovog gedžeta ćete lako podesiti brzinu grafičkog jezgra i memorije! Poslednji model koji ovde navodimo ne stiže sa OC GEAR dodatkom, ali ima poseban taster na kome je moguće aktivirati SMART OC, koji će, kada je potrebnom (tj. kada je kartica pod load-om, povećati učestanosti jezgra i memorije na vrednosti modelaEAH3850 TOP/HTDI/512M. Poslednje, ali ne i najmanje važno je pomenuti da “pametni OC” model ima gigabajt VRAM memorije, a koliko je “overklokabilan”, ne bi smo mogli da procenimo, mada je iskustvo pokazalo da su gigabitni GDDR3 čipovi manje raspoloženi od 512-megabitnih i to ne samo za nijansu.

Model koji smo testirali, EAH3850 TOP/HTDI/512M je možda najatraktivniji predstavnik ASUS-ove EAH3850 ponude, najpre jer ne dolazi sa nepotrebnim dodacima (ma koliko oni bili zanimljivi), a već “out of the box” nudi visoke performanse i tih rad, po umerenoj ceni (tek je neznatno skuplji od klasičnog modela). U kutiji smo našli Crossfire mostić (savitljivi, naravno), HDMI-DVI adapter žute boje (koji će zvuk “provlačiti” samo kada ga povežete na odgovarajući, žuti DVI konektor), komponentni spliter, adapter za PCIe x16 napajanje, CD sa drajverom, uputstvo i ASUS Splendid, Gamer OSD, Smart DOCTOR i VideoSecurity aplikacije o kojima smo takođe više puta pisali. Na kutiji u kojoj stiže, nema obeležja igre koja se poklanja uz karticu, pa je logično da i u paketu nećemo naći neki od aktuelnih, atraktivnih naslova koje VGA vendori poklanjaju u poslednje vreme (Tomb Raider Anniversary, CoH: Opposing Fronts, STALKER, DiRT…).

U odnosu na referentni ATI Radeon HD3850, ASUS EAH3850 kartica koristi PCB nešto manjih dimenzija (zapravo, samo je za oko 15 milimetara kraći). Deo štampane ploče kod video konektora (jedan standardni Dual Link DVI i drugi specijalni, kroz koji ide i audio signal, plus S-Video konektor) deluje praznije u odnosu na onaj kod najčešće korištenog dizajna, ali to je zbog toga što je deo elemenata prebačen sa druge strane PCB-a. Naponska jedinica je naizgled skromnija, mada je ustvari i nešto kvalitetnija (ako posmatramo zbirno kapacitet kondenzatora i uzmemo u obzir činjenicu da je jedan deo sastavljen od PWM elemenata), a deo koji se najviše zagreva je prekriven posebnim mini hladnjakom koji sa gornje strane ima i ukrasnu pločicu sa ASUS-ovim logotipom.

I Glacinator kuler se ne razlikuje od primeraka koji idu na G92 i G94 bazirane akceleratore. Ventilator ima promer od čak 75 milimetara, a radi na oko 1400 obrtaja i njegova brzina rotacije se reguliše posebnim čipom koji prati radne parametre kartice (temperaturu, kao jedan od najbitnijih). Mali piezo biper je tu da korisnika obavesti od abnormalnom radu kartice ili lošoj instalaciji, a poslužiće i da vas podseti da ste, recimo, zaboravili da karticu povežete na eksterno napajanje. Klasičan šestopinski power konektor, za koji se adapter sa molex tipa nalazi u samoj kutiji (stiže uz karticu), smešten je sa druge strane PWM sekcije u odnosu na pomenuti “zvučnik”. Kartica je vrlo pedantno izrađena, a zanimljiv je i položaj takt generatora i izbor koji je napravljen sa kondenzatorima najrazličitih tipova (mada je svaki od njih iz visoke klase kada je kvalitet u pitanju).

ASUS EAH3850 TOP ima radne učestanosti od 730 MHz za jezgro i 1900 MHz za memoriju, a ugrađenih osam GDDR3 čipova stigli su iz Samsung-ove “radionice” i nose oznaku BJ-08, što ukazuje na radnu frekvenciju od čak 2500 MHz. Ovo je i dalje najbrža DDR3 memorija koja se proizvodi, mada još nismo videli primerke koji stabilno rade na ovom taktu. Primera radi, naša ASUS EAH3850 TOP kartica je stabilno radila na 820 MHz (jezgro) i 2340 MHz za VRAM. Sjajni rezultati, ako imamo u vidu da su početne frekvencije za Radeon HD3850 svega 670 / 1660 MHz. RV670 je na ASUS kartici bez većih problema radio na za 150 MHz višem taktu, a memorija na skoro čitavih 700 MHz više, što je krajnje impresivan rezultat.
 

Kartica na testu – ASUS EAH3870 TOP

ASUS u ponudi ima dva Radeon HD3870 modela – EAH3870/G/HTDI/512M i EAH3870 TOP/G/HTDI/512M. Starije verzije ove dve kartice su bazirane na referentnom modelu i upravo smo njih i testirali, dok su novije identične već predstavljenom EAH3850 TOP modelu. U kutiji ASUS EAH3870 TOP kartice, osim igre Company of Heroes: Opposing Fronts smo našli i Crossfire mostić, HDMI-DVI adapter žute boje (koji će zvuk “provlačiti” samo kada ga povežete na odgovarajući, žuti DVI konektor), DVI-DSub adapter, komponentni spliter, S-Video u kompozitni adapter, te adapter za PCIe x16 napajanje, CD sa drajverom, uputstvo i DVD sa ASUS Splendid, Gamer OSD, Smart DOCTOR i VideoSecurity aplikacijama. Na kutiji u kojoj stiže stoje obeležja pomenute RTS igre koja se poklanja uz karticu. Iako pripada čuvenoj ASUS Top Overclocking Performance seriji, EAH3870 TOP nije ništa drugo do obična referentna Radeon HD3870 kartica koja radi na višim klokovima i stiže sa bogatom dodatnom opremom i lepom nalepnicom. Dakle, ni po čemu se ne razlikuje od već testiranih modela, koje smo odavno predstavili na našem sajtu.

Neki od partnera su već najavili sopstvene modele koji rade na drugačijim radnim frekvencijama i koriste unikatna ili pozajmljena rešenja za hlađenje grafičkog čipa i/ili prateće GDDR4 memorije. Na slikama smo videli i neka single-slot rešenja, ali ne možemo da tvrdimo da će ona biti jednako tiha kao referentni model. AMD je koristio rešenje koje podseća na ona koja smo godinama viđali kod HIS Excalibur IceQ kartica, odnosno Arctic Cooling VGA Silencer seriju kulera za grafičke kartice. U suštini, ovi kuleri se sastoje od velikog bakarnog jezgra koji prekriva GPU i dodatnog “radijatora” koji prekriva memoriju i PWM naponsku jedinicu. S obzirom na to da GPU kod ove kartice ima 256-bitnu memorijsku magistralu, sam deo oko izvoda je dosta jednostavniji. Naponska jedinica za GPU je na referentnom modelu kakav je ASUS EAH3870 TOP ili MSI RX3870 OC – dvofazna, a kontroliše je čip sa oznakom uP6201AQ. Mikrokontroler sa oznakom uP6101BSA istog proizvođača (uPI) je zadužen za napajanje memorijskih čipova. Podsetićemo vas da je RV670 izrađen u 55-nm procesu, te da je masivna 2+1 fazna naponska jedinica dovoljna za njegovo pravilan rad čak i na ekstremno visokim frekvencijama. Ventilator je, kao što smo napomenuli, veoma tih i uporediv ne sa tihim GeForce 8800 GTX, već i sa potpuno nečujnim GeForce 7800 GTX modelima, čiji smo rashladni sistem mnogo puta hvalili.
 

Ventilator ume da se zavrti brže kada je to potrebno i kada se mašina inicijalizuje. Sam PCB ima dimenzije od 230 x 106 milimetara i masu od 656 grama, što je manje od HD2900XT modela (240 x 99 mm i čak 950 grama). Sasvim je jasno – najveća razlika u masi potiče od mase kulera koji nije tako “mesnat” kod RV670 kartice iz prostog razloga što je R600, u odnosu na novi, manji GPU užarena pećnica – dok se novi 55 nm čip hladi i običnim single-slot kulerima na jednostavnijim HD3850 modelima. Bez obzira na visok radni takt jezgra koji kod ASUS EAH3870 TOP modela iznosi čak 851 MHz (default je 775 MHz) u 3D režimu, kuler nije preterano bučan, a podsetićemo i da PowerPlay utiče na takt jezgra i memorije, ali i njihove napone, te da poseban kontroler meri opterećenost i diže takt kada je to potrebno, odnosno “uspavljuje” deo GPU-a kada grafički podsistem nije opterećen. Dakle, kuler se sastoji od većeg bakarnog profila koji hladi GPU i jednog “L” profila za memorijske module, kao i jednog manjeg koji se nalazi na PWM komponentama.

Ova PCI Express 2.0 kartica ima odgovarajući priključak, ali je on, kao što znamo, vizuelno identičan PCI Express 1.1 konektorima, pošto su ova dva standarda “unapred i unazad” kompatibilna. Ukupno 512 MB najbrže GDDR4 memorije koja radi na fantastičnih 2286 MHz na ASUS EAH3870 TOP modelu, povezano je na RingBus memorijski kontroler putem vodova ukupne “širine” od 256 bita. Njihova latencija je 0.85 ns odnosno 2.22 GHz, efektivno, a na kartici već radi na višem taktu od 2.25 GHz. Radeon HD3870 poseduje i konektor za eksterno napajanje. PCI Express x16 slot, čak i u novoj verziji, može da isporuči istu maksimalnu količinu “struje” od 75W, dok se za ovu karticu navodi da zahteva maksimalno 110W. Standardni 12V PCI Express konektor ima šest pinova i nalazi se na svakom iole novijem napajanju, a za starije modele, partneri će obezbediti adaptere sa “molex” konektora na PCI Express konektore. Kartica je radila tiho i stabilno na našoj test ploči, mada je umela malo više da se čuje nakon intenzivnog testiranja u 3D režimu. Naš test primerak smo sa uspeli da ubrzamo do 852 / 2388 MHz, što nije veliko ubrzanje za GPU, ali je solidno za memoriju, iako bi ista po specifikaciji trebalo da može da radi na još višem taktu…

Kartica na testu – ASUS EAH3870X2 1GB & HIS Excalibur Radeon HD3870X2

Multi GPU kartice nisu nikakva novost. Svi se sećamo Voodoo 2 i Voodoo 5 kartica, ako ne i manje popularnog ATI Rage Fury Maxx akceleratora, odnosno GeForce 7950 GX2 iz novije istorije. Kartice sa dva video procesora jesu jednostavan način da se dođe do fenomenalnih performansi, ali one i donose svoje probleme. U vreme AGP modela, standarda koji je mogao da komunicira samo sa jednim čipom, morao je postojati i poseban kontroler koji je sakrivao drugi grafički čip od prvog. Prvi je bio master, koji je zadavao deo posla drugom, slave čipu, za koji AGP, a ni sistem, nisu znali. Drugi problem, koji ni pojavom PCI Express standarda nije rešen, odnosi se na količinu memorije koja je uvek efektivno dva puta manja od one koja je prisutna, jer se svi paketi podataka drže za svaki GPU posebno. Tako je bilo u vreme Rage Fury Maxx, Voodoo 2, 5, Radeon Gemini i GeForce 7950 GX2 akceleratora, a tako je i danas. Za sada ne postoji dobro rešenje koje bi omogućilo da oba GPU-a pristupaju istoj memoriji, kao što to čine jezgra sistemskog procesora koja dele jedan drugostepeni keš.
 

Drugi problem je čisto logičke prirode i vezan je za skaliranje performansi i task management. Dual GPU sistemi najbolje rade u tzv. AFR (alternate frame rendering) režimu. Jedan GPU obrađuje neparne, a drugi parne frejmove. Problem koji se javlja kada je ovaj režim u pitanju, najčešće je vezan za način na koji je 3D aplikacija pisana i ponekad ne može da funkcioniše, te kompajler drajvera mora da aktivira drugi MultiGPU režim rada – SFR (split frame rendering), koji, kao što znamo, deli scenu na dve površine, pa jedan GPU obrađuje gornju, a drugi, uslovno rečeno – donju površinu. Problem kod ovog DualGPU moda je u balansiranju, jer je, primera radi, u FPS igrama, donji deo ekrana (većina bliskih objekata) najčešće grafički intenzivniji od gornjeg (udaljeni objekti, nebo), ali ne uvek na sličan način (kad igrač „pogleda“ ka gore, npr.). I šta raditi kada se, na primer, igraju strategije ili RPG igre? Upravo zato je i svaki DualGPU sistem, a to je svaka Crossfire ili SLI konfiguracija, za developere (timove koji razvijaju igre, a pogotovo timovi koji pišu drajvere), noćna mora koja se ne završava. Pravi ekosistem kućnih ljubimaca koje je konstantno potrebno timariti, hraniti, šetati i čistiti za njima… Ne samo da je za svaku bitniju igru (a svaki tim svoju igru smatra bitnom) potrebno ručno odrediti najbolji MultiGPU režim rada, već je potrebno tweak-ovati load balancing, naći rešenja u slučaju lošeg skaliranja ili nekih drugih problema i tome slično.

Kada smo je prvi put ugledali, znali smo da se ne radi o maloj kartici. Znate koliko je dugačak PCB NVIDIA GeForce 8800 GTX modela, a koliko produženi kuler na 8800 Ultri? Upravo je toliko dugačak i ATI Radeon HD3870 X2! Sa svojih 270 milimetara dužine, može da pravi problem pri instalaciji u manja kućišta, ali će verovatno stati u svaki bolje organizovani midi-case, bar ako hard disk nije u istoj visini kao i prvi PCI Express x16 slot. ATI Radeon HD3870 X2 ima samo jedan Crossfire konektor, za razliku od regularnih Radeon HD3870 kartica, što znači da je sa konvencionalnim mostićima ne možete povezati u CrossfireX8, mada su o tome čelnici AMD-a pričali u Moskvi, verovatno da nam zagolicaju maštu.

Iako je u specifikaciji tokom prezentacija najavljeno da ATI Radeon HD3870 X2 poseduje samo jedan 6-pinski konektor za eksterno napajanje, kartica zapravo ima dva: osmopinski i standardni šestopinski PCIe priključak. Mi smo tokom testiranja karticu povezali na dva standardna 6-pin PCIe priključka. Kao i ranije, ako veći konektor ne povežete na 8-pinski konektor (možete je „prevariti“ i sa adapterom), ATI-jev Overdrive prisutan u Catalyst Control Centru neće dozvoliti overclock, ali, kao i ranije, možete koristiti i neka druga rešenja za dodatno ubrzanje.

Po default-u, ova velika (270 x 100 x 32 mm) kartica stiže sa dva RV670 čipa postavljena na 825 MHz, gde i ROP/TMU i Shader jedinice rade na istim učestanostima. Gigabajt GDDR3 memorije je postavljen na 1800 MHz, a sama kartica ima dve odvojene RingBus memorijske linije od 256 bita: svaki GPU prema sopstvenih 512MB VRAM-a. Broj unificiranih shader jedinica je 640 (2 x 320), a tu su i ukupno 32 texture management unit­-a i isto toliko render back-end procesora.U 2D režimu, oba GPU-a rade na po 300 MHz! Sjajno, zar ne? Kartica poseduje dva Dual Link DVI konektora kroz koje se pomoću specijalnih HDMI adaptera može provući i zvuk, a tu je i analogni HD video output koji se može izvesti na kompozitni, komponentni ili HD komponentni tip priključka.

ATI Radeon HD3870 X2 poseduje 2 x 512MB memorije, a AMD se odlučio da ne koristi DDR4 kako bi uštedeo. Mala efektivna razlika u performansama između najbrže GDDR3 i GDDR4 memorije (na većim latencijama) može da se nadoknadi višim „klokom“ GPU-a. Slična ušteda je izvršena i kada je PCI Express bridge u pitanju – nije korišten PCIe 2.0 jer bi to karticu učinilo skupljom i bila bi odložena za bar 45 dana. Čipovi koji su upotrebljeni na sempl karticama su proizvedeni u Samsung-u, i imaju rejting od 1.0 ns, tj. 1000 MHz (K4J52324QE-BJ1A), što znači da bi većina kartica možda mogla da se ubrza sa 1800 na 2000 MHz. AMD navodi da Radeon HD3870 X2 kartica vuče maksimalno 196W struje, što je ipak nešto više u praksi (oko 220W).

Do PCB-a se stiže kada odvrnete nekih dvadesetak šrafova. Tada ćete otkriti da je dobar deo kulera načinjen od aluminijuma, dok je osnovni deo koji preuzima toplotu sa GPU-ova od legure bakra. Plastično kućište je tako profilisano da minimizuje buku, ali i da što je efikasnije moguće provuče što više vazduha preko kartice i izbaci ga van kućišta, kroz otvore smeštene iznad DVI konektora. Ovakve rashladne sisteme smo već videli i ranije, a i nedavno – na modelima HD2900XT i HD3870, recimo. Neke kartice iz kasnije proizvodnje, koje koriste referentni hladnjak, imaju sve metalne profile načinjene od bakra (nema aluminijuma), dok su se mnogi partneri odlučili za sopstvena rashladna rešenja (ASUS, GeCube), kao i drugačiji PCB (GeCube) ili više radne učestanosti (MSI).

ATI Radeon HD3870 X2 donosi još jedan feature koji je ranije možda i nervirao vlasnike MultiGPU sistema. Vlasnici ovakvih konfiguracija znaju da, kada su Crossfire ili SLI aktivni, tada sliku možete slati samo na jedan monitor. Da bi koristili dva, morali bi ste da isključite DualGPU mod i koristite jednu grafičku karticu. Međutim, Radeon HD3870 X2 elegantno prevazilazi ova ograničenja. Uključite Crossfire i pokrenite igru, a vaš extended desktop će ostati prikazan kakav je i bio. Ustvari, na njega možete baciti neke prozore i npr. posmatrati online rezultate neke utakmice dok se igrate, pratiti download ili čak pustiti neke video klipove putem Media Player-a. Slično je i sa kloniranim desktop-om, a neke igre ćete čak moći da pokrenete i na oba monitora u isto vreme (zamislite Call of Duty 4 u 1920 x 2400 piksela)!

Štampana ploča i ne izgleda toliko glomazno kada pogledate šta se sve na njoj nalazi. Dve digitalne PWM naponske jedinice, dva puta po pola gigabajta memorije, dva RV670 čipa, jedan glomazni PCIe switch čip (PLX 8547), pregršt otpornika, regulatora, kondenzatora… Pomenuti PCI bridge je napravljen po PCI Express 1.1 specifikaciji, a jedan od zanimljivih podataka iz specifikacije je i vezan za činjenicu da ovaj čip ima latenciju od 110ns (komunikacija između GPU-ova). To je, bar tako AMD navodi, nešto manja latencija od one koja se realno javlja između dve odvojene kartice u Crossfire režimu. PLX 8547 poseduje dve dvosmerne x16 linije. Jedna se koristi za komunikaciju između GPU-ova, dok je druga namenjena komunikaciji kartice sa ostatkom sistema. Bridge čip troši nekih desetak vati struje pod opterećenjem, što je manje od 5% potrošnje celog akceleratora.

ATI Radeon HD3870 X2 kartica radi savršeno stabilno i ne zagreva se toliko da bi se na dodir mogli opeći (verujte nam, kod nekih kartica koje smo testirali je to sasvim moguće!). Kuler je malo bučniji nakon dosta vremena provedenog u igrama, ali buka ne predstavlja problem pa nije ni izrazita mana ove sjajne kartice. ATI Radeon HD3870 X2 ne spada u bučne kartice, ali je svakako bučniji od ultra tihe GeForce 8800 Ultra kartice, odnosno 8800 GTX-a. Međutim, ne bi smo je mogli nazvati bučnom, iako je šum koji proizvodi vazduh koji prolazi kroz tunel i izlazi iz kućišta, prisutan u određenoj meri. U proseku, ATI Radeon HD3870 X2 je tih koliko i Radeon X850 XT, ali je bučniji od modela X1950 XT i Pro ili modela HD3870 sa referentnim hladnjakom. Tokom rada se ne zagreva previše, bar ne ako nam je referenca jedna GeForce 8800 Ultra ili GTX kartica – čak nam se čini da je “hladnija” od Radeona X1950 XT. Naravno, kartica proizvodi kratak, užasno visok šum kada se mašina inicijalizuje, na šta smo već navikli i kada su u pitanju skoro sve kartice koje smo u poslednjih nekoliko godina testirali…

ASUS vs. HIS bundle:

ASUS EAH3870 X2 1GB:
Company of Heroes: Opposing Fronts
DVI to VGA adapter
DVI to VGA adapter
DVI to HDMI adapter
S-Video to component adapter
12V molex to PCI Express x16 power supply adapter
Crossfire bridge
Speed Setup
Speed Setup on various languages CD
Driver CD
DVD with ASUS' software (Splendid, Gamer OSD, itd)

HIS Excalibur Radeon HD3870 X2:

Company of Heroes: Opposing Fronts
DVI to VGA adapter
DVI to VGA adapter
DVI to HDMI adapter
S-Video to component adapter
12V molex to PCI Express x16 power supply adapter
Crossfire bridge
Speed Setup
Driver CD
Nice screwdriver with LED lights

Kartice su jako slične pa se može reći i da se jako “slično” ponašaju pri povišenim radnim učestanostima, odnosno zamišljenim limitima. Okvirno, sa oba modela smo uspeli da postignemo solidnih 870 / 1920 MHz – visoka temperatura je sprečila GPU-ove i memoriju da rade na višim učestanostima.

Kartica na testu – Gigabyte Radeon HD3850 256MB

Gigabyte kartica je stigla u povelikoj kutiji, zajedno sa HDMI – DVI adapterom (neophodan da se ostvari audio-video konekcija sa npr. LCDTV uređajem), S-Video – komponentnim adapterom i 12V molex to PCI Express x16 konvertorom za napajanje. Svoje mesto u paketu je našao i Crossfire bridge.

Na prvi pogled, kartica jako liči na prethodna Radeon rešenja, a pošto se radi o single-slot kuleru, svakako da nas podseća na X1800XL i njemu slične modele. Ovako uska kartica je kreirana sa CrossFireX-om na umu, jer jedino četiri ovako tanke kartice mogu da se spakuju na AMD-ovu 790FX matičnu ploču. Ova kartica izgleda impresivno za svoju klasu, bar kad je kvalitet izrade u pitanju i prosto je neverovatno da se prodaje za tek nešto više od 100 evra!

Standardne radne učestanosti su 667 MHz za jezgro, a ceo GPU radi na ovom taktu, odnosno efektivnih 1658 MHz za memoriju, što znači da se mogu koristiti GDDR3 čipovi. Naš test sempl je imao dva standardna Dual Link DVI konektora, dok se između nalazi S-Video konektor. Kroz prvi DVI konektor se može „provući“ i zvuk, ali je za to potreban odgovarajući HDMI adapter. Na eksterno napajanje, kartica se povezuje putem „ozloglašenog“ 6-pinskog konektora (12V). Sva sreća pa naše novo CoolerMaster kućište ima baš ovaj konektor.

Kad smo kod povezivanja, pomenućemo i prisustvo dva Crossfire konektora. Kada je memorija u pitanju, vredi pomenuti da se kod ove kartice na štampi nalaze Samsung GDDR3 moduli, sa latencijom od čak 1 ns (2000 MHz, efektivno) svi smešteni ispod kulera i oko samog GPU-a. Kuler poseduje bakarne module koji prekrivaju memorijske module i sam GPU, dok je ostatak načinjen od aluminijuma. Vrlo je pohvalno što su nove AMD Radeon HD3800 kartice izuzetno tihe. Zapravo, sigurni smo da su tiše od bilo kog Radeona u poslednjih pet godina. Pošto o samoj kartici nema mnogo toga više da se priča, nastavićemo dalje – pomenućemo još samo da je Radeon HD3850 akcelerator „hladan“ u odnosu na većinu kartica koje u poslednje vreme imamo prilike da testiramo. Ostatak slika možete pogledati ispod:

Karticu je moguće overklokovati pomoću ATI Overdrive uslužnog dela unutar Catalyst Control Centra. Njihov interni test algoritam je bio pomalo optimističan, pa nam je preporučio klok od preko 760 MHz, odnosno skoro 2200 MHz za memoriju što nas je u prvi mah obradovalo. Ispostavilo se da realno, kartica nije ni najmanje stabilna u ovom režimu, čak ni u 2D modu, pa smo ručno došli do neke granice na oko 730 MHz (core) i 2070 MHz (VRAM).

Kartica na testu – Gigabyte Radeon HD3850 256MB Zalman

Druga Gigabyte kartica koju smo testirali koristi drugačiji dizajn, koji je zapravo kreiran oko referentnog, ali ima nešto jednostavniju naponsku jedinicu i koristi sporije Hynix 1.4 ns memorijske čipove (DDR3, naravno). Radne frekvencije grafičkog čipa kod modela sa 256MB memorije su iste kao i kod prethodno opisanog, ali je rashladni sistem nešto kvalitetniji bar kad je hlađenje GPU-a u pitanju. Ugrađeni Zalman kuler omogućio je ovoj “reviziji” kartice da radi na 750 MHz za jezgro u overklokovanom režimu (skoro 100 MHz preko početne vrednosti), ali je zato memorija na primerku kartice sa Hynix 1.4 ns čipovima bio “poluispravan” nakon čega smo dobili verziju sa 1.1 ns memorijom, koja je imala identične radne učestanosti kao i referentni model sa 512 MB memorije. No, budite obazrivi, jer je u prodaji najčešće varijanta sa sporijim memorijskim čipovima, kod koje je VRAM podešen na svega 1408 MHz! Sa bržim modelom, uspeli smo da ostvarimo frekvenciju 750 / 1810 MHz.

Kartica na testu – MSI RX3870 Overclocked Edition

MSI je čuveni proizvođač grafičkih kartica i matičnih ploča kojeg našim čitaocima ne moramo ponovo predstavljati. Ustvari, u našim test mašinama smo do sada “provrteli” preko 120 MSI grafičkih kartica, što je zaista impresivna cifra MSI RX3870 OC je baziran na referentnom “Gladijator” predlošku koji je dizajniran upravo za potrebe najjačeg RV670 akceleratora i on je nešto drugačiji od layout-a koji se koristi za Radeon HD3850. U pitanju je dual-slot rešenje koje na prvi pogled podseća na Radeon HD2900 XT ili X1950 XTX, a zapravo je nešto drugačije, bar kada je tehnologija koja se nalazi ispod u pitanju. Dual Slot kuler ovoga puta nije obavezan i AMD ga je predložio kako bi kartice koje rade na visokim učestanostima bile dobro ohlađene, dugotrajne, ali i tihe u radu. Ovo je prva high-end Radeon kartica koja ima šum kulera manji od 35 decibela. Sasvim očekivano, Radeon HD3870 stiže sa dva Dual Link DVI konektora, a sempl je stigao bez DVI-HDMI adaptera i ostalih dodataka, pa ćemo o njima pisati kada budemo testirali karticu nekog od partnera. Podsetićemo da će uz pomoć ovog adaptera, kartica kroz HDMI kabl do nekog LCDTV uređaja “slati” i zvuk, što može dosta da znači pri gledanju HD-DVD ili Blu-Ray, ali i DVD / DivX filmova, pogotovo ako znamo da kablovi od po 15 ili 20 metara nisu previše skupi – praktično možete iz spavaće sobe, od računara do dnevne sobe dovesti savršenu sliku i zvuk samo jednim kablom i bez gubitaka na kvalitetu.

Neki od partnera su već najavili sopstvene modele koji rade na drugačijim radnim frekvencijama i koriste unikatna ili pozajmljena rešenja za hlađenje grafičkog čipa i/ili prateće GDDR4 memorije. Na slikama smo videli i neka single-slot rešenja, ali ne možemo da tvrdimo da će ona biti jednako tiha kao referentni model. AMD je koristio rešenje koje podseća na ona koja smo godinama viđali kod HIS Excalibur IceQ kartica, odnosno Arctic Cooling VGA Silencer seriju kulera za grafičke kartice. U suštini, ovi kuleri se sastoje od velikog bakarnog jezgra koji prekriva GPU i dodatnog “radijatora” koji prekriva memoriju i PWM naponsku jedinicu. Ventilator je, kao što smo napomenuli, veoma tih i uporediv ne sa tihim GeForce 8800 GTX, već i sa potpuno nečujnim GeForce 7800 GTX modelima, čiji smo rashladni sistem mnogo puta hvalili.

Ventilator ume da se zavrti brže kada je to potrebno (overkloking, mala kućišta) i naravno, kada se mašina inicijalizuje, što se dešava u ekstremnim uslovima – dakle, ne tako često. Sam PCB ima dimenzije od 230 x 106 milimetara i masu od 656 grama, što je manje od HD2900XT modela (240 x 99 mm i čak 950 grama). Sasvim je jasno – najveća razlika u masi potiče od mase kulera koji nije tako “mesnat” kod RV670 kartice iz prostog razloga što je R600, u odnosu na novi čip prava ringla, dok se novi lako hladi i običnim single-slot kulerima, bez obzira na visok radni takt jezgra od čak 796MHz u 3D režimu. GPU je, dakle, ubrzan za samo 24 MHz u odnosu na referentni model, a memorija je, nažalost, ostavljena na standardnih 2250 MHz, što je nešto manje od vrednosti na koje je ASUS overklokovao svoj TOP model.

Ova PCI Express 2.0 kartica ima odgovarajući priključak, ali je on, kao što znamo, vizuelno identičan PCI Express 1.1 konektorima, pošto su ova dva standarda “unapred i unazad” kompatibilna. Ukupno 512 MB najbrže GDDR4 memorije koja radi na fantastičnih 2250 MHz, povezano je na RingBus memorijski kontroler putem vodova ukupne “širine” od 256 bita. Radeon HD3870 poseduje i konektor za eksterno napajanje. PCI Express x16 slot, čak i u novoj verziji, može da isporuči istu maksimalnu količinu “struje” od 75W, dok se za ovu karticu navodi da zahteva maksimalno 110W. Standardni 12V PCI Express konektor ima šest pinova i nalazi se na svakom iole novijem napajanju, a za starije modele, partneri će obezbediti adaptere sa “molex” konektora na PCI Express konektore. Mi svakako preporučujemo da sebi nabavite jače napajanje – uvek je “zdravo” imati od 1.5 do dva puta više nego što mašina realno traži. Kod Radeon HD3870 nema “ozloglašenog” sekundarnog 8-pinskog konektora, jer ipak, ovaj mali GPU nije toliko žedan struje kao R600. Kada se uporedi sa R670, prosto je teško poverovati da mu parira po performansama, jer izgleda kao GPU koji pripada za dva koplja nižoj klasi. Ugrađena memorija je GDDR4 tipa, a trenutno ovako brze čipove u dovoljnim količinama proizvodi samo Samsung. Njihova latencija je 0.85 ns odnosno 2.22 GHz, efektivno, a na kartici već radi na višem taktu od 2.25 GHz.

MSI RX3870 OC, kao i ASUS EAH3870 TOP kartica sa ovog testa, stiže sa 512Mb memorijskim čipovima sa oznakom BC08, što ukazuje na latenciju od 0.85 ns. Ovi čipovi rade na naponu od 1.81V, a njihova novija revizija podrazumeva još finije latencije (0.8 ns) što ukazuje na viši radni takt od 2400 MHz (ugrađene serije memorijskih čipova variraju među proizvođačima). Naš test primerak smo sa uspeli da ubrzamo do fantastičnih 840 / 2420 MHz, što ispunjava naša predviđanja iz prvog testa Radeon HD3870 kartica. MSI kartica je radila tiho i stabilno na našoj test ploči, mada je umela malo više da se čuje nakon dužih igračkih sesija.

Kartica na testu – HIS Excalibur Radeon HD3850 IceQ3 TurboX

Na gotovo istom “Gladiator” layout-u je baziran i HIS Radeon HD3850 IceQ3 turbo, što je iznenađenje, s obzirom da se radi o HD3850 kartici koja je zapravo “remarkirai” HD3870, a to je u ovom slučaju pozitivna stvar. Uz kartu, HIS poklanja sve neophodne adaptere (DVI i HDMI, S-Video spliter, CrossFire mostić i neophodan softver i upravljačke drajvere). Međutim, specijalitet IceQ3 modela je rashladni sisrtem koji podseća na Arctic Cooling Silencer seriju. Iako delovi rashladnog sistema podsećaju na bakar, u pitanju je samo “bakarni” premaz, dok je sam upotrebljeni materijal – legura aluminijuma! Radne frekvencije kartice su čak 735 / 1960 MHz, što je rekordan takt kada su u pitanju fabrički overklokovani Radeon HD3850 akceleratori. Čak i upotrebljena memorija ukazuje na to da je ovo preimenovani HD3870, jer HIS Excalibur Radeon HD3850 IceQ3 TurboX koristi Samsung-ove GDDR4 čipove sa oznakom BC08 (latencija od 0.85 ns, tj. 2400 MHz). Vredi napomenuti i da se i uz ovaj model dobija onaj simpatični šrafciger sa LED diodama i mini libelom.

Čini nam se da je, u radu, ova kartica i nešto tiša od referentnih Radeon HD3870 akceleratora koji takođe imaju dvoslotni rashladni sistem. Iako nije od bakra, ovom kuleru dosta pomaže instaliran par toplotnih cevi, kao i vazdušni tunel koji odvodi topao vazduh van kućišta. Kada je naponska jedinica u pitanju, primetili smo da osim PWM faze postoji i red elektrolitskih kondenzatora slabijeg kvaliteta (nisu čvrsti niti oklopljeni kondenzatori, ali to ne možemo zameriti jer se ovde ipak radi o Radeon HD3850 akceleratoru koji pruža mnogo više od svojih rođaka sa drugim imenima… Naš test primerak smo uspeli da ubrzamo do fantastičnih 850 / 2500 MHz što je izuzetan rezultat i još jednom dokazuje da HIS uvek nudi više kada su IceQ serije kartica u pitanju, što je veliki uspeh u današnje vreme, kada svaki vendor ima sopstvena overklokovana izdanja.

Pogledajmo sada ostatak fotografija ovog modela, s obzirom na to da ništa novo o ovoj kartici ne možemo reći, a da se bespotrebno ne ponavljamo…
 

Kartica na testu – Sapphire Radeon HD3870 (vanilla)

Odmah bi smo želeli da napomenemo da kartica koju smo testirali ne spada u verzije koje se češće mogu pronaći na tržištu, a nose sufikse Atomic ili Toxic. Naš test primerak je bio nešto drugačiji: baziran je na istom, drugačijem layout-u koji je Sapphire dizajnirao za sopstvene potrebe i koji se koristi i kod Toxic i Atomic kartica koje stižu sa više opreme i revolucionarnih single slot vazdušnim hladnjakom (zbog toga i radi na fantastičnim “klokovima”). Nažalost, naš primerak u paketu nije stizao sa igrama ili HDMI kablom, već je tu samo adapter, jedan konvertor za komponentne priljučke i CF mostić. Međutim, sama kartica izgleda isto kao i skuplji Toxic i (mnogo skuplji) Atomic edition board.

Kartica radi na standardnim vrednostima od 777 / 2250 MHz, a kao što vidite na slikama, rashladni sistem je single-slot tipa i poseduje jednu veliku bakarnu toplotnu cev. Naponska jedinica je nešto jednostavnija, ali valja napomenuti da je PWM sekcija robusnija, pa je zato broj klasičnih kondenzatora manji. Upotrebljeni memorijski čipovi su DDR4 tipa (Samsung K4U52324QE-BC08). Karticu smo ubrzali do solidnih 820 / 2340 MHz, što je sasvim dovoljno s obzirom na to da ima “jednoslotni” hladnjak. Pošto su informacije o ovim karticama jako teško dostupne (praktično je nemoguće saznati nešto više o njima), a i s obzirom na to da smo već sve što je bilo moguće saznati, naveli u opisima prethodnih modela, pogledaćemo samo kako izgledaju ostali konkurenti sa testa…

Kartica na testu – Peak Radeon HD3850

Peak je jedan od proizvođača o kome je jako teško pronaći bilo kakve informacije na “mreži”. U pakovanju nižeg kvaliteta, zatekli smo HDMI-D-Sub adapter, S-Video kabl i neobičan komponentni spliter, kao i CD sa drajverima. Peak je za svoje Radeon HD3850 i HD3870 kartice koristio sopstveni layout i prosto je neverovatno kako siromašno deluju naposke sekcije na ovim karticama – kao da su na njima neki mnogo manji GPU-ovi, a ne RV670 koji, s bez obzira na sve, ipak ima 666 miliona osnovnih poluprovodničkih elemenata.

Kuler je dizajnirao proizvođač koji je inspiraciju definitivno pozajmio od Zalmana (VF700 serija), pa se ovi rashladni sistemi ne razlikuju mnogo. Kao i “Glacinator” kod ASUS kartica, ventilator uspeva da ohladi i deo površine PCB-a. Upotrebljena memorija stiže od Samsung-a – u pitanju su poznati GDDR3 čipovi sa latencijom od 1.1 ns (1840 MHz), a na Peak HD3850 kartici rade na standardnih 1660 MHz. Bez obzira na našu iskrenu zamerku upućenu naponskoj jedinici, ova kartica se bez problema “klokovala” čak do 760 MHz za grafički procesor i čak 1900 MHz za video memoriju. Naravno, nismo bili u prilici da ovu karticu testiramo jako dugo pod opterećenjem, s obzirom na to da bi posle nekog vremena naponska sekcija mogla da “strada” u ovim ubrzanim režimima rada. Ipak, ono što je jako bitno je da Peak Radeon HD3850 ima 512 MB video memorije i da radi na standardnim učestanostima, a može i solidno da se ubrza iznad fabričkih podešavanja. Možda još bitnije je i da se ovi modeli prodaju po cenama koje najćešće važe za primerke sa 256 MB memorije, kao i da su vrlo tihe čak i u 3D režimu.

Pogledaćemo ostatak fotografija:

Kartica na testu – Peak Radeon HD3870

U identičnom pakovanju, sa istovetnom pratećom opremom, stigla je i na test Peak Radeon HD3870 kartica. I na prvi, ali i na drugi pogled gotovo identična prethodno opisanoj, ipak se razlikuje po nekoliko osnovnih detalja: prvi i najvažniji je vezan za radne frekvencije koje kod skupljeg modela iznose 775 MHz za memoriju, što je isto kao i kod referentnih modela i 2200 MHz za VRAM (što je za oko 50 MHz manje od onog što je ATI preporučio partnerima). Peak je kod ovog modela upotrebio GDDR4 čipove, ali ne onoliko brze kao kod drugih modela (Samsung BC-09), ali opet dovoljno brze da stabilno rade na 2200 MHz. No, mi smo ipak pokušali da pronađemo krajnje limite ove kartice i stigli smo do: 840 / 2320 MHz, što nikako nije loša frekvencija, s obzirom na to da je super-stabilna.

Test Setup

PCI Express kartice smo testirali na test sistemu prikazanom u tabeli:

Procesor

Intel Core 2 Quad Q6600 @ 3600 MHz (400 MHz x 9), 1600 MHz QPB

Matična ploča

ASUS P5K Premium Black Pearl 18th Anniversary Edition

Memorija

2 x 1Gb Geil PC2-8500 1066GHz @1200MHz 2.25V

Hard Disk

Samsung SpinPoint SATA II, 320 GB, 16MB
Western Digital Caviar 2500JS SATA II 250 GB, 16MB

Video Karte

Gainward Bliss 8800 GT – (512MB DDR3) – Forceware 169.28
Gainward Bliss 8800 GTS 512 – (512MB DDR3) – Forceware 169.28
Gainward Bliss 9600 GT GS – (512MB DDR3) – Forceware 174.12
ASUS EAH3870 X2 (1024MB DDR3) – Catalyst 8.2b
HIS Excalibur HD3870 X2 (1024MB DDR3) – Catalyst 8.2b
ASUS EAH3850 TOP (512MB DDR3) – Catalyst 8.2b
ASUS EAH3870 TOP (512MB DDR4) – Catalyst 8.2b
Gigabyte Radeon HD3850 256MB (256MB DDR3) – Catalyst 8.2b
Gigabyte Radeon HD3850 256MB Zalman (256MB DDR3), two versions – Catalyst 8.2b
HIS Excalibur Radeon HD3850 IceQ 3 (512MB DDR4) – Catalyst 8.2b
MSI RX3870 Overclocked Edition (512MB DDR4) – Catalyst 8.2b
Peak Radeon HD3850 (512MB DDR3) – Catalyst 8.2b
Peak Radeon HD3850 (512MB DDR4) – Catalyst 8.2b
AMD ATI Radeon HD3870 (512MB GDDR4) – Catalyst 8.2b
AMD ATI Radeon HD3870 (512MB GDDR4) – Catalyst 8.2b

Monitor

Samsung SyncMaster 244T / 245T

Cooling, Case, PSU

CoolerMaster GeminII
CoolerMaster Stacker 832 / WaveMaster
CoolerMaster Real Power 850W SLI Certified

DVD uređaj

Pioneer DVR-112L

DVD uređaj

Pioneer DVR-108D

Operativni sistem

Windows XP Service Pack 2 (optimized for performance)
Windows Vista (default)
DirectX 9.0c
DirectX 10

Igre/Bench programi

3D Mark 05 Pro 1.2.0

3D Mark 06

SPECORG SpecVIEW Perf 8.1

Doom 3

Quake 4

Prey

Company of Heroes 1.3

Battlefield 2142

Unreal Tournament 3

Call of Duty 2

Call of Duty 4: Modern Warfare

Half Life 2: Episode Two

FarCry v1.4

Crysis Demo

The Elder Scrolls IV: Oblivion

Need For Speed: Carbon

X3 Reunion Demo Benchmark

World in Conflict

S.T.A.L.K.E.R

F.E.A.R 1.08

ATI kartice smo testirali sa Catalyst A.I podešenim na Standard. Ako je AF bio uključen, to je podrazumevalo Quality setting, dok su Adaptive i Temporal anisotropic filtering bili isključeni. Wait for vertical refresh odnosno Vertical Sync smo isključili. Kod nVidia kartica, podrazumevani mip-map setting je Quality, trilinearne optimizacije su uključene, anisotropic mip filter i sample optimizacije isključene, a gamma correction pri antialiasingu uključen. S obzirom na to da se NVIDIA kartice testiraju sa teksturnim filterom podešenim na High Quality (default je Quality), dobijeni rezultati su možda niži u odnosu na rezultate koje bi neko drugi mogao da dobije na sličnom test sistemu.

FutureMark 3DMark 05 Pro

Izdanje 3DMark benchmark programa iz 2005 godine, može da se izvršava samo sa Direct X 9 kompatibilnim akceleratorima. Sva tri testa koriste Shader Model verzije 2.0, 2.0a, 2.0b ili 3.0 – u zavisnosti od podrške koju GPU ima. Sva tri game demoa su solidno zahtevni, karakteriše ih veliki broj poligona koji opterećuje shader jedinicu, kompleksni efekti (mapiranje neravnina, osvetljenja, emulacija HDR, particle efekti, dinamične i meke senke, subsurface scattering, napredni fog trikovi (emulacija volumetric efekta), ali i dosta postprocesing filtera.

FutureMark 3DMark 06 Pro

Novo izdanje 3DMark benchmarka može da se izvršava samo sa Direct X 9 kompatibilnim akceleratorima. Tri prerađena testa iz prošlogodišnje verzije koriste Shader Model verzije 2.0, dok najnoviji zahteva SM3.0 i 256 MB video memorije Sva tri game demoa su izuzetno zahtevni, karakteriše ih još veći broj poligona koji opterećuje VS jedinicu, kompleksni shader programi (mapiranje neravnina, osvetljenja, emulacija pravog HDR osvetljenja, particle efekti, dinamične i meke senke, subface scattering, napredni fog efekti (emulacija volumetric efekta), ali i dosta postprocesing efekata. Novi test – Deep Freeze je grafički najimpresivniji, a novi 3DMark ima i napredni CPU test, koji simulira upotrebu A.I. rutina u igrama, kao i kalkulacije vezane za samu fiziku.

SpecORG SpecVIEW Perf 8.1

Koristili smo poslednju aktuelnu verziju koji se sastoji od čak osam celina. SpecviewPerf meri performanse sistema pod OpenGL API-jem tako što simulira osam standardnih industrijskih aplikacija. 3Dsmax-03 je bayiran na SPECapc za 3dS MAX u OpenGL okruženju. U sceni su tri modela sastavljena od po približno 1.5 miliona vertices-a, a testiranje se vrši uz nekoliko tipičnih tipova osvetljenja. Catia-01 je bazirana na Dassault CATIA inžinjering aplikaciji u kojoj modeli imaju do dva miliona osnovnih linija. Ensight-01 je simulacija CEI EnSight inžinjering aplikacije koja se koristi za vizuelizaciju. U test su ubačeni displej-list i fast preview modovi rada. Light-07 je baziran na Discreet-ovoj Lightscape aplikaciji koja koristi realtime radiosity senčenje. Maya-01, kako joj i samo ime govori, simulira radno okruženje paketa kompanije Alias – Maya 5, nezamenljivi alat filmadžija u Holivudu. Proe-03 je baziran na SPECapc okruženju za Pro-Engineer 2001, koji u sceni primenjuje dva modela u tri shade moda (senčeni, wireframe i hidden-line removal). SW-01 simulira Solidworks 2004 aplikaciju, koju izdaje Dassault Systems i konačno, test Ugs-04, baziran na SPECapc Unigraphics V17 aplikaciji (odnosno simulaciji iste), u kojem je prikazan model motora sastavljen od preko četiri miliona osnovnih linija.

Call of Duty 2

Iako su prethodne Call of Duty igre koristile više klasičan Quake 3 Team Arena engine, Call of Duty 2 koristi novi Direct3D engine razvijen na bazi Quake 3 koda i prerađenog za Direct3D API. Prosto je neverovatno koliko su detaljne displacement (normal i bump), specular i color-map teksture u ovoj igri, dok su particle efekti i dim izuzetni, pogotovo kada imamo u vidu period kada se igra pojavila. Nažalost, za uživanje u najvišim setovanjima, potrebno je imati karticu u rangu sa, recimo, GeForce 7900 GTX ili Radeon X1950 XT. Mi smo, kao i uvek, testirali sa svim podešavanjima na maksimumu. Opcija “optimize for SLI” ubrzava igru i u SingleGPU modu (na Radeon i GeForce karticama), pa smo i nju uključili prilikom testiranja. Nemojte da vas zavaraju niske cifre – ova prelepa igra jednostavno traži moćan hardver, a ako je budete igrali uz najviši nivo detalja, verujemo da ćete se složiti sa nama da je u pitanju možda i najlepša WWII igra do sada (ako izuzmemo novi Medal of Honor Airborne i Call of Duty 3 koji se pojavio samo na konzolama).

Call of Duty 4: Modern Warfare

Za razliku od prethodnika, Call of Duty 4: Modern Warfare igrača postavlja u okršaje novijih datuma. Baziran je na unapređenom “motoru” svojih prethodnika, posebno verzije iz trećeg dela, koji se pojavio isključivo u verziji za Xbox360 konzolu. Iako smatramo da bi rezultati koje daje sa današnjim hardverom (kraj 2007. godine) mogli biti veći, ipak je u pitanju dobro optimizovana igra: broj detalja odnosno dešavanja u sceni u svakom trenutku je fantastično veliki, bilo da su u pitanju sitnice poput mapiranja neravnina, bloom i HDR efekti, dinamičke senke i osvetljenja, efekti eksplozija i dima ili sveprisutni depth-of-field tokom zumiranja. U igri svaki metak prolazi kroz materijale kroz koje bi prošao i u realnoj borbi (drvo, staklo, tanak metal), uz adekvatno usporenje i izmenu pravca. Igra koristi isključivo DirectX 9.0c, odnosno Shader Model 3.0, a u verzijama za Xbox360 i PlayStation 3 izgleda kao i sa maksimumom detalja na PC-ju, kako smo je i mi testirali. Pogledajmo rezultate:

Doom 3

Doom 3 testiramo sa ugrađenim Demo1 demo-om, na high podešavanjima (highest koristimo kod kartica koje imaju bar ili više od 512 MB memorije), što podrazumeva da je zvuk isključen, svi detalji na maksimumu (sve senke, poligoni i najveće teksture), ali i da je uključeno osmostruko anizotropno filtriranje. Dodat je i UltraHighQuality.pk4, koji omogućava da objekti bacaju senku sami na sebe (tzv. self-shadow). Zvuk, AI i fizika su isključeni automatski, samim pokretanjem timedemo komande.

Quake 4

Definitivno jedna od najboljih igara 2006. godine – “duhovni” naslednik fenomenalnog Quake-a 2. Iako ne može da “prikazuje” velike otvorene nivoe, Doom 3 engine itekako pokazuje koliko detalja sa lakoćom može da prikaže u jednoj sceni. Apsolutno je neverovatno sa kolikom je pažnjom tim dizajnera i programera u “Raven”-u pristupio pri izradi ove igre, koja je, uz Call of Duty 2, jedan od najlepših FPS-ova, čak i nakon 18 meseci od pojavljivanja. Za ljubitelje pravog hardcore uzbuđenja – obavezno štivo je Quake 4 i to nekoliko puta, na najtežem nivou! Kao i uvek, testirali smo sa najzahtevnijim “setup”-om, osim što smo “zadržali” kompresiju color i specular tekstura, što znači da je Ultra Quality korišten samo pri testiranju kartica koje imaju bar 512 MB memorije.

Prey

Jedna od najzanimljivijih i najinventivnijih “pucačina”, koja stiže od kreatora “čuvenog” Duke Nukema, igra Prey zadržava sve osobine klasičnog First Person Shootera, u koji uvodi elemente izmene gravitacije, letenja u Descent stilu, a tu su i delovi koji traže da uključite “vijuge” kako bi pronašli ostatak puta. Izrađena oko modifikovanog Doom III engine-a (kome je dodata “Portal” tehnologija), Prey je vizuelno izuzetno atraktivan, a igra je, iako dobro optmizovana, vrlo “stresna” za nove grafičke kartice. Kao i uvek, testirali smo sa najzahtevnijim “setup”-om, osim što smo “zadržali” kompresiju color i specular tekstura – što znači da nije “aktiviran” Ultra Quality (koji se uključuje iz konzole), već High Quality mod.

X3: Reunion

X3 Reunion je igra koja vam omogućava da iskusite život u svemiru, u dalekoj budućnosti. Možete graditi, trgovati, boriti se ili biti samo istraživač. Naravno, igra ne bi bila toliko zanimljiva da nije grafičkih dostignuća koji se mogu opisati samo superlativima. Iako nema nekih do sada neviđenih tehnologija, modelima brodova su bogato dizajnirani, raznovrsni i po tipu, i po veličini i po ulozi koju imaju, sa velikim brojem poligona (često preko pola miliona po sceni) , opskrbljeni fantastičnim color i displacement (bump) teksturama. Okolina (sam svemir, planete, asteroidi, magline…), kao da je još impresivniji, pa vas ova igra uvlači u priču i svet i samim gledanjem rolling demoa.

Company of Heroes 1.3

Prva real-time strategija u našem test-suite-u, Company of Heroes, koristi posebni next-gen engine koji Relic naziva “Essence Engine”. Ovaj engine podr žava sve nove fancy efekte kao što su High Dynamic Range i dinamičko osvetljenje, per-pixel senke, a displacement (normal) mapping je vidljiv na mnogim objektima. Takođe, igra se obilato oslanja na napredne shader rutine, ali i licenciranu Havoc fiziku, a pojedini objekti su destruktabilni, što donekle važi i za teren. Kao i obično, u igri smo uključili sve moguće efekte, što se po frame-rate-u i vidi:

World in Conflict

Druga real-time strategija u našem test-suite-u, World in Conflict, verovatno je i dalje najimpresivnija RTS igra koja je izašla na PC tržište. Bazirana je na novom Direct3D “endžinu” koji podržava čitav spisak novih efekata kakve smo do sada viđali samo u, po pravilu najinovativnijim FPS igrama. Dakle, tu su HDR, bloom i dinamičko osvetljenje, per-pixel senke, destruktabilni teren i adekvatni view-sight, paralax i normal mapping, depth of field i čitav niz drugih filmskih postprocessing efekata . Naravno, mi smo testirali sa maksimalnim nivoom detalja:

Battlefield 2142

Umesto igre Battlefield 2, koristili smo novi Battlefield 2142 sa 1.10 zakrpom. Ova igra je bazirana na istoj mašini kao i Battlefield 2, ali uz nekoliko dodataka u koje spadaju detaljnije teksture, povremeni normal mapping, parallax mapping, dinamičke senke, post processing efekti (blur, depth of field, bloom i sl.). Igru smo testirali na najvišim setovanjima na jednoj od zahtevnijih mapa. Pogledajmo rezultate:

Unreal Tournament 3 Demo

Unreal Engine 3 je najpopularniji “motor” koji koristi poslednje dve generacije DirectX API-ja i pored CryEngine 2, predstavlja trenutni “vrh ponude” kad je igračka industrija u pitanju. Nema potrebe da nabrajamo šta sve podržava, samo ćemo pomenuti neke prelepe naslove koje ste verovatno već videli ili igrali: Bioshock, Rainbow Six: Vegas, Medal of Honor: Airborne, BlackSite: Area 51, Gears of War, Mass Effect, Stranglehold i plejada drugih igara koje su već izašle u verzijama za Xbox 360 ili su u najavi… Demo Unreal Tournament 3 igre ne omogućava maksimalan već samo visok nivo detalja kad su u pitanju teksture, međutim, i ovo je dovoljno zahtevno da i najnovije grafičke kartice stavi na muke.

Far Cry v1.4

Igra koja je po mnogima redefinisala žanr, odnosno pooštrila kriterijume kada su vizuelni aspekt, ali i gameplay u pitanju. CryTek-ov engine je demonstracija mogućnosti Direct X 9 API-ja u praksi – tu je ogroman broj poligona i efekata koji se izvršavaju u Shader jedinicama, celih 128 MB video memorije je po nivou rezervisano i zajedno sve izgleda jednostavno fenomenalno. Fotorealistična grafika i do sada najbolja fizika i dizajn nivoa su atributi ove fenomenalne igre. Tu su i shaderi za Normal mapping, napredne enviroinment fizike, promenljiva geometrija terena, dinamičke senke i osvetljenja, motion capture animacije… Testirali smo sa Very high i Ultra high podešavanjima (gde je moguće), uz pomoć već snimljenog i opšte prihvaćenog demoa. GeForce 6 i 7 serija kartica koristi Shader Model 3.0, ali smo, kao i kod Splinter Cell Chaos Theory, ovoga puta, aktivirali HDR. Ovu igru ćemo “izbaciti” kada se na našem testu pojavi prva prava DirectX 10 igra – dugo očekivani Crysis.

Crysis 1.1 Benchmark

Šta reći o najdetaljnijoj, grafički najimpresivnijoj igri i najzahtevnijoj igri današnjice. U odnosu na Call of Duty 4 ili bilo koju drugu igru koja vam može pasti na pamet – Crysis je bar za dva koplja iznad. Čak i na GeForce 8800 Ultra karticama i Quad Core mašinama, prosečan frame-rate iznosi dvadesetak frejmova po sekundi, u iole višim rezolucijama. Mi smo testirali kroz standardni GPU benchmark i to uz trik koji nam omogućava da “DX10-only” efekte vidimo i u DX9 okruženju. Najbolji opis ove igre zvuči otprilike ovako: koliko je FarCry tehnički ispred Duke Nukem 3D (ili bolje rečeno 2.5D) igre, toliko je Crysis ispred svog pomenutog prethodnika.

Half Life 2: Episode Two

Treća epizoda Half Life 2 priče, odnosno četvrto poglavlje priče o “Frimenu protiv korumpiranih vanzemaljaca”. Source Engine je bolji nego ikad, ali se već vidi da počinje da gubi korak sa Unreal 3, a pogotovo Crytek tehnologijom. No, poslednji build ipak ima svoje lepe osobine: broj pixel shader efekata je veći, a teksture i objekti su detaljniji. Na pravi način su dodati i efekti poput motion blur i depth of field-a, novi particle sistem omogućava bolje efekte varnica i vatre, a sistem osvetljenja i senčenja je realniji (dostigao je nivo igre Doom 3 i Quake 4). Alpha teksture (ograda, trava, drveće, šine) kojih ima u velikim količinama, sada imaju obavezno napredno filtriranje, pa izgledaju znatno bolje u odnosu na iste iz prethodnih epizoda. I fizika je znatno poboljšana, mada u ovom aspektu ni inicijalni Half Life 2 nije zaostajao. Druga epizoda donosi i multi-core podršku, a sama igra je jako dobro optimizovana.

F.E.A.R 1.08

Ova fantastična, grafički impresivna i veoma zahtevna horror igra je dobila zasluženo mesto u našem test batch-u. Testirali smo u “ugrađenom” walkpath demou, koji ispisuje prosečan broj frejmova. Naravno, sve moguće opcije vezane za grafiku, fiziku i zvuk smo stavili na maksimum – sve osim mekih senki, koje ne rade sa antialiasingom.

S.T.A.L.K.E.R

Ova pomalo bagovita igra, nakon dugog perioda razvoja, stiže na PC mašine širom sveta. Neke je razočarala, ali je činjenica da predsavlja popriličan stres za mašinu, a pogotovo grafičku karticu. Koristi napredne Shader Model 3.0 “efekte”, ali se izrazito oslanja i na klasičan multitexturing i fiksne funkcije (nije ni čudo, jer je razvoj na igri počeo kada je DirectX 7 bio aktuelan). Mi smo tesitrali sa maksimalnim nivoom detalja dostupnim iz same igre. Testiranje obavljamo fraps-om, nakon čega dajemo prosečan framerate tokom prvih 30 sekundi trčanja, a test lokacija je deo mape sa samog početka igre.

The Elder Scrolls IV: Oblivion

O ovoj igri zaista ne treba mnogo pisati, jer je u pitanju ne samo najbolja RPG igra iz prvog lica i dostojni naslednik prethodnih igara TES serijala, već i grafički revolucionaran naslov. Oslonjen na poslednju verziju Gamebryo engine-a (koji koriste i mnoge druge igre – Sid Meier's Pirates!, Civilization IV, Dark Age of Camelot itd.), Oblivion je sposoban da prikaže ogromna prostranstva prepunu bogatom florom i faunom uz nezapamćeno visok nivo detalja. Igra podržava i Havok engine za kalkulaciju fizike (nažalost, za sada samo od strane CPU-a). Zbog tehnike na koju su Bethesdi ponosni, SpeedTree, koja svaki put drugačije generiše raspored drveća i manjih stena, benchmark-ovanje u ovoj igri je pomalo nekonzistentno, te zahteva veći broj ponavljanja. Mi smo se odlučili za merenje performansi unutar veoma guste šume, u kojoj prolazimo između dva Eyelid-a (podzemne prostorije drevne civilizacije) na konju, sve posmatrajući iz prvog lica (postoji i mogućnost igranja iz trećeg lica). Svaka od tri vožnje je merena Fraps-om, zabeleženi su srednji rezultati, a onda je dat prosek. Naravno, koristili smo najviši nivo detalja koji je moguće postići iz same igre (bez self-shadows, koje nisu lepo rešeni), uključujući i HDR+AA, gde je to moguće.

Need For Speed: Carbon

A za sve ljubitelje Need For Speed serijala, evo i rezultata iz novog nastavka ove popularne franšize – Carbon. Igra je inicijalno razvijana za Xbox360 i znatno je grafički poboljšana u odnosu na Most Wanted (mnogima se doduše ne sviđa motion blur); teksture su detaljnije, broj objekata koji su animirani znatno veći, AI NPC-ova je bolji, a broj poligona je tri puta viši uz bolje efekte. Tu su i neki lepi noviteti kao što je DOF, HDR i poneka paralax occlusion mapa… Pogledajmo rezultate iz verzije 1.2.

Overclocking

Naziv modela

ASUS/HIS HD3870 X2

Sapphire Radeon HD3870

ASUS EAH3850 TOP

ASUS EAH3870 TOP

GA HD3850 256MB

GA HD3850 256MB Zalman

HIS HD3850 IceQ 3

MSI RX3870 OC

Peak HD3850

Peak HD3870

default takt (GPU/VRAM, MHz)

825 / 1800

775 / 2250

730 / 1900

851 / 2286

669 / 1660

669 / 1660

735 / 1960

796 / 2250

668 / 1660

775 / 2200

maksimalni takt (GPU/VRAM, MHz)

870 / 1920

820 / 2340

820 / 2340

852 / 2388

730 / 2070

750 / 1810

860 / 2500

840 / 2520

760 / 1900

840 / 2320

Zaključak

Još jedan veliki uporedni test aktuelnih 3D akceleratora na Benchmark sajtu je došao do svog kraja i sada valja sumirati sve što smo videli na prethodnim stranama. Nema sumnje, RV670 kartice su, ukupno gledano, još uvek atraktivne, a uzevši u obzir i cene koje smo naveli na početku testa, možemo da zaključimo da su dobra kupovina čak i pored GeForce 9600 GT modela, pa i postojećih GeForce 8800 GT rešenja. U proseku, ove kartice su vrlo overklokabilne, mada dodatni “overklok” ne donosi onoliko ubrzanja koliko nam je, gledajući procentualni porast performansi, u našim očekivanjima bilo logično. Najbrži Radeon akcelerator, Radeon HD3870 X2 je ostao najbrža kartica koju smo predstavili na stranicama ovog sajta, a njihova cena je još povoljnija od onog momenta kada smo je inicijalno prikazali. U odnosu na aktuelne akceleratore koje nudi konkurent, ova specifična CrossFire kartica je brža i modernija (poseduje napredniji HD video encoding engine kao i podršku za Shader Model 4.1 i DirectX 10.1), ima audio codec čip, te HDMI (preko adaptera) kao i mogućnost prikaza slike na čak četiri ekrana do fantastično velike XHD rezolucije. Sve u svemu, deluje kao primamljivo rešenje, iako je potrebno da za svaku novu igru koju instalirate, obratite pažnju na to kako se ponaša na ATI-jevom DualGPU sistemu. Radeon HD3850 i HD3870 koriste isti GPU, pa i za njih ide sličan komentar, s tom razlikom što ovi modeli poseduju daleko bolji odnos cene i kvaliteta, tj. veću isplativost. Cene jeftinijih Radeon HD3850 kartica sa 512MB memorije se kreću od 120 evra i zaista ne vidimo razlog da uopšte razmatrate primerke sa 256MB memorije – 512MB je za iole ozbiljnije igranje i definitivno postao standard! Istina, naši testovi zaista nisu pokazali neke razlike između jednako “klokovanih” Radeon HD3850 kartica sa 256MB i 512MB memorije, ali nikad ne znamo da li će se takve igre uskoro pojaviti. Ako želite još bržu karticu i spremni ste da platite malo više, prednost koju postižu Radeon HD3870 modeli nije zanemarljiva, ali nju donekle poništavaju super-klokovani HD3850 modeli, koji su po performansama, ali i ceni, negde između ove dve SingleGPU RV670 varijante. Dobro proučite specifikaciju i cene po kojima možete da ih nabavite, jer su obe kategorije definitivno promeljive, pa je jako nezgodno preporučiti apsolutno i samo jedan brend. Ipak, na osnovu podataka iz ovog testa, mi smo uspeli da izdvojimo favorite:

ASUS EAH3850 TOP je kartica koja definitivno zaslužuje našu prestižnu Extreme Overclocker nagradu! U odnosu na početne radne učestanosti standardnih Radeon HD3850 modela, ovaj akcelerator postiže najviše, konkurišući nešto skupljim Radeon HD3870 modelima na najbolji mogući način – povoljnom cenom. Pored toga, ova kartica je i vizuelno atraktivna, krasi je tih rad i kvalitetna izrada, ali i trogodišnja garancija i na našem tržištu, uvek stabilan lager. Ono što je izdvaja iz mora modela koji međusobno liče kao Uskršnja jaja je i posebno dizajnirani PCB, ali kreiran ne samo sa namerom da proizvođač uštedi.

Uskoro će se u našim uporednim testovima naći još AMD kartica: na redu su Radeon HD3650 i HD3450 akceleratori, a onda i model HD3850 X2, koji je već u prodaji…!

ASUS EAH3850 TOP – Benchmark Extreme Overclocker Award

ASUS kartice na test ustupili Pakom Distribution Systems i KimTec.
Gigabyte i Sapphire kartice na test ustupio CT Computers .
HIS kartice na test ustupio distributer PiN Computers.
MSI kartice na test ustupio MSI.
Peak kartice na test ustupile firme Cosmosoft i Bus Computers.
Zahvaljujemo se lokalnom predstavništvu kompanije AMD na pomoći koja nam je ukazana tokom realizacije ovog testa.