Benchmark Redakcija
Delimir Tasić
AMD Quad FX platforma
Iako su u prošlosti AMD K8 procesori pokazivali daleko bolje performanse od svojih NetBurst suparnika, odnos snaga se definitivno preokrenuo promocijom Intel Core 2 arhitekture. Ipak, u današnje vreme nije dovoljno samo imati tehnološki napredniji procesor za uspeh na tržištu. Pored toga, potrebno je biti u stanju proizvesti čipove u velikim količinama, a za to su neophodni moderni proizvodni kapaciteti. Baš na račun velikih i modernih proizvodnih kapaciteta Intel je u prošlosti bio u stanju da održava konkurentsku prednost po pitanju cene u odnosu na svog suparnika – kroz niže troškove prizvodnje. Logika je prosta, procesorsko jezgro proizvedeno u sitnijem proizvodnim postupku (npr. 65 nm vs 90 nm) proizvođača košta manje, jer ima skoro duplo manju površinu. Takođe, sitniji proizvodni proces obično omogućava da se iz jezgra izvuče viši radni takt, a to se posebno odnosi na procesore koji imaju kraći pipeline. Intel je definitivno bio prvi na tržištu osvajanjem 65 nm proizvodnog postupka, a to mu je omogućilo da drastično snizi cenu starih modela Pentium procesora i ponudi po relativno povoljnim cenema Core 2 familiju procesora.
Ipak, ono što je najznačajnije, kada je borba u high-end segmentu u pitanju, jeste i to da je upravo zahvaljujući modernoj tehnologiji izrade Intel bio u prilici da veoma brzo nakon Core 2 Duo jezgara ponudi tržištu i procesore sa četiri procesorska jezgra koji nosi ”razvnojni” naziv Kentsfield. AMD, sa druge strane, je delovao kao da je zaglavljen sa 90 nm proizvodnim postupkom (u trenutku pisanja ovog teksta u našem test-labu su AMD Athlon 64 X2 procesori sa 65 nm jezgrima. prim.aut.). U toj situaciji nije bilo moguće kreirati quad core procesor koji bi parirao Intel-u. Sa jedne strane proizvodnja takvog procesora bila bi veoma skupa zbog 90 nm proizvodnog postupka, a sa druge strane K8 arhitektura primetno je manje efikasna u poređenju sa Core 2 arhitekturom, pa samim tim nije bilo svrhe kreirati quad core K8 procesor, kada bi on u startu bio inferiorniji od suparnika iz Intel-a. Tome treba dodati i činjenicu da usled upotrebe 90 nm proizvodnig postupka, AMD ne bi bio u stanju da izvuče viši radni takt u poređenju sa Intel Kentsfield procesorima. Umesto da napravi katastrofalnu grešku i propisno se obruka promocijom quad core K8-ice, AMD je odlučio da primeni drugačiji pristup, za koji bismo mogli reći da je sličan izboru manjeg zla od dva koja su u ponudi. Svima je poznato da AMD radi na novoj arhitekturi poznatijoj kao K8L, odnosno Barcelona jezgrima. K8L bi trebalo da donese nativnu podršku za quad-core konfiguracije što konkretno znači da će postojati interna veza između jezgara (tzv. crossbar switch). Ono što je donelo dosta benefita Intel-u po pitanju performansi kada su Core 2 procesori u pitanju, svakako je 128-bitna širina magistrale za iSSE FPU operacije. AMD će takođe u Barcelona jezgra implementirati dotičnu tehnologiju, ali neće izaći na tržište da deljenim L2 kešom, već će implementirati L3 keš memoriju. Za deljenim L2 kešom kod K8L procesora i ima i nema potrebe, ako se ima u vidu da, za razliku od Core 2 procesora, AMD K8L ima internu komunikaciju između jezgara. Ipak, K8L će svakako morati da sačeka uhodavanje novog proizvodog procesa iz AMD-a. Do tada, AMD je odlučio da promoviše novu platformu, AMD Quad FX, koje će najverovatnije biti predviđena i za K8L procesore koji će imati tržišno ime Altair FX.
Za sada AMD nudi novo ležište koje je dosta slično Intel LGA775 podnožjima. AMD socket 1207 podrazumeva da su iglice u samom socketu, a da se na procesoru nalaze kontakti koji prijanjaju na iglice. Za novo ležište AMD je predvideo novu FX-70 seriju procesora i time najavio da će Athlon 64 FX serije procesora polako da se seli na novo ležište, dok će za AM2 podnožje ostati ”samo” Athlon 64 i Athlon 64 X2 procsori uz neizbežne Sempron-e. Dakle u top klasi imaćemo socket 1207 koji će sasvim sigurno biti predviđen, barem za prvo vreme, i za K8L procesore, ali ce se K8L naći kasnije i na AM2 podnožju. Opšta dual-core manija koja je vladala cele protekle godine, krunisana je najavom tranzicije na quad-core. Ipak, treba imati u vidu da je quad core još uvek totalni high-end i kao takav predstavlja platformu dostupnu uskom krugu korisnika.
Athlon 64 FX-7x serija
Novi AMD-ovi procesori iz FX serije dolaze sa model rating oznakama FX-70, FX-72 i FX-74. Reč je o modelima koji rade na 2.6, 2.8 i po prvi put 3.0 GHz. U principu u pitanju su prerađeni AMD Opteron 2-way procesori koji imaju mogućnost rada u SMP konfiguracijama, ali sa druge strane modifikovan im je memorijski kontroler tako da je u stanju da radi i sa običnom DDR2 memorijom koja ne podržava ”ECC Registered tehnologiju” odnosno način rada. Ipak, u odnosu na postojeće Athlon 64 FX i X2 procesore, malo toga je promenjeno.
Količina L1 keš memorije iznosi 64k+64k i kao i kod svih drugih K8 procesora deli se na instrukcijski i data keš. Svako jezgro ima na raspolaganju 1 MB L2 keš memorije i izgleda da ovo označava povratak AMD procesora sa 1 MB L2 keša na tržište. Isti su bili istisnuti iz ponude američke kompanije u vreme kada je došlo do drastičnog pojeftinjenja Athlon 64 X2 čipova. Sasvim izvesno, 90nm proivodni proces nije bio dovoljno rentabilan da se po tako niskim cenama nude procesori sa toliko L2 keša izrađeni takom tehnologijom. Pogled u novi AMD roadmap otkriva da će se pojaviti i novi Athlon 64 X2 procesori sa 1MB L2 keš memorije, ali je reč o modelima izrađenim u 65 nm proizvodnom postupku. Ako pažljivo pogledate AMD-ovu tabelu sa specifikacijama koju smo namerno preneli u izvornom obliku, zapazićete jedan zanimljiv detalj… Naime, AMD nove Athlon 64 FX procesore prodaje u parovima, a i same specifikacije daje kao da je reč o pravom quad-core procesoru. Tako je navedeno da Athlon 64 FX-7x serija procesora ima 1+1 MB L2 keš memorije. Ipak, treba imati u vidu da svaki procesor ima 1 MB L2 keša, a 1+1 MB L2 keša je zbir keš memorije dva procesora iz jednog kompleta. Dakle, nakom dual-chanell memorijskih kompleta dočekali smo i dual-dual-core komplete procesora.
Za razliku od ”klasičnih” Athlon 64 X2 procesora, Athlon 64 FX-7x, po ugledu na Opteron procesore predviđene za 2-way servere, ima dodatni HyperTransport link pune širine koji služi za komunikaciju između procesorskih ležišta (koristimo, iako je to pomalo neprecizno, termin ležište da bi razgraničili jezgro od samog procesora koji ima dva jezgra u sebi, prim.aut.). Dakle, za razliku od Intel-ovih rešenja koja koriste uzanu FSB magistralu za komunikaciju između ležišta, AMD je zahvaljujući brzoj HyperTransport magistrali uspeo da eliminiše najveći broj uskih grla. Kako kod AMD-ove platforme uopšte i nema FSB magistrale, za komunikaciju procesora i memorije, odnosno čipseta, takođe se koristi HyperTransport magistrala, a u budućnosti će kroz Torrenza inicijativu, AMD eliminisati najverovatnije i druge magistrale, ali i omogućiti povezivanje novih vrsta čipova na centralne procesorske jedinice. Dakle, AMD Quad FX platforma koristi jedan dvosmerni HyperTransport link za komunikaciju između procesorksih ležišta i po jedan isti takav HyperTransport link za komunikaciju sa memorijskim bankama.
Dakle, kako AMD Quad FX platforma ima na raspolaganju dva memorijska kontrolera (po jedan u svakom procesoru) kako bi obezbedio što je moguće bolje perfomanse AMD je odlučio da implementira i NUMA arhitekturu, obezbedivšti dva seta memorijskih ležišta, odnosno po jedan set za svaki prcoesor. Non-Unified Memory Architecture treba da omogući veće memorijske transfere i bolje multitasking performanse, jer svako jezgro nezavisno pristupa memoriju, ali je problem što Windows XP, operativni sistem star skoro sedam godina, ne podržava ovu tehnologiju, pa su memorijski transferi slabiji nego u slučaju jednog Athlon 64 FX-74 procesora na matičnoj ploči. Upotrebom Windows XP sistema i dodavanjem /PAE switcha u boot.ini moguće je uključiti NUMA podršku i pod Windows XP, ali su koristi od toga manje nego ukoliko se koristi Windows Vista koja ima nativnu podršku za NUMA-u. AMD preporučuje isključivanje ”Node Interleave” opcije u BIOS-u kako bi performanse pod Windows XP operativnim sistemom bile bolje. Na taj način, obe memorijske banke puniće se istim setom informacija i neće dolaziti do situacija kada jedan procesor mora da preko HyperTransport magistrale propusne moći 8 GB/s povlači podatke iz memorije drugog procesora. Sa druge strane, naš test sistem iako opremljen sa 4 GB memorije je usled ovih problema sve vreme Windows-u prijavljivao svega 2 GB raspoložive memorije. Šteta što je ovako moderan hardver ograničen ”prepotopskim” operativnim sistemom, ali šta je tu je – Vista stiže 🙂
Kako su novi Athlon 64 FX-7x procesori izrađeni upotebom zrelog 90 nm SOI+DSL (Dual Stress Liner) proizvodnog procesa jasno je da ćemo jako teško izvući dodatni procesnat performansi overklokovanjem. Na testu smo imali par najjačih Athlon 64 FX-74 procesora koji rade na 3 GHz, a najviše što smo uspeli da izvučemo iz njih bio je radni takt od 3153 MHz (210×15 + malo što ploča dodaje na default magistralu…prim.aut.).
Obzirom da je maksimalni TDP Athlon 64 FX-74 procesora impozantnih 125W moramo naglasiti da smo čak i iznenađeni da smo izvukli ovoliki takt. Treba imati u vidu da je ploča, obaranjem množioca i podizanjem takta klok generatora bila u stanju da radi i na 260 MHz, što je imajući u vidu da je reč o veoma kompleksnoj ploči rezultat vredan pažnje. Pored toga, treba imati znati i da je Athlon 64 FX-74, kao i svaki drugi Athlon 64 FX procesor, otključan i da mu je množilac moguće podizati i obarati – po želji.
nVidia nForce 680a
Iako je AMD letos došao u posed kanadskog ATI-ja, izgleda da ”crveni-kanađani” još uvek nisu u stanju da, po pitanju čipsetova, pariraju nVidia-i. Treba imati u vidu i da je AMD, sasvim izvesno, promocijom nove Quad FX platforme zasnovane na nVidia-inom čipsetu hteo da pokaže da u potpunosti kao i do sada podržava tzv. 3rd party proizvođače kontrolerske logike. Naime AMD 580X Crossfire čipset, koji predstavlja preimenovani ATI Crossfire Xpress 3200, veoma lako je moguće prilagoditi Quad FX platformi, posebno ako se ima u vidu da ATI-jev čipset ima u sebi PCI Express kontroler sa većim broj linija, a i za komunikaciju između servenog i južnog mosta koristi se klasična PCI Express magistrala.
nVidia je prilikom kreiranja novog čipseta za AMD platformu pod imenom nForce 680a SLi (verzija za Intel procesore zove se nForce 680i SLi) odlučila da pribegne starom triku koji je primenjivan na nForce pločama sa kontrolerskom logikom iz tzv. Professional serije namenjene profesionalnim radnim stanicama i serverima. Naime, upotrebom fleksibilne HyperTransport magistrale, nVidia je uspela da integriše dva odvojena nForce 570 SLi čipseta u jedan i tako napravi nForce 680a. Ako pažljivo zagledate ono što je CPU-Z očitao kada je test ploča u pitanju videćete da je reč o nForce 570 SLi čipsetu, odnosno dva ovakva čipa integrisana na ploči. Kako svaki nForce 570 SLi čipset podržava jedan PCI Express x16 i jedan PCI Express x8 slot, kombinacijom dva ovakva čipseta dobili smo mogućnost upotrebe dva PCI Ex x16 i dva PCI Ex x8 slota što je sasvim solidna osnova za Quad SLi konfiguraciju, a i zar nije nekako logično da uz Quad FX ide i Quad SLi (ili Quad Crossfire 🙂 ). Bilo kako bilo, sijamski blizanci preimenovani kao nForce 680a donose i podršku za 12 SATA uređaja (po šest iz svakog čipseta); četiri gigabitne LAN konekcije; čak dvadeset USB 2.0 portova (!!!). Jednostavno sve je duplirano kako bi se dobila podrška za Quad FX, a na taj način kreiran je čipset-monstrum koji definitivno tehnološki ostavlja za sobom sva konkurentska rešenja.
AMD je kao partnere za lansiranje nove Quad FX platforme u globalnim okvirima odabrao nVidia-u i ASUS. Kompanija ASUS u prošlosti je pokazala da ima izuzetan R&D i ponudila je tržištu veliki broj kvalitetnih mainstream proizvoda. Tako je i prvom i za sada jedinom pločom za AMD Quad FX platformu pod imenom L1N64-SLi WS. Reč je o matičnoj ploči zasnovanoj na spomenutom nVidia nForce 680a čipsetu. Največi broj opcija i mogućnosti koji stižu na novoj ASUS ploči izvedeni su kroz podršku iz samog čipseta. Tako se na ploči nalazi podrška za svih 12 SATA II diskova koliko podržava sam nForce 680a (ili nForce 570 SLi x2) čipset. Ipak, neke mogućnosti samog čipseta su uskraćene, mada je to i logično – kome bi bile potrebne npr. četiri mrežne kartice. Za 20 USB portova se ne bismo složili da predstavljaju višak, jer iako je scenario u kome korisnik povezuje svih dvadeset USB portova nezamisliv, lako je zamisliv scenario kada ni 10 uobičajenih USB portova nije dovoljno. Na ploči se nalazi heat-pipe sistem koji hladi čipset(ove) i naponske jedinice, a na hladnjake se mogu montirati dodatni blower fan-ovi koji hlade bakarne hladnjake i tako povećavaju efikasnost heat-pipe sistema hlađenja.
BIOS matične ploče obiluje svim potrebnim opcijama, kada je overklok u pitanju, pa ne čudi da smo sa lakoćom overklokovali sistem za 10% što i nije tako loše, ako se ima u vidu da je reč o ploči koja ima na sebi dva čipseta, a da su procesori izrađenu upotrebom zrelog 90nm proizvodmog procesa. BIOS ploče je, naravno, sasvim ispravno prepoznao (što se ne može reći i za CPU-Z, prim.aut.) Athlon 64 FX-74 procesore i izbrojao četiri jezgra. Zanimljivo je da je ASUS, očigledno na sugestiju AMD-a, odlučio da u BIOS-u ispiše da se na ploči praktično nalazi samo jedan CPU koji ima četiri jezgra. AI Overclocking sekcija se ne razlikuje previše od sličnih sekcija koje smo imali prilike da vidimo na novijim AMD pločama iz ASUS-a, a zanimljivo je da je omogućeno štelovanje napona za svako procesorsko ležište ponaosob. Tokom overkloka mi smo napon podigli na 1.5 V, sa podrazumevanih 1.4 V, što je rezultovalo realnim naponom od 1.45V. Cool'n'Quiet je, naravno, podržan, ali smo ga isto tako mogli isključiti za potrebe testiranja. Ako je verovati očitavanju sa matične ploče, procesori se dosta greju i temperatura je prevazilazila i 65C.
Ako pogledate pažljivo tabelu sa specifikacijama novih Athlon 64 FX-7x procesora videćete da AMD kao maksimalnu temepraturu navodi niže vrednosti. Da bi izbegli zablude, navešćemo da se podatak koji AMD navodi odnosi na tzv. temperaturu okruženja, odnosno maksimalnu dozvoljenu tempraturu unutar kućišta koja sme da se dostigne u suprotnom kuler neće biti u stanju da hladi procesor pravilno i moguće je da će se aktivirati implementirana zaštita od pregrevanja unutar procesora, ali i na samoj ploči. Sistem je stigao sa 4x 1 GB Corsair Dominator DDR2-1066 memorije podešene u DDR2-800 režimu, jer ploča još uvek ne podržava DDR2-1066 režim, ali je moguće da će neka od narednih revizija biti u stanju da radi sa ovim parametrom.
Kako smo mi za potrebe testa dobili kompletan sistem podešen od strane AMD-a, pokušali smo da vrenost Command Rate parametra izmenimo i podesimo ga na agresivniju vrednost tj. 1T. I jesmo i nismo bili iznenađeni kada smo ustanovili da je sistem radio savršeno stabilno i pri 1T parametru. Očigledno je AMD-u primarni cilj bio da obezbedi platformu koja besprekorno radi, uprkos svoj svojoj kompleksnosti, i to im je zaista i pošlo za rukom. Naime, nijedan jedini problem nismo uočili, a da je vezan sa samu platformu. Ploča sa druge strane imala je problem sa prepoznavanjem diskova.
Naime, kada bismo uboli u slobodan USB port Flash disk iz nama nepoznatog razloga, flash disk bi uzimao ulogu primarnog HDD uređaja i sistem ne bi mogao da butuje, dok ne uđemo u BIOS i ručno ne vratimo SATA disk na mesto primarnog HDD-a. Ipak, kako ovo nije test same ploče, nećemo se previše udubljiati u spomenutu problematiku. Važno je da je Quad FX sistem prošao sve testove besprekorno stabilno, iako je reč o najkompleksnijoj platformi na tržštu. Za potrebe testa na ploči su se našle i dve GeForce 7900GTX kartice povezane u SLi režim, a sve je bilo pvoezano na napajanje snage 1 kW. Šteta je što, pošto napajanje to sasvim izvesno to dozvoljava, nije implementiran GeForce 8800GTX SLi grafički podsistem, ali šta je tu je – preživeli smo nekako i sa dve GeForce 7900GTX kartice 🙂
Test sistem
Kako je quad-core svakako ono što će, bar kada je high-end segment u pitanju, biti dominantno naredne godine, bilo je interesantno videti koliki su zapravo realni benefiti koje donose četiri jezgra u poređenju sa ”uobičajenim” dual-core procesorima. To smo izveli tako što smo sve testove sproveli sa dva i sa jednim Athlon 64 FX-74 procesorom u ploči. Treba imati u vidu da softver koji nije dobro optimizovan za multi-core sisteme brže radi sa jednim Athlon 64 FX-74 procesorom, jer, kao što smo već naveli, performanse memorijskog podsistema su bolje u tom slučaju. To se posebno odnosi na 3D gaming testove. Ipak, softver kao što je npr. Cinebench 9.5, 3dsmax ili programi za enkodovanje video materijala umeju da iskoriste prednosti više jezgara. Dobar primer je Windows Media Encoder sa Advanced Profile codec ekstenzijom. Naime, upotrebom ovog codeca i editovanjem podešavanja u registry bazi moguće je naterati Windows Media Encoder 9 da posao oko kompresovanja, odnosno konvertovanja, video materijala razbije na 1, 2 ili 4 tredova. Već u slučaju dva treda prednosti SMP sistema su jako vidljive. Razočarao nas je Photoshop CS2 koji je prednost, ipak dao većem memorijskom protoku, nego li broju jezgara. Tu dolazimo do naizgled apsurdne situacije, da je AMD-ovo rešenje na papiru superiornije, ali npr. Intel u svojim 2-way Xeon 51xx sistemima nudi 256-bitni memorijski pristup.
Procesori
2x AMD Athlon 64 FX-74 (3.0 GHz, 1MB L2, 90nm, Socket 1207)
Kuler
AMD BOX kuler
Matične ploče
ASUS L1N64-SLI WS
Memorije
Corsair Dominator DDR2-1066 (CAS4 4-4-12-1T @ 800 MHz)
Grafička kartica
2x ASUS EN7900GTX
Hard disk
Western Digital WD800JD (SATA, 7200 RPM, 8 MB)
Monitor
Benq FP93GX TFT-LCD (ustupio Kimtec)
Kao što smo već i naveli, AMD nam je za potrebe testa isporučio kompletan sistem sa veoma kvalitetnim komponentama…
Sintetički i 3D testovi
Po pravilu kada je ”sintetika” u pitanju dobici koje donosi svaka nova generacija hardvera su sve već i veći, pa ne čudi ni to da je SiSoft Sandra 2007 Pro uspela da izmeri veliko ubrzanje kada su matematičke operacije u pitanju. Ipak, već je test računanja Super Pi brojeva uspeo da baci u vodu Sandrine rezultate. Testovi memorijskog protoka, mereni pomoću Sandre, PC Mark 05 i Science Mark 2 softvera, potvrdili su priču o ”NUMA problemima” pod Windows XP operativnim sistemom, a ukoliko nam Quad FX platforma bude dostupna i u budućnosti nema razloga da je ne istestiramo i pod Windows Vista operativnim sistemom. 3D Mark 05 Pro je takođe dao prednost većem memorijskom protoku u odnosu na veći broj jezgara.
Testovi realnih aplikacija
Ovog puta pokušali smo i da utvrdimo kako se ponašaju pojedini programi za arhiviranje i kompresovanje podataka koji podržavaju SMP. WinRAR od verzije 3.6 donosi podršku za multithreading, ali očigledno da ona nije baš najbolje izvedena, jer program kao da nije ni konstatovao dva dodatna jezgra. To se ne može reći za 7zip koji je sasvim lepo umeo da iskoristi benefite dodatnih jezgara. DivX 6.4 takođe omogućava uključivanje ”SMP akceleracije”, ali kako je bilo koja koverzija materijala veoma zavisna od propusne moći memorijskog podsistema dobici koje smo zabeležili baš i ne oduzimaju dah. Sa druge strane Apple QuickTime u verziji za Windows, za razliku od verzije koju smo ranije probali pod OS X za Intel, ne donosi nikakvo ubrzanje, pa izgleda da momci iz kalifornije ipak treba malo više da se potrude prilikom pisanja softvera za Windows, kada ga već nude i za ovu platfomru. Adobe Photoshop CS2 je bio još jedno razočarenje i opet se pokazalo da je slabiji memorijski transfer uspeo da istopi prednost koju su donela dva dodatna jezgra u poređenju sa jednim Athlon 64 FX-74 procesorom. Zaista šteta, ali to pokazuje koliko je jedan ovakav sistem ustvari hendikepiran loše napisanim operativnim sistemom koji ga objektivno dosta koči i onemogućava mu da iskaže svoj puni potencijal.
Ostali testovi
To quad or not to quad?
Više je uslova koje treba ispuniti pre nego što quad-core zaživi. Pre svega, osnova cele priče je operativni sistem, a Windows XP nije baš najpogodniji za priču o multiplikaciji procesorskih jezgara/ležišta. Ipak, početkom sledeće godine veliki Microsoft će, nakon više odlaganja i sedam godina od promocije prethodne verzije Windows-a, konačno, predstaviti Windows Vista OS koji je baziran na Windows 2003 Server kernelu. I mi smo se tokom ovog testa susreli sa realnim problemom usled uporebe Windows XP sistema, a to je odsustvo prave podrške za NUMA memorijsku arhitekuru. Ipak, treba imati i u vida da, ukoliko se odlučite za Windows Vista Home Basic, nećete biti u mogućnosti da koristite Quad FX platformu, pošto Home Basic podržava samo jedno procesorsko ležište i neograničeni broj jezgara. U trenutnom odnosu snaga i pored povoljne cene, ako se ima u vidu da za 999 USD dobijate dva FX-74 procesora, Quad FX platforma nije previše konkurentna. Potrošnja je veća, performanse lošije nego u sluačju Intel Core 2 Extreme QX6700 sistema koji smo takođe imali prilike da testiramo. Ipak, tu dolazimo do jedne očigledne prednosti koju će AMD imati na svojoj strani kada tržištu predstavi K8L ”Barcelona” procesore. Naime, za razliku od Intel Core 2 procesora koji ne podržavaju SMP režim rada, niti imaju odgovarajuću kontrolersku logiku za takav poduhvat (osim ako se i Intel, kao i AMD, ne odluči za nVidia rešenje. prim. aut.), AMD je sa Quad FX platformom otvorio vrata i za neke buduće SMP konfiguracije bazirane na K8L platformi. Ako se ima u vidu da će Altair FX procesori imati četiri jezgra, vrlo lako će biti kreirati octa-core sistem. Kako će Altair FX biti po očekivanjima manje-više ravnopravan protivnik Core 2 jezgrima, osam takvih jezgara će, ukoliko Intel ne preduzme nešto po tom pitanju, omogućiti AMD-u preuzimanje brzinske krune u velikom stilu. Treba imati u vidu da je sa tehnološke strane, Quad FX zaista briljantna platforma. Prosto je neverovatno koliko je tehnoloških inovacija implementirano u testiranoj platformi. Quad FX je odličan primer kako se bogato iskustvo na polju kreiranja serverskih platformi može pretočiti i kapitalizovati u desktop segmentu. Očekujemo ipak da će i Intel izaći na desktop tržište sa preimenovanim čipsetom koji se koristi za SMP Xeon 51xx sistema i tako omogućiti da neki budući Core 2 Extreme QX procesor radi u tandemu sa još jednim istim čipom. Jer ako tako ne bude, AMD će uz K8L i octa-core sistem koji će nesumnjivo biti dostupan u takvom obliku do leta 2007. glatko preuzeti brzinsku krunu.
Dakle, na Quad FX sistem treba gledati kao na potencijal za budućnost i demonstraciju tehnološkog umeća kompanija AMD i nVidia. Performanse, iako nisu na nivou klase kojoj ovaj sistem treba da pripada, nisu loše, a u budućnosti će biti mnogo bolje usled upotrebe efikasnijih K8L jezgara koja će, nadamo se, moći ravnopravno da se nose sa Intel Core 2 arhitekturom. Na kraju ispada da je AMD promocijom, kako neki kažu, besmislene Quad FX platforme uspeo da sebi stvori prostor za neku eventualnu buduću dominaciju na tržištu. Ako Intel odgvoori sličnim rešenjem onda će to biti već drugi put da je ”mali zeleni” naterao Intel da desktop tržištu ponudi serversku tehnologiju (prvi Intel Pentium 4 Extreme Edition je bio preimenovani Xeon procsor sa L3 keš memorijom prim.aut.) . Uostalom i cela Extreme Editon fama iz Intel-ovog tabora nastala je kao odgovor na AMD Athlon 64-FX seriju procesora, pa nas ne bi čudilo da Intel ponovo primeni sličan recept i predstavi svoje dual socket rešenje kako bi i u budućnosti mogao da parira AMD-u.
AMD Quad FX sistem za potrebe testa ustupio AMD.
