AMD Radeon Fury X

Nebojša Todorović
Nakon podužeg vremena, AMD je predstavio novi model koji ne predstavlja samo nadogradnju prethodnika kojom dobijamo samo kompleksniju verziju starijeg dizajna. Uostalom već neko vreme je situacija na tržištu takva da zbog odlaganja obe kompanije da pređu u sitniji proizvodni proces, imamo samo trku u performansama, kao i po koje novo softversko rešenje.
 
Na polju hardvera se primenjivala politika umnožavanja, pa smo dobijali veće i kompleksnije grafičke čipove koji su nam zauzvrat davali nešto bolje performanse. Ovo je sistem na koji AMD nije navikao, jer je reč o kompaniji koja je sceni grafičkih karti donela mnogo toga novog.
 Da bi mogao nešto da promeni, AMD je morao ozbiljno da zapne kako bi preokrenuo igru
Prvi sa DirectX 11 proizvodom, prva implementacija GDDR4 i GDDR5 čipova, prvi GPU sa teselacionom jedinicom, 512-bitnom magistralom i uz to obično pioniri novih proizvodnih procesa. Ipak, AMD je malo usporio sa novitetima na polju hardvera. Hawaii jesu doneli poneki novitet, ali su suštinski predstavljali samo više stare arhitekture koja je tu i tamo bila ispolirana.

Da bi mogao nešto da promeni, AMD je morao da zapne ozbiljno da bi preokrenuo igru. Pre svega, zarobljeni u 28nm litografiji i sa dizajnom koji u pogledu performansi po vatu nije bio preterano efikasan, AMD je morao da promeni pristup. Standardni dizajn je morao da otpadne i revolucija u bilo kom obliku je bila jedini izlaz. AMD je tu revoluciju pronašao u HBM-u: novom memorijskom podsistemu koji menja način na koji poimamo grafičke karte.HBM, odnosno High Bandwidith Memory je najvažnija novost koju Radeon Fury X donosi. Ovaj memorijski podsistem menja način na koji moderna grafička karta funkcioniše. Umesto dosadašnjeg modela gde se na centralnom delu PCB-a nalazi GPU i oko njega određeni broj memorijskih čipova, sada imamo kompletnu memoriju smeštenu zajedno sa GPU-om.
 
Dosadašnji pristup iskazuje svoju manjkavost zbog veličine samih čipova, ali i I/O jedinice, odnosno memorijskih kontrolera u samom GPU-u. Dodajte na to i prostor potreban za vodove memorijske magistrale i jasno je zašto su današnje grafičke karte sa interfejsom od 384 i 512 bita toliko velike.Da bi se to rešilo, AMD je u saradnji sa Hynixom razradio HBM koncept kojim je uspeo uspešno da smesti memoriju odmah do GPU-a i time svede zauzeće prostora na samo 6% u odnosu na površinu koja je nekada bila potrebna.
 
Da bi to bilo moguće, koriste se svi moderni načini rada sa čipovima. Umesto direktnog postavljanja grafičkog procesora na štampanu ploču, između je sada postavljen Interposer. Njegova funkcija je da, uslovno rečeno, bude osnova na koju možete da postavite više različitih vrsta čipova, a da pritom budu međusobno povezani putem interkonekta.


To je omogućilo AMD-u da Fiji čip upari sa četiri grupe memorijskih čipova koji su drastično smanjeni u odnosu na BGA pakovanje u kom se nalazi GDDR5.  Zahvaljujući tehnologiji “stekovanja” memorije poput Samsungovog 3D NANA-a, AMD je uspeo da oko Fiji-ja smesti ukupno 4 GB memorije. Na ovaj način je skraćen put koji podaci treba da pređu, čime su redukovane latencije. Minijaturni memorijski čipovi ne zahtevaju velike kontrolere, pa je ukupna magistrala masivnih 4096-bita.
 
To je donelo nekoliko povoljnosti. Pre svega, HBM radi na realnih 500 MHz što je efektivnih 1 GHz. Tako niske frekvencije se ostvaruju uz mizerno mali napon, što implicira i isto tako mizerno zagrevanje i uticaj na ukupan TDP. Kao posledica svega toga, AMD-u je ostalo prostora da se razmaše i tranzistore upotrebi za dodavanje Stream procesora koje inače ne bi mogao da “upakuje” u Fiji da je koristio stari format memorije. U isto vreme, sa sve pomenutim frekvencijama je dobijen veliki protok od 512 GB/s čime je postavljen još jedan rekord u ime Radeon serije.
 

 
 Sa Radeonom Fury X smo dobili nekoliko novih tehnologija. Prva je VSR iliti Virtual Super Resolution koji predstavlja slično rešenje Nvidia-inom DSR-u. Ideja je da se iskoristi hardverski potencijal karte i njene rezerve kada imate monitor male rezolucije ili jednostavno igrate nezahtevnu igru koja samo malim delom opterećuje grafičku kartu.
U tom slučaju, možete veštački da povećate rezoluciju koju grafička karta renderuje, nakon čega slika ponovo doživi “down-scale” na originalnu rezoluciju. Primera radi, sa Fury X modelom igrate Counter Strike na 1080p monitoru. U tom slučaju možete da podesite rezoluciju na 4K, koja se kao takva renderuje i ponovo smanji na 1080p na monitoru. Teoretski se na ovaj način dobija još rafinisaniji prikaz i oštrina, a iskoristi višak hardverske snage.
 
Druga tehnologija nosi naziv Framerate Target Control iliti FTC. Suština je da, ponovo kod manje zahtevnih igara, podesite ciljani frejmrejt na recimo 60, 70 ili 80 FPS-a. Za razliku od V-Sync ili FreeSync tehnologija FTC će jednostavno renderovati samo ciljani broj frejmova i time smanjiti potrošnju, za razliku od V-Synca gde karta renderuje sve frejmove, ali ih naknadno odbaci i sve vreme radi “punom parom”. Potrošnja je glavni motiv ove tehnologije i njena upotreba će najviše imati smisla kada želite da smanjite zagrevanje i buku grafičke karte.
Na polju arhitekture AMD nije menjao gotovo ništa. Fiji je u svojoj suštini Hawaii čip koji je učinjen kompleksinijim. Tačno je da su izmenjeni memorijski kontroleri, ali to sve nema uticaja na korisnika i nije u direktnoj vezi sa arhitekturom. Kompletno jezgro je isto samo skalirano tako da se poveća broj Stream procesora, teksturnih i ROP jedinica.

Osnovna podela se vrši na četiri Shader Engine-a, ulazne jedinice, Media akceleratora, L2 keša i memorijskih kontrolera sada prilagođenih za HBM. Ulazne jedinice su ACE (Asynchronus Computing Engine) jedinice i Graphics Command procesor, koji šalju ulazne podatke putem “Global Data Share” keša prema Shader Engine-ima, a koji dalje preuzimaju i obrađuju podatke. Od tih perifernih komponenti, promenjen je jedino L2 keš koji sada broji 2 MB dostupna svim Shader Engine-ima.
 
Svaki Shader Engine je zasebna celina koja poseduje Stream procesore, lokalne registre, prvostepeni keš, ROP i teksturne jedince. Svaki od njih ima funkcionalnost manjeg GPU-a koji komunicira sa ostalim delovima. Iz hijerarhijske perspektive, prvi na ulazu je Geometry Engine koji sadrži geometrijski i vertex asembler u kompletu sa jednom teselacionom jedinicom. Osnovna jedinica Shader Engine-a su Compute jedinice. Ovaj blok koji poseduje 64 vektorske jedinice koje ujedno AMD vodi kao Stream procesor. Svaki od 16 CU-a poseduje 64 Stream procesora, što implicira da ih ima ukupno 1024 po Shader Engine-u.

Sve navedeno jasno govori da je računica “4 (SE) x 16 (CU) x 64 (SP) = 4096 (SP)”. Ovaj rezultat je ukupni broj Stream procesora. Broj ROP jedinica je ostao isti, pa ih ukupno ima 64. Vreme će pokazati, ali smatramo da je to opasan potez, s obzirom na to da ih GM200 poseduje 96. Pritom ROP jedinice su ekstremno važne za igranje u velikim rezolucijama gde je “pixell fillrate” od ključne važnosti i zavisi gotovo isključivo od ROP jedinica.Radeon Fury X izgleda odlično. AMD je konačno učinio pametan korak i dizajnirao svoju referentnu kartu od kvalitetnih materijala i posvetio dužnu pažnju izgledu konačnog proizvoda. Pre svega, osnova konstrukcije oklopa je izrađena od metala.
 
I to ne bilo kako, već su u završnoj fazi obrade metalne površine tamno hromirane i ispolirane do maksimalne refleksivnost. Iako ne volimo površine na kojima ostaju otisci prstiju i prašina, ovog puta ćemo oprostiti AMD-u, jer Fury X izgleda sjajno. Dobra odluka je da se deo oklopa koji je izveden u formi ploče presvuče mekanim gumenim slojem koji je daleko otporniji na prljanje i predstavlja površinu gde je dodir dozvoljen.
 
Ukoliko niste obratili pažnju, naglasili bismo koliko je ova grafička karta zapravo minijaturna zahvaljujući upotrebi HBM-a. U poređenju sa GeForce GTX 780 Ti modelom Fury u pogledu dimenzija izgleda kao da pripada dve klase ispod. Naravno, u ovom slučaju izgled žestoko vara.
 
Od poslednjih detalja na samom kućištu koji se tiču izgleda, pomenuli bismo dva Radeon logoa. Onaj koji se nalazi na gornjoj ivici kućišta svetli, očekivanom crvenom nijansom.
 
Sa zadnje strane kućišta izlaze tri kabla sa ojačanjem, a reč je o dva creva za vodeno hlađenje koja su povezana sa radijatorom i jednim kablom koji služi za napajanje ventilatora od 120 mm. Dopada nam se to što se pomenuti ventilator napaja direktno iz same karte i ne povezuje se eksterno na matičnu ploču ili molex konektor napajanja. Dužina creva i kabla za napajanje je oko 50 cm, što je dovoljno da se montira bilo gde u kućištu, osim eventualno na prednju stranicu.

Na zadnjoj strani pronalazimo “backplate” koji prekriva celu površinu karte, tako da ne može da se vidim mnogo detalja sa ove strane. Ipak, treba primetiti dva 8-pin PCIe naponska konektora ispod koga se nalazi “VU meter” sačinjen od osam LE dioda. One prikazuju opterećenje GPU-a u realnom vremenu što je jako interesantan detalj. Jedan od ovih LED-ova čak svetli zelenom bojom kada karta upadne u ZeroCore režim rada.

 

Kao i neki raniji modeli, i Radeon Fury X poseduje DIP prekidač koji prebacuje BIOS-e. Ima ih dva i služe kao osiguranje od flešovanja pogrešnog BIOS-a. Stoga, BIOS 2 je otvoren za upis novih i izmenjenih verzija, dok je BIOS 1 zaštićen i služi kao “fail-safe” opcija kada sa drugim nešto krene po zlu.
 
Na prednjem delu pronalazimo četiri video izlaza od kojih su tri DisplayPort 1.2 punih dimenzija. Četvrti je HDMI koji je takođe u svom velikom izdanju. Dok nam se dopada izbor ovih konektora i njihova konfiguracija, zamerićemo ono što će i mnogi drugi smatrati nedostatkom, a to je činjenica da se radi o HDMI konektoru verzije 1.4, umesto 2.0 koji donosi mogućnost prikaza 4K rezolucije u 60 Hz. Koliko god se AMD trudio da opravda ovaj potez, smatramo da je Fury X morao da dobije HDMI 2.0.
 
Na kraju, hajde da vidimo šta kaže GPU-Z. Sve što smo pomenuli na prethodnim stranama se poklapa. Dakle, GPU radi na 1050 MHz što je nominalna frekvencija, ali i maksimalna u isto vreme. Naravno u slučaju bilo kakvog pregrevanja kartica će oboriti takt kako bi održala temperaturu, ali i potrošnju u zadatom rasponu.
Fiji broji čitavih 256 teksturnih jedinica, čime ostvaruje ogroman teksturni “fillrate”, dok je sa 64 ROP-a vrlo sličan Radeonu R9 290X, odnosno R9 390X. Treba imati u vidu da GPU-Z greši u broju ROP-a, ali će verovatno ovo biti ispravljeno u kasnijoj verziji.
 
Takođe, zanimljivo je videti ponovo male vrednosti frekvencije memorije kao iz vremena Radeona 9000 Pro i sličnih modela od pre 10 godina. Naravno, mali takt od realnih 500 MHz je kompenzovan činjenicom da ova karta poseduje memorijsku magistralu od impresivnih 4096 bita.
 
Za kraj, treba pomenuti da, poput Tonga čipa, ni Fiji ne dozvoljava očitavanje ASIC kvaliteta koji korisnici tipično vole da provere kada ugrade grafičku kartu u sistem.Kako je reč o referentnom primerku koji smo dobili direktno od AMD-a, propratno pakovanje je nepostojeće, a kutija u kojoj nam je karta stigla je generička varijanta koju je AMD pripremio za transport testnog primerka. Osim velike količine sunđera, u njoj se pored same karte ne nalazi ništa.
Još tokom prezentacije novog Radeona, AMD je istakao kako zagrevanje ovog modela neće biti problem zahvaljujući vodenom hlađenju. Doduše, treba primetiti da je AMD naveo da će tokom igračke sesije GPU dostizati oko 50 stepeni Celzijusove skale. To ipak nije slučaj, jer iole duža sesija dovodi GPU do temperature od oko 10 stepeni više.

AMD je ipak očigledno govorio o temperaturi koju karta dostiže tokom testova, jer oni traju znatno kraće i u tom scenariju GPU zaista ne prelazi pomenutih 50 stepni. Na grafikonu gore smo postigli tih 10 stepni više tek nakon sat i po vremena aktivno pokrenutog Unigine Heaven testa podešenog na maksimalni nivo detalja.
 
Ono što moramo da pohvalimo je činjenica da je karta izuzetno tiha, a to se najviše može pripisati vodenom sistemu koji je potpisala kompanija Cooler Master. Ovaj proizvođač vodenih kulera jako dobro zna šta radi i vidi se da je odlično prilagodio svoje rešenje za Radeon Fury X. U prevodu, jači zvuk su emitovale zavojnice karte koje blago pište u referetnom izdanju na našem primerku, dok je sam hladnjak bio nečujan.
[modul]test=412[/modul]Test konfiguracija:
CPU: Intel Core i7 4790K Matična ploča: ASUS Z97 Deluxe NFC & WiFi RAM: 2 x 8 GB DDR3 Kingston HyperX Beast 2133 MHz HDD: Crucial MX100 512 GB VGA: Nvidia GeForce GTX 780 Ti, GTX 980, GTX 980 Ti Napajanje: PC Power & Cooling Silencer Mk III 750 W Drajveri: ForceWare 352.90, Catalyst 15.150 BETA
[modul]test=406[/modul][modul]test=407[/modul][modul]test=408[/modul][modul]test=409[/modul][modul]test=410[/modul][modul]test=411[/modul]Na stranici na kojoj sumiramo utiske, odmah ćemo da pomenemo overklok i njegovo odsustvo iz ovog teksta. Naime, u kratkom periodu koji smo imali da se pozabavimo ovom temom, nismo imali uspeha sa povećanjem radnih taktova ove kartice. Naime, šta god da smo promenili po pitanju parametara, kartica je gubila stabilnost. Ne računajući 30-ak MHz za GPU koji nisu bili dovoljni da promene krajnji rezultat u bilo kojoj bitnoj meri.
 
Što se kulture rada karte tiče, ona je odlična. Implementacija vodenog hladenja je omogućila da karta radi veoma tiho i sa veoma niskim nivoom buke. Što se performansi tice, Radeon Fury X u nekim naslovima može da se meri sa GTX 980 Ti. Negde je brži, negde daje slicne rezultate, ali u pojedinim naslovima završava dobrano iza njega.
 
Suštinski, Radeon Fury X svoje mesto pronalazi izmedu GeForce GTX 980 i GTX 980 Ti modela, s tim da je bliži Ti verziji. S tim u vidu i cenom koja bi trebala da bude znacajno niža, Radeon Fury X predstavlja odličan izbor u posebnoj klasi u kojoj se sam pozicionirao. Istina, ostaje da vidimo kako ce se ovaj model ponašati pri 4K rezoluciji i da li je 4 GB memorije dovoljno za današnje i buduće naslove, ali to je vec tema za neki naredni tekst.
 
Do tada, moramo da pohvalimo AMD na sjajnom proizvodu, koji izuzev izostanka HDMI 2.0 konekcije i overklok opcija u ovom trenutku nema bitnih nedostataka. Sa druge strane, daje nam uvid u budućnost dizajna grafičkih karti, kao i odlične performanse po ceni koja će biti znatno niža od konkurentske perjanice.
Prednosti:– Dimenzije- Vodeno hladenje- High-Bandwidith memorija- Nekoliko novih tehnologija
Nedostaci:– Zavojnice se cuju (može biti do našeg primerka)- 4 GB (uslovno)- Nedostatak HDMI 2.0- Overklok mogucnosti